Минхен

Минхен (нем. München, бав. Minga) је главни и најнасељенији град Баварске, друге најнасељеније савезне државе Немачке. Са становништвом од око 1,5 милиона, трећи је град по броју становника у Немачкој, после Берлина и Хамбурга, а дванаести је највећи град у Европској унији. Градска метрополитанска област је дом за нешто више од 6 милиона људи. Простирући се на обалама реке Изар (притока Дунава) северно од Баварских Алпа, град је седиште баварске административне регије Горња Баварска и уједно је општина са највећом густином насељености у Немачкој (око 4.500 стан./км2). Минхен је други највећи град на баварском говорном подручју, одмах после аустријске престонице Беча.

Град је глобално средиште уметности, науке, технологије, финансија, издавалаштва, културе, иновација, образовања, пословања и туризма и има веома висок стандард и квалитет живота, што га је поставило на прво место у Немачкој и треће у свету према Мерсер истраживању 2018. године. а проглашен је и најбољим градом за живота према Монокловом истраживању 2018. године. Према Институту за истраживање глобализације и светско рангирање, Минхен се сматра алфа градом од 2015. године. Минхен је главно међународно средиште инжењерства, науке, иновација и истраживања, што доказује присуство два истраживачка универзитета, мноштво научних институција у граду и његовој околини, као и свјетски познати технолошки и научни музеји као што су Немачки музеј и Бе-ем-веов музеј. У Минхену се налази мноштво мултинационалних компанија и његова привреда је заснована високој технологији, аутомобилима, услужном сектору и креативној индустрији, као и информационим технологијама, биотехнологији, инжењерству и електроници између осталих.

Минхен се први пут помиње 1158. године. Католички Минхен се снажно одупирао реформацији и био је политичка тачка дивергенције током Тридесетогодишњег рата, али је остао физички нетакнут упркос окупацији протестантских Швеђана. Када је Баварска успостављена као суверена краљевине 1806. године, постала је европско средиште уметности, архитектуре, културе и науке. Током Немачке револуције 1918. године, владајућа династија Вителсбах, која је Баварском владала од 1180. године, приморана је да абдицира у Минхену и проглашена је краткотрајна социјалистичка држава.

Двадесетих година 20. века, Минхен је постао дом за неколико политичких организација, међу којима је била и Нацистичка партија. Прво покушај нацистичкој покрета да преузме немачку владу 1923. године у Пивничком пучу зауставила је баварска полиција у Минхену пуцњевима. Након ступања нациста на власт, Минхен је проглашен „престоницом покрета”. Током Другог светског рата, Минхен је тешко бомбардован и 50% целог града и 90% историјског средишта града је уништено. Након послератне америчке окупације 1949. године, током година Економског чуда (њем. Wirtschaftswunder) дошло је до великог раста броја становника и економске моћи. За разлику од осталих немачких градова који су тешко бомбардовани, Минхен је обновио већину свог традиционалног крајолика и био је домаћин Летњих олимпијских игара 1972. године. Осамдесете године 20. века биле су године снажног економског раста, високотехнолошке индустрије и научних институција, као и раста броја становника. Град је дом великим корпорацијама, као што су Бе-ем-ве, Сименс, МАН, Линде, Алијанц и Минхен Ре.

У Минхену се налазе многи универзитети, музеји и позоришта. Бројне архитектонске атракције, спортски догађаји, изложбе и годишњи Октобарфест привлаче значајан број туриста. Минхен је један од најпросперитетнијих и најбрже растућих градова у Њемачкој. Налази се на самом врху миграцијских дестинација. У Минхену живи више од 530.000 људи страног порекла, што чини 37,7% укупног становништва.

Минхен
München  (немачки)
Stadtbild München
Schloss Nymphenburg MünichEnglischer Garten München
Westseite des Maximilianeum, 2013Feldherrnhalle - Odeonsplatz
Allianz arena golden hour Richard Bartz
BMW Welt Night
Од врха: Маријенплац са Новом градском вијећницом
и Фрауенкирхе у позадини,

Нимфенбург, Енглеска башта, Максимилијанеум, Фелдхернхале, Алијанц арена и Бе-ем-ве свијет

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна држава Баварска
Становништво
Становништво
 — 31. 12. 20171.456.039 [1]
 — густина4.686,17 ст./km2
Агломерација2.606.021
Географске карактеристике
Координате48°08′23″ СГШ; 11°34′28″ ИГД / 48.139722° СГШ; 11.574444° ИГДКоординате: 48°08′23″ СГШ; 11°34′28″ ИГД / 48.139722° СГШ; 11.574444° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина520 m
Површина310,71 km2
Минхен на мапи Немачке
Минхен
Минхен
Минхен на мапи Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникДитер Рајтер СПД
Поштански број80331—81929
Регистарска ознакаМ
Веб-сајт
www.muenchen.de

Географија

Минхен се налази на обалама реке Изар, на самим обронцима Алпа и на надморској висини од 530 m. Пошто су се у старом и средњем веку овде укрштали путеви од запада према истоку и од севера према југу Минхен је постао јако значајна раскрсница путева као и трговачки центар те регије. Захваљујући овом географском положају Минхен и дан данас представља важну раскрсницу путева како копнених тако и ваздушних.

