Милорад Чавић

Милорад Чавић (Анахајм, Калифорнија, 31. маја 1984) је српски пливач и освајач медаља на најзначајнијим такмичењима. Био је студент Универзитета Калифорније у Берклију, САД.

Милорад Чавић
Milorad Čavić
Милорад Чавић на ОИ 2008.
Личне информације
НадимакМајк, Чавке, Чава, Мајкула
Држављанство Србија
Датум рођења31. мај 1984.(35 год.)
Место рођењаСједињене Америчке Државе Анахајм, Калифорнија, САД
Висина1,98м
Маса98 кг
Спортске информације
Спортпливање
СтилСлободни стил
Делфин
КлубПливачки клуб Партизан

Каријера

Чавић се као шеснаестогодишњак пласирао на Олимпијске игре у Сиднеју, на којима се такмичио у дисциплини 50 м слободно, али није оставио запаженији резултат.

На Европском првенству у пливању у малим базенима у Даблину 12. децембра 2003. године оборио је светски рекорд (50,02) на 100 м. У периоду од 12. децембра 2003. до 26. марта 2004. био је носилац светског рекорда на 100 м делфин, када га је оборио Ијан Крокер. Ипак, Чавићев резултат се и данас води као европски рекорд.[1]На истом такмичењу освојио је сребрну медаљу у трци 50 м слободним стилом.

На Олимпијским играма 2004. у Атини Чавић је лако прошао квалификације на 100 метара делфин. У полуфиналу му је због грешке на опреми ушла вода у купаћи костим, па је остао без медаље.

Због болова у леђима у марту 2006. је оставио пливање, али се вратио уз помоћ свог цимера.[2][3] На Европском првенству у Хелсинкију у децембру 2006. године одбранио је титулу првака Европе у трци 100 м делфин, а освојио је и друго место у дисциплини 50 м слободно. На следећем Европском првенству у Дебрецину, 14. децембра 2007., одбранио је титулу првака Европе у истој дисциплини, са испливаним победничким временом 50,53 s, а 16. децембра освојио је и титулу првака Европе у дисципилини 50 метара делфин резултатом 22,89 s.

На Европском првенству у Ајндховену у марту 2008, Чавић је освојио златну медаљу у дисциплини 50 m делфин стилом, оборивши два пута у два дана европски рекорд. Европска пливачка федерација је Чавића дисквалификовала са даљег такмичења у Ајндховену, укључујући и трку на 100 м делфином, зато што је приликом примања медаље носио мајицу са натписом „Косово је Србија“.[4] Међутим, дисквалификација је суспендована и признат му је рекорд.

На Олимпијским играма 2008. у Пекингу, Чавић је учествовао у тркама 100 m слободно и 100 м делфин. У четвртфиналу у дисциплини 100 м слободно заузео је друго место у својој квалификационој групи, оборивши државни рекорд. Ипак, одустао је од полуфинала да би се сачувао за дисциплину 100 м делфин. 14. августа Чавић је оборио олимпијски рекорд у дисциплини 100 м делфин, завршивши испред Мајкла Фелпса, а такође је забележио и најбоље време у полуфиналу. Дана 16. августа 2008. Чавић је освојио сребрну медаљу у трци на 100 м делфин. Чавић је већи део трке био убедљиво први, али је изгубио од Фелпса за једну стотинку под сумњивим околностима[5][6][7]. Чавић је, у ствари, победио Фелпса, али наводно није довољно јако притиснуо Омегин тастер на крају.[8]

На крају године је добио златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Србији.

На Светском првенству у Риму је освојио златну медаљу на 50 m делфин са временом 22,67 s и рекордом светских шампионата, као и сребро на 100 м, отпливавши лични, државни и европски рекорд 49,95 s, што је друго најбоље време на свету и једино, поред светског рекорда испод 50 секунди. У полуфиналној трци је псотавио светски рекорд, који је држао само један дан.

