Милан Кучан

Милан Кучан (Крижевци, 14. јануар 1941) је словеначки политичар и државник, бивши лидер Савеза комуниста Словеније и први председник Словеније.

Милан Кучан
Milan Kučan 2011
Милан Кучан
Датум рођења14. јануар 1941.(78 год.)
Место рођењаКрижевци
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
СупругаШтефка Кучан
Професијаправник
Члан КПЈ од1968.
Председник ЦК СК Словеније
Периодмај 198610. мај 1990.
ПретходникЈанез Становник
Наследникнико
Председник Председништва
СР Словеније
Период10. мај 199023. децембар 1991.
ПретходникЈанез Становник
Наследникнико
Председник Словеније
Период23. децембар 19911. децембар 2002.
Претходникнико
НаследникЈанез Дрновшек

Биографија

Кучан је рођен у Крижевцима, селу у Прекмурју, у североисточној Словенији (тада делу Краљевине Југославије).

Изабран је за председника Савеза комуниста Словеније 1986. Под његовим вођством, почело је постепено слабљење комунистичког режима у Словенији и истовремено јачање либерализма и плурализма, нарочито након пада Берлинског зида 1989. У том периоду, Кучан је унутар СФРЈ представљао најснажнију опозицију режиму Слободана Милошевића у Србији.

Тензије и стална међусобна оптуживања државних и партијских руководстава Србије и Словеније довела су до одржавања 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије у јануару 1990. На том конгресу, делегација СК Словеније (предвођена Кучаном и Цирилом Рибичичем) одлучила је да напусти рад конгреса, што је довело и до распада СКЈ. Априла исте године, Милан Кучан је на првим вишестраначким изборима у Словенији изабран за председника председништва Словеније, унутар још увек постојеће Југославије.

Касније, током 1990, Кучан је почео да подржава независност Словеније. Познат је по својој политици мирног преговарања, које је довело до Брионског споразума. Након стицања независности 1991, изабран је за председника Словеније као независни кандидат, са подршком некадашње Лиге комуниста. Освојио је нови петогодишњи мандат 1997, такмичећи се као независни кандидат, и добивши већину гласова у првом кругу, у коме је учествовало седам кандидата.

Завршио је председниковање 2002. Док је био председник, није био члан ниједне политичке странке. Наследио га је Јанез Дрновшек.

Милан Кучан је ожењен Штефком Кучан.

Литература

Спољашње везе

14. јануар

14. јануар је четрнаести дан у години у Грегоријанском календару. 351 дан (352 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јанез Дрновшек

Јанез Дрновшек (Цеље, 17. мај 1950 — Заплана, 23. фебруар 2008) је био словеначки политичар, некадашњи председник Председништва СФРЈ (1989 — 1990), и председник Словеније (2002 — 2007).

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Брионска декларација

Брионска декларација је документ који су потписали представници Републике Словеније, Републике Хрватске и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) после проглашења одвајања Словеније и Хрватске од СФРЈ и краткотрајних оружаних сукоба Територијалне одбране (ТО) Словеније против Југословенске народне армије (ЈНА). Мировни споразум је потписан под политичким покровитељством Европске заједнице, то јест тројице министара из држава Европске заједнице, на Брионима 7. јула 1991. године. Споразумом је настојано да створи окружење у коме би могли да се одрже даљњи преговори о будућности Југославије. Брионском декларацијом предвиђено је да полиција Словеније контролише границу, али према законима СФРЈ, а да се ЈНА повуче у касарне и зауставе сукоби. Споразум је предвидео тромесечно "замрзавање" одлука Словеније и Хрватске да се издвајају из СФРЈ. Истовремено је договорено да се хитно изабере представник Републике Хрватске (Стипе Месић) на место Председника Председништва СФРЈ. Међутим, на крају се предсједник Савезног извршног вијећа Анте Марковић изоловао у нади да ће сачувати Југославију и потпуно прекинуо било који облик утицаја Федерације на Словенију. То је значило да се Југословенска народна армија (ЈНА) фокусирала на борбу у Хрватској, стварајући преседан преправљања међународних граница и стављајући на коцку интерес ЕЗ за рјешење југословенске кризе.

Споразумом су прекинута непријатељства између ЈНА и Територијалне одбране Словеније током Десетодневног рата. Словенија и Хрватска су се сложели да суспендују дјелатности које произилазе из њихових декларација о независности од 25. јуна на три мјесеца. Документом је ријешено питање граничне и царинске контроле словеначке границе, контрола над ваздушним саобраћајем и одобрена размјена заробљеника. Бринска декларација је такође била основа за посматрачку мисију која ће пратити спровођење споразума у Словенији. Једанаест дана након потписивања декларације, Савезно извршно вијеће је повукло ЈНА из Словеније. Декларација није имала утицај на борбе у Хрватској.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Председници Словеније

Председници Словеније:

Милан Кучан (1990 — 2002)

Јанез Дрновшек (2002 — 2007)

Данило Тирк (2007 — 2012)

Борут Пахор (2012 — )