Клима

Историја

Први подаци о Минхену потичу из 6. века нове ере када су Баварци, племе Алемана, основали више насеобина на реци Изар. Место тих насеобина дан данас можемо препознати по наставку –инг, као што су делови Минхена: Швабинг, Аубинг, Сендлинг... Крајем 10. века и почетком 11. века монаси оснивају манастир који се звао Апуд Мунихен. Од тога потиче данашње име за овај град. 1158. године Хенрик Лав оснива град коме даје име Минхен. Краљевска породица Вителсбах 1180. проглашава Минхен за резиденцију краљевске породице. Већ 1390. године Минхен има око 10.000 становника. У 15. веку почиње процват Минхена док се у ренесанси и бароку граде многе грађевине које дан данас представљају најлепше споменике у Минхену. Најзначајнији владар, коме Минхен дугује данашњи изглед, је краљ Лудвиг I (владао од 1825—1848). Он је Минхен уздигао до културне и духовне престонице Европе у то доба и спречио индустријализацију, зато дан данас Минхен представља један од ретких градова у Немачкој који је успео да фабрике удаљи од града. Након Првог светског рата долази до великих промена у Минхену када наступају глад и сиромаштво. Овакве корените промене су довеле до тога да Минхен постане центар национал-социјалиста. Адолф Хитлер 1923. предузима марш на Минхен, који бива брутално угушен од стране власти, али већ 10 година касније Минхен је у чврстим рукама „Фирера“. У Другом светском рату Минхен је претрпео огромне штете а као доказ томе служи податак да је су неки делови града потпуно уништени а да је чак 70% зграда срушено. Почетком 1950. нагло долази до развоја Минхена и већ 1962. Минхен пробија Милионску границу. Међутим, највећи напредак Минхен је остварио за време Летњих олимпијских игара 1972, као и за време Светског првенства у фудбалу 1974. Олимпијске игре из 1972. остаће и забележене због терористичког напада на делегацију и спортисте из Израела.

Становништво

Подаци показују да Минхен (са околином) данас има око 2 милиона становника и тиме представља трећи по величини град у Немачкој иза Берлина и Хамбурга. Процењује се да у Минхену живи више од 400.000 странаца од којих најбројније мањине чине Турци, који се у Минхену познати као продавци бурека и пита и као власници оријенталних радњи, Италијани, који се баве махом увозом специјалитета из Италије, Југословени, верни сивој економији, као и Грци продавци гироса. Највише заступљена религија је католичка (око 40% становника), коју следи протестантска и евангелистичка (30%) као и муслиманска (10%). Оволико велики број странаца довео је до тога да Минхен поприми обележја једног космополитског града а да његови становници буду јако љубазни и гостопримиви према сваком. Велики број странаца довео је и до формирања делова града у којима искључиво живе мањине.

Привреда

Саобраћај

Архитектура града и културно историјски споменици

Minhen pesacka zona
Пешачка зона у Минхену
Maria vor ihrer Kirche

Архитектонску слику Минхена карактеришу више фаза од којих прва почиње већ 1294. године. Када је цар Лудвиг IV Баварски Минхену дао монопол над продајом соли почели су радови на зидинама како би се град заштитио од напада разбојника и непријатеља. Тако Минхен добија прве зидине које су стајале до 18. века. Остаци ових зидина могу се дан данас видети на:

  • Тргу Сендлингер тор

1310. године су изграђене куле које су представљале капије-улаз у град као и осматрачницу

  • Тргу Исар Тор

Када се град проширивао 1330. године Исартор је добио улогу источног улаза у град и ту се граде стражарске куле. Главни торањ је завршен 1337.

  • Тргу Карлстор (до 1761. Нојхаузер тор)

Године 1302. је Карлстор саграђен као западни улаз у град.

Најстарија црква у Минхену потиче из овог периода, Црква светог Петра, међутим од старог изгледа цркве су остали само темељи док је остали део урађен у барокном стилу.

