Митрополија дабробосанска

Митрополија дабробосанска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Хризостом (Јевић), а сједиште митрополије се налази у Сарајеву и Сокоцу.

Митрополија дабробосанска
Српска православна црква
Saborna crkva u Sarajevu noću
Основни подаци
СједиштеСарајево, Соколац
ДржаваБосна и Херцеговина
Основана13. вијек
Број манастира8
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејХризостом (Јевић)
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејаархиепископ сарајевски, митрополит дабробосански и егзарх све Далмације
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr

Историјат

Дабарску епархију је 1219. године установио Свети Сава.[1]

Манастири

  1. Богородица Чајничка,
  2. Возућа,
  3. Горња Лијеска,
  4. Добрун,
  5. Добрунска Ријека,
  6. Доње Вардиште,
  7. Озерковићи,
  8. Соколица.

Епископи

Од оснивања до пада под турску владавину (1219—1463)

  • Христофор (XIII вијек)
  • Јоаникије (прије 1292)
  • Методије (крај XIII вијека)
  • Никола I (1284—1292)
  • Јован I (XIII вијек)
  • Спиридон (између 1286 и 1292)
  • Исаија I (1281—1291)
  • Јован II (послије 1286)
  • Јован III (послије 1286)
  • Исаија II (крај XIII вијека)
  • Гаврило (XIII вијек)
  • Јован IV (1301—1317)
  • Николај II (почетак XIV вијека)
  • Николај III (прије 1328-око 1330)
  • Марко (око 1532)

Од обнове до поновног укидања Пећке патријаршије (1557—1766)

  • Варлаам (око 1557)
  • Симеон (око 1573)
  • Јосиф (прије 1575)
  • Гаврило Аврамовић (прије 1578—1588)
  • Петроније (1578—1589)
  • Аксентије (1589—1601)
  • Теодор (1601—1619)
  • Макарије (око 1620)
  • Исаија (1627—1635)
  • Гаврило Предојевић (до 1638)
  • Исаија II (1640—1655)
  • Лонгин (1656—1666)
  • Христофор (1666—1681)
Атанасије Љубојевић.jpg Атанасије Љубојевић (1681—1688)
  • Висарион II (1690—1708)
  • Исаија III (1708—1709)
MojsijePetrović.jpg Мојсије Петровић (1709—1713)

Од укидања Пећке патријаршије до Берлинског конгреса (1766—1878)

  • Данило (око 1769)
  • Кирило (1776—1779)
  • Пајсије (прије 1793—1802)
  • Калиник (1808—1816)
  • Евгеније (1808?)
  • Венијамин (1816—1835)
  • Амвросије Папа-Георгополи (1835—1840)
  • Игњатије (1841—1851)
  • Прокопије (1851—1856)
  • Дионисије (1856—1860)
  • Игњатије II (1860—1868)
  • Дионисије II Илијевић (1868—1871)
  • Пајсије (1872—1874)
  • Антим (1874—1880)

Од Берлинског конгреса до успостављања Српске патријаршије (1878—1920)

Митрополит Сава Косановић.jpg Сава Косановић (1881—1885)
Георгий (Николаевич).jpg Георгије Николајевић (1885—1896)
Evgenije letica metr bosnia.jpg Евгеније Летица (1908—1920)

Од успостављања Српске патријаршије

Митрополит дабробосански Петар Зимоњић.jpg Петар Зимоњић (1920—1941), 1941. убијен, 1998. је проглашен за свештеномученика,
Nektarije Krulj.jpg Нектарије Круљ (1951—1966)
Mitropolit Nikolaj Mrđa.jpg Николај Мрђа (1992—2015)
GrigorijeZHiP.jpg Григорије Дурић (2015—2017), администратор
Hrizostomjevic.jpg Хризостом Јевић (2017—)

Види још

Референце

  1. ^ Јањић 2011, стр. 133-148.

Литература

Спољашње везе

Дабар (Полимље)

Дабар је српска средњовековна жупа и област у Доњем Полимљу. Дабарска жупа је обухватала област око доњег тока реке Лима. Била је једна од најзначајнијих области у држави Немањића. По имену ове области је 1219. године названа и светосавска Дабарска епархија, а ово древно обласно име се очувало и у називу потоње Дабробосанске митрополије.

Издавачка кућа Дабар

Издавачка кућа Дабар основана је 1887. године од стране Дабробосанске митрополије. Бави се издавањем црквених часописа, уџбеника, приручника, монографија, зборника, романа, збирки приповедака, збирки песама, каталога и осталих средстава којима народу приближава веру и дешавања у верским круговима.

Манастир Возућа

Манастир Возућа или Возућица је манастир Српске православне цркве у Митрополији дабробосанској. Посвећен је Светој Тројици. Манастир се налази у Возући, у долини ријеке Криваје и подножју планине Озрен. Изграђен је у 14. вијеку као задужбина српског краља Драгутина.

Манастир Добрунска Ријека

Манастир Добрунска Ријека (манастир Светог оца Николаја) припада Српској православној цркви и налази се у Добрунској Ријеци, а припада Дабробосанској митрополији.

