Митровдан

Митровдан је православни празник посвећен Димитрију Солунском, античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Слави се 8. новембра. Празник Светог великомученика Димитрија, обележен је у црквеном календару црвеним словом. Митровдан је непокретни или стајаћи празник, што значи да је увек истог датума, односно 8. новембра по грегоријанском (новом) или 26. октобра по јулијанском (старом) календару.

По броју оних који га славе, Митровдан је на петом месту на листи највећих српских слава.

St Dmitrij 02
Димитрије Солунски. Бугарска

У српском народу

У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама. Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови. Овај дан је легендаран и по томе што су се хајдуци тада растајали да би негде презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Митровданак, хајдучки растанак; Ђурђевданак, хајдучки састанак.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Mitrovdan, Приступљено 13. 4. 2013.
Брезна (Горњи Милановац)

Брезна је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 153 становника.

Сем варошице, која представља неправилну гомилу кућа, засеоци и куће у њима су веома раштркани. У селу има свега 114 домаћинстава. У варошици су школа и црква посвећена Светом Димитрију (до 1953. је ту била и општина); општина и дом Земљорадничке задруге су сада на брегу изнад варошице.

Сеоска заветина је литија на други дан Тројица, а вашар је на Петровдан. Црква слави Митровдан. Било је седам записа.

Буковче (Неготин)

Буковче је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1442 становника (према попису из 1991. било је 2399 становника).

Грачаница (Приштина)

Грачаница је насеље које се налази 8 километара југоисточно од Приштине, на магистралном путу за Гњилане. Од 1999. године ово место је седиште српске енклаве која броји преко 12.000 становника. У њему се налази један од најпознатијих српских средњовековних манастира Грачаница, задужбина Светог краља Милутина.

Димитрије Солунски

Свети великомученик Димитрије Солунски Мироточиви (грч. Άγιος Δημήτριος της Θεσσαλονίκης; 280–306) је био хришћански светитељ за кога се верује да је живео у Солуну почетком 4. века. Током средњег века, Свети Димитрије је поштован као један од најважнијих православних војника међу светитељима. Слави се 8. новембра по грегоријанском (новом) календару, то јест 26. октобра по јулијанском (старом) календару.

Култ светог ратника Димитрија је распрострањен и код Срба захваљујући великој духовној блискости са грчким народом, где је овај светитељ веома слављен још од времена турске најезде. Димитрије је по очевој смрти наследио војводско звање, а како је васпитаван у хришћанском духу, он је проповедао хришћанство, уместо да га, по заповести и налогу цара Максимијана, истребљује. Цар, сазнавши да је намесник Димитрије хришћанин и да је многе, уместо да их одврати, управо превео у хришћанство, нареди те Димитрије буде прво утамничен а затим избоден копљима, усред молитве. Тело му би бачено, али га хришћани тајно узеше и сахранише. На месту где је свети сахрањен, велможа Леонтије из Илирије, излечен од тешке болести над гробом овог мученика, у знак захвалности подигао је цркву. Приликом ископавања темеља цркве пронађене су мошти Светога великомученика Димитрија.

Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасао град од непријатељске војске; исцелитељем болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају покровитељем и заштитником Сибира. Сви православни хришћани и верни славе овог великомученика верујући у његове исцелитељске моћи које су многима помогле.

У Србији и Републици Српској се Свети Димитрије празнује и као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања заветина – преслава. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови у Србији Косовска Митровица и Сремска Митровица добили су име по Светом Димитрију Солунском Мироточивом. Многи храмови помесних православних цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и најгушће насељене београдске грађанске и црквене општине Нови Београд. Марков манастир, манастир Велика Ремета и манастир Дивљане су му посвећени.

Доња Битиња

Доња Битиња (алб. Bitia e Poshtëme) је насеље у општини Штрпце на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Доња Битиња површине 652 ha. Први писани помен о Битињи је у отоманском попису из 1455. године. Село је тада имало 47 српских домаћинстава и два православна попа. У селу постоје две цркве:

Црква Светог Теодора Тирона је подигнута одмах после обнмове Пећке патријаршије, 1557. године и данас се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја, у склопу споменичке целине Цркве Сиринићке жупе.

Црква Светог Димитрија је подигнута почетком друге половине 16. века.

Доња Будрига

Доња Будрига (алб. Budrikë e Poshtme) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија.

Зочиште

Зочиште (алб. Zoçishtë) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 659 становника.Назив је добило по чудотворном лековитом извору за који се сматрало да је „лечилиште за очи“ — зочиште. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зочиште површине 521 ha.

Кобишница

Кобишница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 1355 становника (према попису из 1991. било је 2507 становника).

Лапље Село

Лапље Село (алб. Llapllasellë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 892 становника.

Ливађе (Липљан)

Ливађе (алб. Livagjë) је насеље у општини Липљан, Косово и Метохија, Република Србија.

Новембар

Новембар је једанаести месец у години и има 30 дана.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.

По Црквеном рачунању циклуса времена је трећи месец.

Ораовица (Звечан)

Ораовица (алб. Rahovicë) је насеље у општини Звечан, смештено на надморској висини од 973 метара. У селу живи око 27 становника.

Плавна (Неготин)

Плавна је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 953 становника (према попису из 1991. било је 1127 становника).

Ретимље

Ретимље (алб. Reti) насељено је место у Србији, у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.005 становника.

Слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације. Ова јединствена форма породичне традиције код Срба је присутна из периода пре христијанизације када је била везана за култ предака породице.

Слава се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на УНЕСКОВУ Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човеченства.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Славу славе пре свега породице, али и разне заједнице и инситуције (села, градови, организације, политичке странке, институције, компаније итд.) такође прослављају свог свеца заштитника: на пример, Београд прославља Вазнесење Господње као своју славу. У појединим местима, сеоска слава се прославља на отвореном, најчешће на неком битном месту за насеље (поред цркве, капелице, гробља, зборишта) и назива се масла, литије или заветине. Српске школе славе Светог Саву као школску славу.

Славу такође празнују данашњи Македонци и Црногорци, али се среће и код католика у Боки Которској, Конавлима, јужној Херцеговини, Далмацији и Босанском Грахову, код Албанаца католика у северној Албанији, неких муслимана у Босни и Санџаку, Горанаца и Јањеваца. По мишљењу Руса, етнолога Јастребова и код Срба који су променили веру (католици, муслимани) јавља се слава, али то су само "остаци" оног традиционалног православног ритуала.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Српски народни календар

Српски народни календар (Годишњак временски) представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

По српском народном календару, године се броје од 5508. п. н. е., односно од времена када се по предању десио Велики потоп, односно ново стварање света.

Година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Сушица (Приштина)

Сушица (алб. Shushicë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 515 становника.

Црна Долина

Црна Долина је насељено мјесто у граду Приједор, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 254 становника.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.