Након више година стагнирања крајем почетком 15. века почиње архитектонски и уметнички успон Минхена. Архитекта Јоерг фон Халсбах почиње радове на Фрауенкирхе (женска црква) 1468. а завршава 1488. када Фрауенкирхе постаје црква са највећом халом у Немачкој. Фрауенкирхе данас представља заштитни знак Минхена са своја два 99 m висока звоника, која су додата 1525. и 109 m дугачком халом. Радови на старој градској скупштини су почели у истом периоду од истог архитекте, а завршени су 1480. године. Већи део старе градске скупштине су уништене у пожару тако да се данас види само реконструкција која је завршена 1977. За време конфликта између Католичке цркве и Реформиста Мартина Лутера, војвода Вилхелм V је стао на страну Католичке цркве и постао центар контрареформе. Језуити, који су тада дошли у град, обележили су и архитетктуру тог времена и уз помоћ Вилхелмовог наследника Максимилијана гради се антикварница Резиденције (1569—1571) која представља најзначајнији споменик ренесансе северно од Алпа. Цела резиденција породице Вителсбах завршена је тек 1610. и данас је једна од најлепших грађевина у Минхену.

После опште пропасти Немачког царства за време Тридесетогодишњег рата и заузимања Минхена од стране Густава Адолфа краља Шведске, крајем 17. века архитекте опет имају пуне руке посла. Италијанске архитекте Барели и Цукали граде Театинер цркву (1663—1688) која је истовремено служила као резиденција са 70 m високим звоницима. Између Театинер цркве и Резиденциград јеи се четврт у француском стилу са бројним палатама које дан данас красе овај део Минхена. Дворац Нимфенбург представља ремек-дело овог периода. Градња је почела 1664. године а завршена тек 1820. Налази се изван центра Минхена и заправо је поклон Фердинанда Марије својој жени Аделаиде од Савоје у част рођења сина Максимилијана Емануела. Прави назив овог здања је Кастело деле Нифе. 1745. завршено је позориште Кувиље које представља почетак рококоа у Немачкој. Већ тада је Минхен представљао један од највећих градова у Немачкој а 1780. броји 35.000 становника. Значајан утицај на даљи развој града било је рушење градских зидина 1791, чиме се Минхен шири на околна места. Већ тада Карлстор добија свој други назив Штахус. Порекло овог имена није разјашњено али се претпоставља да су две приче кумовале називу: власник једне кафане у близини Карлстора се звао Еустахије или да је постојала кафана код Штахелгартена што у преводу значи код самострела-Штахел. 1791. почињу и радови на енглеском парку у центру града. Овај јавни парк представља један од највећих своје врсту на целом свету (5 km × 1 km), у склопу ког се налази Кинеска Кула и Моноптерос.

Највећи утицај на архитектуру града без сумње је оставио Лудвиг I који је проширио град и изградио монументалне грађевине на улици под његовим именом, под вођством архитекте Леа фон Кленцеа:

  1. Зграда Министартсва Финансије 1816—1821. која је идентична као
  2. Зграда Министартсва Баварске 1826—1828. са концертном салом 34mx22m
  3. Велики Базар 1824—1826. у коме се налази један од најстаријих Кафеа
  4. Ратно Министарство 1827—1830.
  5. Стара Пинакотека 1826—1836. највећи музеј са укупном дужином од 137 m

Лео фон Келнце такође гради Краљевски трг са Глиптотеком (1816—1830) и Пропилејима (1846—1862) и Национално позориште (1811—1818) са 2100 седишта.

Архитекта Фридрих фон Гертнер гради такође на Лудвиговој улици следеће зграде:

  1. Тријумфална капија 1843—1852. по угледу на Константинов славолук у Риму
  2. Лудвигова црква 1829—1844. једна од најлепших цркава у Минхену
  3. Баварска Библиотека 1832—1843. копија Ермитажа у Лењинграду и највећа зграда
  4. Универзитетска зграда 1833—1837. поклон Лудвига грађанима Минхена
  5. Војничка Хала 1841—1844. са спомеником богу Одеону

Један од највећих архитектонских подухвата тог доба представља изградња Максимилијанове улице (1853—1865) са хотелом Четири годишња доба, Скупштином Доње Баварске и Максимилијанеумом који представља скупштину Баварске и реплику Партенона у Атини.

Крајем 19. и почетком 20. века граде се једне од највећих и најлепших зграда у Минхену.

