Мирјана Марковић

Мирјана Мира Марковић (Брежане, код Пожаревца, 10. јул 1942Москва[1][2], 14. април 2019) је била српска политичарка, доктор наука, редовни професор социологије на Природно-математичком факултету у Београду у пензији[3] и супруга бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића. Била је лидер политичке партије Југословенска левица.[4]

Мира Марковић
Биографија
Датум рођења10. јул 1942.
Место рођењаБрежане, код Пожаревца
Србија Србија
Датум смрти14. април 2019. (76 год.)
Место смртиМосква
Русија Русија
Држављанство Србија,
 Русија
СупружникСлободан Милошевић (1971—2006)
ДецаМарко и Марија
Професијапрофесор универзитета
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Југословенска левица
Раније:
Савез комуниста - Покрет за Југославију
Савез комуниста Југославије

Биографија

Мира је рођена 10. јула 1942. године у селу Брежане близу Пожаревца, где је њена мајка Вера Милетић била у партизанима. Петнаест месеци касније, 5. октобра 1943. године, Веру су у Београду ухапсили агенти Специјалне полиције. Скривала се у једном склоништу испод пода када су дошли агенти. Нису је пронашли ни након два претреса, али су оставили четири агента у стану, што Вера Милетић није знала па је подигла поклопац склоништа и тако су је ухватили. Након што је ухапшена, Вера Милетић је подвргнута страшном мучењу, а затим је стрељана. Није сигурно да ли је током мучења издала многе комунисте, или не, али то је након рата била званична партијска верзија.

Када је Вера ухапшена, Мома Марковић, отац једногодишње Мирјане, већ је био политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Србије. О девојчици су се бринули деда и баба, родитељи настрадале Вере. Деда и баба су и након рата наставили да се брину о унуци, јер је отац након победе комуниста и освајања власти био заокупљен партијским и државним пословима. Мирјана је оца виђала понајвише преко летњих школских празника.

Основну школу завршила је у Пожаревцу. Мирјана је жена за коју се Слободан Милошевић везао још за време гимназијских дана (упознали су се у комунистичкој омладинској организацији), са којом је провео цео живот и која га је усмерила ка комунизму.

За њега се касније удала и добила двоје деце — Марију и Марка. Мирјана је имала готово једнако трагично детињство као и Слободан Милошевић. Рат је мимоишао тек рођеног Слободана Милошевића, а његову судбину одредили послератни трагични породични догађаји. Мирјана Марковић дете је револуционара Моме Марковића, једног од најзначајнијих српских комуниста и револуционара, и Вере Милетић, једне од најтрагичнијих фигура партизанске борбе у Србији. Породица Вере Милетић била је комунистичка, па је више чланова породице завршило у партизанима. Најпознатија међу њима је Даворјанка Пауновић Зденка, сестра Вере Милетић и Титова љубав.

Отац Мире Марковић, Мома је непосредно након рата био је један од најмоћнијих људи у Србији, члан Централног комитета и других највиших комунистичких органа власти. Међутим његова каријера ипак није било тако бриљантна како се могло очекивати. Већ педесетих година изгуран је из врха власти, и изгубио је на утицају, за разлику од свог брата Драже Марковића, који је седамдесетих година постао најмоћнији човек Србије.

Политика

Како је већ то била традиција у породици и Мирјана је рано постала комунисткиња. Мртва мајка била јој је идол, често се служила њеним конспиративним именом Мира, а стално показује своју трајну везу са мајком једним необичним, симболичним гестом. Наиме, врло често у коси носи цвет, по томе је позната и најширој јавности. У једном новинском интервјуу она је објаснила разлоге зашто носи цвет у коси. На једној давно снимљеној фотографији њена је мајка имала такав цвет у коси, па је она одлучила, у спомен мајци, да и сама носи такав цвет у коси, како би са њом на неки начин одржавала контакт.

