Међународна унија за заштиту природе

Међународна унија за заштиту природе (МУЗП; енгл. International Union for Conservation of Nature (IUCN)) је међународна организација која дјелује у пољу заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Бави се сакупљањем и анализом података , истраживањем, провођењем пројеката на терену, промовисањем, лобирањем и подучавањем.

Унију су 1948. године основале Уједињене нације. Задатак МУЗП је да „утиче, охрабрује и помаже друштвима у свијету да заштите природу и да осигура да свако кориштење природних ресурса буде правично и еколошки одрживо“. Тај задатак обухвата и писање и израду Црвене листе, у којој се налазе информације о угроженим врстама које су прикупили више од 10.000 научника.

Према критеријумима МУЗП утврђено је шест категорија заштите природних подручја:

  • IA - строги резерват природе: заштићено природно подручје којим се управља углавном за научне потребе;
  • IB - зона дивљине: заштићено подручје којим се управља углавном са циљем заштите аутохтоних услова;
  • II - национални парк: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите екосистема и рекреације;
  • III - споменик природе: заштићено подручје којим се управља углавном ради очувања специфичних природних обележја;
  • IV - заштићено станиште: заштићено подручје којим се управља угавном ради конзервације путем управљачких интервенција;
  • V - заштићени предео: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите предела и рекреације;
  • VI - заштићено подручје управљања природним ресурсима: заштићено подручје којим се управља углавном ради уравнотежене употребе природних ресурса.[1][2]
Међународна унија за заштиту природе
IUCN logo
СкраћеницаIUCN
Датум оснивања5. октобар 1948.
(као Унија за заштиту природе)
Фонтенбло,
 Француска
Наменазаштита природе
СедиштеГланд,
 Швајцарска
Подручје деловањаширом света
Чланови1.400
ПредседникZhang Xinsheng
 Кина
Генерални директорGrethel Aguilar
 Костарика
Број запосленихпреко 1.000 (широм света)
Број волонтера16.000
Веб-сајтwww.iucn.org
IUCN-Headquarters
Седиште Међународне уније за заштиту природе у Гланду, Швајцарска

Референце

  1. ^ Основи екологије, Универзитет у Београду, Географски факултет, Др Дејан Филиповић, Мр Снежана Ђурђић. Београд: 2005. ISBN 978-86-82657-56-9. стр. 65.
  2. ^ Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево. 2015. ISBN 978-9958-9270-9-6. стр. 102.

Спољашње везе

Аспровалта

Аспровалта (грч. Ασπροβάλτα [Asproválta]), у дословном преводу "Бела долина", јесте градић (летовалиште) у Грчкој. Налази се на око 80 km од Солуна, у општини Волви, округ Солун.

Бразилска крџа

Бразилска крџа (лат. Amazonetta brasiliensis, енгл. Brazilian teal) једина је врста из рода Amazonetta, који припада потпородици патке (Anatinae) породице пловке (Anatidae). Врста насељева исток Јужне Америке.

Дивљина

Дивљина је природна средина на Земљи која није знатно промјељена људским дјелатностима. Може бити дефинисана и као „најнетакнутије, неометано дивље природно подручје које је преостало на нашој планети — то су посљедња истинска дивља мјеста које људи не контролишу и нису развијена путевима, цјевоводима или другом индустријском инфраструктуром”. Израз се традиционално односи на копнено окружење, иако се све више односи и на поморску дивљину. Недавне мапе дивљине указују на то да дивљина покрива једну четвртину копнене површине Земље, али се убрзано деградира људском дјелатношћу. Још мање дивљине преостаје у океанима, са само 13,2% без интезивне људске дјелатности.

Неке владе их успостављају по закону или управним актима, обично на земљишним тракама које још нису измијењене људским дјелатностима у великој мјери. Главно одличје је да људска моторизована дјелатност знатно ограничена. Ове дјелатности се спроводе не само због очувања онога што већ постоји, него и због промовисања и унапријеђавања природног изражавања и развоја. Подручја дивљине могу се пронаћи у резерватима, националним шумама, националним парковима и чак и у урбаним срединама крај ријека, клисура или других неразвијених подручја. Ова подручја се сматрају важним за преживљавање одређених врста, биодиверзитет, еколошке студије, конзервацију, изолацију и рекреацију. Дивљина је дубоко цијењена због културних, духовник, моралних и естетских разлога. Неки писци природе вјерује да су подручја дивљине виталне за људски дух и креативност. Она такође може очувати историјске генетичке особине и пружити стаништве дивље флоре и фауне коју је тешко обновити у зоолошким вртовима, арборетумима и лабораторијама.