  1. Градска Пивница 1896—1897. први пут јавно точење пива
  2. Војни Музеј 1900—1905. са 32 m високом куполом
  3. Баварска Хипотекарна-кредитна банка 1895—1896. најзначајнија барокна зграда
  4. Агустинска Пивница 1897—1898. са 2000 места највећи ресторан у Минхену
  5. Палата правде 1891—1898. новобарокна зграда са лифтовима и климатизацијом
  6. Зграда Уметника 1892—1900. у стилу немачке ренесансе
  7. Баварска Берза 1896—1898.
  8. Анђео Мира 1895. који је опточен златом и пруж предива поглед на Минхен
  9. Немачки Музеј чија изградња је трајала скоро 90 година 1906—1982.
  10. Мостови на Изару 1899—1905. налик на мостове у Фиренци укупно 8

Након Првог и Другог светског рата у коме је Минхен срушен до темеља почиње период рестаурације и реконструкције града. Убрзо након Другог светског рата, 1950. године, Градска скупштина доноси одлуку да се све зграде које су срушене у бомбардовању поново изграде у свом стилу. Тако Минхен постепено постаје реплика старог Минхена а радови на срушеним зградама се завршавају тек крајем 20. века. Када се Минхен кандидовао као место одржавања летњих Олимпијских игара почела је велика изградња и Минхен почиње да гради у новијим стиловима али ван центра града тако да данас постоји својеврсни контраст у Минхену. Улица Сунца која се налази на месту срушених зидина налик на Париз или Барселону, представља границу између старог и новог Минхена. За потребе Олимпијских игара проширени су Минхенски аеродром и железничка станица и изграђен сајам.

Партнерски градови

Види још

Референце

  1. ^ „München in Zahlen”. muenchen.de (на језику: немачки).
  2. ^ Stationsgeschichte der Messgeräte, DWD. Retrieved 12 February 2019.
  3. ^ „CDC (Climate Data Center)”. DWD. Приступљено 2. 5. 2016.
  4. ^ „Monatsauswertung”. sklima.de (на језику: немачки). SKlima. Приступљено 2. 5. 2016. |date = May 2016
  5. ^ „Munich”. World Weather Information Service. WMO. јун 2011.
  6. ^ „Climate Munich – Germany”. climatedata.eu. Climate Data.
    „Muenchen-Flughafen, Germany”. Climate-Charts.com. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 21. 4. 2011.
  7. ^ „Munich (10870) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 7. 2. 2019. Archived February 4, 2019, at the Wayback Machine
Ђоко Слијепчевић

Ђоко Слијепчевић (Самобор, Гацко, 7. септембар 1907 — Келн, 16. јануар 1993) је био српски историчар.

Баварска

Баварска (нем. и бав. Bayern — Бајерн, лат. Bavaria — Баварија), званично Слободна Држава Баварска (нем. и бав. Freistaat Bayern), налази се у јужном делу Немачке и по територији је највећа немачка држава. Граничи се са: Баден-Виртембергом, Хесеном, Тирингијом и Саксонијом.

На истоку се граничи са Чешком и на југу са Аустријом. Главни град Баварске је Минхен.

Традиционално, Баварска се дели на три дела: Франконију (горњу, средњу и доњу), Швабију и Стару Баварску (Горњи Палатинат, Горња и Доња Баварска). Највећи градови су, поред Минхена, Нирнберг, Аугзбург, Вирцбург и Регензбург.

Још од 1962. године на власти је партија ЦСУ (CSU).

Бундеслига Њемачке у фудбалу

Бундеслига Њемачке у фудбалу је једна од најквалитетнијих фудбалских лига свијета. По одлуци фудбалског савеза Њемачке у златној сали Вестфален хале у Дортмунду 28. јула 1962., о оснивању фудбалске савезне лиге, се од сезоне 1963/64. одржава такмичење за првака Њемачке у лига-систему. По тадашњим правилима, сваки клуб лиге игра против сваког клуба по једну утакмицу у гостима и код куће. Клуб са највише освојених поена постаје првак Њемачке. Три посљедње пласирана фудбалска клуба прелазе у другу савезну лигу.

За савезну фудбалску лигу Њемачке, је до 2001. био одговоран Фудбалски савез Њемачке (њем. Deutscher Fußball-Bund), а од те године одговорност преузима новооснована њемачка фудбалска лига (њем. Deutsche Fußball Liga), као приватна подорганизација фудбалског савеза.

Најуспјешнији клуб Бундеслиге до сада је Бајерн Минхен са 28 титула првака (плус једна титула освојена прије формирања Бундеслиге).

Бундеслига Немачке у кошарци

Бундеслига Немачке у кошарци (енгл. Basketball Bundesliga) је назив прве професионалне кошаркашке лиге у Немачкој.