Мирјана Марковић је била професорка социологије на Природно-математичком факултету Београдског универзитета. Социологију је такође предавала као редовни професор на Америчко-француском факултету за менаџмент у Београду као и на Факултету за међународни менаџмент у Београду. Била је редовни члан Руске академије друштвених наука и гостујући професор Московског државног универзитета Ломоносов и почасни професор Универзитета Ломоносов у Москви.

Објавила је око стотину радова из подручја теоријске социологије. Ауторка је и два уџбеника социолошке тематике. Дела су јој превођена на руски, кинески и енглески језик. Бавила се и публицистичком радом. Њене књиге „Одговор“ и „Ноћ и дан“ преведене су на руски, бугарски, енглески, немачки, грчки, кинески, русински, словачки, мађарски, румунски, чешки, албански, турски, словеначки, македонски, јапански и тамилски језик.

Поред тога што је у јавности била најпознатија као супруга Слободана Милошевића, била је позната и као једна од оснивача и прва председница странке Југословенска левица (ЈУЛ). Током поступка за убиство Ивана Стамболића, тужилац је 2007. године да је нагласио да је режим предвођен Слободаном Милошевићем и Мирјаном Марковић наручивао убиства политичких противника.[5]

Живела је у Русији. Интерпол је издао потерницу за њом, али руска полиција је одбијала да је ухапси, претпоставља се због јаких веза које породица Милошевић има у Русији.[6]

Кремирана је и сахрањена у Пожаревцу.[7]

Види још

Референце

  1. ^ KURIR SAZNAJE: Mira Marković će biti kremirana u Moskvi i u subotu sahranjena pored Slobodana pod lipom u Požarevcu! | Vesti | Kurir
  2. ^ Политика Online - Марко и Марија се читуљом у „Побједи” опростили од мајке
  3. ^ KO JE BILA MIRA MARKOVIĆ? Lider Jugoslovenske levice, žena sa poternice, SIVA EMINENCIJA REŽIMA
  4. ^ „Mirjana Marković”. Istinomer. Приступљено 30. 1. 2019.
  5. ^ „Slika Miloševićevog režima: Likvidacija političkih neprijatelja”. Приступљено 26. 3. 2019.
  6. ^ „Mira Marković presudu na godinu dana zatvora dočekala u ELITNOM NASELJU U MOSKVI”. Blic. Приступљено 30. 1. 2019.
  7. ^ Опело под липом („Политика”, 21. април 2019)

Спољашње везе

10. јул

10. јул (10.7.) је 191. дан године по грегоријанском календару (192. у преступној години). До краја године има још 174 дана.

1942

1942. је била проста година.

Југословенска левица

Југословенска левица (или Југословенска удружена левица, ЈУЛ) је била политичка организација у некадашњој СР Југославији и Србији, основана 1994. године као коалиција 23 левичарске и комунистичке партије, коју је предводио Савез комуниста — Покрет за Југославију. Званична платформа ЈУЛ-а укључивала је општејугословенство и демократски социјализам, иако је идеологија и реторика ЈУЛ-а је често окарактерисана као националистичка. Југословенска левица приликом свога оснивања постала је, мањим делом, идеолошки наследник Савеза комуниста — Покрета за Југославију.

Библиотека Више школе за образовање васпитача

Библиотека Више школе за образовање васпитача у Београду је данас саставни део Библиотеке Учитељског факултета у Београду. Има вишедеценијску традицију. Од оснивања прве Школе за васпитаче у Београду пре 65 година пратила је све фазе развоја школе као њен интегрални део, делећи судбину институционалног образовања васпитачког кадра: Библиотека Школе за васпитаче (1948—1973), Библиотека Педагошке академије за образовање васпитача предшколских установа (1973—1993), Библиотека Више школе за образовање васпитача (1993—2007), Библиотека Учитељског факултета од 2007. године.