Задужбина Дивљина наводи да подручје дивљине има двије димензије: мора бити биолошки нетакнуто и законски заштићено. Међународна унија за заштиту природе класификује дивљину на два степена: Ia (строги резерват природе) Ib (подручје дивљине). Дјелатности на маргинама посебних подручја дивљине, као што су сузбијање пожара и прекид миграције животиња такође утичу на унутрашњост дивљине.Посебно у богатијим, индустријализованим државама, има и одређено правно значење: као земља у којој је законом забрањен развој. Многе државе су одредиле дивљину, као што су Сједињене Америчке Државе, Канада, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Африка. Многи нови паркови су планира и законски усвојени од стране законодавних тијела на позив посвјећених појединаца широм свијета.

Зеба

Зеба (лат. Fringilla coelebs) је врста птице певачице из рода зеба (Fringilla) и породице зеба (Fringillidae). Насељава већи део Европе, део западне Азије и Северне Африке.

Калифорнијска морска свиња

Калифорнијска морска свиња (шпански :[ba 'kita; Phocoena sinus) је ендемска врста морске свиње из северног дела Калифорнијског залива која је на ивици изумирања. На шпанском “waquita” значи мала крава.

Леопард

Леопард (лат. Panthera pardus) је животиња из породице мачака и најмања од четири велике мачке из рода Panthera (остале су тигар, лав и јагуар). Леопарди су некада живели у Азији и Африци, од Кореје до јужне Африке, али се њихова расподела драматично смањила због лова и губитка станишта, тако да леопарди сада углавном живе у под-сахарској Африци. Изоловане популације живе у Пакистану, Индији, Индокини, Малезији и Кини. Због губитка станишта и сталног опадања популације, леопарди су сврстани у угрожене врсте; њихов број је већи од других припадника рода Panthera.

Леопард има релативно кратке ноге и дугачко тело, са великом лобањом. Физички највише подсећа на јагуара, иако је мањи и слабије грађе. Његово крзно је означено розетама које немају унутрашње тачке, за разлику од јагуара. Леопарди који су меланистични, било потпуно црни или врло тамне боје крзна, се колоквијално називају црни пантери.

Животиња свој успех у животу у дивљини дугује свом опортунистичком начину лова, својој способности да се прилагоди на разне врсте станишта и способности да трчи приближно 60 km на сат. Леопарди лове буквално сваку животињу коју могу да лове и ухвате. Његова станишта варирају од кишних шума до пустињских терена.

Национални парк Бутринт

Национални парк Бутринт (алб. Parku Kombëtar i Butrintit) је национални парк у јужном делу Албаније, стациониран 18 km од града Саранде у рејону Валона. Парк се простире на површини од 94.244 km² и налази се на брдовитом терену са великим бројем језера, мочвара, слатина, травњака, острва и преко 1200 биљних и животињских врста. Под управу и заштиту Националног парка Бутринт спадају сва језера и лагуне у Бутринту, природни канал Вивари, острво Ксамил и археолошко налазиште које пружа вредне остатке древних цивилизација.

Парк Бутринт стациониран је на источној обали крфског мореуза, на крајњем југу Албаније, где је окружен језерима Бутринт и каналом Вивари, који повезује језеро Бутринт са Јонским морем. На простору парка преовлађује средоземна клима на коју утиче непосредна близина мора. Зиме су благе а лета топла, са доста падавина.Археолошко наслеђе Бутринта је једнод од највећих и најважнијих археолошких налазишта у Албанији и оно садржи различите предмете и структуре које потичу из бронзаног доба, све до средњег века. Бројни споменици су и даље присутни, укључујући градске зидове, касне античке крстионице, базилику, римски амфитеатар и два замка. Поред археолошких остатака, место древног града налази се у природном окружењу, са комплексним екосистемом који зависи од оближњег језера и канала који одводи језеро у Јонско море. Управо ова комбинација историјских споменика и природног окружења чине Национални парк Бутринт културно—природним спомеником.

Међународна унија за заштиту природе уврстила је парк у другу категорију заштите. Године 1992. Национални парк Бутринт приступио је у Унеско и увршћен је у листу светксих баштина.