Лига је основана 1966. а најуспешнији тим је Бајер Леверкузен који је освојио 14 пута првенство. Међутим, они су своју последњу титулу освојили 1996. године, а од тад су најуспешнији клубови Алба Берлин и Брозе Баскетс Бамберг.

Лига се састоји од 18 тимова који играју по двокружном бод систему 34 кола, након чега првих осам тимова одлазе у плеј-оф. Плеј-оф се игра на 3 добијене утакмице. Два последњепласирана тима одлазе у нижи ранг.

Евролига 2018/19.

Евролига 2018/19. је 19. сезона, од реорганизације овог такмичења и преласка под окриље УЛЕБ-а, најважнијег кошаркашког клупског такмичења у Европи.

КК Бајерн Минхен

КК Бајерн Минхен (енгл. FC Bayern München Basketball) је немачки кошаркашки клуб из Минхена. Део је спортског друштва ФК Бајерн Минхена, а у сезони 2019/20. такмичи се у Бундеслиги Немачке и у Евролиги.

Карл Хајнц Румениге

Карл-Хајнц Румениге (нем. Karl-Heinz Rummenigge; рођен 25. септембра 1955. у Липштату) је некадашњи немачки фудбалер. Данас је фудбалски функционер.

Највеће успехе у каријери је остварио играјући за Бајерн Минхен, са којим је освојио Интернационални куп, Куп европских шампиона и бројне титуле првака Немачке. Са фудбалском репрезентацијом Немачке освојио је првенство Европе 1980, док је на светским првенствима два пута (1982. и 1986.)био вицешампион. Два пута је проглашен за најбољег фудбалера године.

Летње олимпијске игре 1972.

XX Олимпијске игре одржане су 1972. године у Минхену, у Западној Немачкој. МОК је одабрао Минхен за домаћина у конкуренцији осталих градова кандидата међу којима су били Детроит, Мадрид и Монтреал. Биле су то друге Игре у историји одржане у Немачкој, након Игара у Берлину 1936. У жељи да се Немачка свету представи као демократска, модерна држава пуна оптимизма, домаћин је за слоган Игара одабрао службени мото "the Happy Games" (на енглеском језику „срећне игре"), за лого су одабрали симболизовано плаво сунце, а по први пут су Игре добиле и службену маскоту, пса названог „Валди“.

Нажалост, Игре се нису показале срећним, већ управо супротно: трагичним. У познатом инциденту су палестински терористи из организације зване Црни септембар упали 5. септембра, 11. дана Игара, у олимпијско село, убили двојицу израелских спортиста, а деветорицу узели за таоце. У наставку драме, дошло је до масакра. На минхенском аеродрому, после неуспеле акције спашавања талаца, убијено је свих девет израелских спортиста, петорица терориста и један немачки полицајац. Свет је био у шоку, али су Игре, након 34-сатног прекида, настављене.

На Играма је први пут уведена и церемонија заклетве судија, чиме се желела истакнути непристраност суђења. У спортском програму је такође било промена. Рукомет и стреличарство су се вратили у програм Игара, а уведен је и нови спорт, кајак и кану на дивљим водама.

У такмичарском програму истакли су се следећи спортисти и догађаји:

Марк Шпиц из САД-а је освојио седам златних медаља, оборивши при томе светске рекорде у свим тим дисциплинама. Како је на Играма у Мексику четири године раније већ освојио две златне медаље, тиме је свој укупни број златних медаља с ОИ повећао на 9.

Олга Корбут, гимнастичарка из СССР-а је освојила три златне медаље.

У кошарци је финална утакмица између тимова САД и СССР-а донела незапамћени завршетак. У последњих неколико секунди, при воћству екипа САД 50-49 десило се неколико чудних догађања: прво је време истекло током пређашњег коша (слободних бацања) за САД, али је кош признат и преостале време помакнуто на 1 секунду. Затим је време поновно истекло у покушају напада тима Совјетског Савеза, па су Американци већ славили победу. Међутим, на жалбу Совјета поновно су додане нове три секунде, у којима је Александар Белов успео убацити два поена и тиме донети победу свом тиму. Бројне нелогичности током неколико последњих секунди нису никад разјашњене, иако је МОК чврсто остао при одлуци да је утакмица регуларна. Екипа САД, којој је то био први пораз уопште на Олимпијским играма до тада, одбила је да прихвати сребрне медаље и оне су и данас изложене у Олимпијском музеју у Лозани.

Атлетичар Ласе Вирен из Финске је победио у тркама на 5.000 и 10.000 m (и то на 10.000 m након пада током трке), а тај ће успех поновити и четири године касније на Играма у Монтреалу.