Распад Југославије

Распад Југославије настао је као резултат низа политичких немира и сукоба током почетка деведесетих година 20. вијека. Након периода политичких криза осамдесетих година, дошло је до распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а неријешена питања изазвала су међуетничке сукобе. Ратна дешавања су се првенствено одвијала у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Након савезничке побједе у Другом свјетском рату, Југославија је формирана као федерација шест република: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Македонија. Поред република, на подручју Србије су формиране двије аутономне покрајине: Војводина и Косово. Свака од република је имала свој огранак Комунистичке партије Југославије и владајућу елиту, као и тензије које су ријешене на савезном нивоу. Југословенски модел организације државе, као и „средњи пут” између планске и либералне економије, имао је релативан успијех, а земља је прошла кроз период снажног економског раста и релативне политичке стабилности до осамдесетих година, под чврстом владавином доживотног предсједника Јосипа Броза Тита. Након његове смрти 1980, ослабљени систем савезне владе није био у могућности да се носи са растућим економским и политичким разлозима.

Осамдесетих година, Албанци на Косову су тражили да аутономна покрајина Косово добије статус конститутивне републике, почевши са немирима 1981. године. Етничке тензије између косовских Албанаца и Срба опстале су током читаве деценије, што је резултовало растом српског противљења високој аутономији покрајина и неефикасном систему консензуса на савезном нивоу, који су виђени као препреке српским интересима. Слободан Милошевић је 1987. године ступио на власт у Србији и кроз низ популистичких потеза стиче дефакто контролу над Косовом, Војводином и Црном Гором, добивши висок ниво подршке међу Србима за своју централистичку политику. Милошевић је наилазио на противљење страначких лидера Словеније и Хрватске, који су се залагали за демократизацију земље у складу са Револуцијама 1989. године у Источној Европи. Савез комуниста Југославије се распао 1990. по федералним линијама.

Током 1990. године, комунисти губе прве вишестраначке изборе одржане у земљи од сепаратистичких партија, осим у Србији и Црној Гори, гдје изборе добија Милошевић и његови савезници. Једна република за другом су 1991. проглашавале независност, али статус српске мањине изван Србије и Црне Горе остаје неријешен. Након низа међуетничких инцидената, услиједили су ратни сукоби, прво у Словенији, па у Хрватској и затим у Босни и Херцеговини; ратови су оставили дугорочну економску и политичку штету у региону.

Рат у Словенији

Рат у Словенији или Десетодневни рат (словен. Slovenska osamosvojitvena vojna — „Словеначки рат за независност“ или словен. Desetdnevna vojna — „Десетодневни рат“) био је рат окарактерисан понекад као кратак конфликт на територији данашње државе Словеније, тадашње федералне јединице СФРЈ, између Словеначке територијалне одбране и Југословенске народне армије (ЈНА) после једностраног проглашења Словеније као независне државе 1991. године.25. јуна 1991. године, словеначки и хрватски парламенти донели су одлуку о проглашењу независности чиме је формално почео распад Југославије. Два дана касније јединице ЈНА напустиле су касарне и кренуле на граничне прелазе тадашње СФРЈ који су се налазили између осталог и у Словенији. Намера им је била да не дозволе измене натписа државе. Настао је рат између припадника ЈНА и словеначких територијалаца, које су предводили Јанез Јанша и Игор Бавчар. Рат је трајао десетак дана. Наиме, почетком јула Председништво СФРЈ доноси одлуку о повлачењу припадника армије из Словеније. Део армије се повукао у Хрватску. Приликом опсада војних база ЈНА у Словенији, долази до крвавих напада словеначких територијалаца на војнике тада још увек регуларне војске у тим базама. Исход оваких напада је био већи број погинулих војника, који су били на одслужењу редовног војног рока, а који су имали од 18-23 године.

Социјалистичка Република Словенија

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Четрнаести конгрес СКЈ

Четрнаести (ванредни) конгрес Савеза комуниста Југославије одржан је од 20. до 22. јануара 1990. године, у београдском центру „Сава“. Присуствовали су делегати из свих република и покрајина, као и партијска делегација ЈНА. Тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ био је Милан Панчевски из Македоније.На конгресу су се највише сукобиле српска и словеначка делегација. Први су се залагали за увођење система „један човек - један глас“, тј. за централизовање Југославије. Словенци су, међутим, предлагали конфедерацију партије и државе. Сви предлози словеначке делегације, коју је предводио Милан Кучан, били су одбијени. Истовремено, српски предлози су прихватани већином гласова.

После два дана рада и оштрих вербалних сукоба, делегација СК Словеније напустила је, 22. јануара увече, конгресну дворану центра „Сава“. Одмах након тога, шеф делегације СК Србије, Слободан Милошевић, предложио је да конгрес настави рад и пређе на доношење одлука. Међутим, томе се оштро супротставила делегација СК Хрватске. Они су саопштили да ће, уколико се то буде десило, и они напустити конгрес. Њима су се придружиле делегације СК Македоније и СК Босне и Херцеговине.

Милан Панчевски закључио је рад конгреса и рекао да ће он наставити рад. Али се то у наредним данима није десило. Тиме је, након 45 година, прекинута владавина СКЈ. Овај догађај био је један од кључних у распаду СФРЈ.

1945–1953.
1953–1974.
1974–1991.
Секретар ЦК КПС
Председник ЦК СКС
Председници Скупштине Социјалистичке Републике Словеније
1944—1946
1946—1963
1963—1990

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.