Министарство

Министарство је специјализована организација за вођење послова државне управе. Оснива се за једну или више повезаних управних области, зависно од врсте, значаја и обима тих послова. На челу министарства је министар који управља радом и пословима у оквиру свог ресора. Сви министри чине владу, носиоца извршне власти, којом руководи и предсједава премијер.

Министарства у Србији

Према Уставу Републике Србије (2006.) и Закону о државној управи (2005.), Владу чине председник Владе, један или више потпредседника и министри. Министри руководе министарствима, представљају их, доносе прописе и решења у управним стварима и одлучују о другим питањима из делокруга министарства. За свој рад и стање у области делокруга министарства, министар одговара председнику Владе, Влади и Народној скупштини.

Надлежност

Министарство се образује за послове државне управе у једној или више међусобно повезаних области. У вршењу послова државне управе, министарства као и други органи су самостална и везана Уставом и законом. Послови заједнички за сва министарства јесу међународна сарадња и њено унапређивање, закључивање и примена међунаордних уговора, усклађивање прописа са правом Европске уније и припрема, усвајање односно предлагање техничких прописа. Министарство не може вршити надзор над радом другог министарства (који се иначе састоји од надзора над законитошћу и сврсисходношћу рада органа државне управе и ималаца јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе). ZAKON O MINISTARSTVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 44/2014, 14/2015, 54/2015 i 96/2015 - dr. zakon)paragraf.rs

Унутрашња организација

У оквиру министарства, раде и помоћници министра, а могу постојати и државни секретари, секретар министарства, посебни саветници. У саставу министарства, могу се образовати један или више органа државне управе, и то за извршне, инспекцијске и са њима повезане стручне послове, ако се за њихово вршење захтева већа самосталност него што је има сектор у министарству. Врсте органа у саставу јесу управе, инспекторати и дирекције. Послове из свог делокруга, орган у саставу врши самостално, али уз усмеравања од стране министра који и доноси прописе из његовог делокруга. Надзор над радом органа у саставу врши министарство у чијем саставу је орган. Министарства подносе Влади најмање једном годишње извештај о свом раду, који садржи опис стања у областима из њиховог делокруга, податке о извршавању закона, других општих аката и закључака Владе и податке о предузетим мерама и њиховом дејству.[1]

Види још

Регереце

  1. ^ званични сајт Владе

Спољашне везе

.ar

.ar највиши Интернет домен државних кодова за Аргентину. Администрира га Министарство спољних послова Аргентине.

.bt

.bt је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Бутан. Администрирањем овог домена бави се Бутанско министарство комуникација.

.kh

.kh је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Камбоџу. Овим доменом администрира Министарство за поште и телекомуникације Камбоџе.

.ws

.ws је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за острво Самоа. Администриран је од стране SamoaNIC, за Министарство иностраних послова Владе Самое.

Овај домен је на тржишту - и примио је одређени степен популарности - као алтернатива препуњеним генеричким највишим Интернет доменима, где је одабир нерегистрованих имена домена много више ограничен. У овом контексту, .ws је предложен да значи "веб сајт" (web site) или "светски сајт" (world site); оригинални циљ је био да се да скраћеница за "Западну Самоу" (Western Samoa), званично име нације када су 1970их двословни државни кодови стандардизовани. Нема географских ограничења за регистрацију .ws домена.

Влада Зорана Ђинђића

Влада Зорана Ђинђића формирана је 25. јануара 2001. од стране коалиције Демократска опозиција Србије, коју је чинило 18 политичких партија. Председник Владе био је Зоран Ђинђић, а влада је имала 7 потпредседника и 19 министара. Ово је била седма влада након обнове вишестраначког система у Србији.

Владу је изабрао пети сазив Народне скупштине Републике Србије.

Демократска странка Србије је августа 2001. године напустила Владу Зорана Ђинђића и посланички клуб ДОС-а и све до нових парламентарних избора 2003. била је у опозицији.

Након атентата на председника владе Зорана Ђинђића 12. марта 2003, дошло је до избора нове Владе Србије на челу са Зораном Живковићем.

Влада Зорана Живковића

Влада Зорана Живковића изабрана 18. марта 2003. године.

То је друга влада коју је изабрао пети сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Ивице Дачића

Влада Ивице Дачића је формирана од 27. јула 2012. године у којој учествују Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Јединствена Србија, Уједињени региони Србије, Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Странка демократске акције Санџака.

Ово је 12. Влада Републике Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. На дужност је ступила 27. јула 2012. године.

Владу је изабрао девети сазив Народне скупштине Републике Србије, после Избора 2012. године.

Влада Мирка Цветковића

Влада Мирка Цветковића је била прва Влада од 5. октобра 2000. године у којој није учествовала Демократска странка Србије*, а у којој је учествовала Социјалистичка партија Србије, и дошла је након две Владе на чијем је челу био др Војислав Коштуница, председник ДСС-а. Премијер Србије је био Мирко Цветковић.

Владу је изабрао осми сазив Народне скупштине Републике Србије.

Ово је била 11. Влада Републике Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. На дужност је ступила 7. јула 2008. године.

Влада Републике Српске

Влада Републике Српске је носилац извршне власти у Републици Српској.

Владу Републике Српске чине предсједник, два потпредсједника (из реда друга два конститутивна народа) и 16 министара (потребно задовољити „национални кључ“). Министре бира Народна скупштина Републике Српске, носилац законодавне власти, којој је Влада одговорна.

Влада народног спаса

Влада народног спаса је била централни орган марионетске квислиншке власти постављене од стране немачких окупатора у Другом светском рату у окупираној Србији. Влада народног спаса је формирана 29. августа 1941. године и заменила је ранију квислиншку управу у Србији познату као Комесарска влада Милана Аћимовића.