Тамичења у 2010. години је пропустио због операције кичме.[9]

Чавић је 26. маја 2012. освојио златну медаљу на Европском првенству у Дебрецину у Мађарској на 100м лептир поставивши најбоље светско време у 2012. години и рекорд шампионата 51,45. На Олимпијским играма у Лондону је био део српске штафете у дисциплини 4х100 м слободно, а на 100 м делфин је у финалу заузео четврто место. Након игара је завршио пливачку каријеру.

Олимпијски комитет Србије (и Црне Горе) га је проглашавао за мушког спортисту године три пута, 2003, 2008. и 2009, а 2008. године је од Спортског савеза Србије примио "мајску награду".

Чавићев млађи брат Данијел Чавић је кошаркаш.

Званично је завршио пливачку каријеру 24. августа 2012. године.[10]

Резултати на значајнијим такмичењима

2001.

  • Светско првенство у пливању 2001.
    • 50 м слободно, 25. место - 22,98
    • 50 м делфин, 27. место - 24,79
    • 100 м делфин, 27. место - 54,71
  • Европско јуниорско првенство у пливању 2001.
    • 50 м делфин, 2. место
    • 100 м делфин, 1. место

2003.

  • Светско првенство у пливању 2003.
    • 50 м слободно, 28. место - 22,95
    • 100 м слободно, 8. место - 49,65; 49,54 (7;пф) државни рекорд; 49,68 (12;квал.)
  • Европско првенство у пивању 2003. (базен 25 м)
    • 50 м слободно, 2. место - 21,49 државни рекорд
    • 100 м делфин, 1. место - 50,02 светски рекорд

2004.

2005.

  • Светско првенство у пливању 2005.
    • 50 м делфин, 10. место - 24,03 (пф), 24,22 (16;пф)
    • 100 м делфин, 10. место - 53.06 (пф), 53,07 (4;квал.)

2006.

  • Европско првенство у пливању у малим базенима 2006.
    • 50 m слободно, 2. место 21,60
    • 100 m делфин, 1. место - 50,63

2007.

  • Светско првенство Мелбурн 2007.
    • 50 м делфин, 6 место са државним рекордом 23,70 (државни рекорд је обарао и у квалификацијама и у полуфиналу)
    • 100 м делфин, 6. место - 52,53. Најбоље је пливао у квалификацијама, када је оборио државни рекорд 51,70. Са тим резултатом у финалу би био трећи.
  • Европско првенство у пливању у малим базенима 2007.
    • 100 м делфин, 1. место - 50,53
    • 50 м делфин, 1. место - 22,89

2008.

2009.

  • Светско првенство Рим 2009.
    • 50 м делфин, 1. место - 22,67 (рекорд светских шампионата)
    • 100 м делфин, 2. место - 49, 95 - европски рекорд (други најбољи светски резултат свих времена)

2011.

2012.

  • Европско првенство Дебрецин 2012.
    • 50 м делфин, 5. место - 23,63
    • 100 м делфин, 1. место - 51,45 - (рекорд европских шампионата)

Државни рекорди у пливању

  • базен 25 м
Дисциплина Резултат Место Датум
50 м слободно 21,49 Даблин 11. децембар 2003.
100 м слободно 47,90 Ђенова 23. новембар 2007.
50 м делфин 22,89 Дебрецин 16. децембар 2007.
100 м делфин 49,19 Ријека 12. децембар 2008.
  • базен 50 м
Дисциплина Резултат Место Датум
50 м слободно 22,29 Мисури 16. фебруар 2008.
100 м слободно 48,15 Пекинг 13. август 2008.
50 м делфин 22,67 Рим 26. јул 2009.
100 м делфин 49,95 Рим 1. август 2009.