Биљана Плавшић

Биљана Плавшић (Тузла, 7. јул 1930) бивша је српска политичарка из Босне и Херцеговине, универзитетски професор. Плавшић је претходно заједно са Николом Кољевићем, била потпредседница Републике Српске, што је постала коначним ратним раздвајањем Српске Републике БиХ од Републике Босне и Херцеговине. Још пре тога, Плавшићева и Кољевић су на новембарским вишестраначким изборима из 1990. изабрани у Предсједништво Социјалистичке Републике БиХ као представници српског народа. У међувремену, односно по избијању рата, српски чланови Предсједништва поднели су оставке и привремено су били на челу новонастале Српске Републике Босне и Херцеговине. Била је други председник Републике Српске од 1996. до 1998. године изабрана на првим послератним изборима 1996. године. Била је прва жена на челу једне републике у историји српског народа. Осуђена је за ратне злочине пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.

Оптужена 2001. пред МКТЈ за злочине почињене током Рата у Босни и Херцеговини, Плавшићева се добровољно предала Трибуналу. Била је први српски политичар који се изјаснио кривим (по тачки оптужнице за прогон по националној и верској основи, злочин против човечности), а Тужилаштво је заузврат повукло остале оптужбе. Осуђена је 27. фебруара 2003. на 11 година затвора и упућена на издржавање казне у шведски затвор „Хинсеберји“, а на слободи је од октобра 2009.

Позната је и због својих ватрених националистичких изјава током Рата у Босни и Херцеговини, сукобом са Српском демократском странком и политиком Слободана Милошевића и због свог покајања због злочина против човечности.

Брежане

Брежане је насеље у Србији у општини Пожаревац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 873 становника.

Вера Милетић

Вера Милетић (Петровац на Млави, 8. март 1920 — Јајинци, код Београда, 7. септембар 1944), студенткиња француског језика и књижевности, учесница Народноослободилачке борбе; мајка Мирјане Марковић.

Дуга (часопис)

Дуга је био високотиражни југословенски и српски недељник, који је од раних 1970их до 2000их издавала београдска издавачка кућа БИГЗ. Часопис претходник ,,Дуге" угашен је 1960их.

Кад голубови полете

Кад голубови полете је југословенски филм из 1968. године. Режију направио и сценарио је написао Властимир Радовановић.

Марковић

Марковић може бити:

Марковић (презиме), презиме

Марковићи, чланови породице Марковић

Марковићи из Грушића, српска породица

Кара-Марковићи

Цинцар-Марковићи

Мома Марковић

Момчило Мома Марковић (Поповић, 16. новембар 1912 — Београд, 7. август 1992), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Олга Милутиновић

Олга Милутиновић рођена Спасојевић (Београд, 1949 — Београд, 20. јануар 2017), супруга Милана Милутиновића и прва дама Србије, од 1997. до 2002. године.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Последњи чин

Последњи чин је југословенска телевизијска серија из 1981. године. Серија има 4 епизоде и приказује званичну верзију операције хапшења Николе Калабића и Драже Михаиловића.

Сценарио за серију је написао Синиша Павић, по мотивима књиге Милована Пејановића (Љуба Поповић) „Велика игра са Дражом Михаиловићем“. Серију је режирао Сава Мрмак.

Савез комуниста — Покрет за Југославију

Савез комуниста — Покрет за Југославију (скраћено СК—ПЈ), (хрв. Savez komunista — Pokret za Jugoslaviju (SK–PJ); мкд. Сојузот на комунисти — Движење за Југославија (СК—ДЈ); словен. Zveza komunistov — Gibanje za Jugoslavijo (ZK–GJ)) била је опозициона политичка партија у СФР Југославији, СР Југославији тј. Републици Србији. Партија је формирана 4. новембра 1990, од дотадашње организације Савеза комуниста Југославије у ЈНА, партија је била комунистичке идеолошке оријентације. Савез комуниста — Покрет за Југославију приликом свога оснивања постаје идеолошки наследник Савеза комуниста Југославије.

