Међународно право

Међународно право представља специфичан нормативни поредак, који регулише одређене друштвене односе и процесе у међународној заједници, а санкционисано је од стране државе и међународних организација.

Појам међународног права еволуирао је временом и довео до гранања овог појма, тако да се сада у међународном праву издвајају:

а сталан је процес специјализовања нових грана права. Уобичајено се под појмом међународног права мисли на међународно јавно право. У ширем смислу у ово право спада и право супранационалних организација, пре свега Европске уније.

Види још

Halštajnova doktrina

Halštajnova (Hallstein) doktrina je vezana za međunarodno-pravno priznanje vlada. Ime je dobila po ministru spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke koji se zalagao za prekidanje diplomatskih odnosa sa svim državama koje budu priznale vladu Nemačke Demokratske Republike ("Istočne Nemačke", "sovjetske zone").

On je smatrao da je zvanični Bon jedini ovlašćen da zastupa interese 18 miliona Nemaca koji žive u Nemačkoj Demokratskoj Republici. Ova doktrina je primenjena i u praksi (primeri Kuba i FNRJ), a ponovo je aktuelizovana povodom mogućnosti međunarodno-pravnog priznanja takozvane nezavisnosti Kosova i Metohije, u kojem bi slučaju Srbija prekinula diplomatske odnose sa svim državama koje bi priznale nezavisnost južne srpske pokrajine.

Анексија

Анексија (лат. ad – ка, nexus – спајање) је присвајање туђе земаљске области; промена суверености над једној области или делом области. Анектирану област не везују више уговори које је закључила ранија држава, већ уговори које је закључила држава што врши анексију. Изузетак се чини у погледу уговора везаних за земљиште (службеност, разграничење и томе сл.). Држава која је изврши, наслеђује имовину и узима на себе дугове раније државе, а у случају анексије једнога дела државе, врши се сразмерна подела дугова. Анексија има дејства и на судске пресуде и спорове у току, јер становништво губи дотадашње држављанство и стиче држављанство нове државе. Постоје и изузеци од овог начела, када је становништву понуђена опција избора држављанства.

Након Другог светског рата ретки су примери анексије. У српској историји најпознатија је анексија Босне и Херцеговине Аустроугарској.

Држава

Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници, поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка. Држава као организација у класном друштву заступа првенствено интересе владајуће класе, али својим деловањем обавезна је да штити интересе осталих делова друштва. Државе могу и не морају да буду суверене. На пример, федералне државе су чланице федерације, и могу да имају само парцијални суверенитет, али су ипак државе. Неке државе су потчињене спољашњем суверенитету или хегемонији, при чему ултиматни суверенитет лежи у другој држави. Државе које имају суверенитет су познате као суверене државе.

Појам државе се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На међународном нивоу држава је суверено тело. Суверенитет чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији (као и становништво које стално насељава територију државе). Када територија не испуњава те основне услове она постаје неуспела држава. Пример неуспеле државе је Сомалија, где не постоји власт која има суверентитет над територијом окруженом границама.

Две најзаступљеније теорије на нашим просторима о унутрашњој улози државе су:

Држава је апарат за принуду. По овој теорији држава постоји да би осигурала да свако испуни своје законске обавезе, као што су исплата дугова, поштовање приватне својине итд.

Држава испуњава принципе друштвеног уговора. Друштвени уговор је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је Жан Жак Русо. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити природна права сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза. Оваква идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.Атрибути државе су територија - географско пространство, становништво - људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт - највиша и суверена. Термин „држава” се исто тако може односити на секуларне гране власти унутар државе, често као начин наглашавања разлике од цркви и цивилних институција. Особе које говоре амерички енглески често користе термине држава и влада као синониме, при чему се обе речи односе на организовану политичку групу која врши власт над датом територијом.Многим људским друштвима су владале државе током миленијума, док су друга била бездржавна друштва. Током времена мноштво различитих форми је развијено, користећи разне врсте оправдања за своје постојање (као што је божанско право краљева, теорија друштвеног уговора, etc.). У 21. веку, модерна национална држава је предоминантна форма државе којој су људи подложни.

Злочин против мира

Злочини против мира, познати под термином агресија, представљају једно од четири кривична дела за које се судило нацистичким званичницима у Нирнбергу, после Другог светског рата. Ови злочини ће, преко Нирнбершких принципа, постати једно од кривичних дела на којима се базира данашње међународно кривично право.

Конвенција

Конвенција је споразум или договор о модалитетима и правилима понашања. У савременом значењу конвенција се односи на међудржавне споразуме чији се ефекти односе на све потписнице. Појавом међународних институција, попут УН или ЕУ, конвенције постају обавезујући документи који унапређују живот грађана у свим земљама потписницама.

Међународни суд

Међународни судови формирају се путем споразума или конвенција између држава или од стране међународних организација као што су Уједињене нације. Овај појам укључује ад хок трибунале, али искључује било који суд под искључивом надлежношћу једне државе.

