Мионица

Мионица је градско насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 1620 становника.

Мионица
Mionica 22
Споменик Живојину Мишићу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ОпштинаМионица
Становништво
 — 2011.Пад 1620
Географске карактеристике
Координате44°15′04″ СГШ; 20°04′32″ ИГД / 44.251166° СГШ; 20.075666° ИГДКоординате: 44°15′04″ СГШ; 20°04′32″ ИГД / 44.251166° СГШ; 20.075666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Мионица на мапи Србије
Мионица
Мионица
Мионица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14242
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Историја

Mionica, Gradski park, 05
Градски парк
Mionica orthodox church
Црква Вазнесења Христовог у Мионици

Мионица се почетком 20. века делила на село и варошицу Мионицу. Село Мионица се налази са обе стране речице Рибнице, притоке реке Колубаре. Варошица Мионица, која се почела насељавати тек од 1860. године, налази се на средини атара истоименог села. Мионица је данас општинско средиште.

Мионичка црква, храм Вазнесења Господњег, данас најстарија грађевина у Мионици, саграђена је 1856. године. Први свештеник био је Тома Лукић, родом из Горњег Мушића.

Сталну основну школу Мионица је добила 1864. године, али је још од 1827. године у мионичким Ракићима приватно учитељевао Степан Јовановић Геренчић, родом из Земуна.

Демографија

У насељу Мионица (варошица) живи 1361 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,4 година (37,6 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 581 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 568
1953. 656
1961. 860
1971. 1.227
1981. 1.438
1991. 1.679 1.624
2002. 1.723 1.776
2011. 1.620
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.663 96,51 %
Роми
  
17 0,98 %
Југословени
  
4 0,23 %
Словенци
  
3 0,17 %
Муслимани
  
2 0,11 %
Хрвати
  
1 0,05 %
Мађари
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
Буњевци
  
1 0,05 %
непознато
  
25 1,45 %

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бања Врујци

Бања Врујци је бања у северозападној Србији у општини Мионица у Колубарском управном округу. Смештена између Мионице и Љига, у долини између планине Сувобор и реке Топлице. Налази се на надморској висини од 180 метара. Удаљена је 92 километара од Београда. Кроз бању тече речица Горња Топлица. У Бањи Врујци се производила флаширана вода под називом Вода вода, а у њој се налази и фабрика Синалко. У бањи постоји и осморазредна основна школа.

Термалне воде у бањи Врујци су калцијумско-магнезијумске са просечном температуром од 27° C. Спадају у групу олигоминералних вода. У терапијске сврхе вода се користи за купање и за пиће. Лековита својства воде и бањског блата огледају се у лечењу реуматских обољења, стерилитета, ишијаса, проширених вена, високог крвног притиска, кожних болести, итд.

Трагови материјалне културе и народног предања указују да је простор око врујачких извора од давнина био насељен. Из тих времена датира постојање врујачке дивље бање, која је трајала све до 1935. године, када се Бања претворила у народно лечилиште.

Проточни Базени у Бањи Врујци су једниствени у Србији, због воде која се стално мења.

У непосредној близини Бање се налази мноштво туристичких дестинација, излетишта, манастира и културно историјских споменика. У скорије време се очекује завршетак спа центра „Прва Нова Бања“ који ће када буде завршен представљати јединствен велнес и спа центар у Србији.

Овде се организује манифестација Врујачки извори. Овде се налазе дечји образовни центар Чаробно село, Општинско народно купатило „Војвода Мишић” и Црква Свете Марине у Бањи Врујци.

Библиотека „Милован Глишић“ Мионица

Библиотека Милован Глишић је установа културе у Мионици, основана 1936. Библиотека припада Колубарском округу. Матична библиотека Љубомир Ненадовић у Ваљеву је матична за Библиотеку у Мионици.

Брежђе

Брежђе је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 469 становника.

Грб општине Мионица

Грб општине Мионица је симбол Општине Мионица. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики. Грб општине је уједно и грб места Мионице, њеног средишта.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Кључ (Мионица)

Кључ је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 433 становника.

Манастир Рибница у Паштрићу

Манастир Рибница се налази у Паштрићу, на територији општине Мионица, заједно са старом школом представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Мишићеви дани

Мишићеви дани је културно-туристичка манифестација, посвећена Живојину Мишићу, која се организује у Мионици. Од када су 1997. године становници Мионице одабрали дан рођења свог славног суграђанина за Дан општине Мионица, од тада почиње и траје манифестација.

Мишићеви дани традиционално почињу полагањем венаца на споменик Живојину Мишићу и подизањем заставе Манифестације на тргу војводе Живојина Мишића.

Овај културни и туристички догађај окупља познате уметнике, културне и научне раднике, а током манифестације организоване су књижевне вечери у библиотеци „Милован Глишић” и Културном центру Мионица, изложбе, дечије представе, фудбалски, кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири.

Током „Мишићевих дана” одржава се Велики дечији маскенбал – после дефилеа учесника маскенбала следи избор најлепше маске.

