Миграција становништва

Миграција је кретање људи са једне територије на другу. Може се одвијати на добровољан и законит начин или присилно, без пристанка особа.

Постоји Међународна организација за миграције са 132 државе чланице.

Net Migration Rate
Нето стопа миграције становништва по државама за 2017:      Негативна      Позитивна      Стабилна      Без података

Литература

  • Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везе

Јовац (Ћуприја)

Јовац је насеље које се налази у Србији у Поморавском округу. Према попису из 2011. године, у Јовцу живи 1080 становника. Заједно са селом Дворица чини једну месну заједницу која припада општини Ћуприја. Прве писане трагове који говоре о Јовцу налазимо у Хрисовуљи кнеза Лазара коју он издаје манастиру Раваници, око 1380. године. Оригинал није сачуван, али постоји неколико њених преписа. Повеља садржи око 350 топонима, од којих су 146 били називи села, међу којима се налазе и Еоховац (Јовац) и Придворица (Дворица), а одмах у близини село Свињари , на левој обали Велике Мораве. По броју топонима који се помињу у Хрисовуљи, можемо закључити да је Поморавље у том периоду било богато насељено и напредно.

Јовац се налази на 150. километру јужно од Београда, идући путем Е-75 (Београд - Ниш) и на 12. километру јужно од Јагодине (регионални пут Р 217). Једним својим делом, Јовац се наслања на падине планине Јухор, док други део лежи на плодној моравској равници. Ако се узме у обзир овакав географски положај, лако је закључити да село поседује велики потенцијал у узгајању различитих биљних култура и животињских врста. У прилог томе иде и чињеница да је Јовац окружен трима поморавским градовима, који се налазе врло близу: Јагодином (12км), Ћупријом (11,9км) и Параћином (16,5км).

Упркос великом потенцијалу, Јовац се, као и већина српских села, сусреће са проблемом миграција становништва у веће средине и у иностранство. Треба напоменути да овакав негативни тренд није био присутан увек. Јовац је село које је некада било чувено по грожђу и вину. Сваки становник је у просеку поседовао око 2 хектара винограда, а јовачко виногорје простирало на чак 800 хектара. У том периоду, захваљујући великом привредном и економском успону, Јовац је био засебна општина са константним порастом становника. Привредни успон пратио је и културни процват.

Данас се становништво бави земљорадњом или је запослено у околним градовима. Последњих година бележи се пораст у производњи меда и пчелињих производа, што би у будућности, захваљујући природном потенцијалу, могло постати препознатљив бренд и извор прихода становништва.

Село Јовац има основну школу са осам разреда, вртић, пошту, месну канцеларију, амбуланту, апотеку, фризерски салон, фудбалски клуб, две продавнице и две пољопривредне апотеке.

Антички Рим

Антички Рим (често називан и као стари или древни Рим) је била цивилизација која је настала од града-државе основаног на Апенинском полуострву по традицији коју нам преноси Тит Ливије 753. п. н. е. до огромног царства које је окруживало Средоземно море. Током свог постојања, римска цивилизација је прешла пут од монархије, републике са комбинацијом олигархије и демократије, до аутократског царства. Римска цивилизација је доминирала западном Европом и подручјима око Средоземног мора путем освајања и асимилације.

Западни део царства, укључујући Хиспанију, Галију и Италију, се у 5. веку распало после сеобе народа у независне краљевине. Источно римско царство, чији је центар био Константинопољ, се обично назива Византијско царство након 476, традиционалног датума пада Рима и потоњег почетка раног средњег века, такође знаног као мрачни век.

Римска цивилизација се често сврстава у „класичну антику“, са античком Грчком, цивилизацијом која је инспирисала велики део културе античког Рима. Антички Рим је значајно допринео развоју права, ратне вештине, уметности, књижевности, архитектуре, технологије и језика у западном свету, а његова историја још увек има утицај на данашњи свет.

Беч

Беч (нем. Wien, бечки дијалект Wean, мађ. Bécs, архаично Вијена од енгл. Vienna) је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Са око 1.730.000 становника (2,4 милиона на ширем подручју града) Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Град лежи на Дунаву у најисточнијем делу Аустрије недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком, на раскршћу путних праваца север-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Историја Беча почиње пре око 4 миленијума чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свету. Беч је тако једна од најстаријих метропола у 'срцу' Европе, царски град и место укрштања разних култура и утицаја, град који је вековима имао водећу улогу у креирању политичке сцене Европе и овог дела света. Био је седиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем 19. века и са око 2.000.000 становника представљао четврти град по величини на свету (после Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, речну луку, индустријски и трговачки центар повезан са чешким, мађарским и јужнословенским земљама.