Лагуна је даље препозната као мочварно подручје од међународног значаја означена од стране Рамасарске конвенције. Језеро Бутрин је важна област на којој је распрострањен велики број биљних и птичијих врста од међународног значаја.

Национални парк Преспа

Национални парк Преспа (алб. Parku Kombëtar i Prespës) је национални парк који се налази на југу Албаније, у близини граница са Грчком и Републиком Македонијом. Површина парка је 277,5 km², а он обухвата Преспанско језеро и Мало Преспанско језеро, унутар граница Албаније. Унутар граница националног парка налазе се планине, острва, ливаде и густе шуме. Међународна унија за заштиту природе уврстила је парк под зашититу у другој категорији.

Парк је основан да би сачувао неколико екосистема, биолошку разноврсност, као и културно наслеђе регије. Парк је укључен у оквиру асоциације Европски зелени појас и у програм Човек и биосфера у оквиру Унеска. Преспанско језеро је препознато као мочварно подручје од међународног значаја, од стране Рамсарске конвенције, као и важну област биљних и птичијих врста.Преспанско језеро и Мало Преспанско језеро се налазе се између 850 и 900 m надморске висине у западном делу Балканског полуострва. Преспанско језеро налази се око 150 m од Охридског језера и преко канала улива се у њега. Преспанско језеро и Охридско језеро дели Галичица (2288 м), планина и национални парк у Републици Македонији, чији један део улази и у састав Албаније.Планински чај се култивише и просперира на кречњачким деловима ове планине и један је од најпопуларнијих врста чаја у Албанији. Поред тих подручја, у оквиру националног парка налази се и острво Мали Град на којем се налази велики број пећина, које настањују звери.

Због температурних и климатских разлика између различитих подручја и надморске висине парка, у њему је настањен велику број биљних и животињских врста. У парку се налазе Пиндске планине са мешовитим шумама, које су екорегион медитеранске вегетације. Шуме покривају 135 km² територије парка, са густим четинарским и листопадним шумама.

У парку је пописано 1130 врста флоре и 174 врста гљива, које су распрострањене у целом парку. Постоји и 60 сисара, 270 врста птица, 23 врсте гмизаваца, 11 врста водоземаца и 23 врсте риба.

Најстарији трагови људског насељавања на територији парка датирају из неолитског периода. За време античког периода, стари трговачки Игњатијев пут пролазио је кроз ово подручје, где је било и неколико грчких насеља. У средњем веку, област је била под контролом Византије, а данас се у парку налазе бројна природна и културна добра. У оквиру националног парка налази се велики број стари здања. Прави пример тога је православна црква црква Рођења Пресвете Богородице на Малом Граду, коју је подигао српски племић и кесар Новак Мрасоровић. Црква је проглашена за споменик културе Албаније.

Национални парк Рила

Национални парк Рила (буг. Национален парк „Рила“) је највећи национални парк у Бугарској са површином од 810,46 km² на планини Рила у југозападном делу земље. Основан је 24. фебруара 1992. да би се заштитили неколико екосистема од националне важности. Његова надморска висина се креће од 800 m у близини Благоевграда до 2925 m на врху Мусала, највишем врху на Балканском полуострву. У парку се налази око 120 глацијалних језера, укључујући и најпознатија Рилска језера. Неколико река извире у националном парку, укључујући и најдужу реку на Балкану, реку Марицу, и најдужу реку у Бугарској, реку Искар.

Национални парк се пружа на територији 4 бугарских области: Софијске, Ћустендилске, Благоевградске и Пазерџичке. Обухвата и четири резервата природе: Парангалица, Централна Рила, Ибар и Скакавица.

Национални парк Рила спада међу највеће и највредније заштићене области у Европи. Међународна унија за заштиту природе (МУЗП, енг. IUCN) парк је сврстала у категорију II. Два од четири природна резервата укључени су у листу УН репрезентативних заштићених подручја, а сва четири природна резервата се налазе на Унеско-ву листу Резервати биосфере кроз програм Човек и биосфера.

Парк се налази у подручју екорегиона Родопске планинске мешовите шуме у оквиру палеоарктичког биома широколисних и мешовитих шума умереног предела. Шуме у парку се простиру на 534,81 km² што представља 66% укупне површине парка. У парку је забележено око 1400 врста васкуларних биљака, 282 врсте маховине и 130 врсти слатководних алги . Фауна се састоји од 48 врсте сисара, 99 врста птица, 20 врста гмизаваца и водоземаца и 5 sврста риба, као и 2934 врсте бескичмењака, од којих су 282 ендема.

