Милош Никић

Милош Никић (Цетиње, 31. март 1986) је српски одбојкаш и репрезентативац Србије, игра на позицији примача.

Тренутно игра у Серији А, у клубу ДХЛ Модена Волеј. Позив у репрезентацију добио је 2006. године. На Европском првенству у Аустрији и Чешкој 2011. године освојио је златну медаљу.

Признања

  • 2007 - Европско првенство - 3. место
  • 2008 - Светска лига - 2. место
  • 2008 - Олимпијада - 5. место
  • 2009 - Светска лига - 2. место
  • 2010 - Светска лига - 3. место
  • 2010 - Светско првенство - 3. место
  • 2011 - Европско првенство - 1. место
Милош Никић
Milos Nikic 2014 CEV final t204458
Личне информације
Пуно имеМилош Никић
Држављанство Србија
Датум рођења31. март 1986.(33 год.)
Место рођењаЦетиње,  СФРЈ
Висина194 cm
Смеч350 cm
Блок330 cm
Одбојка
ПозицијаПримач сервиса
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2006-2007
2007-2008
2008-2009
2009-2010
2010-2011
2011-2012
2012-2014
2014-2015
2015-
Црна Гора Будванска ривијера
Италија Спарклинг Милано
Белгија Роеселаре
Италија Топ Волеј Латина
Италија РПА Сан Ђустино
Италија Монца Брианца
Русија Губернија Нижни Новгород
Турска Фенербахче Грундиг
Италија ДХЛ Модена Волеј
Душко Кораћ

Душко Кораћ (Иванград, 4. јул 1955 – Београд, 4. јануар 2016) био је српски спортски коментатор на РТС-у.

Европско првенство у одбојци 2007.

Европско првенство у одбојци 2007. је било 25. по реду. Одржано је од 6. до 16. септембра 2007. у Москви и Санкт Петербургу.

Европско првенство у одбојци 2011.

Европско првенство у одбојци 2011. је 27. по реду Европско првенство у одбојци у организацији ЦЕВ-а. Првенство је одржано од 10. до 18. септембра у Аустрији и Чешкој.

Титулу је освојила репрезентација Србије победивши у финалу репрезентацију Италије са 3:1.

Светско првенство у одбојци 2010.

17. Светско првенство у одбојци за мушкарце 2010. је одржано у Италији од 25. септембра до 10. октобра 2010. На првенству су учествовале 24 репрезентације које су у предтакмичењу биле подељене у шест група са по четири екипе.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Срби у Црној Гори

Срби у Црној Гори, односно црногорски Срби или Срби Црногорци, су дио српског народа са подручја данашње Црне Горе. Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 178,110 припадника српског народа, што чини 28,73% становништва. Додатних 2103 грађана се изјаснило као Срби-Црногорци, док се 1833 грађана изјаснило као Црногорци-Срби, што укупно чини 0,64% становништва Црне Горе. Поред тога, од укупног броја етничких Црногораца, њих 74,806 је исказало српски језик као матерњи, а додатних 10,082 грађана који су се изјаснили као национално неопредјељени, такође су исказали српски језик као матерњи. У укупном збиру, чак 265,895 грађана се изјаснило за српски језик као матерњи, што чини 42,88% становништва Црне Горе. Према истом попису, од укупног броја Срба у Црној Гори (178,110), њих 175,052 је исказало припадност православљу, док преостали дио чине Срби католици, Срби муслимани и припадници других вјероисповијест.Према традиционалној регионалној подјели, Срби настањују сљедеће историјске и географске области у данашњој Црној Гори: Стара Црна Гора, Брда, Стара Херцеговина, Бока Которска, Приморје и Горње Полимље. Према регионалној припадности, Срби у Црној Гори се могу називати: Црногорцима, Старохерцеговцима, Брђанима, Бокељима, Приморцима или Полимцима.

Почевши од 2006. године, када је Црна Гора стекла независност, положај српског народа у тој држави је почео убрзано да се погоршава, под притиском организоване десрбизације и форсиране црногоризације, која се спроводи у свим областима друштвеног живота. Иако су Срби у преамбули Устава Црне Горе из 2007. године поменути непосредно након етничких Црногораца, у склопу набрајања народности, положај српског народа у Црној Гори није правно регулисан, што представља извор бројних проблема и спорова, не само у односима са државним властима, већ и унутар саме српске заједнице.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија Репрезентација Србије Светска лига 2016. Србија Gold medal world centered.svg

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.