Милан Мушкатировић

Милан Мушкатировић – Гале (Бихаћ, 9. март 1934Београд, 27. септембар 1993) је био југословенски ватерполиста који је играо на позицији голман.

Сматра се једним од најбољих светских ватерполо голмана током 1960-их[1].

Дипломирао је на Београдском универзитету 1959. године, а 1965. године постао професор органске хемије на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду, а касније и његов декан.[1][2] Након завршетка спортске каријере постао је познат као научни и друштвено-спортски радник[3].

Милан Мушкатировић
Милан Мушкатировић
Милан Мушкатировић
Личне информације
Датум рођења 9. март 1934.
Место рођења Бихаћ
Краљевина Југославија
Датум смрти 27. септембар 1993. (59 год.)
Место смрти Београд
СРЈ
Држављанство  Србија
Висина 192
Играчке информације
Позиција голман
Сениорска каријера
Клубови
ВК Партизан, ВК Јадран
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ

Успеси и медаље

На Олимпијским играма је учествовао 2 пута. На Олимпијским играма 1960. године у Риму је са репрезентацијом Југославије заузео 4. место, дој је на Олимпијским играма 1964. године у Токију освојио сребрну медаљу .[4]

На Европском првенству у ватерполу 1958. године које је одржано у Будимпешти је освојио сребрну медаљу[1].

На Медитеранским играма које су одржане 1963. године у Напуљу је освојио златну медаљу[1].

Клупска каријера

Ватерполо каријеру је започео 1948. године у Београдском клубу ВК Железничар.[5] Милан Мушкатировић је постао познат као голман ВК Јадран из Херцег Новог[3] Са Јадраном је био првак СФРЈ 1958. и 1959. године[3]. Након тога се враћа у ВК Партизан који се 1960. године вратио у Прву лигу СФРЈ[3]. Са Партизаном је 1963. године постао првак СФРЈ, а то је била прва титула за „црно беле“[3].

Године 1964. је први пут одржан Куп шампиона (данашња Лига шампиона) који је освојио ВК Партизан победивши ВК Динамо Москва. Милан Мушкатировић је тада био капитен Партизана[3]. Године 1965. Мушкатировић са Партизаном осваја друго место у Купу шампиона, изгубивши од Про Река. Као капитен „црно-белих“ поново осваја Куп шампиона 1966. године када је Партизан победио ВК Динамо Магдебург из Источне Немачке[3].

Преминуо је 27. септембар 1993. године, од срчаног удара у 60. години живота.

Занимљивости

Једно време забављао се са Оливером Катарином, која је касније постала позната глумица.[6]

По њему носи име Спортско рекреативно пословни центар у Београду, у општини Стари град.[7]

ЈСД Партизан сваке године додељује награду „Милан Гале Мушкатировић“ за најперспективнијег младог спортисту.[8]

На турниру „Партизанове легенде“ награда за најбољег голмана носи име Милан Мушкатировић, а сем њему турнир је посвећен још Зорану Јанковићу и Мирку Сандићу[3].

Извори

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Милан Мушкатировић“ на сајту delfinisrbija (приступљено 6. октобра 2012.)
  2. ^ РТС: „Времеплов (27.9.2010)“ (приступљено 6. октобра 2012.)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Политика: „У славу Партизанових легенди“ (објављено 10. октобра 2008; приступљено 6. октобра 2012.)
  4. ^ Мушкатировић на сајту sports-reference.com (приступљено 6. октобра 2012.)
  5. ^ Глас Јавности: „Ново име за нове подухвате“ (23. јануар 2006) (приступљено 6. октобра 2012.)
  6. ^ Биографија Оливере Катарине на сајту www.svastara.com (приступљено 6. октобра 2012.)
  7. ^ „Историјат“ - Спортско рекреативно пословни центар Милан Гале Мушкатировић Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 18, 2012) (на језику: енглески) (приступљено 6. октобра 2012.)
  8. ^ РТС: Партизан, бренд који траје 67 година (приступљено 6. октобра 2012.)
Југославија на Летњим олимпијским играма 1964.

Спортистима Југославије је ово били десето учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1964. у Токију била заступљена са 76 учесника који су учествовали у 9 спортских дисциплина (атлетици, ватерполу, веслању, гимнастици, кајаку и кануу, кошарци, пливању, ватерполу, фудбалу).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у рвању (Бранислав Симић) и гимнастици (Мирослав Церар).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1960.

Тринаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1960. у Риму, Италија. За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по први пут је постала репрезентација Италије, друга је била репрезентација Совјетског Савеза а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1964.

Четрнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан од 11. до 18. октобра 1964. у Токију, Јапан. За олимпијски турнир се пријавила укупно 13 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион је постала репрезентација Мађарске, што јој је била пета титула, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Совјетског Савеза.

Линије јавног превоза у Београду

Јавни превоз је део саобраћаја у Београду и он обухвата превоз јавног карактера у граду Београду и околини, који се остварује аутобусима, трамвајима, тролејбусима и приградским возом (Беовоз, БГ ВОЗ). Подручје које покрива јавни превоз у Београду приближно се поклапа са подручјем Града Београда (тзв. Београдски регион).

По свом начину одвијања и тарифирања све линије јавног превоза у Београду и околини могу се поделити на дневне, ноћне и школске.

Град Београд је јединствен и по томе што унутар његове административне територије постоје два независна система превоза, иако су законом све линије јавног превоза у Граду Београду у јединственом ИТС, ипак Градска управа града Београда јавни превоз дели на градски, који је у посебном режиму вожње, у "градском" интервал између два поласака може бити максимум 45 минута, иако та "градска линија саобраћа до Падинске Скеле или Бегаљице, она опет има поласке на сваких 10 минута јер је у ГСП систему.

Насупрот таквом "градском превозу", постоје такозване "приградске линије" , где је интервал између два поласка често и по четири сата, или пак постоје линије које имају само три поласка у току дана.

Никола Потић

Никола Потић (Београд, Република Србија, 7. јануар 1994) је српски рукометаш. Поникао у београдском клубу СКБГ, у коме је почео да тренира 2003, од 2009. до 2013. је играч РК Партизан, затим је од јануара 2014. до јануара 2015. године члан словеначког клуба МРК Крка из Новог Места. Од јануара 2015. играч је шпанског клуба Хуанферса из Хихона, а по завршетку сезоне 2014/2015. потписао је уговор са андалузијским клубом Анхел Хименезом из Пуенте Хенила, а за РК из Кангаса - Club Balonmano Cangas потписао је двогодишњи уговор од 2016/2017.

Из ППД Загреба у коме је требало да започне сезону 2018/2019, одлази у Немачку, 2. Handball-Bundesliga, у VfL Lübeck-Schwartau из Либека.

Оливера Катарина

Оливера Петровић, познатија као Оливера Катарина (Београд, 5. март 1940) је српска глумица и певачица. Два пута се удавала, а уметничко име Оливера Катарина је изабрала по мајци.

Списак знаменитих Срба Босне и Херцеговине

Срби у Босни и Херцеговини су један од три конститутивна народна, и следећи списак представља списак знаменитих Срба и људи српског порекла са простора у оквиру данаших граница Босне и Херцеговине.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.