Митрополија загребачко-љубљанска

Митрополија загребачко-љубљанска је епархија Српске православне цркве која обухвата северни део Хрватске и већи део Словеније.

Надлежни архијереј је митрополит Порфирије (Перић), а седиште митрополије је у Загребу где се налази и Саборна црква.

Митрополија загребачко-љубљанска
Српска православна црква
Zagreb, Croàcia (agost 2013) - panoramio (4)
Основни подаци
СедиштеЗагреб
Држава Југославија (1931—1991)
 Италија (1994—2011)
 Хрватска (1991—данас)
 Словенија (1991—данас)
Основана1931.
Број намесништава4
Број манастира4
[[1] Званични веб-сајт]
Архијереј
АрхијерејПорфирије (Перић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејамитрополит загребачко-љубљански
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историја

Први помени о српском православном свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. века, односно из времена Катарине Бранковић, кћерке српског деспота Ђурђа Бранковића. Године 1434. она се удала за грофа Улриха II Цељског, те је са собом повела православног свештеника из Смедерева. На њен је захтев у Вараждину 1454. преписана богослужбена књига „Апостол“ на српско-словенском језику, а чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.

Марчанска епархија

Након обнове Српске патријаршије 1557. године у време патријарха Макарија Соколовића, на подручју доње Славоније, која је била под турском влашћу, установљена је српска православна Пожешка епархија чији су митрополити имали седиште у манастиру Ораховици. Током читаве друге половине 16. века, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен 1595. године пожешки митрополит Василије напушта турску доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављен темељ за стварање посебне српске православне епархије на подручју Вараждинског генералата.

Претпоставља се да су управо у то време учињени и први кораци ка стварању манастира Марче. Новостворена српска православна Марчанска епархија која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дела 17. века. Наследници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика Гаврило Мијакић је 1671. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио 1686. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног епископа.

Током 17. века, уз манастир Марчу, друго главно средиште православља на овим просторима био је и манастир Лепавина. Током 1692. и 1693. године, на том подручју боравио је српски патријарх Арсеније III Црнојевић, који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то време није дозвољавала постављање посебог српског епископа за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је пронашао друго решење. Приликом именовања Софронија Подгоричанина за пакрачко-славонског епископа (1705), под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово решење није било по вољи државним властима, услед чега су пакрачко-славонски епископи наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебне епархије на подручју Вараждинског генералата.

Лепавинска епархија

Године 1734. успостављена је Лепавинска епархија са првим седиштем у манастиру Лепавина, а потом у Северину. Њен први и једини епископ био је Симеон Филиповић (1734-1743). Након његове смрти, епархија је током неколико година била администрирана. Године 1750. ова је епархија је сједињена са Костајничком епархијом, која је 1771. укинута и подељена, тако да је подручје некадашње Лепавинске епархије прикључено Славонској епархији у чијем је саставу остало све до 1931. године.

Загребачка митрополија

Године 1931. основана је Загребачка епархија у рангу митрополије, са седиштем у Загребу. Први митрополит био је Доситеј Васић. Дана 11. маја 1941. усташке су власти ухапсиле митрополита Доситеја, те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у Београд, где је 14. јануара 1945. и умро.

Након Другог светског рата, приликом попуњавања упражњених епархија, на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора 1947., изабран је Дамаскин Грданички за митрополита загребачког. После његове смрти 1969., епархија дуго није имала сопственог митрополита, него су њоме управљали епископи других епархија, све док на заседању Светог архијерејског сабора 1977. године није поверена тадашњем епископу лепавинском Јовану Павловићу, који је 1982. изабран и за митрополита загребачког. На његов предлог, следеће године митрополија је преименована у Загребачко-љубљанску.

Након што је овој митрополији 1994. поверена брига и за православне Србе у Италији, названа је „Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“. Каснијим арондацијама епархија, Италија је изузета из њене надлежности и стављена под управу Епархије средњоевропске, а потом Епархије аустријско-швајцарске са седиштем у Бечу.

Митрополија од 2007. додељује орден Кантакузине Катарине Бранковић, од 2005. У Загребу постоји Српска православна општа гимназија истог имена.

Васељенски патријарх Вартоломеј I је посетио митрополију у Хрватској септембра 2016. године.[1]

Епископи и митрополити

Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:

Епископи марчански

  • Максим Предојевић (1630—1642),
  • Гаврило Предојевић (1642—1644),
  • Василије Предојевић (1644—1648),
  • Сава Станиславић (1648—1661) и
  • Гаврило Мијакић (1661—1671).

