Милена Рашић

Милена Рашић (рођена 25. октобра 1990. у Приштини, СФРЈ) је српска одбојкашица и репрезентативка.

Милена Рашић
Milena Rašić 16 Vakıfbank SK TWVL 20180426 (4)
Личне информације
Пуно имеМилена Рашић
Држављанство Србија
Датум рођења25. октобар 1990.(28 год.)
Место рођењаПриштина,  СФРЈ
Висина193 cm
Смеч312 cm
Блок293 cm
Одбојка
Позицијасредњи блокер
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2002-2007
2007-2010
2010-2014
2014-
Србија Шумадија Аранђеловац
Србија Динамо Панчево
Француска Кан
Турска ВакифБанк

Каријера

Одбојку је почела да тренира 2002. у Шумадији из Аранђеловца.[1] У периоду од 2007. до 2010. играла је у Србији за панчевачки клуб Динамо, а од 2010. наступа за француски Кан са којим је освојила два пута првенство Француске и Куп Француске 2011. и 2012.

Освајала је медаље на најзначајнијим светским такмичењима међу којима се издваја злато са Европског првенства 2011. и бронза са Светског Гран Прија 2011. Са репрезантацијом је освајала и одличја у Европској лиги - два злата и бронзу. Наступала је на Олимпијским играма 2012. у Лондону.

Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља и изабрана је у идеални тим турнира.[2][3] Освојила је златну медаљу на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке.[4][5]

Успеси

Репрезентативни

Индивидуални

  • Најбољи блокер на Олимпијским играма 2016.
  • Најбољи блокер на Светском првенству 2018.

Референце

  1. ^ „Милена Рашић”. www.camp.volleytrend.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2011. Приступљено 03. 01. 2013.
  2. ^ „Srebrna bajka - odbojkašice druge u Riju”. b92 sport. 21. 8. 2016. Приступљено 21. 8. 2016.
  3. ^ „Milena i Brankica u idealnom olimpijskom timu”. b92 sport. 21. 8. 2016. Приступљено 21. 8. 2016.
  4. ^ „Odbojkašice ispisale istoriju – Srbija je svetski prvak!”. 20. 10. 2018. Приступљено 20. 10. 2018.
  5. ^ Gligorić, Aleksandar (05. 01. 2019). „INTERVJU - Milena Rašić: Da se zaljubim, zaigram Ligu šampiona u srpskom klubu, vidim kuću u Obiliću i zna se... Tokio!”. mozzartsport.com. Приступљено 05. 01. 2019.

Спољашње везе

1990

1990. је била проста година.

25. октобар

25. октобар (25.10.) је 298. дан у години по грегоријанском календару (299. у преступној години). До краја године има још 67 дана.

Европска лига у одбојци за жене 2011.

3. сезона Европске лиге у одбојци за жене у организацији ЦЕВ-а је одржана од 27. маја до 16. јула 2011. Након такмичења по групама одиграно по четвороструком лига систему (свако са сваким 4 утакмице), које се играло од 27. маја до 10. јула, у завршну фазу квалификовале су се три екипе из три групе квалификација, као и репрезентација Турске, земља домаћин финалног турнира. Финални турнир је био одржан 15. и 16. јула, у Истанбулу у Турској.

Титулу је одбранила Одбојкашка репрезентација Србије.

Европско првенство у одбојци за жене 2011.

Европско првенство у одбојци за жене 2011. је било 27. Европско првенство организова од стране ЦЕВ-а. Првенство је одржано у Италији и Србији од 23. септембра до 2. октобра 2011. године. Титулу је први пут у историји освојила репрезентација Србије. Тиме су обједињене титуле на европским првенствима у обе конкуренције, јер су одбојкаши Србије такође европски прваци.

Женска одбојкашка репрезентација Србије

Женска одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоцем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

Од 2006 СрбијаОд стране Олимпијског комитета Србије проглашавана је за најбољу женску екипу године у периоду од 2006. до 2011. године.

Србија се према важећој ранг листи ФИВБ налази на првом месту.

Одбојка за жене на Европским играма 2015.

Женски турнир у одбојци на Европским играма 2015. у Бакуу је прво издање на Европским играма на коме је учествовало 12 репрезентација. Турнир је одржан у Кристалној дворани у Бакуу од 13. до 27. јуна 2015. године.

Одбојка за жене на Летњим олимпијским играма 2016.

Такмичње у одбојци за жене је на Олимпијским играма одржано од 6. августа до 20. августа, на Мараказињу.

