Међународни празник рада

Међународни празник рада или Први мај је празник којим припадници и симпатизери радничког покрета исказују општу солидарност радништва и обележавају сећање на достигнућа радничког покрета, односно жртве које су припадници радничког покрета поднели како би се изборили за већа радна права.[1]

Први мај је проглашен међународним празником рада са намером обележавања сећања на демонстрације радничког покрета 1886. године, одржане у Чикагу. Дан рада је један од најраспрострањенијих празника на планети.[2]

Слави се у већини земаља света.[3]

Међународни празник рада
1.Mai 2013 (8697603319)
1. мај 2013. године у Бечу, Аустрија
Одржава се широм света
Тип међународни
Значај Дан опште солидарности радништва
Дан радника и радница
Дан борбе за радна права
Датум 1. маја
Учесталост годишња
Везани празници Међународни дан жена

Историја

HaymarketRiot-Harpers
Најраширенија илустрација демонстрација у Чикагу, 1886. године
Red Carnation NGM XXXI p507
Црвени каранфил, симбол радничког бунта

Као сећање на велике радничке демонстрације које су се одржале у Чикагу, маја 1886. године, 1. мај је изабран као датум када се широм света обележава Међународни празник рада.[4]

Замах прве индустријске револуције и индустријализације у 19. веку обележио је немилосрдно искоришћавање радника и радница од стране власника и послодаваца. Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 сати, искоришћавање дечје радне снаге и живот на ивици егзистенције резултирали су низом штрајкова у којима су се захтевали достојнији услови рада и живота. Највећи замах раднички покрети су доживели у земљи која је имала најбрже растућу индустрију – САД.[5][6]

Врхунац се догодио у Чикагу, маја 1886. године, када је на улице изашла маса од око 40.000 припадника радничког покрета истичући захтеве симболизоване у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног образовања. Власт је на демонстранте послала јаке полицијске снаге те је избио жестоки сукоб при чему је шест радника убијено, а њих педесетак рањено. Много је демонстраната ухваћено, а вође штрајка изведени су пред суд. Петеро их је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.[7]

1. Mai 2013 in Hannover. Gute Arbeit. Sichere Rente. Soziales Europa. Umzug vom Freizeitheim Linden zum Klagesmarkt. Menschen und Aktivitäten (168)
1. мај 2013. у Хановеру, Немачка

Три године касније, 1889. на првом конгресу Друге интернационале одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан се слави као међународни дан опште солидарности радништва.

Требало је проћи неколико деценија док су се радници и раднице, првествено у западним демократским земљама, деловањем све јачих синдиката успели изборити за нешто већа права споразумевајући се са послодавцима уз посредовање државе, тако да су се временом смириле социјалне тензије.[8]

Након бољшевичке револуције, Први мај је постао државни празник у СССР, а потом и у другим насталим једнопартијским државама, којима је политичко-програмски узор био СССР, те је у њима дан временом изгубио своје изворно значење и своју изворну сврху. У једнопартијским режимима и неразвијеним државама раднички покрет је био заштићен само декларативно, а у стварности је био диригован и контролисан за бољитак бирократске елите.

CNT-1mayo2010
Демонстрације анархосиндикалиста 2010. године у Мадриду, Шпанија

Због каснијих повезивања са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом, Сједињене Америчке Државе помериле су прославу 1. маја на септембар.[9]

Након пада блока једнопартијских режима Први мај добија нову афирмацију као дан борбе за радна и људска права развојем синдикализма и настанком нове левице, која је демократска, те се противи ауторитарности.[10]

Међународни празник рада обележава се великим маршевима, акцијама и демонстрацијама, које организују различити припадници и симпатизери радничког, синдикалног и широког антикапиталистичког покрета. Антикапитализам као широка политичка филозофија окупља различите политичке струје као што су социјалдемократија, демократски социјализам, марксизам различитих струја и анархизам различитих струја.[11][12]

Први мај данас

Данас се Први мај или Међународни празник рада обележава кроз различите видове демонстрација и акција као дан борбе за основна људска права сваког радника и сваке раднице или једноставно као дан борбе за права на живот достојан човека. Борба за радна и људска права, која може да подразумева борбу за даље скраћивање радног времена, веће плате, већу заштиту на раду и уопштено даље развијање праведнијег радног законодавства траје још и данас и врло је изгледно да ће и наша деца и деца њихове деце на свој начин водити борбу за своја права.[13]

На простору Западног Балкана обележавање Првог маја више се веже уз гозбу и славље у природи, а мање се веже за историјско сећање на достигнућа светског радничког покрета, демонстрације и борбу за радна права, те је због тога потребно указивати на важност овог дана, његовог значења и његове сврхе.