Након 1705. године, епископи пакрачко-славонски.

Епископи лепавински

  • Симеон Филиповић (1734—1743).
  • (1743-1750) администрирање

Епископи костајнички

Након 1771. године, поново епископи пакрачко-славонски.

Митрополити загребачки и загребачко-љубљански

Портрет Име и презиме Време старешина Напомене
Досифей (Васич).jpg Доситеј Васић 1931-45
Арсеније Брадваревић 1945-47, администрирао митрополијом
ДамаскинГрденички.jpg Дамаскин Грданички 1947-69
Емилијан Мариновић 1969-77, администрирао митрополијом
Митрополит Јован Павловић.jpg Јован Павловић 1977-2014 администрирао митрополијом до 1982.
Фотије Сладојевић 2014, администрирао митрополијом
Predstavnici SPC na obeležavanju 70. godišnjice Novosadske racije (7).JPG Порфирије Перић од 2014.

Устројство митрополије

  • Загребачко,
  • Бјеловарско,
  • Грубишнопољско и
  • Љубљанско.

У Загребачко намесништво спадају црквене општине: Загребачка, Војаковачка и Сисачка.

Митрополиту у управљању епархијом помажу Епархијски савет и Епархијски управни одбор. Усто, ту је и Епархијски црквени суд. Свим овим телима на челу је митрополит.

Саборни храм

Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој римокатоличкој Цркви Св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, а спомиње се на овом месту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а 1794. продана је грчким православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве историје саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.

Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.

Манастири

  1. Бршљанац,
  2. Лепавина,
  3. Марча,
  4. Света Петка.

Цркве

  • Црква Благовештења Пресвете Богородице, Новосељани
  • Црква Ваведења Пресвете Богородице, Брезовац
  • Црква Вазнесења Господњег, Ровиште
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Велика Бршљаница
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Горње Средице
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Липница
  • Црква Преноса моштију светог Николе, Осијек Војаковачки
  • Црква Преображења Господњег, Беденик
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Купиновац
  • Црква Рођења Пресвете Богородице, Мали Зденци
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Велики Пашијан
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Криж
  • Црква Рођења светог Јована Крститеља, Свети Иван Жабно
  • Црква свете Марије Магдалине, Доња Ковачица
  • Црква свете Петке, Болфан
  • Црква свете Петке, Велика Ператовица
  • Црква свете Петке, Подгорци
  • Црква свете Петке, Салник
  • Црква свете Петке, Сисак
  • Црква свете Петке, Трновитички Поповац
  • Црква свете Тројице, Бјеловар
  • Црква свете Тројице, Велики Грђевац
  • Црква свете Тројице, Дуга Ријека
  • Црква свете Тројице, Копривница
  • Црква свете Тројице, Повелић
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Гудовац
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Северин
  • Црква светих апостола Петра и Павла, Сибеник
  • Црква светих арханђела Михаила и Гаврила, Болч
  • Црква светих Отаца Првог васељенског сабора, Мала Чрешњевица
  • Црква светог апостола и јеванђелисте Луке, Велико Вуковје
  • Црква светог апостола и јеванђелисте Луке, Рибњачка
  • Црква светог апостола и јеванђелисте Марка, Велика Барна
  • Црква светог апостола Павла, Нови Пављани
  • Црква светог апостола Томе, Дишник
  • Црква светог апостола Томе, Чађавац
  • Црква светог арханђела Михаила, Велика Мучна
  • Црква светог архиђакона Стефана, Турчевић Поље
  • Црква светог великомученика Георгија, Вараждин
  • Црква светог великомученика Георгија, Велики Поганац
  • Црква светог великомученика Георгија, Војаковац
  • Црква светог великомученика Георгија, Глоговац
  • Црква светог великомученика Георгија, Грубишно Поље
  • Црква светог великомученика Георгија, Клокочевац
  • Црква светог великомученика Георгија, Кутиница
  • Црква светог великомученика Георгија, Нарта
  • Црква светог великомученика Георгија, Српска Капела
  • Црква светог великомученика Димитрија, Растовац
  • Црква светог великомученика Димитрија, Ступовача
  • Црква светог великомученика Пантелејмона, Павловац
  • Црква светог Лазара Четвородневног, Велика Писаница
  • Црква светог Лазара Четвородневног, Плавшинац
  • Црква светог Николе, Кабо
  • Црква светог Николе, Чуковец
  • Црква светог пророка Илије, Миклеушка
  • Црква светог пророка Илије, Подбрђани Војаковачки
  • Црква светог пророка Илије, Широко Село (Мала Мучна)
  • Црква светог Саве, Крижевци
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Доња Рашеница
  • Црква Успења Пресвете Богородице, Сриједска
  • Капела Васкрсења Христовог, Загреб (Мирогој)
  • Капела Рођења светог Јована Крститеља, Средице
  • Капела светих апостола Петра и Павла, Загреб (Мирогој)
  • Капела светих Отаца Првог васељенског сабора, Јаворовац
  • Капела светог великомученика Георгија, Бреза (Пргомеље)
  • Капела светог пророка Амоса, Грабовница
  • Капела светог пророка Амоса, Зрињска
  • Капела светог пророка Илије, Берек