Извори

  1. ^ LENweb.org: EUROPEAN RECORDS - Short Course (25 m) MEN Архивирано на сајту Wayback Machine (август 7, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ MiloradCavic.com: O meni Архивирано на сајту Wayback Machine (март 24, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Plavšić, D (16. 8. 2008). „Čavić, leptir koji muti vodu Felpsu”. Blic.
  4. ^ Чавић суспендован са ЕП због мајице са натписом „Косово је Србија“. Радио-телевизија Србије, 21. март 2008., Приступљено 21. 3. 2008.
  5. ^ „Blic.co.rs - Prevara veka!”. Blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 02. 08. 2009. Приступљено 27. 5. 2012.
  6. ^ „www.001ofasecond.com”. www.001ofasecond.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 06. 2012. Приступљено 27. 5. 2012.
  7. ^ Милорад Чавић: Сви су ми рекли да сам преварен за златну медаљу (9. август 2016)
  8. ^ „Omega: Čavić jeste bio prvi u Pekingu, ali”. Mtsmondo.com. 10. 6. 2010. Приступљено 27. 5. 2012.
  9. ^ „Čavić operisan u Minhenu | Mondo”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 27. 5. 2012.
  10. ^ Чавић: Желим једног дана да будем министар спорта („Политика“, 24. август 2012), Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе

1984

1984. је била преступна година.

2009

2009. је била проста година.

31. мај

31. мај (31.5.) је 151. дан године по грегоријанском календару (152. у преступној години). До краја године има још 214 дана.

Градски олимпијски базен (Бања Лука)

Градски олимпијски базен у Бањој Луци је објекат који послује у оквиру „ЈП Аквана“, која је у власништву Града. Отворен је у децембру 2009. године. Олимпијски Базен димензија је 50x25 метара, дубина 2 метра. Пројектован је по стандардима Свјетске пливачке и ватерполо федерације. Поред олимпијског постоји и мали базен димензија 25x10. Уз базен су изграђене и трибине капацитета 532 мјеста. Температура воде око 27 степени у олимпијском и 28 у малом 25-метарском базену. У сутерену Градског олимпијског базена налазе се: теретана, фитнес, сауна, релаксациона соба и просторије за масажу. На спрату се налазе између осталог - кафић и новинарске кабине.

Европско првенство у пливању у малим базенима 2008.

Европско првенство у пливању у малим базенима 2008. је 16. такмичење у организацији Европске пливачке федерације (ЛЕН),. Такмичење је одржано на комплексу Базени Кантрида у Ријеци Хрватска од 11. до 14. децембра 2008.. Од 51 чланице ЛЕН, њих 40 је учествовало у Ријеци, што је уједно био и рекорд у броју земаља учесница Првенства. Учествовало је 530 такмичара (280 мушкараца и 230 жена).

Медаље су освојили пливачи из 21 земље. Највише успеха је имала Русија с осам златних медаља, две сребрне и четири бронзане, испред Француске (7-9-4), Италије (5-5-8) и Холандије (5-2-2).

Укупно су оборена 32 европска рекорда у квалификационим, полуфиналним и финалним тркама од њих укупно 38, од којих су још десет (10) били светски рекорди те седам (7) најбољих времена на свету у штафетама 4x50 метара који се службено не признају као светски рекорди у складу са стандардима Светске пливачке федерације (ФИНА).

Укупно 32 федерације су имали своје пливаче у финалним тркама. У бодовању успешности репрезентација земаља према учешћима у финалним тркама, прва је Италија са 657,5 бодова, испред Русије (569), Француске (556), Холандије (420), итд..

Најуспешнији пливачи Првенства били су Француз Амори Лево (50 и 100 м слободно, 50 м делфин, 4 x 50 м слободно), који је поставио четири нова светска рекорда и Холанђанка Марлен Велдхојс (50 и 100 м слободно и обе штафете), свако од њих са по четири титуле првака.

ЛЕН-ов наградни фонд од 35.000 евра подељен је на следећи начим:

Мушкарци: Амори Лево (ФРА) 10.000 €, Станислав Донец (Русија), Рафаел Муњоз (Шпанија), Милорад Чавић (Србија) и Фредерик Буске (Француска) сваки са по 1.500 €.