Национални парк Централни Балкан

Национални парк Централни Балкан (буг. Национален парк Централен Балкан) се налази у централној Бугарској, на централним и вишим деловима Старе планине. Његова надморска висина се креће од 550 m у близини града Карлово до 2376 m на врху Ботев, који је и највиши врх на планини. Основан је 31. октобра 1991. године. Национални парк Централни Балкан је трећа по величини заштићена територија у Бугарској, са површином од 716,69 km². Он се простире на територији 5 бугарских области: Ловечке, Габровске, Софијске, Пловдивске и Старозагорске. Национални парк обухвата девет резервата природе који заузимају 28% територије парка: Боатин, Царичина, Козија Стена, Стенето, Северни Џендем, Пештанска Скала, Соколна, Џендема и Стара Река.

Национални парк Централни Балкан један је од највећих и највреднијих заштићених подручја у Европи. Међународна унија за заштиту природе (МУЗП, енг. IUCN) парк је сврстала у категорију II. Два од четири природна резервата укључени су у листу УН репрезентативних заштићених подручја, а четири од девет природна резервата се налазе на Унеско-ву листу Резервати биосфере кроз програм Човек и биосфера. Пуноправни је члан WWF-ове фондације ПАН паркови. Од 2017. године, старе букове шуме из свих девет природних резервата прикључене су Карпатским и немачким прашумама букве на листи светске баштине.Парк се налази у подручју екорегиона Родопске планинске мешовите шуме у оквиру палеоарктичког биома широколисних и мешовитих шума умереног предела. Станиште је ретких и угрожених врста и заједница дивљих животиња, саморегулишућих екосистема биолошке разноврсности, као и историјских локација од глобалног културног и научног значаја. Флору чине 2340 врсте и подврсте биљака. Шума покрива 56% површине парка. Ту живи 59 врста сисара, 224 врста птица, 14 врста гмизаваца, 8 врста водоземаца и 6 врста риба, и преко 2387 врста бескичмењака.

Облачасти леопард

Облачасти леопард или облачни леопард (лат. Neofelis nebulosa) је један од два припадника рода Neofelis, који потиче са Хималаја и насељава пределе југоисточне Азије. Ову врсту је 2008. године Међународна унија за заштиту природе прогласила рањивим таксоном.

Пегава патка

Пегава патка (лат. Stictonetta naevosa, енгл. Freckled duck) је једина врста из рода Stictonetta и потпородице Stictonettinae породице пловке (Anatidae) из реда пловуша (Anseriformes). Пегава патка је ендемска врста Аустралије. Врста ван сушне сезоне насељава унутрашњост Аустралије, а у време сушне сезоне насељава области у близини обале или уз обалу Аустралије.

Статус угрожености

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скорој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

Угрожена врста

Угрожена врста је врста живих организама чија популација је тако малобројна да јој прети потпуно изумирање. Појам угрожена врста (енгл. Endangered species, ознака EN) су у почетку користили само биолози и еколози, а своје правно значење је добио када су државе широм света, под притиском покрета за заштиту животне средине, донеле законе којима се одређене врсте дефинишу као угрожене. На основу тих закона се доносе разне мере са циљем спречавања њиховог изумирања, најчешће у облику забране лова или привредног искоришћавања појединих природних станишта.

Међународна унија за заштиту природе (IUCN) одржава такозвани Црвени списак. На том списку су угрожене врсте у другој категорији по озбиљности статуса угрожености дивљих популација, након критично угрожених врста (CR). Стављање одређених врста на листу угрожених, односно скидање са те листе, често је предмет контроверзи и политичких сукоба иза којих стоје различити економски, политички и социјални интереси.

Године 2012. је IUCN Црвени списак садржао 3.079 животињских и 2.655 биљних угрожених врста широм света. Године 1998. је респективно било 1102 и 1197 угрожених врста.

Многе нације имају законе којима се штите врсте које зависе од конзервације. Тим законима се на пример, забрањује се лов, ограничава развој земљишта или се креирају резервати. Популациони бројеви, трендови и статус конзервације врста се могу наћи на списку организама по популацији.