Види још

Референце

  1. ^ Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)

Литература

Спољашње везе

Orden Kantakuzine Katarine Branković

Orden Kantakuzine Katarine Branković je počast koju Mitropolija zagrebačko-ljubljanska dodeljuje istaknutim članovima zajednice koji svojim radom promiču, štite i unapređuju položaj Srpske pravoslavne crkve.

Počast je utemeljena 2007. godine povodom proslave 30. godišnjice ustoličenja zagrebačkog mitropolita gospodina Jovana (Pavlovića). Tom je prilikom Mitropolija je naručila specijalnu ograničenu seriju kovanih medalja, diploma i propratnih sertifikata koji su izrađeni u manastiru Sveti Roman u Južnoj Srbiji, nedaleko od Niša. Orden nosi ime po Kantakuzini Katarini Branković, grofici iz 15. veka, kao jednoj od istaknutih članova pravoslavne zajednice na području današnje Hrvatske.

Јован Павловић

Јован (световно Јоцо Павловић; Мединци, код Подравске Слатине, 22. октобар 1936 — Загреб, 3. април 2014) био је викарни епископ лепавински од 1977. до 1982. и митрополит загребачко-љубљански од 1982. до 2014.

Гаврило Вучковић

Гаврило (световно Бора Вучковић; Дубока, 10. мај 1944 — Београд, 12. април 2017) архимандрит био је Српске православне цркве.

Доситеј Васић

Доситеј (световно име Драгутин Васић; Београд, 5. децембар 1877 — Београд, 13. јануар 1945) је био епископ нишки и први митрополит загребачки.

Епархије Српске православне цркве

Епархије Српске православне цркве су главне црквенојерархијске и црквеносамоуправне јединице у Српској православној цркви.

Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј. Главни је представник и руководилац свега црквено-духовног живота и црквеног поретка у епархији. Своју црквенојерархијску власт врши самостално, а црквеносамоуправне послове у заједници са свештенством и народом. Епархију чине архијерејска намјесништва, црквене општине, парохије и манастири.

Катарина Бранковић

Катарина Бранковић је била цељска грофица, жена Улриха II и ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и Јерине.

Коалиција Српска слога

Коалиција „Српска слога" (скраћено: КСС) је мрежа политичких партија и удружења грађана Срба у Хрватској настала ради заједничког наступања и усклађеног деловања у јавном животу Републике Хрватске.

Коалоцију чине Демократска партија Срба, Наша странка, Српска народна странка, Нова српска странка, Заједница Срба у Републици Хрватској, Српски демократски форум и Српско културно-просвјетно друштво „Просвјета“.

Мала Чрешњевица

Мала Чрешњевица или Мала Трешњевица је насељено место у саставу општине Питомача у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Манастир Бршљанац

Манастир Бршљанац је манастир митрополије загребачко-љубљанске Српске православне цркве.

Марчанска епархија

Марчанска епархија, такође позната и као Вретанијска, била је најзападнија епархија Српске патријаршије на заграничним крајишким подручјима у Хабзбуршкој монархији од краја 16. до краја 17. века. Накратко је обновљена 1734. године као Лепавинска, односно Северинска епархија, у саставу тадашње Београдско-карловачке митрополије. Коначно је укинута 1750. године и од тада се њено подручје налазило у саставу суседних српских епархија. Њена данашња наследница је Митрополија загребачко-љубљанска, која је образована 1931. године. У спомен на стару Марчанску епархију, Српска православна црква је установила службу и наслов викарног "епископа марчанског".

Српску православну Марчанску епархију не треба мешати са гркокатоличком бискупијом чији су унијатски бискупи током 17. и 18. века носили званичне наслове свидничких или платенских бискупа "грчког обреда", а незванично су себе називали и "марчанским владикама". Из те унијатске творевине је 1777. године створена гркокатоличка Крижевачка бискупија.