Манастир Озерковићи

Манастир Озрековићи је манастир Српске православне цркве. Налази се у селу Озерковићи, Општина Соколац. Манастирски храм посвећен је Светој Тројици. Изградњу ове цркве финансирао је народ и привреда романијског краја. Темељи цркве освећени су 2002. године. У манастиру се сваке године одржава сабор хаџија и обиљежава крсна слава поклоника Свете земље из Републике Српске и Републике Србије.

Николај Мрђа

Николај (световно Гојко Мрђа, Крња Јела код Босанског Петровца, 30. август 1928 — Фоча, 27. октобар 2015) био је митрополит дабробосански.

Ранко М. Билинац

Ранко М. Билинац (Фоча, 22. октобар 1951) теолог је и историчар, аутор више запажених извјештаја и репортажа из Митрополије Дабробосанске, Богословског факултета и Богословије у Фочи. Објавио пет радова у више научних часописа. Поред парохијских дужности предавао на Музичкој академији Универзитета у Источком Сарајеву (одсјек за Црквену музику и појање), гдје је у звање доцента изабран 2013. године.

Српска православна црква у Босни и Херцеговини

Српска православна црква у Босни и Херцеговини је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија дабробосанска и епархије Бањалучка, Бихаћко-петровачка, Захумско-херцеговачка и приморска и Зворничко-тузланска.

Храм Светих цара Константина и царице Јелене у Околиштима

Храм Светих цара Константина и царице Јелене у Околиштима је храм Српске православне цркве који припада Митрополији дабробосанској. Налази се на превоју Околишта, Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина. Храм је саграђен 1938. године и посвећен је Светом цару Константину и царици Јелени. Нови звоник је подигнут 1982. године.

Храм Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског у Велечеву

Храм Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског у Велечеву је храм Српске православне цркве који припада Митрополији дабробосанској. Налази се у Велечеву, Општина Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина. Делује под окриљем Богословије Светог Петра Дабробосанског.

Храм Светог пророка Илије у Миљевини

Храм Светог пророка Илије у Миљевини је храм Српске православне цркве који припада Митрополији дабробосанској. Налази се у Миљевини, Општина Фоча, Република Српска, Босна и Херцеговина. Храм је саграђен 1939. године, а звоник је подигнут 1980. године.

Храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Устиколини

Храм Силаска Светог Духа на Апостоле у Устиколини је храм Српске православне цркве који припада Митрополији дабробосанској. Налази се у Устиколини, Општина Фоча-Устиколина, Босна и Херцеговина. Градња цркве у Устиколини почела је 24. фебруара 1936. године на месту Ћелији, где је већ била стара црква за коју се не зна кад је грађена. Освећена је у јуну 1937. године.

Црква Рођења Пресвете Богородице у Вишеграду

Црква Рођења Пресвете Богородице у Вишеграду је храм Српске православне цркве који се налази у насељу Мегдан, Вишеград у Републици Српској, БиХ и припада Митрополитији дабробосанској. Црквена слава храма је Мала Госпојина и празнује се 21. септембра, а уједно је и слава града Вишеграда.

Црква Светог Илије на Требевићу

Црква Светог пророка Илије је храм Српске православне цркве који се налази у селу Луке, на планини Требевић у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада дабробосанској митрополији, архијерејском намјесништву Сарајевском и једина је црква брвнара на простору Митрополије. Црква брвнара се налази у непосредној близини новог магистралног пута Пале – Тврдимићи – Лукавица.

Црква Светог Пантелејмона на Вучијој Луци

Црква Светог Пантелејмона је храм Митрополије дабробосанске који се налази у насељу Вучија Лука на територији општине Источни Стари Град. Градња храма Светог Варнаве је почела 2002. године.

Црква Светог великомученика Георгија у Трнову

Црква Светог Великомученика Георгија је храм Српске православне цркве који се налази у насељу Трново, град Источно Сарајево, у Републици Српској, БиХ. Припада дабробосанској митрополији, архијерејском намјесништву Сарајевском.

Црква Светог цара Лазара и Косовских мученика у Андрићграду

Црква Светог цара Лазара и свих српских мученика - Лазарица у Андрићграду, културном и административном центру Вишеграда, у Републици Српској, припада Митрополији дабробосанској Српске православне цркве.Ктитор цркве је Емир Кустурица, идејни творац и иницијатор градње Андрићграда, док су пројекат урадили архитектонски тим Андрићграда.

Изградња цркве посвећене Светом цару Лазару и Косовским јунацима, која је, у архитектонском смислу, модификована копија манастира Дечани, планирана је изградњом Андрићграда, чији је камен темељац постављен на Видовдан, 28. јуна 2011. године. Храм који ће бити саборни, подигнут је и уређен споља за два месеца, да би на Видовдан 2013. године владика захумско-херцеговачки и заменик митрополита Дабробосанског Николаја, Григорије са свештенством служио је прву Литургију у храму и поставио и осветио темеље храма.

Велико освећење храма и Свету литургију служио је 28. јуна 2014. године, Патријарх српски Иринеј уз саслужење више архијереја, свештенства и монаштва српске православне цркве.

Црква вазнесења Христовог у Чајничу

Црква вазнесења Христовог у Чајничу је црква Српске православне цркве који се налази у општини Чајниче у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Црква је смјештена у порти цркве Успећа Богородице и припада митрополији дабробосанској.

Митрополија дабробосанска
Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.