Фауна Мадагаскара

Мадагаскар је био изоловано острво око 70 милиона година, када се отцепио се од Африке пре око 165 милиона година, затим од Индије скоро 100 милиона година касније. Ова изолација довела је до развоја јединствених ендесмих врста.

Пре него што су људи стигли на острво, пре 2000 година, било је много великих и неуобичајених животиња које су живеле тамо, а потицале су од врста које су првобитно биле присутне када је Мадагаскар постао острво, или од врста које су касније прешле преко мора до Мадагаскара. Еколошке нише често су испуњавале животиње са сасвим различитим историјатима од оних на афричком копну, често доводећи до конвергентне еволуције. Велики део ових ендемичних малагашких животиња умро је након доласка људи.

И поред масивне сече шума и уништавања природе, Мадагаскар је и даље дом за изузетно велики број ретких врста животиња. На острву постоји више од педесет националних паркова и других заштићених резерви.Сматра се да је било само пет колонија копнених сисара из континенталне Африке, односно тенрека, лемура, Eupleridae, Nesomyinae и Plesiorycteropus. Други део колонизације сисара чинили су амфибијски нилски коњи (изумрли) и слепи мишеви.

Црвена листа IUCN

Црвена листа IUCN (енгл. IUCN Red List) је најпознатији свјетски списак угрожених врста и нижих таксона.

Чегртуша

Чегртуша (лат. Mareca strepera) честа је врста патака која не зарања целим телом у потрази за храном. Чегртуша се гнезди у северним деловима Европе, Азије и Северне Америке. У Србији се гнезди само у североисточном делу Србије, и то у јужном Банату, Подунављу око Сребрног језера и ушћа реке Пек, као и Кључу и Неготинској крајини. Бројност популације је порасла за око 2,5 % у последњих 49 година (од 1966. до 2010). Тренутни популациони трен је растући. У Србији је процењена бројност на 200—340 гнездећих парова, са умереним популационим растом. Чегртуша је, поред глуваре и крџе, најловљенија врста патака, са око 1,7 милиона одстрељених годишње.

Чижак

Чижак или цајзла или цајзлић (лат. Spinus spinus) је птица певачица из рода Spinus и породице зеба (Fringillidae). Несељава велики део Европе и Азије. Станишта су му четинарске и мешовите шуме, у којима се храни разним семењем, а нарочито семењем јове, брезе и четинара.

Шума

Шума је сложена биљна заједница или биоценоза (екосистем) шумског дрвећа које утиче једно на друго, као и на средину у којој се налазе. Према широко кориштеној дефиницији Организације за храну и пољопривреду, шуме су покривале четири милијарде хектара или апроксимативно 30 процената светске копнене површине 2006. године. Основни делови шуме као екосистема су земљиште, ваздух, шумска биоценоза и литосфера. Шуме су најсложенији копнени екосистеми. У њима поред дрвећа живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Сложеност шума се огледа у њиховој израженој спратовности и разноврсној међусобној повезаности свих чланова животне заједнице.

Различити организми насељавају различите делове шуме. Тако у крунама високог дрвећа живе врсте које се ретко, готово никада, не спуштају у ниже делове шуме — арбореални организми. Овај део шуме назива се спрат високог дрвећа. У нижим деловима шумских екосистема многи жбунови изграђују густ склоп који се назива спрат жбунова, испод којег се развија спрат зељастих биљака. Уз саму површину тла живи група организама који чине приземни спрат. У самом земљишту живи много различитих организама, који изграђују подземне спратове.

Шуме су доминантни копнени екосистем на Земљи, и дистрибуиране су широм света. Шуме заузимају 75 % бруто примарне продуктивности Земљине биосфере, и садрже 80 % биомасе наше планете.Шуме на различитим географским ширинама и надморским висинама формирају изразито различите екозоне: бореалне шуме у близини полова, тропске шуме у близини екватора и шуме умерене зона на средишњим латитудама. Области високе надморске висине имају тенденцију да подржавају шуме које су сличне онима на вишим латитудама. Количина преципитације исто тако утиче на композицију шуме.

Шуме су вековима биле место одакле се човек снабдевао дрветом за огрев, градњу и шумским плодовима за исхрану. Непланским сечењем шуме човек угрожава природу. Људско друштво и шуме утичу једно на друго на позитивне и негативне начине. Шуме пружају екосистемске услуге људима и служе као туристичке атракције. Шуме исто тако утичу на здравље људи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.