Организације Срба у Хрватској

Организације Срба у Хрватској представљају организације српске националне мањине у Републици Хрватској.

Централна институција је Српско народно вијеће. Централна културна, научна и просветна установа је Српско културно друштво Просвјета. Српско привредно друштво Привредник је најстарија активна организација, док је водећа културно-информативна огранизација Срба у Хрватској Српски народни форум.

Порфирије Перић

Порфирије (световно Првослав Перић; Бечеј, 22. јул 1961) митрополит је загребачко-љубљански. Био је викарни епископ јегарски од 1999. до 2014.

Председник је Фондације Привредник. Био је председник Савета Републичке радиодифузне агенције у Србији од 2008. до 2014. године.

Просветно-привредно друштво Српска зора

Просветно-привредно друштво Српска зора је било просветно-привредно друштво дубровачких Срба основано по узору на Српско привредно друштво Привредник. Национални рад приморских Срба одвијао се преко просветних и привредних друштава која су окупљала Србе и православне и католичке вероисповести, стога је друштво имало за циљ унапређење привреде као и подизање опште просвећености Срба на приморју. По објави рата Србији 1914. забрањена је употреба ћирилице и сва српска друштва.

Срби у Словенији

Срба у Републици Словенији, према попису из 2002. године је било 38.964 и представљали су 2% укупног становништва Словеније.

Срби највише живе у Средњесловенској регији, 16.528 или 42,42% свих Срба у Словенији, затим у Горењској (14,55% или 5.669), Савињској (10,96% или 4.269). Најмањи број се налази у Помурској регији (226), гдје представљају свега 0,19% укупне популације и 0,58% свих Срба у Словенији. У Обално-крашкој регији данас живи 3.160 Срба и представљају 3,38% укупне популације регије. У Словенији данас дјелује 13 српских друштава. Једно од њих је Српско културно друштво „Штајерска заједница“ из Марибора које се ангажовало да подигне споменик Николи Тесли у Грацу.Од 1991. па до данас број Срба се смањио за 17,19 %.

Године 2013. Срби у Словенији су тражили статус националне мањине.

Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“

Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“ је приватна средња школа у Загребу. Гимназија је једина средња школа Српске православне цркве на простору бивше Југославије.Школа је основана 2005. године као наставак 200 година дуге традиције православног мањинског орбазовања у граду. Настава у школи се одвија на српском и хрватском језику, а обавезни наставни предмети су српски, хрватски, енглески, немачки, латински, историја, географија, политика и економија, музички, ликовни, православна веронаука, социологија, психологија, хемија, физика, биологија, математика, физички, екологија, информатика и филозофија.

Образовање у Српској православној гимназији је бесплатно, а школу похађају ученици из разних делова Хрватске, из Србије, Босне и Херцеговине и Молдавије те је отворена за све заинтересоване ученике без обзира на националну или верску припадност.

Школа је акредитована од стране хрватског Министарства знаности, образовања и спорта, а будући да се настава одвија и на српском и хрватском, те се дипломе и сведочанства издају на два писма, пракса је показала да се дипломе признају и у региону без додатних административних процедура. Бивши ученици студирају у Хрватској, Босни и Херцеговини, Србији, Аустрији, Турској и Русији.

Српска православна црква у Хрватској

Српска православна црква у Хрватској је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија загребачко-љубљанска и епархије Горњокарловачка, Далматинска, Пакрачко-славонска, Осјечкопољска и барањска и Епархија захумско-херцеговачка и приморска на подручју Дубровника.

Српско културно друштво Просвјета

Српско културно друштво „Просвјета“ (скраћено: СКД „Просвјета") је централна културна, просветна и научна установа Срба у Хрватској, с циљем очувања и развијања националног идентитета.

У својој делатности Просвјета се руководи принципима мултикултуралности и интеркултуралности, те властите културне самосвести. У складу са својим разумевањем националног идентитета Срба у Републици Хрватској, Просвјета афирмише његове вредности на двојак начин: као део хрватске културе и као део културе српског народа у целини.

Српско народно вијеће

Српско народно вијеће (скраћено: СНВ) је изабрано политичко, саветодавно и координативно тело које делује као самоуправа Срба у Републици Хрватској у стварима у које припадају питања њихових неотуђивих људских, грађанских и националних права, те у питањима њихова идентитета, њихове партиципације и интеграције у хрватско друштво.

Пун назив гласи: Српско народно вијеће - Национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.