Валериј Борзов, спринтер из СССР-а, је победио на опште изненађење у тркама на 100 m и 200 m. Очекивала се победа неког од атлетичара из САД, а највећи фаворити су били Реј Робинсон и Еди Хејз. Међутим, превидом њиховог тренера добили су погрешну информацију о времену старта трке квалификација на које су затим закаснили и испали из даљег такмичења без пласмана.

Освајачи златне и сребрне медаље у трци на 400 m, Винсент Метјуз и Вејн Колет из САД, су током проглашења победника и извођења химне САД понашали се непримерено. Међусобно се шалећи и играјући се освојеним медаљама нису обраћали пажњу на свечаност тренутка подизања њихове заставе и интонације химне. Због тога им је доживотно забрањен наступ на Олимпијским играма.

Аустралијска пливачица Шејн Гуд је освојила три злата и два сребра.

Вим Руска из Холандије је постао први џудиста који је освојио злато у две категорије на истим Играма.

Лига шампиона 1975/76.

Лига шампиона 1975/76. је било 21. издање Купа шампиона, најјачег европског клупског фудбалског такмичења.

Финале је одиграно 12. маја 1976. на стадиону Хемпден парк у Глазгову, где је Бајерн Минхен са 1:0 победио Сент Етјен, и тако освојио трофеј Купа шампиона по трећи пут узастопно.

Западна Немачка је једина имала два представника, поред Бајерн Минхена, освајача Купа шампиона из претходне сезоне, још је играла и Борусија Менхенгладбах, првак Западне Немачке у претходној сезони.

Лига шампиона 1998/99.

Лига шампиона 1998/99. је 44. сезона одржавања овог најважнијег клупског такмичења УЕФА савеза, а 7. сезона од реорганизације овог такмичења и промене назива у УЕФА Лига шампиона.

Финале је одиграно 26. маја 1999. на Ноу кампу у Барселони, где је Манчестер јунајтед са 2:1 победио Бајерн Минхен након великог преокрета у надокнади времена. Бајерн Минхен је водио свих 90 минута са 1:0, да би Манчестер јунајтед са два гола у првом и трећем минуту надокнаде времена победио и тако освојио свој други трофеј Купа шампиона (први у сезони 1967/68). Освајач Лиге шампиона из претходне сезоне, Реал Мадрид, је испао у четвртфиналу, где је у двомечу поражен од кијевског Динама.

Округ Минхен

Округ Минхен (нем. Landkreis München, M) је округ у немачкој држави Баварска. Округ припада Горњој Баварској. Овај округ обухвата северна, источна и јужна предграђа града Минхен. Кроз њега протиче река Изар.

Површина округа је 667,3 км². јуна 2008. имао је 316.531 становника. Има 29 насеља, од којих је седиште управе у Минхену, који сам не припада овом округу.

Округ је настао 1852. и отада је често мењао границе. Последња промена се збила 1972. када је проширен са девет насеља бившег округа Волфратсхаузен.

Рудолф Месбауер

Рудолф Лудвиг Месбауер (нем. Rudolf Ludwig Mössbauer; Минхен, 31. јануар 1929 — Гринвалд, 14. септембар 2011) био је немачки физичар који је испитивао гама зраке из нукеларних прелаза.

Родио се у Минхену. Са Робертом Хофстатером поделио је Нобелову награду за физику 1961. за откриће Месбауеровог ефекта 1957. које је учинио као докторанд у Минхену.

Светско првенство у фудбалу 2006.

Светско првенство у фудбалу 2006. (службени назив: 2006 FIFA World Cup Germany™) је било 18. светско фудбалско првенство које се одржало у Немачкој од 9. јуна до 9. јула 2006. године. Титулу је освојила репрезентација Италије победивши репрезентацију Француске са 5-3 после извођења пенала, након регуларног дела резултат је гласио 1-1. Репрезентација Немачке је освојила треће, а репрезентација Португалије четврто место.

Јуна 2000. године Немачка је на избору за домаћина победила у конкуренцији са Енглеском, Бразилом, Мароком и Јужном Африком (која ће бити домаћин наредног првенства 2010.).Главни организатор првенства је била светска фудбалска федерација ФИФА.

У квалификацијама за то светско првенство учествовало је 198 репрезентација, од којих су 32 учествовале на завршном турниру. Квалификације су трајале од септембра 2004. до новембра 2005. Од свих репрезентација које су се квалификовале на завршни турнир првенства само се репрезентација Немачке аутоматски квалификовала као домаћин првенства. Ово првенство се разликовало од свих претходних првенстава. У овом случају тадашњи светски првак репрезентација Бразила није била директно квалификована. Она је морала, као и друге репрезентације, да се квалификује како би одбранила титулу светског првака. По први пут на светском првенству су се појавиле и репрезентације Анголе, Гане, Обале Слоноваче, Тога, Тринидада и Тобага и Украјине.

