Мишићево

Мишићево је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, које је настало између два светска рата на путу Сомбор-Суботица 6 км источно од Бајмока.[1]

Мишићево
Tabla misicevo forto
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 377
 — густина68*/км2
Географске карактеристике
Координате45°59′17″ СГШ; 19°29′03″ ИГД / 45.988° СГШ; 19.484166° ИГДКоординате: 45°59′17″ СГШ; 19°29′03″ ИГД / 45.988° СГШ; 19.484166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина137 м
Површина133,7* км2
Мишићево на мапи Србије
Мишићево
Мишићево
Мишићево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24211
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Историја

Село је настало 1925. године и добило је име по Живојину Мишићу, команданту српске војске на солунском фронту. Ратна страдања су погодила становништво овога села и њих су мађарске окупационе власти почетком Другог светског рата интернирале у концентрационе логоре. На њихово место насељени су Чанго Мађари из Буковине. Пред крај рата они су се повукли у западне делове Мађарске, преживели колонисти су се вратили, а уз њих и нови аграрни интересенти из даље и ближе околине. Седамдесетих година двадесетога века ово насеље добило је статус самосталог административног насеља. После рата у њему је живело 601 особа (1948).

Овде се налази Хумка Капоња.

Демографија

Према попису из 2002. било је 446 становника (према попису из 1991. било је 509 становника).

У насељу Мишићево живи 359 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,8 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 601
1953. 582
1961. 597
1971. 554
1981. 517
1991. 509 504
2002. 446 448
2011. 377
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
208 46,63 %
Буњевци
  
150 33,63 %
Хрвати
  
35 7,84 %
Мађари
  
18 4,03 %
Југословени
  
15 3,36 %
Црногорци
  
1 0,22 %
Муслимани
  
1 0,22 %
непознато
  
1 0,22 %

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Бајмок, на којој се налазе два насеља, Бајмок и Мишићево.

Референце

SuboticaMunicip2
  1. ^ Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке: Географске карактеристике, Нови Сад: Матица српска, 2007; стр. 279
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђурђин

Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1441 становника. Село има амбуланту и осмогодишњу школу.

Љутово

Љутово(хрв. Mirgeš) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1067 становника.

Бачки Виногради

Бачки Виногради (мађ. Királyhalom или Bácsszőlős) су насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1922 становника.

Бачки Виногради се налазе на самој граници са Мађарском, и код овог насеља се налази гранични прелаз Бачки Виногради—Ашотхалом.

Бачко Душаново

Бачко Душаново (мађарски: Zentaörs) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 627 становника.

Бајмок

Бајмок (мађ. Bajmok, хрв. Bajmak,нем. Nagelsdorf) село је у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 7.414 становника.

До 1966. године је ово насеље седиште Општине Бајмок коју су чинила насељена места: Бајмок (укључујући и Мишићево које у то време није имало статус самосталног насељеног места) и Ђурђин.

Биково

Биково (мађ. Békova) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком управном огругу. Према попису из 2011. било је 1487 становника. Већину чине Хрвати, Срби и Буњевци. Село има амбуланту и четворогодишњу школу. Овде се налази ФК Биково.

Горњи Таванкут

Горњи Таванкут је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1097 становника.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Доњи Таванкут

Доњи Таванкут је насеље у Србији граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2327 становника.

Келебија

Келебија (мађ. Alsókelebia) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2142 становника.

У Келебији се налази гранични прелаз између Србије и Мађарске.

Мала Босна

Мала Босна је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1082 становника.

Нови Жедник

Нови Жедник (мађ. Újnagyfény) је село у северној Бачкој, у Војводини, које припада граду Суботици. Према последњем попису из 2011. године Нови Жедник има 2.381 становника.

Пре Другог светског рата село је носило име Ђенерал Хаџићево, по Стевану Хаџићу.

Село има основну школу "Боса Милићевић", коју похађа око 250 ђака. У селу постоји фудбалски клуб Препород, основан 1939.

Овде се налази Железничка станица Жедник.

Палић

Палић (мађ. Palics) је градско насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, излетиште и лечилиште, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1972, па се данас може ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Према попису из 2011. било је 7.771 становника.

Стари Жедник

Стари Жедник (мађ. Nagyfény) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1947 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Хајдуково

Хајдуково (мађ. Hajdújárás) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 2313 становника.

Језгро регије је језеро Лудаш, а само насеље лежи на његовој северној обали. Хајдукову припада и сеоце Носа са истока, а оближњи салашки шореви Чурго и Лудашки шор се налазе западно од насеља, на западној обали језера. На овом подручју сва насељена места леже око језера, укљућујући и Шупљак на југу.

Чантавир

Чантавир (мађ. Csantavér, нем. Tschantawir) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 6597 становника. До 1963. године је ово насеље седиште Општине Чантавир коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.

.

Већина становништва је римокатоличке вероисповести, док су присутни и баптисти и адвентисти.

Шупљак

Шупљак (мађ. Ludas) је село под административном управом града Суботица у Севернобачком округу. Мађарски назив места је Лудаш од мађарске речи луд што значи гуска. Налази се на западној обали истоименог језера које је део посебног птичјег резервата, а већинско становништво чине Мађари.

Према попису из 2011. било је 1115 становника.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.