Извори

  1. ^ Rothman, Lily (1 May 2017). "The Bloody Story of How May Day Became a Holiday for Workers". Time. Time Magazine. Retrieved 2 May 2017.
  2. ^ Grant, Jordan. "May Day: America's traditional, radical, complicated holiday". The National Museum of American History. Retrieved 2 May 2017.
  3. ^ "The Brief Origins of May Day". IWW Historical Archives. Industrial Workers of the World. Retrieved 2 May 2014.
  4. ^ Foner, Philip S. (1986). May Day: A Short History of the International Workers' Holiday, 1886–1986. New York: International Publishers.ISBN 978-0-7178-0624-9. стр. 41-43.
  5. ^ Haymarket and May Day, Encyclopedia of Chicargo
  6. ^ "Act II: Let Your Tragedy Be Enacted Here". The Dramas of Haymarket. Chicago Historical Society. 2000. Retrieved 30 December 2017.
  7. ^ Ward, William (24 May 1886). "Letter from Captain William Ward to Inspector John Bonfield". Haymarket Affair Digital Collection. Chicago Historical Society. Retrieved 30 December 2017.
  8. ^ Knights of Labor. Progressive Historians (3 September 2007).
  9. ^ "United States Department of Labor: The History of Labor Day". Archived from the original on 3 September 2011. Retrieved 2 September 2011.
  10. ^ Wright, C. Wright (1960). "Letter to the New Left".
  11. ^ Harrington, Austin, et al. Encyclopedia of Social Theory Routledge
  12. ^ "Socialism". Encyclopædia Britannica.
  13. ^ "Thousands join May Day march against corruption in Madrid". www.thelocal.es. 1 May 2017.

Спољашње везе

1. мај

1. мај (01.05) је 121. дан у години по грегоријанском календару (122. у преступној години). До краја године има још 244 дана.

Застава Јерменије

Застава Јерменије (јерм. Եռագույն; Јерахујн - „тробојка“) или јерменска тробојка представља државни симбол Републике Јерменије. Застава је правоугаоног облика, са односом висине према дужини од 1:2. Чине је три једнака хоризонтална поља, црвено у горњем делу, плаво у средини и наранџасто у доњем делу. Наранџасто поље се често описује и као поље боје кајсије која је један од националних симбола Јерменије.

Значење и распоред боја на застави има више објашњења. Најједноставније тумачење симболике боја је да црвена боја симболише крв свих оних који су дали свој живот за јерменску државу и нацију, плава боја означава небо и слободу, а наранџаста је симбол јерменске земље и јерменског радника.

Садашња варијанта заставе службено је усвојена на седници врховног совјета Јерменије одржаној 24. августа 1990. године. Народна скупштина Републике Јерменије је 15. јуна 2006. усвојила нови закон о националној застави и државним обележјима.

Током историје постојало је више различитих варијација застава које су представљале јерменски народ и државе, почев од застава древних јерменских династија са симболима животиња (данас видљивим на националном грбу) па до разних варијанти застава из комунистичког периода.

Међународни дан жена

Међународни дан жена или, колоквијално, 8. март (Осми март), дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за женска људска права, односно дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Први Дан жена је обележен 1909. године у САД декларацијом коју је донела Социјалистичка странка Америке. Између осталих важних историјских догађаја, њиме се обележава и пожар у фабрици текстила у Њујорку када је погинуло преко стотину жена. Сматра се да су раднице биле задржане унутар фабрике како би их се спречило да штрајкују са другим радницима. Тада се обично радило 10 сати дневно.

