Милорад Улемек Легија

Милорад Улемек Легија (Београд, 15. март 1968), бивши командант Црвених беретки и припадник Српске добровољачке гарде, један је од главних организатора убистава више високих српских политичара — премијера Србије Зорана Ђинђића, бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, као и атентата на Вука Драшковића у Будви и злочина на Ибарској магистрали, у коме су живот изгубила четири члана СПО.[1][2]

Милорад Улемек
НадимакЛегија, Шарени, Цема
Датум рођења15. март 1968.(51 год.)
Место рођењаБеоград
СФРЈ
Године службе1992—1995; Хрватска и Босна
(један од заповедника
Српске добровољачке гарде)

1996—2003; Јединица за специјалне операције
командант
ЈединицаЛегија странаца
Српска добровољачка гарда
Јединица за специјалне операције

Младост и образовање

Породица Улемек потиче из села Пецка на Кордуну.[3] Улемеков отац Милан је био подофицир у ЈНА, а његова мајка Наталија је била чиновница у поштанској штедионици.[4] Још у раној младости био је проблематичан. Завршио је 1985. године курс за ауто-механичара при тадашњем Металском образовном центру Народног Универзитета Нови Београд.[5]

Војна каријера

Француска легија странаца

Након неуспеле пљачке 1985. је побегао у Француску и 10. априла 1986. је ступио у Француску легију странаца. Остао је у Легији скоро 6 година, борећи се у Чаду, Либији, Бејруту, Француској Гвајани и ИракуЗаливском рату). Због овог дела каријере је добио надимак Легија.

Српска добровољачка гарда

Улемек се после напуштања Француске легије странаца 18. марта 1992.[6] вратио у Србију и приступио је паравојној јединици Српској добровољачкој гарди (Аркановим Тигровима). Улемек је прво био инструктор, а касније је унапређен у једног од заповедника Гарде и борио се са Арканом у Хрватској и Босни. Командовао је специјалном јединицом у источној Славонији под именом „Супер Тигрови” која је деловала у операцији Паук између 1994. и 1995. око бихаћког џепа.

Црвене беретке

Када су Тигрови распуштени 1996, Улемек је ступио у Јединицу за специјалне операције Службе државне безбедности, која је познатија као Црвене беретке. Црвене беретке су биле антитерористичка јединица. Године 1996. је уместо породичног имена Улемек почео да користи презиме своје прве супруге — Луковић и на име Луковић Милорад је поседовао дипломатски пасош тадашње СРЈ.[7] Улемек је постао командант Црвених беретки 1998.

Током рата на Косову, Легија је командовао Црвеним береткама на бојишту.

Акције

Убиство Ивана Стамболића

Некадашњи председник председништва Србије Иван Стамболић је киднапован 25. августа 2000. године, током рекреације у Кошутњаку, у Београду. Три године касније, на Фрушкој гори, пронађени су његови посмртни остаци. Каснијим истраживањем је доказано да је Стамболић убијен истог дана када је и киднапован. Као његове убице су означени припадници Јединице за специјалне операције и њихов командант Милорад Улемек Легија.

Милорад Улемек Легија је осуђен на максималну казну затвора, у трајању од 40 година, за убиство Ивана Стамболића, јула 2005. године.

Атентат на Ибарској магистрали

Осуђен је за умешаност у убиство четири званичника Српског покрета обнове у исценираној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали. Ове оптужнице је ослобођен 2013. године.

Атентат на Зорана Ђинђића

Осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због организовања атентата на председника Владе Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003.

Суђења

Милорад Улемек Легија је осуђен као један од главних организатора убиства премијера Србије Зорана Ђинђића (на 40 година затвора), због убиства бившег председника председништва Србије Ивана Стамболића (на 40 година затвора), атентата на Вука Драшковића у Будви и злочина на Ибарској магистрали, када је убијено четири члана СПО (на 15 година затвора).[1][2] Према пресудама, ове злочине је извршио уз подршку Службе државне безбедности, а преко Јединице за специјалне операције.

