Милан Галић

Милан Галић (Темерин, 8. марта 1938Београд, 13. септембар 2014) био је фудбалер ФК Пролетер, Партизана, Стандарда из Лијежа, Ремса и југословенски репрезентативац.

Милан Галић
Milan Galić
Милан Галић
Лични подаци
Пуно име Милан Галић
Датум рођења 8. март 1938.
Место рођења Темерин,
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Датум смрти 13. септембар 2014. (76 год.)
Место смрти Београд, Србија Србија
Висина 1,73 m
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1952-1955 Југославија Пролетер Зрењанин
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1955-1958
1958-1966
1966-1970
1970-1973
Југославија Пролетер Зрењанин
Југославија Партизан
Белгија Стандард Лијеж
Француска Ремс
Укупно
? (?)
148 (74)
84 (33)
55 (18)
287 (125)
Репрезентативна каријера**
1959-65 Југославија Југославија
Укупно
51 (37)
51 (37)
* Датум актуелизовања: 13. септембар 2014.
** Датум актуелизовања: 13. септембар 2014.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1960. Рим Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1960. Француска Југославија

Спортска биографија

Играјући за југословенску репрезентацију на 51 утакмици, постигао је 37 голова.[1] Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1960. године, када је репрезентација Југославије освојила златну медаљу, на Европском фудбалском првенству 1960. године, када је Југославија била друга, и на Светском првенству 1962. године, када је Југославија заузела четврто место. Исте године добио је Златну значку Спорта, награду за најбољег спортисту у Југославији. У лигашким такмичењима играо је за Партизан и Стандард Лијеж и Ремс.

Куп шампиона са Партизаном

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупним скором од 4:2.

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погодцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[2]

11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2 : 1 Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Гол у 70. минуту 70'
Фернандо Серена Гол у 76. минуту 76'
(Репортажа) Васовић Гол у 55. минуту 55'
ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Југославија Мане Бајић
НА 9 Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Југославија Милан Галић
НА 11 Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Југославија Абдулах Гегић

Највећи успеси

Партизан

Стандард Лијеж

Референце

  1. ^ Списак голова Милан Галића у међународним утакмицама, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ Куп шампиона 1965-66, Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе

13. септембар

13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару и јулијанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.

1938

1938. је била проста година.

8. март

8. март (8. 3) је 67. дан у години по грегоријанском календару (68. у преступној години). До краја године има још 298 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1960.

Спортистима Југославије је ово било девето учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1960. у Риму била заступљена са 120 учесника који су учествовали у 14 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, мачевање, пливање, рвање, стрељаштво, фудбал).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још две медаље, златну и сребрну. Освојена је медаља у рвању и после три финала и три сребрне медаље са три претходне олимпијаде у фудбалу је најзад освојена и златна олимпијска медаља.

Босанско Грахово

Босанско Грахово (Грахово од 31. октобра 1992. до љета 1995. године) је град и средиште истоимене општине у Федерацији БиХ, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Грахову је пописано 651 лице.

Велибор Васовић

Велибор Васовић (Пожаревац, 3. октобар 1939 — Београд, 4. март 2002) био је фудбалер Партизана, Црвене звезде, Ајакса и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.

Европско првенство у фудбалу

Европско првенство у фудбалу (енгл. UEFA European Championship) је најважније међународно фудбалско такмичење репрезентација европских држава, чланица УЕФА-е. Одржава се сваке четири године од 1960. Изворно се звао Куп европских нација (енгл. UEFA European Nations Cup), а такмичење је 1968. године променило назив у Европско првенство у фудбалу.

До 1976. на завршном турниру су учествовале само четири репрезентације, од 1980. број се повећао на осам, 1996. на шеснаест учесника, а од 2016. на завршном турниру су учествовале 24 репрезентације.

Европско првенство у фудбалу 1960.

Прво Европско првенство у фудбалу 1960. одржано је у организацији УЕФЕ под називом Куп европских нација од 6. до 10. јула 1960. у Француској.

Од 17 репрезентација које су играле у квалификацијама, за првенство су се квалификовале четири: Француске, Совјетског Савеза, Чехословачке и Југославије. Финални турнир се играо у два града Париз (Парк принчева) и Марсељ (Велодром).

Титулу европских првака је понео Совјетски Савез, који је у финалу савладао Југославију 2:1. Најбољи стрелци били су Валентин Иванов, Виктор Понедељник, Франсоа От, Дражан Јерковић и Милан Галић са 2 постигнута гола.

Златна лопта 1965.

Златна лопта 1965. је признање за најбољег фудбалера Европе у 1965. години које је додељено 28. децембра те године Португалцу Еузебију.

Еузебио је први португалски и Бенфикин фудбалер који је освојио ово признање.

Куп Југославије у фудбалу 1958/59.

