Мистра

Мистра (грч. Μυστράς) је утврђена престоница Морејске деспотовине. Налази се на брду изнад истоименог села у срцу Пелопонеза, на око 6 km северозападно од древне Спарте. Пала је у турске руке 1460. године, а данас је једна од најочуванијих тврђава у Грчкој са остацима деспотског двора и цркве у којој је овенчан и последњи византијски цар Константин XI Драгаш, због чега је 1989. године уврштена у светску културну баштину (#511).

Данас је Мистра градић и општина у оквиру округа Лаконија, дела периферије Пелопонез.

Мистра
Mistra 6
Светска баштина Унеска
Званично имеАрхеолошко налазиште Мистра
Координате37°03′59″ СГШ; 22°22′35″ ИГД / 37.06639° СГШ; 22.37639° ИГД
Критеријумкултурна: ii, iii, iv
Референца511
Упис1989. (13. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/511
Mystras palace
Остаци тврђаве у Мистри

Прошлост Мистре

Тврђаву је подигао 1249. године франачки велможа Вилијам II де Вилерден, тадашњи ахајски кнез. Византинци је освајају 1262. године, а од средине XIV века она је престоница Морејских деспота. У њој се 1448. године царским венцем овенчао последњи византијски цар Константин Драгаш, дотадашњи морејски деспот. Турци је освајају 1460. године чиме и последњи остаци Византије на Балкану бивају уништени. Већ 1464. године опседа је Жигмунд Малатеста од Риминија, али он успева да заузме град али не и саму утврду. Венецијанци су успели да је освоје и да господаре њоме у кратком периоду од 1687. до 1715. године, када поново пада у турске руке. Током грчке револуције Мистра бива једна од првих ослобођених тврђава 1821. године. Одлуком да изгради нову престоницу на месту Спарте 1834. године, краљ Отон је учинио крај Мистри као важном граду.

Мистра данас

Mistra Palast
Остаци деспотске палате

Данас је Мистра село подно моћне тврђаве и остатака некадашњег града, који се убрајају у најочуваније у Грчкој. Велики конзерваторски и рестаураторски радови обављени су на локалитетима на простору некадашњег града и тврђаве, а њихов интензитет се и даље не смањује. Конзервација фресака у црквама је завршена, а рад на обнови деспотске палате се приводи крају. У склопу свих тих послова обављена су и мања археолошка ископавања на простору Мистре.

Најзначајнији споменици у Мистри

Замак

  1. Тврђава коју су подигли крсташи и касније појачали Византинци и Турци.
  2. Два круга чврсто утврђених спољних бедема, појачаних јаким и високим правоугаоним кулама из касновизантијског периода.

Деспотска палата (Кантакузина и Палеолога)

Велики комплекс зграда у облику латиничног слова Л које чине деспотску палату. Комплекс је подизан у фазама од XIII до XV века.

Mistra 11
Црква светог Теодора

Градске куће

Најзанимљивије градске куће су Палатаки (Мала палата),Дом Франгопулоса и Дом Ласкариса.

Верске грађевине

1. Храм светог Димитрија

Храм има два нивоа градње.

Први пут је живописан између 1270. и 1280. године, док су остале фреске рађене почетком XIV века, док је купола живописана у XV веку.

2. Црква светог Теодора

Цркву су подигли монаси Пахомије и Данијел између 1290. и 1295. године. У питању је осмоугаона црква са бочним капелицама и живописом са почетка XIII века.

3. Црква Богородице Ходегетрије (Водиље)

Цркву је 1310. године подигао игуман Пахомије, док је прекрасни живопис датиран између 1312. и 1322. године. Представља мешавину архитектонских врста са нартексом и бочним капелама.

Mistra 1
Манастир Богородице Пантанасе

4. Црква Божанске Мудрости (света Софија)

Црква је подигнута средином XIV века. Чине је двобродна основа у облику грчког крста са куполом, бочним капелама и звоником. Најзначајније фреске очуване су у олтарском делу и капелама.

5. Манастир Богородице Периблептос

Манастирска црква (Католикон) је двобродна црква са основом грчког крста, са куполом и капелицама. Унутрашњост је осликана врхунским делима које су радили разни уметници у трећој четвртини XIV века. У склопу манастира се налази и кула Трпезарија.

6. Црква Богородице Еванђелистрије

Црква је двобродна са основом грчког крста са куполом и фрескописом са почетка XV века.

7. Манастир Богородице Пантанасе

Главну цркву сачињава више архитектонских стилова са спољашњим тремовима и звоником. Фреске су датиране око 1430. године и очуване су на горњем нивоу, у олтарском делу, док су фреске у доњем нивоу из XVIII века.

Становништво

Демографија
1991.2001.
525807

Види још

Спољашње везе

Јован VI Кантакузин

Јован VI Кантакузин (1292 — 15. јун 1383) је био византијски цар (1347—1354) и историчар. Био је ожењен Ирином Асен са којом је имао шесторо деце, а његова праунука (унука његовог сина Матије и ћерка његовог унука Димитрија (1383) била је супруга Ђурђа Бранковића (1427—1456) Ирина Кантакузин, позната као Проклета Јерина.

Афрички егзархат

Афрички егзархат или Картагински егзархат (латински: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција Византијског царства основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.