Након више од три године суђења 23. маја 2007. године Легија је осуђен на 40 година као организатор атентата на Зорана Ђинђића 12. марта 2003.[8] Ова казна је потврђена у другостепеном и трећестепеном поступку.[9]

Јуна 2005. Легија је осуђен на 15 година затвора због своје умешаности у смрт четворице чланова Српског покрета обнове у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали и покушај убиства Вука Драшковића јуна 2000. у Будви. На пресуду је уложена жалба и Врховни суд Србије ју је уважио крајем марта 2006. Након треће пресуде Легија је осуђен на 15 година затвора.

Јула 2005. Легија је осуђен на 40 година (максимална казна) за убиство Ивана Стамболића и на 15 година за покушај убиства Вука Драшковића у Будви.[10] Јуна 2006. Врховни суд Србије је потврдио пресуду.

Сарадња са Зораном Ђинђићем

Легијина улога током демонстрација 5. октобра 2000. је контроверзна, али је најприхваћенија верзија да се срео са Зораном Ђинђићем и преговарао о промени стране. Црвене беретке нису интервенисале да зауставе немире и спасу Милошевића, a заузврат им је нова влада оставила већину њихових привилегија и није их прогонила, нити чак дубље задирала у њихове животе и њихову прошлост.

Након бројних инцидената у априлу 2001. је под притиском власти на свој захтев смењен са места команданта Јединице за специјалне операције.

Јединица је расформирана 25. марта 2003. године одлуком Владе Републике Србије, након убиства премијера Зорана Ђинђића.

Књижевни рад

Током издржавања затворске казне, Милорад Улемек Легија је написао 20 књига:

  • Гвоздени ров
  • Легионар
  • Момци из Бразила
  • Јуда
  • Крај
  • Чопор
  • Магионичар
  • Тајна мога срца
  • Кроз ватру и воду
  • За част и славу
  • Љубав сузама не верује
  • Револуција — између разума и срца
  • Крв, сузе и зној
  • Стазе пораза
  • Последњи конвој
  • Прах и пепео (књига прва)
  • Прах и пепео (књига друга)
  • Бабо
  • Прах и пепео (књига трећа)
  • У тигровом гнезду"

Референце

  1. 1,0 1,1 „Улемеку и Јовановићу по 40 година”, „Б92
  2. 2,0 2,1 „Улемеку трећи пут 40 година”, „Политика
  3. ^ „Легија је уверен да се предао политичким истомишљеницима” Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 3, 2014) (на језику: енглески),, „Национал”
  4. ^ „Легија пред банкротом”, „Глас Јавности
  5. ^ „Милорад Улемек-прилог за биографију”, „Време (недељник)
  6. ^ „Дезертирао из Легије странаца”, „Глас Јавности
  7. ^ „Легија имао дипломатски и лажни хрватски пасош”, „Б92
  8. ^ „Атентаторима 378 година” Вечерње новости, 23. мај 2007.
  9. ^ „Правоснажно по 40 година!” Вечерње новости, 24. новембар 2009.
  10. ^ „209 година за убиство Стамболића” Вечерње новости, 18. јул 2005.
15. март

15. март (15.03) је 74. дан у години по грегоријанском календару (75. у преступној години). До краја године има још 291 дана.

2004

2004. је била преступна година.

Јединица (филм)

Јединица је српски документарни филм из 2006. године.

Јединица за специјалне операције

Јединица за специјалне операције Ресора државне безбедности Министарства унутрашњих послова Републике Србије (скраћено ЈСО), позната и као Црвене беретке (по береткама) или Френкијевци (по Франку Симатовићу), је била српска елитна полицијска јединица специјалне намене, која је од 1996. године била део Ресора државне безбедности, а званични назив добила је 9. јуна 1998.