Празници Републике Српске

Празници Републике Српске су дефинисани Законом о празницима Републике Српске. Први Закон о празницима Републике Српске је донесен 1992. године.

Република Српска

Република Српска, неформално Српска, један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Федерације Босне и Херцеговине. Налази се у југоисточној Европи, тачније на западном дијелу Балканског полуострва. Највећи град је Бања Лука и представља сједиште већине институција Републике Српске, као и њено политичко, административно, привредно и универзитетско средиште. Српска се граничи државном границом са Републиком Србијом, Црном Гором и Републиком Хрватском, а међуентитетском линијом са Федерацијом Босне и Херцеговине.

Настала је 9. јануара 1992. године као Република српског народа Босне и Херцеговине одлуком Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини. Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини из 1995. године постала је међународно призната као ентитет Босне и Херцеговине.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је становало укупно 1.170.342 лица. Резултати пописа 2013. показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава износио 408.825, а станова 584.261.Република Српска је члан Скупштине европских регона, која пружа подршку регијама у процесу европског проширења и глобализације.Представништва Републике Српске у иностранству доприносе унапређењу свих облика сарадње са институцијама и организацијама у иностранству. Република Српска има осам представништва у иностранству и то у: Аустрији, Белгији, Грчкој, Израелу, Њемачкој, Русији, САД и Србији.

Северна Кореја

Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја (скраћено ДНРК, понекад и као ДНР Кореја; корејски: 조선 민주주의 인민 공화국 — Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук; ханџа: 朝鮮民主主義人民共和國), држава је у источној Азији, која заузима северни део Корејског полуострва. Локално и у Кини зову је Пукчосон ("северни Чосон"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон. Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји. Површина Северне Кореје је 120.540 км². По површини Северна Кореја је 97. држава у свету. ДНР Кореја се граничи на југу са Јужном Корејом преко демилитаризоване зоне успостављене 1953. године, на северозападу и северу са Народном Републиком Кином, а на североистоку се граничи са Русијом на реци Тунам. На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море. По попису из 2013. Северна Кореја је имала 24.845.000 становника.Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин, Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.

Трг републике (Јереван)

Трг републике (јерм. Հանրապետության հրապարակ, Hanrapetut′yan hraparak), локално познат и под називом Храпарак (јерм. Hraparak — градски трг), централни је градски трг у Јеревану, главном граду Јерменије. Састоји се од два дела: овалног кружног тока и трапезоидног дела који садржи базен са музичким фонтанама. Трг је окружен са пет великих грађевина изграђених жутом и розе седром у неокласичном стилу са екстензивним јерменским мотивима. Овај архитектонски ансамбл укључује Владин дом, Историјски музеј и Националну галерију, хотел Armenia Marriott и министарства спољашњих послова и саобраћаја и комуникација. Трг је оригинално дизајниран од стране Александра Таманијана 1924. године, а изградња већине зграда завршена је до 1950-их. Последња грађевина, Национална галерија Јерменије, завршена је 1977. године.Током совјетског периода био је познат под називом Лењинов трг, у центру трга је стајала Лењинова статуа и војне параде су ту биле одржаване двапут годишње. Након што је Јерменија стекла независност, Лењинова статуа је уклоњена и трг је добио ново име. Трг републике се описује као јерменски и јеревански „најважнији градски простор”, јеревански архитектонски врхунац”, и „најзначајнији архитектонски ансамбл” града. Путописац Дејрдр Холдинг је навео да је ово „један од најлепших централних тргова изграђених било где у свету током 20. века”.

Хронологија радничког покрета код јужнословенских народа током XIX века

Хронолошки преглед важинијих догађаја везаних за раднички и социјалистички покрет код јужнословенских народа који су се догодили током XIX века. Хронологија се бави догађајима на подручју бивше Југославије (тада: Аустроугарске монархије, Османлијског царства, као и независних држава Србије и Црне Горе), као и општим догађајима везаним за међународни раднички покрет и јужнословенске народе.

Напомена: За догађаје који су се одигравали на територији данашњих држава Србије (без Војводине), Црне Горе и Македоније, где је до 1919. године био на снази стари календар, односно јулијански календар, у загради се налази датум по старом календару.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.