Репрезентције 12 земаља су биле подељене у две групе са по шест екипа. Прве четири екипе из обе групе су избориле пласман у четвртфинале.

Одбојка на Европским играма 2015.

Одбојкашки турнири на Европским играма 2015. године одржан је од 13. до 28. јуна 2015. године. По 12 репрезентација је учествовало на мушком и женском турниру у одбојци у затвореном простору, док ће по 32 пара учествовати у одбојци на пјеску и у мушкој и женској конкуренцији. Одбојкашке утакмице су одигране у Кристалној дворани у Бакуу. Укупан број одбојкаша је 464.

Приштина

Приштина (алб. Prishtinë, Prishtina) је највећи град Аутономне Покрајине Косова и Метохије и њихов административни центар, као и центар Косовског округа. Град има већинско албанско становништво, поред осталих мањих заједница. Са општинском популацијом од 204.937 становника, Приштина је други град по величини са претежно албанском популацијом. Приштина је четврти највећи град у Србији. Град лежи на североисточном делу Косова, близу планине Гољак.

Током палеолитског доба, оно што је сада подручје Приштине било је укључено у Винчанску културу. Приштина је била дом неколико Илира и Римљана током антике. Краљ Бардилис је увео различита племена на подручје Приштине у 4. веку пре нове ере, стварајући Дарданску краљевину. Наслеђе антике је још увек евидентно у граду, који представља древни град Улпијана, који се сматра једном од најважнијих римских градова на Балканском полуострву. У средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији, као и краљевско имање Стефана Милутина, Стефана Уроша III, Стефана Душана, Стефана Уроша и Вука Бранковић.Када су Османлије освојиле Балканско полуострво, Приштина је била важан рударски и трговачки центар због своје стратешке позиције у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по својим трговачким сајмовима и предметима, као што су козја кожа и козје длаке, као и барут. Прва џамија у Приштини саграђена је крајем 14. века под српском владавином. Толеранција и коегзистенција религије и културе била је у делу друштву вековима.

Приштина има свој међународни аеродром код места Слатина, испод планине Голеш и универзитет. У Приштини је од 2005. до 2010. грађена Катедрала Мајке Терезе, највећи римокатолички храм на Балкану.

Светско првенство у одбојци за жене 2018.

Осамнаесто Светско првенство у одбојци за жене 2018. је одржано у Јапану од 29. септембра до 20. октобра 2018. На првенству су учествовале 24 репрезентације које су у предтакмичењу биле подељене у 4 групе по 6 екипа.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Србија на Европским играма 2015.

Србија је учествовала на 1. Европским играма 2015. одржаним од 12. до 28. јуна у главном граду Азербејџана Бакуу.

Право наступа изборило је на основу европских и светских листа или на основу успеха на квалификационим такмичењима 132 учесника, 74 у 17 индивидуалних спортова и 58 у 5 екипа три екипна спорта.

На свечаном отварању Игара заставу Србије носила је олимпијска победница у теквонду Милица Мандић, а на затварању Игара кошаркаш Душан Домовић Булут.

Србија на Летњим олимпијским играма 2012.

Србија је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовала трећи пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Боје Србије на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је 116 спортиста у 15 спортова, 12 појединачних и 3 екипна, а у олимпијском тиму се налазило 80 спортиста и 36 спортисткиња.

По први пут у историји Србија је имала представнике у теквондоу те штафету у пливању.

Заставу Србије на церемонији отварања је носио Новак Ђоковић, освјач бронзане медаље на Олимпијским играма у Пекингу 2008., а затварања олимпијска победница у теквонду Милица Мандић.

Церемонији свечаног отварања присуствовао је и председник Србије Томислав Николић.

Србија је освојила укупно 4 медаље. По једну златну, сребрну и две бронзане, заузевши тако 42. место у укупном поретку.

Србија на Летњим олимпијским играма 2016.

Србија је учествовала на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру (Бразил) од 5. до 21. августа 2016. године. Било је то њено 4. учешће као самосталне земље на ЛОИ.

Србију је у Рију представљало укупно 103 такмичара у 14 спортова, односно 58 мушкараца и 45 жена. Националну заставу на свечаној церемонији отварања Игара носила је стрелкиња Ивана Анђушић Максимовић, а на затварању Игара освајачица сребрне медаље у теквонду Тијана Богдановић. Укупно је освојено 8 медаља у 7 спортова, а 54 такмичара (52% послатих) је допринело освајању медаља.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

У саставима репрезентације Србије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.