Дана 15. јануара 2002. ЈСО је издвојена из Ресора државне безбедности, а укинута је у полицијској акцији „Сабља” 25. марта 2003.

Број припадника ЈСО је био око 200. ЈСО је организована од бивших припадника Книнџи и Српске добровољачке гарде.

Атентат на Зорана Ђинђића

Атентат на Зорана Ђинђића петог председника Владе Републике Србије извршен је 12. марта 2003. године у 12:25, у дворишту зграде Владе Републике Србије у Београду. Овај атентат је довео до ванредног стања у Србији и полицијске акције „Сабља“ током које је ухапшено 11 665 особа повезаних са организованим криминалом.

Војислав Коштуница

Војислав Коштуница (Београд, 24. март 1944) је српски политичар и државник, доктор правних наука, теоретичар права, последњи председник Савезне Републике Југославије (2000—2003) и бивши председник Владе Републике Србије (2004—2008). Био је председник Демократске странке Србије од њеног оснивања, 1992, до 2014.

Душан Спасојевић

Душан „Дућа” Спасојевић, такође познат и по надимку Шиптар (Реткоцер, 16. јул 1968 — Београд, 27. март 2003) био је српски криминалац и један од оснивача и вођа некадашње најмоћније криминалне групе у Европи − Земунског клана.

Земунски клан

Земунски клан (2000—2003) била је организована криминална група која је основана у Земуну. Клан се бавио свим криминалним радњама: изнудама (рекет), продајом наркотика, крађом аутомобила и отмицама.

Зоран Ђинђић

Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био је српски политичар, филозоф, доктор филозофије, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и Председник Владе Републике Србије (2001—2003).

Ђинђић је био један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, чији је председник постао 1994. године. Током 1990-их био је један од лидера опозиције режиму Слободана Милошевића, a 2001. године постао је премијер Србије након свргавања Милошевића 5. октобра 2000. године. Као премијер залагао се за продемократске реформе и приступање Србије Европској унији. Убијен је у атентату од стране Звездана Јовановића, бившег припадника Јединице за специјалне операције који је био повезан са организованом криминалном групом познатијом као Земунски клан.

Легија

Легија је назив за пешадијску војну јединицу, који су први почели да употребљавају стари Римљани, али су касније током историје и друге армије употребљавале тај појам.

Овај појам може да се односи на:

Албанска легија

Легија странаца

Римска легија

Шпанска легија

Црна легијаТакође, може да се односи и на:

Милорад Улемек Легија

Српска добровољачка гарда

Легија (Клуж), је насеље је у Румунији у округу Клуж у општини Агирешу

Легија странаца

Легија странаца (франц. Légion étrangère) је елитна, професионална борбена јединица која је саставни део Француске војске. Јединицу чине добровољци свих народности, раса и вероисповести. Легија странаца служи интересима Републике Француске, свуда у свету.

Ликвидација терористичке групе Јашари

Ликвидација терористичке групе Јашари је акција српске полиције изведена 5. марта 1998. године у оквиру које је нападнута махала у дреничком селу Доње Преказе, источно од Србице, у којој се налазило седиште терористичке групе Јашари. Током акције полиције, лидер ОВК Адем Јашари, његов брат Хамез Јашари као и већина припадника терористичке групе Јашари су убијени са члановима породице који су одбили да се предају. Заузимање махале и ликвидацију терористичке групе под командом Адема Јашарија, оснивача ОВК, извеле су Јединица за специјалне операције (ЈСО) и Специјална антитерористичка јединица (САЈ), потпомогунуте са припадницима Посебних јединица полиције.

Операција Паук

Операција Паук је била заједничка операција Републике Српске и Републике Српске Крајине да поново успоставе Аутономну Покрајину Западну Босну, која је била савезник Срба. Босанска влада је претходно поразила и загосподарила територијом. Операција се окончала српском побједом и Аутономна Покрајина Западна Босна је опстала све до пада Републике Српске Крајине и краја рата у Босни и Херцеговини.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.