После периода пада, услед два светска рата и окупације града од стране савезничких снага, Беч поново преузима старе функције

трговачког центра који је у добрим односима са источноевропским земљама, универзитетског, културног и туристичког центра који угошћава учеснике међународних конференција и конгреса. Тиме је Беч данас један од најважнијих конгресних центара на свету и седиште многих међународних институција, од којих су најзначајније организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА), организација земаља извозница нафте (ОПЕК), и један од четири центра Организације уједињених нација.

Град је, између осталог, и једно од најомиљенијих европских одредишта туриста из читавог света али и имиграната који чине, посебно последњих година, велики удео у броју градског становништва. Град годишње посете милиони туриста највише захваљујући многобројним културно-историјским споменицима, палатама и разноврсној културној понуди. Беч носи и епитет музичке престонице света у којој су живели и стварали композитори као што је Моцарт или Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у светским метрополама Беч је 2015. (као и низ година уназад) проглашен најбољим градом за живот на свету.

Велико Боњинце

Велико Боњинце (пре "Големи Боњинац") је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 278 становника а 2002. било је 459 становника (према попису из 1991. било је 678 становника).

Видосава Николић Стојанчевић

Др Видосава Николић Стојанчевић (Аранђеловац, 6.јул 1924 — Београд, 18. јул 1998) била је српска етнолошкиња.

Власи (друштвена класа)

Појам власи (грч. βλάχοι; лат. valachi; тур. eflakân) у функцији соционима представља назив за посебну друштвену групу (сталеж) на просторима југоисточне Европе током средњовековног и раног нововековног раздобља. Као посебан друштвени сталеж, власи се јављају у јужнословенским средњовековним државама и суседној Краљевини Угарској, а посебан положај ове друштвене групе је касније озваничен у Османском царству и Хабзбуршкој монархији. Сталешке влахе су највећим делом чинили православни хришћани, који су се претежно бавили сточарством, водећи номадски или полуномадски начин живота. У етничком смислу, сталешки власи су најчешће били етнички Власи (отуда долази и назив сталежа) или Срби. Посебан друштвени положај сталешких влаха се огледао у њиховој пореској и катунској аутономији, која је била повезана са посебним облицима војне службе. Током позног средњовековног и раног нововековног раздобља, у време успостављања и учвршћивања турске власти, дошло је до знатних миграција становништва са влашким сталешким статусом. Потом је уследило постепено везивање сталешких влаха за области у којима су били настањени, уз прелазак са миграторног на седелачки облик живота и привређивања. Пошто је у оквирима влашког сталежа по основу заједничке припадности православљу дошло до постепеног спајања етничких Влаха са Србима, појам власи се у Хабзбуршкој монархији током времена усталио не само као знака за друштвену групу, већ и као колоквијални назив за Србе, тако да су и поједине области, као на пример Мала Влашка у Славонији, добиле влашку одредницу управо због знатног присуства Срба који су припадали влашком сталежу.

Гвајана

Гвајана (енгл. Guyana) или званично Кооперативна Република Гвајана (енгл. Co-operative Republic of Guyana) је држава у Јужној Америци , смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.

Горња Ломница

Горња Ломница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 46 становника (према попису из 2002. било је 66 становника).

Доње Крњино

Доње Крњино је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу у подножју Јеремијиног брда. Према попису из 2011. године у селу је било 222 становника а 2002. било је 271 становника (према попису из 1991. било је 338 становника).

Историјски архив „Срем“ Сремска Митровица

Историјски архив Срем је установа у Сремској Митровици која се, сходно намени архива, бави надзором над регистратурама, прикупљање, чување и обрада архивске грађе и коришћење исте у јавно-правне, приватно-правне и научне сврхе. У Архиву је смештено око 1200 разних фондова и збирки из живота Срема (привреде, судства, школства, управе, друштвено-политичких и верских удружења и сл).

Крушево (Гора)

Крушево је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу општине Драгаш.