Куп Југославије у фудбалу 1958/59. је такмичење у је учествовало укупно 1677 екипа. У завршницу се пласирало 31 клуб (и то 10 из НР Србије, 10 из НР Хрватске, 4 из НР Босне и Херцеговине, по три из НР Црне Горе и НР Македоније и само један клуб из НР Словеније).

Завршно такмичење је почело 7. децембра 1958. и трајало је до 23. маја 1959. када је одиграно финале.

Куп Југославије у фудбалу 1959/60.

Куп Југославије у фудбалу 1959/60. је такмичење у је учествовало укупно 1896 екипа из СФРЈ. У завршницу се пласирало 32 клуба (и то 12 из НР Србије, 9 из НР Хрватске, 6 из НР Босне и Херцеговине, по два из НР Црне Горе и НР Македоније и само један клуб из НР Словеније).

Такмичење је почело 1. децембра 1959, а финална утакмица је одиграна 26. маја 1960. године.

У сезони 1960/61. почиње ново европско такмичење у фудбалу Куп победника купова у којем ће учествовати освајачи националних купова. Први представник Југославије у овом такмичењу био је победник Купа Југославије 1959/60., Динамо Загреб.

Рајко Митић

Рајко Митић (Дол, 19. новембар 1922 — Београд, 29. март 2008) је био југословенски фудбалер. Играо је за београдски БСК и Црвену звезду, у којој се прославио. За „црвено-беле” је одиграо око 580 утакмица, био капитен тог тима и проглашен је за прву „Звездину звезду”. Играо је на позицији десне „полутке”.

За репрезентацију Југославије је одиграо 59 утакмица (дебитовао 9. маја 1946) и постигао 32 гола. Учествовао је на светским првенствима у Бразилу 1950. године и у Швајцарској 1954. Због коректне игре остао је упамћен као велики џентлмен фудбала.

Списак рекорда ФК Партизан

Фудбалски клуб Партизан је српски фудбалски клуб из Београда. Своје утакмице играју на стадиону Партизана од 1949. године

Следи списак који садржи рекорде које су поставили играчи, тренери и клуб.

Играч који је одиграо највише утакмица је Саша Илић, преко 800. Стјепан Бобек је са 425 поготка најбољи стрелац у историји клуба.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

ФК Партизан

ФК Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Освојио је укупно четрдесет шест трофеја, укључујући и двадесет седам националних првенстава, шеснаест националних купова, један национални суперкуп, један Митропа куп и један Ухрен куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.

Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66.Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. У септембру 2009, британски лист Дејли мејл прогласио је дерби Партизан—Црвена звезда као четврто ривалство свих времена. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори и Босни и Херцеговини, посебно у Републици Српској. Партизан има много присталица у свим осталим бившим југословенским републикама, као и у српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.

Фахрудин Јусуфи

Фахрудин Јусуфи (Зли Поток, 8. децембар 1939 — Београд, 9. август 2019) био је југословенски и српски фудбалер.

За репрезентацију Југославије, је одиграо 55 утакмица и учествовао је на Светском првенству 1962, Европском првенству 1960, на којем је освојио сребрну медаљу и на Олимпијским играма 1960, на којем је освојио златну медаљу.

Финале Европског првенства у фудбалу 1960.

Финале европског првенства у фудбалу 1960. била је фудбалска утакмица на стадиону Парк Принчева у Паризу која се одиграла 10. јула 1960. године како би се утврдио победник Европског првенства 1960. године. За европски трон борили су се селекције Совјетског Савеза и Југославије.

Фудбал на Летњим олимпијским играма 1960.

Тринаести фудбалски турнир на олимпијским играма је одржан 1960. у Риму, Италија. За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Олимпијски победник по први пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација Данске а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.

У оквиру олимпијских игара, фудбалски турнир је одржан од 26. августа до 10. септембра у седам различитих италијанских градова. Одиграно је укупно 28 утакмица на којима је постигнуто укупно 120 голова, што представља просек од 4,29 голова по утакмици. Голгетер турнира је био Милан Галић са седам постигнутих погодака. За турнир је било пријављено укупно 300 играча. Укупан број гледалаца је износио 90.200, што је у просеку било 3.221 по утакмици.

Фудбалска репрезентација Југославије

Фудбалска репрезентација Југославије представљала је селекције фудбалера из Краљевине Југославије (1918–1941, до 1921. као Краљевство СХС, 1921—1929. као Краљевина СХС), СФР Југославије (1943—1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945—1963. као ФНР Југославија) и СР Југославије (1992—2003). Наследила ју је фудбалска репрезентација Србије и Црне Горе (2003—2006).

Играло се под разним именима:

1918—1920. Краљевство СХС

1920—1929. Краљевина СХС

1929—1941. Краљевина Југославија

1941—1945. ДФ Југославија

1945—1963. ФНР Југославија

1963—1992. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.