Митровачка гимназија

Митровачка гимназија је гимназија усмереног типа у Сремској Митровици. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа. Гимназија је смештена у згради, која је споменик културе.

Митровачка гимназија
Sremska Mitrovica - Main Grammar School
Зграда гимназије
ТипДржавна
ЛокацијаСв. Саве 2
Сремска Митровица
ДржаваСрбија
Веб-сајтhttp://gimnazijasm.edu.rs/

Историјат

Митровачка гимназија представља једну од најстаријих и најугледнијих образовних установа на просторима Србије. Основана је 1838. године и у почетним деценијама је била немачка гимназија. Прва зграда гимназије била је данашња зграда Сремског завода за заштиту споменика. Првобитни назив школе био је „Мала реалка“.

Царским решењем из 1887. године Митровачка гимназија постепено је претворена у четвороразредну реалну гимназију. Отприлике у то време основана су и одељења на српском језику.

Избијањем Првог светског рата гимназија престаје са радом. Рад се обнавља 1917. године, када фронт више није био на Сави.

После рата коначно је решен вишедеценијско ограничење погодне зграде за извођење наставе. 1928. године започето је зидање нове зграде гимназије, по нацрту великог српског архитекте Момира Коруновића, у стилу неовизантијског академизма. Како је гимназија зидана у спомен Краљу Петру I Карађорђевићу она је 1929. године понела назив „Државна реална гимназија Краља Петра I Великог Ослободиоца“. Слееће године гимназија је свечано усељена у нову зграду.

Током Другог светског рата, у раздобљу 1941-1944. Сремска Митровица и гимназија су били у оквиру НДХ. Иако се настава одвијала у отежаним условима, школа и њено особље и ђаци су тешко страдали; Током Другог светског рата стрељано је 5 професора и 60 ученика гимназије, док је 18 ученика погинуло учествујући у ратним дешавањима.

Реформом образовања 1953. године од гимназије је одвојена основна школа, па је гимназија добила четворогодишње трајање.

Шездесетих година гимназија је добила сасвим непримерен назив „Иво Лола Рибар“, који ће имати све до 2007. године, када је добила/вратила стари назив - Митровачка гимназија.

Данас је Митровачка гимназија једна од најважнијих образовних установа на тлу Срема и најважнија у Сремској Митровици.

Познати ученици гимназије

Митровачку гимназију су похађали:

Извори

Спољашње везе

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Вукова награда

Вукову награду од 1964. године додељује Културно-просветна заједница Србије за „нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору“. Награда се састоји од дипломе, плакете и новчаног износа.

Награда је 22. фебруара 2008. додељена 44. пут, за 2007. годину. Добитници су били музички уметник Урош Дојчиновић, драмска уметница Рада Ђуричин, редитељ и писац Петар Зец, психијатар и књижевник академик Владета Јеротић, балетски уметник Константин Костјуков, композитор Рајко Максимовић, академски сликар графичар Добрило Николић, књижевник Слободан Павићевић, књижевник и драматург Радомир Путник и књижевник академик Љубомир Симовић. Изузетну Вукову награду добио је академик Мирослав Пантић.

Награда је фебруара 2009. додељена 45. пут, за 2008. годину. Добитници су били Академија уметности у Београду, Драгослав Павле Аксентијевић, екипа емисије Заборављени умови Србије - РТС, Ђорђе Малавразић, мати Февронија, Милосав Буца Мирковић, Душан Радић, Слободан Ракитић, Сава Стојков и Миодраг Ћупић. Изузетна Вукова награда додељена је Универзитету у Београду.

Награда је 18. фебруара 2010. додељена 46. пут, за 2009. годину. Добитници су били Ансамбл Ренесанс, глумац Радош Бајић, историчар Жарко Димић, организатори манифестације Драгачевски сабор трубача, књижевници Љубиша Ђидић, Драган Лакићевић и Љиљана Хабјановић Ђуровић, вајарка Олга Јеврић, научник Ненад Љубинковић и Универзитет Мегатренд.

Награда је 10. фебруара 2011. додељена 47. пут, за 2010. годину. Добитници су били песник из Врбаса Благоје Баковић, сликар Владимир Величковић, композитор Иван Јевтић, уметнички фотограф из Врбаса Рајко Каришић, професор Универзитета уметности у Београду др Љиљана Мркић Поповић, диригент Милован Панчић, историчар Чедомир Попов, публициста др Слободан Ристановић, театролог Јован Ћирилов и Кућа Ђуре Јакшића у Београду.

Награда је фебруара 2012. додељена 48. пут, за 2011. годину. Добитници су били Задужбина Доситеј Обрадовић, Синиша Ковачевић, Негосава Нена Кунијевић, Предраг Бајо Луковић, Радован Бели Марковић, Милисав Миленковић, Душан Миловановић, Петар Сарић, Гојко Тешић и Милош Шобајић. Изузетна Вукова награда за 2011. годину додељена је Уметничкој ливници „Вождовац“ браће Јеремић.

Награда је 26. децембра 2012. додељена 49. пут, за 2012. годину. Добитници су били Марија Бишоф, издавачка кућа „Православна реч“ из Новог Сада, Бојан Јовановић, Славица Михаиловић, основна школа „Лазар Саватић“ из Земуна, Угљеша Рајчевић, Селимир Радуловић, Драгана Типсаревић, Момчило Моша Тодоровић и Миладин Шеварлић. Изузетна Вукова награда је додељена Манојлу Вукотићу, Рашку Јовановићу и Ђорђу Кадијевићу.

