Мозаик

Мозаик је сликарска техника украшивања зидова, подова, сводова и купола орнаменталним или фигуралним композицијама састављенима од разнобојних коцкица квадратног или неправилног облика од камена, глазиране керамике, стакла, цигле, седефа, метала или пластике. Ове коцкице (такозване тесаре, лат. tesserae[1]) се, у складу са претходно сачињеним нацртом, утискују у још свеж малтер, гит или цемент, а када се подлога стврдне, мозаик се полира и бруси, што доприноси чврстоћи и трајности дела. У техници мозаика, осим зидних слика, израђују се и иконе, накит, обредне маске.[2]

Mosaics (western side) at Albert Memorial in London, spring 2013 (7)
Mozaik
Архангел Михаило, Црква Св Спиридона Трст
Мозаик Архангела Михаила (српска црква Свeтог Спиридона у Трсту)
Mosaic St Michael (detail)
Детаљ мозаика Архангела Михаила (српска црква Свeтог Спиридона у Трсту)
Najveci mozaik
Mонументални мозаик „Нептунов тријумф“ (13 х 8 m) највећи вертикални мозаик на свету (Музеј Бардо)

Историјски развој мозаика

Најстарији познати мозаици датирају још из 8. века пре нове ере,[1] из Месопотамије, одакле су се преко Сирије и Мале Азије ширили на Запад, где се ова техника развила у Грчкој у доба хеленизма, а затим и у римској уметности.[2]

Најстарији мозаици у боји од глинених лоптица пронађени су у Вавилону и потичу из 4. века п. н. е. У 5. веку п. н. е. у Грчкој су израђивани мозаици од белих и црних облутака. Мозаици у боји који су могли да имитирају илузионизам и светлосне ефекте појављују се у доба хеленизма.

У антици су биле познате две технике израдбе мозаика: opus tessellatum (техника слагања коцкица неједнаке величине) и opus vermiculatum (техника слагања коцкица исте величине).[2]

Значајно изражајно средство мозаици су били у римској уметности и то пре свега подни мозаици. Подни мозаик (грчки: λιϑόστρωτον, латински: pavimentum) израђивао се претежито од камених коцкица, а зидни мозаик од стаклених. Инкрустирање (украшавање спољних и унутрашњих зидова плочама од скупоцених материјала[3]) скупоцјенога мермера и разнобојног камења назива се венецијански мозаик, а израђивао се нарочито у доба ренесансе и барока.[2]

Пуни процват мозаик је доживео у ранохришћанској и византијској уметности.[2] Употребом златних плочица мозаици су добили нови карактер и пре свега се користе за украшавање таваница и зидова.

Са превазилажењем Maniera greca у периоду тречента опада и интересовање за мозаике. Тек је југендстил донео привремено оживљавање интересовања за мозаик.

Осим у сакралном простору у 20. веку уметност мозаика је играла значајнију улогу у социјалистичком реализму и мурализму.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Енциклопедија Британика 2005, стр. 195-196
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „mozaik”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 16. 1. 2018.
  3. ^ „inkrustacija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 16. 1. 2018.

Литература

  • ЕНЦИКЛОПЕДИЈА БРИТАНИКА, Л-М. Београд: Народна књига. 2005. ISBN 86-331-2117-4.COBISS.SR 124524812

Спољашње везе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.