Крушево је једно од старијих и већих горанских села. Налази се на средњем току Рестеличке реке, у теснацу између високих брда, на надморској висини око 1100м. Од градског насеља Драгаш удаљено је 18 km. Село има 107 кућа са 646 становника. Овде, поред старих кућа планинског типа, има и нових савремених кућа. Село је електрификовано, има водовод, осмогодишњу школу, два разреда средње школе.

У Крушеву се налазе продавнице, чајџинице, једна посластичара и радионица за израду гајтана за народну ношњу (ч`акшире и гун`ч`е). На реци у селу су два већа моста, више села један. У центру села налази се и већа стара џамија. Од Драгаша до села долази се макадамским путем, којим саобраћају теретна и путничка возила, као и аутобус два пута дневно.

Из овог села запажена је миграција становништва према индустријским центрима и већим градовима бивше СФРЈ. Многи се у завичај враћају само током лета, да позавршавају неке пољопривредне послове, а затим поново одлазе у печалбу. Између два светска рата велики број мештана из овога села, као и из других горанских села, мигрирао је у Турску.

Иако је ово село у пограничној зони, топонимија је врло бројна и старијег порекла. Име села настало по томе што је на овим теренима увек било крушака, дивљих и питомих, а данас овде у изобиљу расту.

Меданићи

Меданићи су насеље у Општини Гацко, Република Српска, БиХ.

Миграција

Миграција или сеоба бити:

миграција становништва, односно сеоба становништва

миграција животиња (sh) односно сеоба животиња

миграција птица, односно сеоба птица

миграција у генетици, односно миграција гена

Мокро Поље

Мокро Поље је насељено мјесто у општини Ервеник, Република Хрватска. Једно је од највећих села ове општине. Географски припада области Буковица у сјеверној Далмацији.

Свође

Свође је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 321 становник (према попису из 2002. било је 433 становника).

Овде се налази Запис крст (Свође).

Сот

Сот је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 679 становника.

Старчево (Панчево)

Старчево је приградско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Старчеву живи 7473 становника.Налази се на 9 километара југоисточно од Панчева и заузима простор од око 92,8km2. Насеље је граничарско-панонског типа и изграђивање му је вршено под руководством граничарске војне власти. Поред места се налази истоимени археолошки локалитет из старијег неолита, по коме се читава култура добила назив Старчевачка.

Тексас

Тексас (енгл. Texas) друга је по величини и по броју становника савезна држава САД. Смештен је на југу централног дела САД; према југу се граничи са Мексиком, према западу са Нови Мексиком, према северу са Оклахомом, према североистоку са Арканзасом и према истоку са Луизијаном. Простире се на површини од 696.241 km² и у њему живи преко 25 милиона људи.

Тексас је познат и као Држава усамљене звезде (енгл. Lone Star State), јер је после отцепљења од Мексика 1836, па све до 1845. био независан. Та „усамљена звезда“ се налази на застави и грбу Тексаса.

У Тексасу се могу срести све одлике америчког Југа и Југозапада. Иако се Тексас углавном доживљава као предео где преовлађује пустиња, што је карактеристика југозапада САД, она заузима мање од десет посто територије. Становништво је сконцентрисано првенствено у пределима бивших прерија, пашњака, шума и дуж обале Мексичког мора. Идући са истока на запад срећу се мочваре, шуме борова, равнице, брда и на крају пустиња и планине у области Биг Бенд.

С обзиром да је Тексас после америчког грађанског рада постао центар говедарства, веома честа асоцијација за ову савезну државу САД су каубоји. Међутим већ почетком XX века привреда Тексаса се променила захваљујући откривеним налазиштима нафте. Долази до економског бума који је допринео развоју образовања а самим тим се и привреда диверсификује. Данас је Тексас у самом врху у области петрохемије, електронике, пољопривреде, енергетике, авио индустрије и биомедицине. Тексас од 2002. године остварује највеће приходе од извоза у САД и на другом је месту по величини бруто домаћег производа (БДП). Међутим, ако се гледа БДП по становнику онда је Тексас тек на 29. месту у САД.

Урду (језик)

Урду (اردو) (Локално преведен и познат као Лашкари لشکری) припада групи индоевропских језика и граматички и лингвистички се развијао под утицајем многих језика различитих група као што су персијски, турски, пашто, арапски те хинду и санскрит у периоду постојања султаната Делхи и Могулског царства (1200-1800. године).

Урду се налази на 20. месту по броју говорника којима је матерњи језик. То је народни и званични (заједно са енглеским) језик Пакистана. Такође је један од 23 званична језика Индије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.