Награда је 9. децембра 2013. додељена 50. пут, за 2013. годину. Добитници су били писци Радомир Андрић, Коста Димитријевић, Гроздана Комадинић и Мошо Одаловић, сликари Момчило Антоновић, Владан Радовановић, драмски уметник Соња Јауковић, протојереј ставрофор Сава Б. Јовић, виолиниста мр Драгутин Богосављевић и историчар Салих Селимовић. Изузетне Вукове награде добили су Карловачка гимназија и писци Лаза Лазић и Лаза Чурчић. О овим признањима одлучивао је жири у саставу Светислав Божић (председник), Милован Витезовић, Жарко Димић, Бора Дугић, Рада Ђуричин, Драган Мраовић, Љубивоје Ршумовић, др Дарко Танасковић и Радован Мића Трнавац.

Награда је 13. фебруара 2015. додељена 51. пут, за 2014. годину. Добитници су били виолиниста Јован Колунџија, књижевници Србољуб Игњатовић и Драган Станић, етнолог Босиљка Росић, редитељ Славенко Салетовић, етномузиколог Нице Фрациле, издавач Жарко Чигоја, народни гуслар Бошко Вујачић и основна школа „Краљ Милутин“ из Грачанице. Изузетне Вукове награде добили су архитекта Михајло Митровић, филолог Дарко Танасковић и компанија „Мона“.

Награда је 8. фебруара 2016. додељена 52. пут, за 2015. годину. Добитници су били редитељ проф. др Предраг Бајчетић из Београда, књижевник Јанко Вујиновић (Београд), новинар, публициста и писац Борко Гвозденовић, књижевник проф. др Драгутин Ђукић (Чачак), Српски културни центар „Свети Сава“ (Суботица), диригент проф. Бојан Суђић (Београд), књижевник Мирослав Тохољ (Београд), академски сликар Радован Мића Трнавац (Београд), публициста и посленик културе проф. Драгослав Ћетковић (Београд) и новинар, публицист Миомир Филиповић (Сремска Митровица). Изузетне Вукове награде добили су књижевник, академик Матија Бећковић, оперска уметница мр Јадранка Јовановић и Гимназија у Крушевцу.

Награда је 8. фебруара 2017. додељена 53. пут, за 2016. годину. Добитници су били композитор и музички педагог Мирољуб Аранђеловић Расински, теолог Драган Вукић, ОШ „Браћа Аксић” у Липљану, диригент мр Ђорђе Павловић, историчар уметности и директор Народног музеја у Чачку Делфина Рајић, молекуларни биолог проф. др Елизабета Ристановић, културни посленик и председник општине Александровац др Југослав Д. Стајковац, драмска уметница Љиљана Стјепановић, ликовна уметница Загорка Стојановић и драмски писац Миладин Шеварлић. Изузетну Вукову награду добили су Гимназија „Вељко Петровић” у Сомбору, књижевник и научник др Миодраг Матицки и Народно позориште Ужице, док је Повеља за активности на очувању културног и националног идентитета српског народа у Црној Гори припала Српском националном савјету Црне Горе.

Награда је 6. фебруара 2018. додељена 54. пут, за 2017. годину. Добитници су сликар Драган Бартула (Лозница), привредник и мецена културе Бранислав Баћовић (Београд), директору Народног музеја у Ужицу Никола Гогић, Дечији културни центар у Београду, музејски саветники Драган Драшковић (Краљево), директор Градске библиотеке Новог Сада Драган Којић, сликар и графичар Боривој Попржан (Нови Сад), управник Народног позоришта у Београду, диригент Дејан Савић, књижевник Јовиша М. Славковић (Гуча) и новинар РТС-а Бранко Станковић (Београд). Изузетне Вукове награде за 2017. добили су Богословија Светог Кирила и Методија (Призрен), Галерија Матице српске (Нови Сад) и оперска дива Милка Стојановић.

Награда је додељена 55. пут, за 2018. годину. Добитници су: народни уметник Предраг Живковић Тозовац, филмски уметник Божидар Зечевић, привредник и мецена културе Милутин Игњатовић, музички уметник проф. Смиљка Исаковић, вајар и сликар мр Лепосава Милошевић Сибиновић, вајар, сликар, графички дизајнер Мирко Мркић Острошки, Народна библиотека „Ресавска школа” из Деспотовца, драмски писац и редитељ Братислав Петковић, „Политикин забавник”, професор Филолошког факултета др Бошко Сувајџић. Добитници Изузетне Вукове награде су: књижевник Перо Зубац, Митровачка гимназија (Сремска Митровица) и Пољопривредна школа са Домом ученика „Соња Маринковић” (Пожаревац).

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Пирот

Гимназија Пирот је општеобразовна установа, која својим ученицима пружа четворогодишње образовање, и једина је гимназија у Пироту. Основана је 1879. године. Сада је то модерна школа, чији се ученици могу школовати у три образовна профила (смера). Школа је, такође, изузетно активна у међународној сарадњи са другим школама сличног типа.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

Гимназије у Србији

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.