Мељкут

Мељкут (мађ. Mélykút) је град у Мађарској, јужном делу државе. Село управо припада Јаношхалмском срезу Бач-Кишкунске жупаније, са седиштем у Кечкемету.

Мељкут
мађ. Mélykút
Hét vezér Mélykút
Споменик у средишту Мељкута
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБач-Кишкун
Становништво
Становништво
 — 5.165
 — густина41,84 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46°12′50″ СГШ; 19°22′47″ ИГД / 46.213889° СГШ; 19.379722° ИГДКоординате: 46°12′50″ СГШ; 19°22′47″ ИГД / 46.213889° СГШ; 19.379722° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина123,46 km2
Мељкут на мапи Мађарске
Мељкут
Мељкут
Мељкут на мапи Мађарске
Поштански број6449
Позивни број77
Веб-сајт
www.melykut.hu

Природне одлике

Насеље Мељкут налази у јужном делу Мађарске, близу државну границе са Србијом.

Историјски гледано, град припада крајње северном делу Бачке, који је остало у оквирима Мађарске (тзв. „Бајски троугао"). Подручје око насеља је равничарско (Панонска низија), приближне надморске висине око 130 м. Око насеља се пружа Телечка пешчара.

Историја

Трговац у месту Анђалфиј Деметриј (у ствари Анђелковић Димитрије, Србин) је објавио 1838. године један спис на мађарском језику.[1]

Становништво

Према подацима из 2013. године Мељкут је имао 5.165 становника. Последњих година број становника опада.[2]

Претежно становништво у насељу су Мађари римокатоличке вероисповести.

Извори

  1. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и науку", Будим 1838. године
  2. ^ Csongrád (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts

Спољашње везе

Бач-Кишкун (жупанија)

Бач-Кишкунска жупанија, (мађ. Bács-Kiskun megye) је једна од жупанија региона великих равница и северне мађарске у Мађарској, налази се у јужном делу регије велике јужне равнице.

Бач-Кишкун жупанија је омеђена са рекама Дунав и Тиса, а своје границе дели са Србијом и мађарским жупанијама Пешта, Јас-Нађкун-Солнок, Чонград, Барања, Толна и Фејер. Површина жупаније је 8.445,15 km² што је чини највећом од свих мађарских жупанија. Седиште жупаније је град Кечкемет.

Монографија „Историја слободног краљевског града Суботице“

Историја слободног краљевског града Суботице је двотомно дело Иштвана Ивањија професора Суботичке гимназије, писана и објављена у другој половини XIX. века. Ивањи је писао на свом матерњем, мађарском језику, док се у Суботици подједнако говорио и српски, хрватски и буњевачки.Монографија представља сложену грађу на преко 1200 страна који презентује материјал незаобилазан у студирању историје Војводине, нарочито о њеном новијем добу (XVI-XIX век). Мало је ко од Ивањијевих савременика оставио будућим генерацијама овако квалитетну монографију њиховог града.

Први том (1886) се бави историјатом, док је други (1892) класична монографија и својеврстан лексикон оновремених друштвених прилика, народних и етничких обичаја, географских и природних одлика, описује културни и религиозни живот, привреду, образовање итд.

Регија велике јужне равнице

Регија велике јужне равнице (мађ. Dél-Alföld) је једна од седам европских административних јединица Мађарске, налази се на југоисточном делу државе. Припадајуће жупаније су Бач-Кишкун, Бекеш и Чонград. Центар регије је град Сегедин.

Суботичко-хоргошка пешчара

Суботичко-хоргошка пешчара је пешчара која се налази на крајњем северу Србије и њене покрајине Војводине, уз саму границу са Мађарском. Са својом површином од око 250 km² друга је највећа пешчара у Војводини након Делиблатске.

Таванкутска пешчара

Таванкутска пешчара је пешчара која се налази на крајњем северу Србије и њене покрајине Војводине, уз саму границу са Мађарском. Покрива површину од око 50 km².

Пешчара се налази 8,5 km западно од Суботице, до ње се из правца града долази Бајским путем, т. ј. путем за Таванкут. Ту се налази Доњочикеријска и Таванкутска шума којима управља ЈП „Војводинашуме”.

На песку Таванкутске пешчаре леже насеља Љутово, Доња Чикерија, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут и Скендерево. Околина је позната по гајењу воћа, а песак и сунчана клима чиниле су Таванкут важним виноградарским подручјем.

Хумке у Суботици и околини

О хумкама на северу Војводине и Србије располажемо са мало података, али је и једна реченица из старе монографије Суботице која их само овлаш помиње довољна за увод у тематику: "Ако би се подробније истраживале, неке од старих хумки које се у великом броју могу видети и на пустарама нашег града – а које се из незнања приписују Римљанима - показале би се као хунски тумули". Ову једину реченицу о хумкама (курганима) у својој двотомној монографији града написао је 1886. године хроничар Суботице Иштван Ивањи (1845-1917), а у истој се жали на њихову неистраженост. Након више од једног века се и није узнапредовало у поузданим сазнањима везаним за градитеље и епоху ових хумки, које су да ствар буде још тежа, од времена Ивањија полако нестајале.

Градови-срезови
Градови-општине
Села-општине

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.