Српска квислиншка власт је, током целог периода окупације, била де факто подређена немачкој војној администрацији познатој као Територија војноуправног команданта Србије (нем. Militärverwaltung in Serbien). Немачка војна администрација је формирана 1941. године, након инвазије на Краљевину Југославију. Поред владе народног спаса, на подручју окупиране Србије деловале су и друге домаће колаборационистичке снаге, као што су ЗБОР и Српски добровољачки корпус Димитрија Љотића, четници Косте Пећанца и легализовани четници Драже Михаиловића.

Друга влада Мирка Марјановића

Друга влада Мирка Марјановића изабрана 24. марта 1998. године.

Владу је изабрао четврти сазив Народне скупштине Републике Србије.

Други мандат Мирка Марјановића донео је ново увећање владе — на чак 36 чланова од којих је било пет потпредседника, 23 министра и седам министара без портфеља. Тада су први пут у владу ушли и представници Српске радикалне странке који су добили 15 места у влади, колико је имао и СПС. Југословенска левица у ту владу улази са пет представника, а један члан био је нестраначка личност.

Апсолутни рекорд у бројности чланова владе (37) оборен је после њене реконструкције новембра 1999. године. Уз Марјановића, као председника у влади тада је седело још пет потпредседника, 24 министра и седам министара без портфеља.

Кантони Федерације Босне и Херцеговине

Кантони су државе чланице Федерације Босне и Херцеговине. Укупно их има десет, а успостављени су Законом о федералним јединицама (кантонима) 12. јуна 1996. Кантони уживају висок степен аутономије, а имају искључиву надлежност у унутрашњим пословима, образовању, кориштењу природних ресурса, просторној и стамбеној политици, култури итд., док су здравство, социјална заштита и промет у подијељеној надлежности с Федерацијом БиХ.

Почетно су кантони били дефинирани као бошњачки и хрватски кантони, те као два мјешовита кантона. Међутим, одлуком високог представника кантони су изгубили те карактеристике, иако у реалној политици и даље превладава оваква подјела. За бошњачке кантоне сматрају се Босанско-подрињски кантон Горажде, Сарајевски кантон, Тузлански кантон, Унско-сански кантон и Зеничко-добојски кантон, док се за хрватске кантоне сматрају Кантон 10, Посавски кантон и Западнохерцеговачки кантон. Средњобосански кантон и Херцеговачко-неретвански кантон сматрају се мјешовитим кантонима, гдје између њих постоји реципроцитет у политичким односима Бошњака и Хрвата.

Министарски савет Краљевине Србије

Министарски савет Краљевине Србије се налазио на врху државне службе у Краљевини Србији. Стајао је непосредно под краљем.

Министарство одбране Републике Српске

Министарство одбране Републике Српске било је једно од министарстава Владе Републике Српске које је било задужено за уређивање, развој и остваривање система одбране у Републици Српској. Министарство је постојало од 1992. до 2006. године.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је државна институција која се налази у Улици Немањина 22- 26 у Београду. Надлежности министарства су предуниверзитетско образовање,високо образовање и образовање за одрасле као и науком и технолошким развојем.

Актуелни министар је Младен Шарчевић

Министарство спољних послова Републике Србије

Министарство спољних послова Републике Србије је део Владе Републике Србије и задужено је за међународну сарадњу и успостављање међудржавних односа.

Министарство је надлежно за координацију спољнополитичких и других међународних активности које у оквиру утврђене надлежности спроводе државни органи. Државни органи у обављању спољних послова сарађују са Министарство благовременим извештавањем о планираним и спроведеним активностима. Комуникација државних органа са представницима других држава и међународних организација одвија се посредством Министарства или у сарадњи са Министарством, када је то у складу са међународним уговорима и дипломатском праксом. Односи државних органа са дипломатско-конзуларним представништвима одвијају се преко Министарства.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавља унутрашње послове државне управе. Унутрашњи послови су законом утврђени послови државне управе које обавља Министарство, а чијим обављањем се остварује и унапређује безбедност грађана и имовине, пружа подршка владавини права и обезбеђује остваривање Уставом и законом утврђених права. Актуелни министар унутрашњих послова од 27. априла 2014. године је др Небојша Стефановић.

Мисионар

Мисионар је члан верске групе који је послат у неко подручје да прозелитира и/или извршава министарство служби, као што су образовање, писменост, социјална правда, здравствена заштита и привредни развој. Реч „мисија” потиче из 1598. године када су Исусовци послали чланове у иностранство. Изведена је од латинске речи missionemкôд: lat је напређен у кôд: la (ном. missioкôд: lat је напређен у кôд: la ) — „чин слања” или mittereкôд: lat је напређен у кôд: la — „послати”. Реч је коришћена у светлу њене библијске употребе; у латиничком преводу Библије, Христ користи ову реч када шаље ученике да проповедају Јеванђеље у његово име. Термин се најчешће користи за хришћанске мисије, али се може користити за било које веровање или идеологију.

Прва влада Војислава Коштунице

Прва влада Војислава Коштунице је била на власти у Србији од 3. марта 2004. године до 15. маја 2007. године.

Ово је била мањинска влада. Коалициони споразум око Владе су склопили Демократска странка Србије, Г17+, Српски покрет обнове и Нова Србија. Владу је подржала и Социјалдемократска партија која је добила једно министарско место. Скупштинску већину мањинској влади је обезбедила Социјалистичка партија Србије.

Владу је изабрао шести сазив Народне скупштине Републике Србије, после Избора 28. децембра 2003. године.

Председник Владе био је Војислав Коштуница који је раније од 2000. до 2003. био председник СРЈ.

Републички завод за статистику Србије

Републички завод за статистику (РЗС) је посебна стручна организација у систему државне управе у Републици Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.