Славко Ћурувија

Славко Ћурувија (Загреб, 9. август 1949 — Београд, 11. април 1999) је био српски новинар и издавач, оснивач листова „Недељни телеграф“, „Дневни телеграф“ и „Европљанин“.

Убијен је на Ускрс 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије након сукоба са влашћу Слободана Милошевића због неслагања око извештавања о рату на Косову и Метохији. Иако је непосредно пре убиства, Ћурувију непрестано пратило 27 припадника Државне безбедности, ни дан данас није познато ко су налогодавци, ни извршиоци убиства. Априла 2019. године Радомир Марковић и тројица бивших припадника Државне безбедности неправоснажно су осуђени на укупно сто година због умешаности у убиство Ћурувије.

Слободан Милошевић

Слободан Милошевић (Пожаревац, 20. август 1941 — Схевенинген, 11. март 2006) је био српски и југословенски политичар, правник, друштвено-политички радник СФР Југославије, Председник Председништва Централног комитета Савез комуниста Србије (1986—1989), Члан Председништва Централног комитета Савез комуниста Југославије (1986—1990), Члан Председништва СР Србије (1986—1989), Председник Председништва СР Србије (1989 —1990), председник Републике Србије (1989—1997) и Савезне Републике Југославије (1997—2000).

Слободан Милошевић је био један од оснивача и први председник Социјалистичке партије Србије, од њеног оснивања 1990. до своје смрти 2006.

Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији у периоду 1991—1995. и током рата на Косову и Метохији 1998 — 1999. Усред НАТО агресије на СРЈ, маја 1999. године, Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је оптужницу против Милошевића за злочине против човечности. Оптужбе за кршење обичаја рата и Женевске конвенције у Хрватској и Босни и Херцеговини и за геноцид у Босни и Херцеговини додате су годину и по дана касније.

Политички теоретичари и научници владавину Слободана Милошевића често описују као ауторитарну или аутократску, као и клептократску. Процењује се да је Милошевић, са својим сарадницима, проневерио милијарду долара државног новца. Резултати истраживања других извора говоре да количина проневереног новца износи пет до једанаест милијарди долара.Након великих демонстрација 5. октобра 2000. године због спорних председничких избора 24. септембра исте године, Милошевић је признао пораз. Дана 1. априла 2001. године је ухапшен, а 28. јуна, на Видовдан исте године, изручен Хашком трибуналу. Преминуо је пре него што је процес завршен, након пет година у затвору, почео је да пати од слабости срца, високог крвног притиска и дијабетеса након што је ухапшен, умро је од срчаног удара.. У пресудама другим оптуженима поменуто да постоје докази о повезаности Милошевића са ратним злочинима и насилним депортацијама не-српског становништва током ратова у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову и Метохији.

Социјалистичка партија Србије

Социјалистичка партија Србије (скраћено СПС) већинска је парламентарна регистрована политичка партија, она је једна од владајућих политичких партија у Републици Србији, која се декларише као странка социјалдемократске политичке оријентације. Социјалистичка партија Србије је друга по велични парламентрана политичка партија у Републици Србији.

Срби у Русији

Срби у Русији су грађани Русије који се изјашњавају да су српског порекла.

Срби имају дугу историју на територији данашње Русије, имали су велику улогу у стварању савремен Русије. Углавном су то били војсковође, дипломате, поморци и научници српског порекла, у периоду од 18. до 20. века.

Прва дама Србије
8. мај 1989. — 23. јул 1997.
Претходник/
НаследникОлга Милутиновић
Прва дама Југославије
23. јул 1997. — 7. октобар 2000.
ПретходникЉубица Лилић
НаследникЗорица Радовић
Прве даме Југославије
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Председник СФРЈ
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Председништво СФРЈ
Савезна Република Југославија Председник СРЈ
Србија и Црна Гора Председник СЦГ
Супруге председника Републике Србије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.