За списак данас постојећих и историјских међународних судова види Категорија:Међународни судови

Међународни уговор

Међународни уговор је сваки споразум склопљен између двају или више субјеката међународног права, који је уређен међународним правом, било да је садржан у јединственој исправи или у више међусобно повезаних исправа, без озбира на његов посебан назив.

Треба свакако нагласити да сваки међународни уговор, ратификован односно потврђен од стране законодавних тела држава уговорница, по својој правној снази јесте изнад закона и подзаконских аката, мада је то у пракси понекад и спорно услед тога што нису све земље спремне на такво одрицање од суверенитета.

Међународни уговори могу носити разне називе, као што су: уговор, конвенција, протокол, пакт, акт, споразум, меморандум, повеља, статут, конкордат.

Најзначајнија подела међународних уговора јесте подела коју је извршио теоретичар Ханс Трипел на уговоре законе (легислативни) и уговоре погодбе (контрактуелни).

Као што је речено, међународни уговор може се склапати између два (билатерални уговор) или више (мултилатерални уговор) субјекта међународног права - тј. држава, међународних организација и осталих субјеката међународног права као што су устаници или ослободилачки покрети (што је у пракси релативно ретко).

Међутим, код међународних уговора разликује се тренутак потписивања од стране субјеката међународног права (најчешће држава уговорница) од тренутка ступања на снагу тога уговора.

То зависи од ратификације односно од размене исправа и усвајању од стране парламената држава потписница. Тек њиховом потврдом међународни уговор је преузет у унутрашњи правни систем сваке од држава уговорница, и као такав ступа на снагу и почиње његова примена.

Перемпторна норма

Перемпторна норма (позната и као ius cogens, латински израз за обавезујуће право) је фундаментални принцип (или норма)међународног права за који се сматра да је свеприхваћен у међународној заједници. За разлику од обичајног права које је традиционално захтевало пристанак и дозвољавало измене кроз конвенције, перемпторне норме не могу бити прекршени од било које државе. По Бечкој конвенцији о уговорном праву, свака конвенција која крши јус когенс норму је ништава. Бечка конвенција дозвољава настанак нових норми, али сама не предвиђа ниједну (видети члан. 53 конвенције).

Број норми се сматра ограниченим али нигде није направљен прецизан списак. Ове норме проистичу из случајева из праксе и промене друштвених и политичких прилика. Генерално се оваквим нормама сматрају забрана агресорског рата, злочина против човечности, ратних злочина, пиратерије, геноцида, ропства и мучења.

Постоје и мишљења која се не слажу са поделом међународних правних норми у хијерархијски систем. Постоји и спор око начина установљавања и признавања ових норми. Релативно нов концепт јус когенса је у супротности са старом доктрином државног суверенитета који опет никад није био признат у апсолутном облику од стране теорије.

Неке од перемпторних норми дефинишу кривична дела за која су одговорни и појединци, а не само државе. Ово је посебно постало присутно од времена нирнбершких суђења и данас више није контроверзно, иако на самим суђењима није било говора о перемпторним нормама већ пре о свеопштој неприхватљивости нацистичких злочина.

Чести су спорови око тога да ли конкретан догађај крши неку јус когенс норму. Као и у другим правним областима, државе у принципу за себе резервишу право процене.

Повеља Организације уједињених нација

Повеља Организације уједињених нација је међународни уговор којим је основана Организација уједињених нација.

Потписана је на Конференцији ОУН о међународним организацијама у Сан Франциску дана 26. јуна 1945. године од стране 50 првобитних земаља чланица. Ступила је на снагу 24. октобра 1945, пошто ју је ратификовало пет земаља оснивача — Република Кина, Француска, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Уједињено Краљевство, и Сједињене Америчке Државе — и већина других потписница.

Као повеља представља конститутиван споразум, и све потписнице су обавезане на њене чланове. Поред тога, изричито се наглашава да Повеља обезвређује све друге споразумне обавезе.

Већина земаља у свету данас је ратификовало Повељу. Ватикан је стална земља посматрач и стога није пуна потписница Повеље.

Правни факултет Универзитета у Новом Саду

Правни факултет Универзитета у Новом Саду има седиште у Новом Саду.

Ратификација

Ратификација је формално прихватање и признање одређеног споразума или међународне конвенције. Овај процес врши овлашћена државна институција. Примена, односно остварење ратификованог документа, одвија се у складу са националним законодавством и праксом.

Ратна окупација

Ратна окупација представља заузимање и контролу дела или целокупне територије једне земље од стране оружаних снага друге земље.

Резолуција Генералне скупштине Организације уједињених нација

Резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација изгласавају све земље чланице Уједињних нација у Генералној скупштини и захтева просту већину (50% свих гласова плус један) за изгласавање (уз изузетак „важних питања која захтевају двотрећинску већину“).