Жене: Сања Јовановић (Хрватска) 5.000 €, Федерика Пелегрини (Италија) и Корали Балми (Француска) по 3.000 €, Миреја Белмонте (ШПА) 2.000 €, Алесија Филипи (Италија) и Хинкелин Шредер (Холандија) по 1,500 €.Велдхојс, Лево, Сања Јовановић (50 и 100 м леђно европска првакиња) и Станислав Донец који је победио у свим тркама леђним стилом, награђени су од ЛЕН-овог партнера Омеге Seamaster сатовима за најбоље трке свакога дана.

Представници медија су на самом Првенству одабрали Виталија Романовича из Русије (сребрна медаља на 1,500 м слободно) и Патриција Хумплик из Швајцарске (бронзана медаља на 200 м леђно) као „Најбоље дебитанте“ те им је сваком додељено по 1.500 €.

КМФ Економац

КМФ Економац је српски клуб малог фудбала из Крагујевца. Клуб се тренутно такмичи у Првој футсал лиги Србије, првом рангу такмичења.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Пливачки клуб Партизан

ПК Партизан је српски пливачки клуб из Београда. Клуб је део спортског друштва Партизан. Основан је 1945. године и члан је Пливачког савеза Србије. Тренинзи се одржавају на базенима спортско рекреативних центара Ташмајдан и Врачар.Клуб учествује на пливачким такмичењима у свим категоријама.

Пливачки рекорди Србије за мушкарце — 50 м

Пливачки рекорди Србије за мушкарце на 50 метарским базенима су најбржа времена која су икад постигли пливачи Србије у дисциплинама које се налазе на програмима олимпијских игара, светских и континенталних првенстава а које ФИНА и ЛЕН воде на листама рекорда у пливању.

Евиденције се тренутно воде у следећих 20 дисциплина:

Слободно: 50 м, 100 м, 200 м, 400 м, 800 м, 1500 м

Леђно: 50 м, 100 м, 200 м

Прсно: 50 м, 100 м, 200 м

Делфин: 50 м, 100 м, 200 м

Мешовито:200 м, 400 м

Штафете: 4 х 100 м слободно, 4 х 200 м слободно, 4 х 100 м мешовитоДисциплине:

Мешовито: 100 м и

Штафете: 4 х 50 м слободно и 4 х 50 м мешовитоФИНА и ЛЕН воде само на 25. метарским базенима.

Ово је стање пливачких рекорда Србије у мушкој конкуренцији на 50 метарским базенима на дан 20. новембар 2014, а према сајту Пливачког савеза Србије .

Пливање на Летњим олимпијским играма 2008 — 100 метара слободно за мушкарце

Пливачка дисциплина 100 метра слободно за мушкарце на Олимпијским играма 2008. у Пекингу одржана између 12. и 14. августа у Националном центру за водене спортове.

Учествовала су 64 такмичара из 56 земаља.

Квалификационе норме су учешће на Играма 2008. биле су 49,23 сек. (А норма) и 50,95 сек. (Б норма). Национални олимпијски комитети (НОК) са два или више пливача који су испливали А норму за такмичење је могао послати било коју двојицу од њих, у супротном, могло је послати једног пливача са Б нормом.

Пливање на Летњим олимпијским играма 2012.

Олимпијска пливачка такмичења на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржавана су по 27. пут у периоду од 28. јула до 4. августа у 50 метарском базену у Центру за водене спортове, док су маратонске трке на 10 км одржане на вештачком језеру у Хајд парку 9. и 10. августа 2012. године.

Укупно су одржане 34 пливачке дисциплине, по 17 у обе конкуренције, од којих су 32 одржане у затвореном базену, а преостале две на отвореном.

