Мирослав Церар

Мирослав Церар (Љубљана, 28. октобар 1939) је словеначки и југословенски гимнастичар који је освајао медаље на две олимпијаде, четири светска првенства и пет европских првенстава.

Мирослав Церар
Miroslav Cerar 1963b
Личне информације
Држављанство СФРЈ
Датум рођења28. октобар 1939.(80 год.)
Место рођењаЉубљана
 Краљевина Југославија
Спортске информације
СпортСпортска гимнастика

Каријера

Церарова међународна каријера започела је 1958. године, када је на Светском купу у Москви на коњу са хватаљкама освојио бронзану медаљу. На Олимпијским играма 1960. у Риму, Церар је са југословенским гимнастичким тимом заузео осмо и девето место. Самостално се такмичио само на вратилу где је заузео пето место.

На Европском првенству 1961. године, одржаном у Луксембургу освојио је четири златне медаље: у вишебоју, на коњу са хватаљкама, круговима и разбоју, а бронзе је освојио у прескоку. На Светском купу 1962. одржаном у Прагу, он је освојио злато на вратилу, а на коњу са хватаљкама, испред Бориса Шахлина (Шахлин, Борис Анфиянович). На Европском првенству у Београду одржаном 1963. године, освојио чак шест медаља, четири златне и по једну сребрну и бронзану. На Олимпијским играма одржаним 1964. године освојио је две медаље, једну златну и једну бронзану и шесто место на вратилу.

На Европском првенству 1965. године одржаном у Антверпену, он је освојио злато на разбоју, сребро на коњу са хватаљкама и бронзу на круговима. Злато на коњу са хватаљкама је освојио Виктор Лисицки, што је био један од два укупно пораза која је Церар доживео у својој интернационалној каријери на коњу са хватаљкама. Други пораз је доживео 1967. године на Европском првенству против Михајла Вороњина.

У међувремену Церар је освојио златну медаљу на Светском купу 1966. одржаном у Дортмунду у такмичењу на коњу са хватаљкама и бронзу на разбоју.

На Олимпијским играма одржаним 1968. године у Мексико Ситију, у тимском делу је са југословенском репрезентацијом је заузео 6. место, а појединачно је опет освојио злато на коњу са хватаљкама. Следеће, 1969. године, Церар опет осваја злато на Европском првенству, а на Светском првенству 1970. године одржаном у Љубљани, Церар по трећи пут осваја злато и титулу светског шампиона на коњу са хватаљкама.

Мирослав Церар своју активну гимнастичарску каријеру завршава 1971. године, након повреде коју је доживео на такмичењеу у Јапану.

Приватно, Церар је завршио студије права и радио је као адвокат. Обављао је почасне дужности у Југословенском спортском комитету. Био је први председник Словеначког олимпијског комитета, а сада је председник Словеначке олимпијске академије.

Изабран је за Југословенског спортисту године три пута 1961., 1963. и 1964. године. У 1999. години Церар је постављен у Интернационалну кућу славних за гимнастику[1].

Референце

  1. ^ „Miroslav Cerar”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено May 12 2007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)

Литература

  • Volker Kluge: Olympische Sommerspiele. Die Chronik II. Berlin. 1998. ISBN 978-3-328-00740-1.
  • Volker Kluge: Olympische Sommerspiele. Die Chronik III. Berlin. 2000. ISBN 978-3-328-00741-8.
  • Peter Matthews, Ian Buchanan, Bill Mallon: The Guinness International Who's Who of Sport. Enfield. 1993. ISBN 978-0-85112-980-8.
1966

1966. је била проста година.

28. октобар

28. октобар (28.10.) је 301. дан године по грегоријанском календару (302. у преступној години). До краја године има још 64 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1964.

Спортистима Југославије је ово били десето учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1964. у Токију била заступљена са 76 учесника који су учествовали у 9 спортских дисциплина (атлетици, ватерполу, веслању, гимнастици, кајаку и кануу, кошарци, пливању, ватерполу, фудбалу).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у рвању (Бранислав Симић) и гимнастици (Мирослав Церар).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1968.

Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили укупно осам медаља, три златне, три сребрну и две бронзане. Медаље су освојили: Ђурђа Бједов (златна и сребрна), Мирослав Церар (златна), ватерполисти (златна), кошаркаши (сребрна), Стеван Хорват (сребрна), Бранислав Симић (бронзана) и Звонимир Вујин (бронзана).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Дан младости

Дан младости је био празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), који се обележавао 25. маја, прослављао се од 1945. до 1988. године. Овај празник је био повезан са рођенданом доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита (1892–1980) и првих година се обележавао само као његов рођендан, а 1957. године је на његову иницијативу постао Дан младости.

Главни симбол овог празника била је Штафета младости, која је ношена око месец и по дана кроз читаву територију Југославије и 25. маја предавана Титу на величанственом слету, који је организован на стадиону ЈНА

Донка Шпичек

Донка Шпичек (Београд, 6. децембар 1933 — Београд, 9. јул 2016) била је новинар и дугогодишња уредница програма за децу и младе ТВ Београда.

Летња универзијада 1965.

IV Летња Универзијада 1965. одржанана је у Будимпешти Мађарска од 20. августа до 28. августа 1965. године. Отварање је било на Неп стадиону.

На Универзијади је учествовало 32 земаља са 1729 спортиста. Заједно са руководиоцима, тренерима и другим пратиоцима, број учесника је је био 2.600. По први пут су на Универзијади учествовали и студенти САД, који до тада нису појављивали јер нису имали јединствену студентску спортку организацију.

Програм је остао непромењен као и на III Универзијади, са додатком кашарке за жене која је била изостављена на прошлој универзијади.

Мирослав (име)

Мирослав је прастаро словенско мушко име, сложено од основа „мир“ и „слава“. Једно је од бројни словенских имена која су изведена од речи „мир“. У пренесеном значењу, име је жеља родитеља да дете буде спокојно, мирно и задовољно.Међу првим познатим људима именованим овим именом је син захумског бана Михаила који је био постављен још 911. године за нинског жупана. Тако се звао и син краља Хвалимира с почетка 11. века из династије Оштривојевића. У историји је посебно остао познат Мирослав, хумски кнез с краја 12. века, брат Немање, потенцијални син великог жупана Десе, унук великог жупана Уроша I, за кога је писано чувено Мирослављево јеванђеље.Према процени Градске управе града Београда, име Мирослав је на 93. месту најпопуларнијих мушких имена у Београду 2017. године. У Србији, име је на 80. месту најпопуларнијих мушких имена. Од овог имена су изведена имена: Мираш, Мире, Миросинка, Мирослава, Мирославка и Мирчета.

Олимпијски комитет Словеније

Олимпијски комитет Словеније (ОКС) (словен. Olimpijski Komite Slovenije) је национални олимпијски комитет Словеније који организује спортисте за такмичење на олимпијским играма и осталим мањим спортским догађајима. Чланови Комитета су 39 спортских савеза, који бирају Извршни одбор у саставу председника и 21 члана. Седиште му је у Љубљани.

Лого ОКС је направљен од Триглава, олимпијских кругова и три геометријска облика: круга, четвороугла и троугла. Триглав је обојен у зелено и плаво представљајући летње и зимске спортове и Летње и Зимске олимпијске игре.

Политикин избор спортисте године

“Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, бира најуспешнијег спортисту године од 1953. године. Државе у којима је биран спортиста године у протеклом периоду су: Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Савезна Република Југославија (СРЈ), Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) и Република Србија (РС). Спортисту године бирао је и лист “Спортске новости” од 1950. до 1990. године , док је “Спорт” додељивао награду “Златна значка” најбољем спортисти од 1957. до 2015. године.

Списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма

Ово је списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма.

Носиоци заставе носе националну заставу своје земље на церемонији отварања олимпијских игара.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Добитници „Златне значке” Спорта
Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.