Резолуција Организације уједињених нација

Резолуција Уједињених нација (или УН резолуција) је формални текст усвојен од стране тела Уједињених нација. Било које тело УН-а може издати резолуцију. У пракси међутим, већину резолуција издаје Савет безбедности или Генерална скупштина.

Правни статус УН резолуција је било питање честих расправа:

Многи стручњаци сматрају већину резолуција Генералне скупштине необавезујућим (У члану 10 и 14 повеље УН Генерална скупштина доноси „препоруке“), међутим неке резолуције Генералне скупштине баве се унутрашњим питањима везаним за Уједињене нације, као што су буџетска питања или упутства нижим органима, су очевидно обавезујућа.Према члану 25 Повеље, земље чланице Организације уједињених нација су обавезане да спроводе у дело „одлуке Савета безбедности у складу са тренутном Повељом“. Расправљано је које врсте резолуција Савета безбедности су покривене овом одредбом, нарочито да ли овај члан покрива само резолуције Савета безбедности усвојене према поглављу VII повеље УН („Акције у складу са мировним споразумима, кршењем мира и чинова насиља“). Међународни суд правде је одлучивао у случају Намибија из 1971 да обавезујући ефекат одлука Савета безбедности није ограничен на резолуције усвојене према овој одредби.

Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација

Резолуцију Савета безбедности Организације уједињених нација изгласавају петнаест чланица Савета безбедности, најмоћнијег органа Организације уједињених нација.

За изгласавање резолуције је потребно девет или више гласова чланица, и ако ни једна од пет сталних чланица није гласало против. Ове чланице су Народна Република Кина, која је заменила Републику Кину (1971), Француска, Руска Федерација, која је заменила Совјетски Савез (1991), Уједињено Краљевство, и Сједињене Државе.

Постојала су два већа рата одобрена од стране Савета безбедности; Корејски рат (1950) и Заливски рат (1991).

Повеља Организације уједињених нација садржи бројне формулације које се односе на усвајање резолуције, али их даље не дефинише.

Света столица

Света столица (лат. Sancta Sedes) заједнички означава врховну власт Католичке цркве, односно папу и Римску курију.

У међународним односима, Света столица је засебан субјект међународног права, који се разликује од Ватикана. Након престанка постојања Папске државе (1870), па све до утемељења Ватикана (1929), многе државе су наставиле одржавати дипломатске односе са Светом столицом и наставиле склапати међународне уговоре (конкордате), те је Света столица прихваћена као самостални субјект међународног права. Тај субјективитет наставио се и након потписивања Латеранских уговора (1929), те је он признат и данас заједно са субјективитетом Ватикана.

Смиља Аврамов

Смиља Аврамов (Пакрац, 15. фебруар 1918 — Београд, 2. октобар 2018) била је српски стручњак за међународно право и члан Сената Републике Српске. У јавности је највише позната по објелодањивању и писању о злочинима и геноциду над Србима у двадесетом вијеку.

Суверена држава

Суверена држава је држава са дефинисаном територијом која има унутрашњи и спољашњи суверенитет, стално становништво, владу, независност од других држава и капацитет да уђе у међународне односе са другим сувереним државама. Влада суверене државе држи правну власт над свом тамошњом имовином. Такође се уобичајено подразумева да држава није подређена неком, или субјект неке друге државе и организације. Иако у неким апстрактним условима суверена држава може иако је нису признале друге суверене државе, непризнате државе ће често имати проблеме да уживају пуне моћи при склапању споразума и да улазе у дипломатске односе са другим сувереним државама.

Шпијунажа

Шпијунажа као појам означава обавештајне делатности које се састоје од одавања или саопштавања другој особи (или ратној страни, држави или организацији) прикупљених података или чињеница које представљају тајну (војну, службену, економску, индустријску...). Међународно право регулише шпијунажу искључиво у области међународног хуманитарног права док шпијунажа у мирнодопским условима спада под кривично право поједине државе.

Особе које се баве шпијунажом називамо шпијунима, а средства и начини којима они долазе до података су разни: праћење, тајно и неприметно прислушкивање разговора било да су то разговори путем телефона, интернета тј. друштвених мрежа или уживо на јавном месту разговор између две особе тако што се тихо ушуњају,сакрију се или преко врата или зида прислушкују, Крађа писама, туђих податка, па тајно мотрење кретања, рада или неке друге активности посматране стране, достављање података, поверљивих тајних информација, одавање ,потказивање или цинкарење и слично. Шпијуни су често полиглоте, говоре више од два или три страна језика, а неретко у зависности од задатка се прерушавају у нпр. жене, носећи перике, хаљине и шминку, носе одела, глуме да су нека друга особа, имају лажна документа, папире, пасош и личну карту. Труде се да не оставе никакве отиске прстију, да су им ђонови чисти од ципела, носе рукавице, да не пију ништа на јавном месту или догаћају, не причају много, само уколико им се неко обрати итд.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.