УЕФА Лига шампиона

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Ливерпул који је у финалу 1. јуна 2019. на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду победио Тотенхем и тако освојио шесту титулу шампиона Европе.

УЕФА суперкуп

УЕФА суперкуп (енгл. UEFA Super Cup; познат још као Европски суперкуп и Суперкуп Европе) је фудбалски меч који сваке године играју победници два највиша европска клупска такмичења у фудбалу. Први меч је одигран 1972. године.

Од 1972. до 1999. то је било између победника Купа европских шампиона и Купа победника купова, а од 2000. између победника Лиге шампиона и УЕФА купа, које је 2009. постало УЕФА лига Европе.

До 1997. игране су две утакмице у местима учесника, а од 1998. игра само једна утакмица и то до 2012. увек на стадиону Луј II у Монаку. Од 2013. па надаље сваке године ће се користити други стадион.

Актуелни освајач (2019.) УЕФА Суперкупа је Ливерпул који је у финалу савладао Челси резултатом 2:2 после извођења једанаестераца 5:4, ово је Ливерпулу 4. титула УЕФА Суперкупа.

ФК Бајерн Минхен

Бајерн Минхен (нем. FC Bayern München e. V.) је немачки фудбалски клуб. Тренутно се такмичи у Бундеслиги.

Филип Колшрајбер

Филип Колшрајбер (нем. Philipp Kohlschreiber; 16. октобар 1983) немачки је тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 30. јула 2012. када је заузимао 16. место на АТП листи.

Франц Бекенбауер

Франц Антон Бекенбауер (нем. Franz Beckenbauer; Минхен, 11. септембар 1945) је бивши немачки фудбалер и тренер.

Био је најуспешнији немачки фудбалер, који је први одиграо више од 100 утакмица за националну репрезентацију. Као активни фудбалер освојио је Светско првенство у фудбалу 1974., а затим као тренер 1990. Био је организатор и главни промотер Светског првенства у фудбалу 2006.