Музеј камена

Музеј камена у Паштрићу, недалеко од Мионице, отворио је, 2013. године, биолог и истраживач Предраг Пеца Петровић. Музеј се налази поред заштићеног природног добра Шалитрене пећине коју су људи насељавали пре 40.000 година.У музеју је изложено више од 300 геолошких експоната, а посетило га је више група из Ваљева, Београда, Новог Сада и других градова. Овај пројекат је реализован у оквиру јавног партнерства, а подржали су га Министарство просторног планирања, рударства и природних ресурса, Геолошки завод Србије, Рударскогеолошки факултет из Београда, Регионална привредна комора Ваљево, Истраживачка станица Петница и општина Мионица.Аутор поставке експоната је проф. др Иван Филиповић, а изложени су експонати од средњег девона, па до горње креде, периода када су изумрли диносауруси. Идеја је да музеј у Паштрићу буде и компас за проналажење вредних и ретких минерала и руда у северозападној Србији, односно у Колубарском, Мачванском и Златиборском округу и Подрињу.

Старање о Музеју је преузео Еколошки покрет „Оквир живота” и породица Петровић.

Општина Мионица

Општина Мионица је општина у Колубарском округу у средишту западне Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 329 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 21787 ha, а на шумску 8.700 ha).

Центар општине је град Мионица. По подацима из 2011. године у општини је живело 14335 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10‰, а број запослених у општини износи 1939 људи. У општини се налази 18 основних школа.

Општина Мионица се састоји од 36 насеља:

Берковац, Брежђе, Буковац, Велика Маришта, Вировац, Вртиглав, Голубац, Горњи Лајковац, Горњи Мушић, Гуњица, Доњи Мушић, Дучић, Ђурђевац, Клашнић, Кључ, Команице, Крчмар, Маљевић, Мионица, Мионица (село), Мратишић, Наномир, Осеченица, Паштрић, Планиница, Попадић, Радобић, Рајковић, Ракари, Робаје, Санковић, Струганик, Табановић, Тодорин До, Толић, Шушеока.

Паштрић

Паштрић је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 503 становника.

У селу постоји споменик природе Рибница, назван по истоименој реци, који представља и духовни центар Горње Колубаре. У Рибници се налази црква Светих апостола Петра и Павла, стара школа, Шалитрена пећина, Рибничка пећина. Овде се одржава Сабор младих вилиониста „Ћемане”.

У организацији Еколошког покрета „Оквир живота” и породице Петровић у Паштрићу ради у Србији јединствени Музеј камена. Овде се налази Природни споменик Група од девет стабала липе.

Планиница (Мионица)

Планиница је насеље у Србији у општини Мионица у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 237 становника.

Овде се налази Црква брвнара Покрова Пресвете Богородице.

Родна кућа војводе Живојина Мишића

Родна кућа војводе Живојина Мишића, једног од најзначајнијих војних заповедника Српске војске у Првом светском рату, налази се у мионичком селу Струганик. Због своје историјске вредности представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Сабор младих вилиониста „Ћемане”

Сабор младих вилиониста „Ћемане” се оджава у Рибници, које је духовни центар Горње Колубаре у Паштрићу, на територији општине Мионице.Сабор, који има такмичарски карактер, традиционално се одржава на Петровдан (12. јула) у порти цркве ”Светих апостола Петра и Павла” у организацији општине и Културног центра Мионица.

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

Споменик природе Рибница

Споменик природе Рибница обухвата површину од 28 хектара на подручју општине Мионица и катастарске општине Паштрић, кањону реке Рибнице.

У оквиру појаса II степена заштите споменика природе се налази црква Светих апостола Петра и Павла и стара школа, који представљају непокретно културно добро као јединствени споменик културе и Шалитрена и Рибничка пећина и у њеној непосредној близини се налази девет заштићених стабала липе.

Црква Вазнесења Христовог у Мионици

Црква Вазнесења Христовог у Мионици, саграђена 1856. године, има статус споменика културе.

Црква Свете Марине у Бањи Врујци

Црква Свете Марине у Бањи Врујци, насељеном месту на територији општине Мионице, подигнута је 2007. године. Припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Црква посвећена Светој Великомученици Марини (Огњена Марија) подигнута је средствима верника из Попадића, Ракара, Берковца, Гуњице, Велишевца и Бабајића.У склопу црквене порте 2008. године, поред парохијског дома и зграде палионице свећа, подигнута је и црква посвећена Светом евангелисти Јовану, као ктиторско дело Хаџи Вере Стевановић.

Галерија

Шалитрена пећина

Шалитрена пећина је смештена у оквиру споменика природе Рибница, у атару селу Брежђе, удаљеном око шест километара од Мионице и три километра узводно од Рибничке пећине и Манастира Рибница. Налази се на списку споменика културе од великог значаја.

Насељена места општине Мионице
Знаменитости Мионице
Верски објекти у општини Мионица
Манифестације у општини Мионица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.