По броју освојених медаља поново је доминирала пливачка репрезентација САД која је освојила укупно 31 медаљу, од чега 16 златних. На другом месту по броју освојених медаља помало изненађујуђе завршила је Кина са укупно 10 медаља (5 златних). Укупно је 19 држава освојило бар једну од медаља. Најуспешнији пливач је Американац Мајкл Фелпс који је још једном са 6 медаља, од чега 4 злата потврдио статус једног од највећих пливача свих времена. Фелпс је управо у Лондону најавио своје повлачење из света пливања одмах по завршетку игара. Талас нових младих пливача предводили су Јаник Ањел из Француске, Кинез Суен Јанг и Јужноафриканац Чад ле Клос. Код жена у први план су искочиле младе пливачице Миси Френклин, Кејти Ледеки (обе из САД), Раноми Кромовиђојо из Холандије, Кинескиње Је Шивен и Ђао Љујанг те петнаестогодишња Литванка Рута Мејлутите која је освојивши злато на 100 метара прсно својој земљи донела прву пливачку олимпијску медаљу у историји. Усама Мелули из Туниса ушао је у историју као први пливач који је на истим играма освојио медаљу и у базену и на отвореном, освојивши бронзу на 1.500 метара слободно и злато у пливачком маратону.

Српско пливање није остварило неки запаженији резултат. Најтрофејнији српски пливач свих времена Милорад Чавић се освајањем 4. места у трци на 100 метара делфин опростио од активног бављења спортом. Млади Велимир Стјепановић у трци на 200 метара делфин поставља нови национални рекорд, и такмичење у финалу завршава на 6. месту. По први пут у историји на играма је учествовала и српска штафета на 4х100 слободно. Чавић, Стјепановић, Ленђер и Сиљевски поставили су нови национални рекорд који сада износи 3:18,79.

Током такмичења није забележена ни једна дисквалификација због кориштења недозвољених средстава. Једину мрљу на такмичење бацио је тренер америчке репрезентације Џон Леонард који је оптужио путем медија кинеску пливачицу Је Шивен за допинг након што је уверљиво дошла до олимпијског злата и новог светског рекорда на 400 мешовито. Међународни олимпијски комитет је убрзо потом објавио да су сви налази са допинг контрола били негативни и да не постоји ни најмања сумња у валидност њених резултата. Подршку младој кинеској пливачици изразио је и сам Жак Рог (председник МОК-а) те бројне друге пливачке звезде.

Током такмичења постављено је 10 нових светских рекорда, те бројни национални и олимпијски рекорди.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 2000.

ЛОИ одржане у Сиднеју, Аустралија су биле друго учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма где су представници били само из две бивше републике Србије и Црне Горе. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне горе учествовале под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала 109 такмичара који су учествовали у 14 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Одбојкашка репрезентација Југославије која је освојила златну медаљу.

Најмлађи учесник у југословенској репрезентацију био је пливач Милорад Чавић са 16 година и 110 дана, а најстарији стрелац Горан Максимовић 37 година и 57 дана.

Светско првенство у пливању 2009.

Светско првенство у пливању одржано је у оквиру 13. Светског првенства у воденим спортовима у Риму 2009. на спортском комплексу Форо Италико од 26. јула до 2. августа.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Србија и Црна Гора на Летњим олимпијским играма 2004.

Србија и Црна Гора је први пут наступила под овим именом на Олимпијским играма у Атини 2004. Од првог званичног учествовања на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. променила је више имена под којима је наступала:

1912. - Краљевина Србија

1920. - 1936. - Краљевина Југославија

1948. - 1960. - ФНРЈ

1964. - 1988. - СФРЈ

1992. - Независни олимпијски учесници (Independent Olyimpics Participants), због санкција учествовали само такмичари у појединачној конкуренцији под олимпијском заставом.

1996. - 2000. - СР Југославија

2004. - Србија и Црна Гора

2008. - СрбијаПредседник Олимпијског комитета Србија и Црна Гора:Драган Кићановић Генерални секретар:Предраг Манојловић

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на Светском првенству у воденим спортовима 2011.

Србија је учествовала на Светском првенству у воденим спортовима 2011. у Шангају, у Кини.

Репрезентација Србије се такмичила у два спорта пливању и ватерполу са укупно 21. такмичарем од којих је било 19 мушкараца и две жене.

Титулу светског првака бранили су Милорад Чавић 50 м делфин, Нађа Хигл 200 м прсно и Ватерполо репрезентација Србије победници на Светском првенству у воденим спортовима 2009., али без успеха.

Према освојеним медаљама Србија је у укупном пласману делила 23 место са Пољском.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Добитници „Златне значке” Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.