Клима Минхена (Dreimühlenviertel), елевација: 515 m и 535 m, 1981–2010 нормале, екстреми 1954–садашњост[2]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,9
(66)
21,4
(70,5)
24,0
(75,2)
32,2
(90)
31,8
(89,2)
35,2
(95,4)
37,5
(99,5)
37,0
(98,6)
31,8
(89,2)
28,2
(82,8)
24,2
(75,6)
21,7
(71,1)
37,5
(99,5)
Максимум, °C (°F) 3,5
(38,3)
5,0
(41)
9,5
(49,1)
14,2
(57,6)
19,1
(66,4)
21,9
(71,4)
24,4
(75,9)
23,9
(75)
19,4
(66,9)
14,3
(57,7)
7,7
(45,9)
4,2
(39,6)
13,9
(57)
Просек, °C (°F) 0,3
(32,5)
1,4
(34,5)
5,3
(41,5)
9,4
(48,9)
14,3
(57,7)
17,2
(63)
19,4
(66,9)
18,9
(66)
14,7
(58,5)
10,1
(50,2)
4,4
(39,9)
1,3
(34,3)
9,7
(49,5)
Минимум, °C (°F) −2,5
(27,5)
−1,9
(28,6)
1,6
(34,9)
4,9
(40,8)
9,4
(48,9)
12,5
(54,5)
14,5
(58,1)
14,2
(57,6)
10,5
(50,9)
6,6
(43,9)
1,7
(35,1)
−1,2
(29,8)
5,9
(42,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) −22,2
(−8)
−25,4
(−13,7)
−16,0
(3,2)
−6,0
(21,2)
−2,3
(27,9)
1,0
(33,8)
6,5
(43,7)
4,8
(40,6)
0,6
(33,1)
−4,5
(23,9)
−11,0
(12,2)
−20,7
(−5,3)
−25,4
(−13,7)
Количина падавина, mm (in) 48
(1,89)
46
(1,81)
65
(2,56)
65
(2,56)
101
(3,98)
118
(4,65)
122
(4,8)
115
(4,53)
75
(2,95)
65
(2,56)
61
(2,4)
65
(2,56)
944
(37,17)
Сунчани сати — месечни просек 79 96 133 170 209 210 238 220 163 125 75 59 1.777
Извор #1: DWD[3]
Извор #2: SKlima.de[4]
Клима Минхена (Минхенски аеродром), елевација: 447 m, 1971–2000 нормале
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 17,2
(63)
21,1
(70)
23,3
(73,9)
32,2
(90)
31,2
(88,2)
35,2
(95,4)
36,2
(97,2)
37,1
(98,8)
31,7
(89,1)
27,0
(80,6)
22,9
(73,2)
20,5
(68,9)
37,1
(98,8)
Максимум, °C (°F) 2,7
(36,9)
4,3
(39,7)
9,0
(48,2)
12,5
(54,5)
18,0
(64,4)
20,5
(68,9)
23,1
(73,6)
23,0
(73,4)
18,8
(65,8)
13,2
(55,8)
6,9
(44,4)
3,7
(38,7)
12,98
(55,36)
Минимум, °C (°F) −3,7
(25,3)
−3,2
(26,2)
0,1
(32,2)
2,8
(37)
7,2
(45)
10,4
(50,7)
12,6
(54,7)
12,3
(54,1)
8,9
(48)
4,7
(40,5)
0,2
(32,4)
−2,3
(27,9)
4,17
(39,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) −30,5
(−22,9)
−31,6
(−24,9)
−15,5
(4,1)
−6,1
(21)
−2,7
(27,1)
−2,7
(27,1)
3,8
(38,8)
3,8
(38,8)
0,0
(32)
−6,1
(21)
−14,4
(6,1)
−21,1
(−6)
−31,6
(−24,9)
Количина падавина, mm (in) 48
(1,89)
45
(1,77)
58
(2,28)
70
(2,76)
93
(3,66)
128
(5,04)
132
(5,2)
111
(4,37)
86
(3,39)
65
(2,56)
71
(2,8)
61
(2,4)
968
(38,12)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 10,0 8,6 10,5 10,9 11,6 13,8 12,0 11,4 9,6 9,1 10,7 11,2 129,4
Релативна влажност, % 80 74 62 57 55 58 55 55 61 71 80 81 65,8
Сунчани сати — месечни просек 61 84 128 157 199 209 237 213 173 129 69 49 1.708
Извор #1: WMO[5]
Извор #2: Climatedata.eu[6]
Клима Минхена (Минхенски аеродром), елевација: 447 m, 1961-1990 нормале и екстреми
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14,0
(57,2)
20,1
(68,2)
23,7
(74,7)
27,4
(81,3)
30,0
(86)
33,6
(92,5)
36,7
(98,1)
33,9
(93)
31,0
(87,8)
26,2
(79,2)
20,0
(68)
17,0
(62,6)
36,7
(98,1)
Максимум, °C (°F) 1,1
(34)
3,5
(38,3)
8,4
(47,1)
13,3
(55,9)
18,0
(64,4)
21,4
(70,5)
23,3
(73,9)
22,9
(73,2)
19,4
(66,9)
13,6
(56,5)
6,5
(43,7)
2,3
(36,1)
12,81
(55,04)
Просек, °C (°F) −2,2
(28)
−0,4
(31,3)
3,4
(38,1)
7,6
(45,7)
12,2
(54)
15,4
(59,7)
17,3
(63,1)
16,6
(61,9)
13,4
(56,1)
8,2
(46,8)
2,8
(37)
−0,9
(30,4)
7,78
(46,01)
Минимум, °C (°F) −5,0
(23)
−3,7
(25,3)
0,4
(32,7)
2,9
(37,2)
7,1
(44,8)
10,4
(50,7)
12,0
(53,6)
11,7
(53,1)
8,8
(47,8)
4,5
(40,1)
0,2
(32,4)
−3,5
(25,7)
3,82
(38,87)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,0
(−18,4)
−29,0
(−20,2)
−21,8
(−7,2)
−5,6
(21,9)
−3,2
(26,2)
1,0
(33,8)
4,0
(39,2)
2,6
(36,7)
−2,6
(27,3)
−7,0
(19,4)
−15,1
(4,8)
−27,0
(−16,6)
−29
(−20,2)
Количина падавина, mm (in) 45
(1,77)
42
(1,65)
47
(1,85)
88
(3,46)
109
(4,29)
100
(3,94)
98
(3,86)
68
(2,68)
49
(1,93)
55
(2,17)
55
(2,17)
49
(1,93)
805
(31,7)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 10 9 9 10 11 12 11 11 9 7 10 10 119
Сунчани сати — месечни просек 47,8 77,0 128,2 160,7 203,2 209,3 232,4 210,4 166,9 119,9 60,1 44,0 1.659,9
Извор: NOAA[7]
Olympic rings without rims.svg Градови домаћини Летњих олимпијских игара
Окрузи
Градови

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.