Мирко Сандић

Мирко Сандић (Београд, 9. мај 1942Београд, 24. децембар 2006) је био југословенски и српски ватерполиста и тренер.

Мирко Сандић
Mirko Sandić 3
Личне информације
Датум рођења 9. мај 1942.
Место рођења Београд
Југославија
Датум смрти 24. децембар 2006. (64 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Држављанство  Србија
Југославија Југославија

Биографија

Сандић је научио да плива са 4 године, али је почео да игра ватерполо тек са 16 година за клуб Партизан. Остао је у клубу Партизан све док нијe престао да игра ватерполо 1974. године. Одиграо је преко 1000 утакмица и освојио 11 националних првенстава Југославије, 7 југословенских купова, 5 европских купова шампиона и неколицину пријатељских турнира. Са Партизаном је освојио 11 титула државног првака и пет Купова европских шампиона.

Сандић је одиграо 235 утакмица за репрезентацију Југославије и постигао преко 250 погодака. Освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1968. у Мексику и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1964. у Токију. На Европским првенствима 1966. и 1970. био је у саставу репрезентације Југославије која је стигла до треће позиције.

Као тренер радио је у Сингапуру, Малезији, Египту, Партизану и Гочу.

Био је председник Ватерполо савеза Југославије од 1996. до 1998, члан техничког ватерполо комитета ЛЕН-а, добитник признања МОК-а 1997. године, и председник Скупштине Ватерполо савеза Србије. 1999. је уврштен у Кућу славних.

У Београду однедавно једна улица носи назив Мирка Сандића.

Спољашње везе

9. мај

9. мај (09.05) је 129. дан у години по грегоријанском календару (130. у преступној години). До краја године има још 236 дана.

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1964.

Спортистима Југославије је ово били десето учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1964. у Токију била заступљена са 76 учесника који су учествовали у 9 спортских дисциплина (атлетици, ватерполу, веслању, гимнастици, кајаку и кануу, кошарци, пливању, ватерполу, фудбалу).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у рвању (Бранислав Симић) и гимнастици (Мирослав Церар).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1968.

Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили укупно осам медаља, три златне, три сребрну и две бронзане. Медаље су освојили: Ђурђа Бједов (златна и сребрна), Мирослав Церар (златна), ватерполисти (златна), кошаркаши (сребрна), Стеван Хорват (сребрна), Бранислав Симић (бронзана) и Звонимир Вујин (бронзана).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1972.

Спортистима Југославије је ово били дванаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1972. у Минхену била заступљена са 128 учесника који су учествовали у 15 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, рукомет, стрељаштво и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у боксу (Мате Парлов) и рукомету (Рукометна репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Беса (ТВ серија)

Беса је српска криминалистичка ТВ серија, чији је творац Тони Џордан, по оригиналној идеји Срђана Шапера. Са емитовањем је почела 16. децембра 2018. године на ТВ Суперстар. Од 30. септембра 2019. године серија се емитује на ТВ Прва.

Серија је добила многа признања, укључујући награде Златна антена за најбољу ТВ серију, Златна антена за најбољу фотографију и Златна антена за најбољу музику.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1960.

Тринаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1960. у Риму, Италија. За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по први пут је постала репрезентација Италије, друга је била репрезентација Совјетског Савеза а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1964.

Четрнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан од 11. до 18. октобра 1964. у Токију, Јапан. За олимпијски турнир се пријавила укупно 13 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион је постала репрезентација Мађарске, што јој је била пета титула, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Совјетског Савеза.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1968.

Петнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1968. у Мексико ситију, Мексико. За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по први пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација Совјетског Савеза а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.

Летња универзијада 1961.

II Летња Универзијада 1961. одржанана је у Софији Бугарска од 25. августа до 3. септембра 1961. Отварање је било на сатадиону Васил Левски у Софији.

На Универзијади су учествовале 32 земље са 1270 учесника. У програму Универзијаде су укључена два нова спорта у односу на Универзијаду 59. То су скокови у воду и спортска гимнастика. Код мушке атлетике уведен је десетобој уместо петобоја који је био на Првој Универзијади.

Спортска гинастика је уведена као факултативни спорт који је предложио домаћин Универзијаде. После је спортска гимнасика постала саставни део обавезног програма. Новина је и укључење женских екипа у кошарци и одбојци, па су и ове дисциплине касније трајно укључене.

ПВК Гоч

ПВК Гоч је српски пливачки-ватерполо клуб из Врњачке Бање.

Списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма

Ово је списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма.

Носиоци заставе носе националну заставу своје земље на церемонији отварања олимпијских игара.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.