Варјашка гарда

Варјашка гарда (грч. Τάγμα των Βαράγγων, Βάραγγοι) био је назив под којим су били познати нордијски и англосаксонски најамници, који су служили у Византијској војсци од 10. до 14. вијека. Фраза се први пут користи у хроници Јована Скилица, Мадридска Скилица, из 1034. године. Варјази су у Византијско царство стигли преко Кијевске Русије. Године 988. цар Василије II од рускога кнеза Владимир I добио је одред од 6.000 људи за борбу са узурпатором Вардом Фоком и организовао их је у тагму. У наредна два вијека Варјази су учествовали у ратовима које је водило Царство и служили су као дворска стража. Мјесто на коме су били смјештени прво је био Велики дворац, а од почетка ере Комнина били су у комплексима Мангана и Влахерна. Варјашка гарда била је селективна јединица, чувена по вијерности господару, физичкој спремности, оружју, одјећи и дисциплини. Њиховим официрима додјељиване су дворске титуле — нпр. Харалд III имао је титулу спафарокандидата. На челу гарде обично се налазио Грк са титулом аколуфа.

Византијска војска

Византијска војска прошла је неколико етапа у свом развоју:

Рани период (330—717) карактерише војска наслеђена од позног Римског царства: професионални легионари, елитне јединице тешке коњице и помоћне трупе савезничких вараварских народа (Хуна, Херула, Гота).

Средњи период (717—1204) одликовао се тематским системом, са територијалном одбраном састављеном од слободних сељака и ситних земљопоседника, док је царска гарда била састављена од страних најамника ( Скандинаваца, Енглеза, Руса).

Касни период (1204—1453) одликовала је војска састављена од феудалних одреда крупних земљопоседника (пронијара) и страних најамника (Турака, Италијана, Шпанаца).

Династија Комнина

Комнини су били владарска династија из редова војног племства која је управљала Византијом у два наврата:

1057-1059.

1081-1185.Почетку њихове владавине претходили су вишедеценијски грађански ратови и кобна 1071. година. Владари Комнина нису зауставили феудализам, него су управо тиме ојачали војне снаге. Феудални поседи су се називали проније. Пронија су посед који ратник (витез), добије као награду због вршења војне службе. Када ратник није у стању да настави да ратује (када остари), пронија му се одузима. Проније су обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела.

После пропасти династије, грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела је синове Алексија и Давида са собом на исток. Након пада Цариграда 1204., Алексије и Давид су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.

Друнгариј флоте

Друнгарије царске флоте (Грчки: δρουγγάριος τοῦ πλοΐμου, droungarios tou ploïmou; после 11. века δρουγγάριος τοῦ στόλου, droungarios tou stolou) био је од 8. до 11. века заповедник Царске Флоте, елитне јединице византијске морнарице, стациониране у Цариграду, док су Флотама провинција (поморских тема) командовали стратези. Реформама Алексија I Комнина (1082-1118), цела флота је смештена у Цариград и стављена под команду Мега дукса (Грчки: μεγας δουξ, megas doux).

Еклога

Еклога (грчки: ἐκλογή - селекција) је назив за збирку закона византијског цара Лава III из 726. године.

Карависијанаци

Karabisianoi (Grčki: Καραβισιάνοι, Српски: морнари) била је прва стална морнарица Византијског царства, основана у другој половини 7. века као одговор на поморске нападе Арабљана. Организована слично војничким темама, ова флота била је под командом стратега, и била је задужена за одбрану читавог Царства. Превелика и неефикасна, у реформама 718-730. замењена је низом поморских тема.

Катепан

Катепан (грчки: κατεπάνω; врховни) је био чин византијских војних официра и службеника. Од латинизације ове речи настала је италијанска реч capitaneus и capitano од које потиче реч капетан која се проширила по другим језицима.

Лаконија (округ)

Округ Лаконија (грч. Περιφερειακή ενότητα Λακωνία) је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у југозападном делу Грчке. Управно средиште округа је град Спарта. Важан је и град Гитио.

Округ Лаконија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

У оквиру округа Лаконија налази се и древни градови Монемвасија и Мистра, оба под заштитом УНЕСКОа.

Пад Византије у 15. веку

Пад Византије у XV веку представља Османлијско уништење Византије односно освајање Цариграда 1453. године и смрт последњег византијског цара Константина Драгаша. У ширем смислу се под падом Византије у XV веку подразумева Османлијско освајање три преостале државице које су засноване на византијским традицијама. Те државице су се сводиле на утврђене градове са њиховом ближом околином у потпуности изолованих унутар Османског царства.

Византијско царство — Цариград са околином (1453.)

Морејска деспотовина — Мистра са околином (1460.) и Месембрија (предата Папи 1461.)

Трапезунтско царство — Трапезунт са околином (1461.)

Палеолози

Палеолози су последња владарска династија која је владала Византијом. Своју владавину су започели ослобађањем Цариграда 1261. године, а окончали су је падом Цариграда 1453. године када у одбрани града гине последњи византијски цар Константин Драгаш. Споредна линија која је управљала Монфератом одржала се до почетка XX века.

Пелопонез

Пелопонез (грчки: Πελοπόννησος) или Пелопонеско полуострво, је велико полуострво на југу Грчке, јужно од Коринтског залива. Пелопонеско полуострво чине периферије:

Атика

Пелопонез

Западна Грчка

Периферија Пелопонез

Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеског полуострва. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.

Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. Ρήγας од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.

Стратег

Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.

Теодосијева династија

Теодосијева династија била је римска царска династија. Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством до 455. године, а Источним до 457. године.

Цариградски универзитет

Царски универзитет у Цариграду, познат и као Пандидактерион (грчки: Πανδιδακτήριον) је био универзитет византијске престонице који је постојао у периоду од 425. до 1453. године. Основао га је византијски цар Теодосије II, а по турском освајању Цариграда је претворен у Универзитет у Истамбулу.

Четврти крсташки рат

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар, да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе, а Млетачка република је постала највећа поморска сила у источном Средоземљу.

Светска баштина у Грчкој

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.