Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“.[1] Тренутно је у затвору у Естонији.

Милан Мартић
Milan Martic ICTY
Милан Мартић
Биографија
Датум рођења18. новембар 1954.(64 год.)
Место рођењаСоцијалистичка Република Хрватска Жагровић, код Книна
ФНР Југославија
РелигијаПравославље
Професијаполицијски инспектор
Политичка
партија
Српска партија социјалиста

Биографија

Завршио је вишу полицијску школу у Загребу и у почетку радио као полицајац у Шибенику, а после као млађи полицијски инспектор у Книну. После неког времена постао је шеф полицијске станице у Книну.

Године 1990. постао је вођа српске цивилне милиције која се називала и Мартићева полиција.

Од 1991. до августа 1995. године Милан Мартић је имао неколико важних позиција у САО Крајини и влади РСК. Међу важнијим позицијама које је имао истичу се: министар одбране САО Крајина, замeник команданта територијалне одбране, министар унутрашњих послова, а ране 1994. године постао је председник РСК.

Године 2002. предао се Хашком трибуналу, који га је оптужио за злочине почињене током постојања Републике Српске Крајине.

12. јуна 2007. Хашки трибунал осудио је Милана Мартића на 35 година затвора. Мартић је проглашен кривим за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Казну издржава у затвору у Естонији.[2]

Референце

  1. ^ „Martiću uručena optužnica”. Blic. Приступљено 31. 1. 2019.
  2. ^ „Martić se žali na zatvorske uslove, traži premeštaj”. Blic. Приступљено 31. 1. 2019.

Спољашње везе

17. април

17. април (17.04) је 107. дан у години по грегоријанском календару (108. у преступној години). До краја године има још 258 дана.

Влада Републике Српске Крајине

Влада Републике Српске Крајине је био највиши орган извршне власти у Републици Српској Крајини. Дјелокруг рада, организација, начин рада и одлучивања уређени су у складу са Уставом и законима Републике Српске Крајине и подзаконским актима.

Горан Хаџић

Горан Хаџић (Винковци, 7. септембра 1958 — Нови Сад, 12. јул 2016) био је српски политичар и бивши председник Републике Српске Крајине. Хаџић је пред Међународним судом за ратне злочине оптужен за злочине против човечности. Ухапшен је 20. јула 2011. године у селу Крушедол на Фрушкој гори.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Избори за председника Републике Српске Крајине 1993/94.

Избори за председника Републике Српске Крајине одржани су 12. децембра 1993. и 23. јануарa 1994.

Први круг председничких избора је одржан заједно са парламентарним изборима.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција Коридор 92

Операција Коридор 92, позната и као Пробој „коридора живота”, била је највећа операција Војске Републике Српске (ВРС) спроведена током рата у Босни и Херцеговини против Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватска војске (ХВ) у Босанској Посавини. Операција је вођена од 24. јуна до 6. октобра 1992. године, а циљ је био поновно успостављање путне везе између западног и источног дијела Српске Републике Босне и Херцеговине. Разлог за покретање операције било је заузимање Дервенте од стране ХВО и ХВ — потез којим је блокиран једини копнени пут између територија под контролом ВРС. А окидач за доношење одлуке о пробијању коридора била је смрт 12 бањалучких беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру због немогућности допремања кисеоника.ВРС је успјешно извршила поновно заузимање Дервенте, одбијајући снаге ХВО и ХВ на сјевер, заузимајући притом неколико градова. У другој фази операције, ВРС је избила на ријеку Саву, тј. на границу са Републиком Хрватском, уништавајући мостобран који су држали ХВ и ХВО у Босанском Броду. У операцији је учествовало више од 60.000 војника, што је узроковало велике губитке у људству на обје стране, нарочито међу припадницима ХВО. Хрватско Национално вијеће за сигурност поручило је извјештај о губитку Босанске Посавине и као разлог пораза су наведени унутрашњи сукоби, дупли ланац заповједништва и неефикасна контраобавјештајна служба. Касније су се јавиле спекулације да је то резултат политичког договора између српског и хрватског руководства како би се осигурала трговина територијама, иако је анализа америчке Централне информативне агенције одбацила такве тврдње.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Ракетирање Загреба (1995)

Ракетирање Загреба је догађај који се одиграо 2. и 3. маја 1995. године, када је Војска Републике Српске Крајине у знак одмазде због тешког кршење споразума о прекиду ватре од стране Хрватске војске, те масовног етничког чишћења у Западној Славонији, извела ракетни напад на хрватске војне и цивилне циљеве у граду Загребу.Према званичним извештајима, које су изнијеле хрватске безбедоносне агенције, од последица ракетирања погинуло је 6 особа, а њих 176 је рањено.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

Српска војска Крајине

Српска војска Крајине (скраћено СВК) била је оружана сила Републике Српске Крајине. Војска крајишких Срба основана је 17. октобра 1992. године. Настала је спајањем јединица Територијалне одбране Републике Српске Крајине (ТОРСК), дијелова Југословенске народне армије и Милиције Крајине. Оружане снаге састојале су се од копнене војске и ваздухопловства.

Реформа у јесен 1992. године ојачала је структуру СВК. Од тада се војска састојала од Главног штаба, штабних јединица, армијских корпуса, као и ваздухопловства и противвваздушне одбране. Уопштено, крајишки корпуси су се састојали од штаба, неколико бригада, артиљеријских дивизиона, противтенковских дивизиона, дивизиона ПВО итд. Истовремено, у неким корпусима су постојали специјални одреди, оклопни батаљони и итд, а у 11. корпусу је била Барањска дивизија, која се састојала од три бригаде и 11. оклопног пука. Основне корпусне јединице су биле бригаде. У СВК је било неколико врста бригада: лака пјешадијска, пјешадијска и моторизована. У љето 1995. године формиран је Корпус специјалних јединица, у чијем саставу су, према Давору Марјану, биле оклопна, специјална и гардијска бригада.

Српска војска Крајине престала је да постоји 1996. године, почетком интеграције Источне Славоније, Барање и Западног Срема у састав Хрватске.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Српска партија социјалиста

Српска партија социјалиста била је политичка партија из Републике Српске Крајине, која је у ствари била огранак Социјалистичке партије Србије. Представник партије Милан Мартић се кандидовао за предсједника Српске Крајине на изборима 1993. године, за шта је добио значајну финансијску подршку од Владе Србије. У другом кругу избора 1994. године, изабран је за предсједник и на тој позицији је остао све до пада Крајине 1995. године.

Удружени злочиначки подухват

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

Министар унутрашњих послова у Влади САО Крајине/Републике Српске Крајине
19. децембар 1990. — 26. јануар 1994.
26. јануар 1994. — 7. август 1995.
ПретходникГоран Хаџић
НаследникУкинуто

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.