Методије Солунски

Свети Методије (грч. Μεθόδιος, стсл. Меѳодии; 8266. април 885) био је византијски монах и мисионар који је са својим братом Ћирилом донео писменост и хришћанство Словенима и био први словенски архиепископ. Пратио је свог брата на његовој мисији међу Хазарима, током које су на Криму код Херсона нашли мошти папе Климента I (88/9298/101), као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику.[1] Током своје мисије међу Словенима у Великоморавској кнежевини кнеза Растислава (842—870), браћа су се нашла на удару германског свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у Панонској кнежевини кнеза Коцеља (861—872), започевши своју мисију и на тим простору.

Током боравка у Риму, папа Хадријан II (867—872) дао им је дозволу да наставе богослужење на старословенском језику и сам одржао службу на њему у базилици Светог Петра. Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. За разлику од брата, Методије се бавио и живописом.[2] Он се 870. године вратио у Панонију и наставио своје деловање, али му је услед промене на престолу Великоморавској кнежевини којом је завладао Сватоплук I (870—894) практично није било омогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ Лудвига Немачког (843—876) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у Моравску, германске црквене вође су га на једном сабору оптужиле за јерес и држале затвореног у Регензбургу од 870. до 873. године када је пуштен на инсистирање папе Јована VIII (872—882). Он после тога напушта Моравску и одлази у Панонију, да би се после тога поново упутио у Рим да оправда своје деловање, што му је и успело и папа 880. године поново одобрава словенско богослужење. Две године касније одлази у Цариград, после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније 6. априла. По другом, словачком наводу Методије је умро 881. године (од тада се више не помиње!) у Риму, где је био сахрањен у храму Св. Клименте.[3] После његове смрти германско свештенство уз Сватоплукову помоћ и подршку папе Стефана V (885—891) уништава словенско богослужење заробљавањем, мучењем и протеривањем његових и Ћирилових ученика, али један део њих спас налази на Балканском полуострву и ту настављају свој рад. Најистакнутији међу њима били су Климент и Наум, као и Горазд кога је Методије одредио за свог наследника, али су га германски свештеници убили.

Заједно са братом Ћирилом је 1980. године проглашен свецем-заштитником Европе, а по њему је назван око 1.180 m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се 14. фебруара.

По католичким изворима Методије је био архиепископ у Сирмијуму.[4][5]

Методије Солунски
Holy Trinity Column-Saint Methodius
Статуа светог Методија на Стубу светог тројства у Оломуцу
Датум рођења826.
Место рођењаСолун
Византијско царство
Датум смрти6. април 885. (69/70 год.)
Место смртиВелехрад
Великоморавска кнежевина
Поштује се управослављу и католицизму
Празник11. мај
14. фебруар

Види још

Референце

  1. ^ Светозар Николић, Старословенски језик I, Требник, Београд, 2002.
  2. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1835. године
  3. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1835. године
  4. ^ Povijest biskupije.
  5. ^ Ćiril i Metod, sv.

Литература

Спољашње везе

6. април

6. април (06.04) је 96. дан у години по грегоријанском календару (97. у преступној години). До краја године има још 269 дана.

Ћирило Солунски

За чланак о бугарском књижевнику и филозофу, погледајте чланак Константин Филозоф.

За другу употребу, погледајте чланак Константин.

Константин Филозоф (грч. Κωνσταντίνος), познатији као Свети Ћирило (грч. Κύριλλος, црксл. Кирилъ) (827. — 14. фебруар 869) је био византијски мисионар који је са својим братом Методијем донео писменост и хришћанство Словенима. Био је један од најбољих лингвиста, теолога и учених људи свог доба, савременик Фотија I (858—867, 877—886) и творац првог словенског писма глагољице из које се касније развила нова азбука која је у његову част названа Ћирилица. Око 855. године направио је у Цариграду, азбуку, тако што је грчком алфавиту додао више словенских знакова. Ћирил је затим почео да преводи Јеванђеље и Псалтир, са грчког на словенски језик. Пре мисије међу Словенима, био је као изасланик византијског цара и свог школског друга Михајла III (842—856, самостално 856—867) међу Арапима у Самари на Тигру (око 851) и међу Хазарима заједно са братом.

Током мисије међу Хазарима, браћа су на Криму код Херсона нашли мошти папе Климента I (88/92—98/101), као и јеванђеље и псалтир писане руским словима на готском језику. Током своје мисије међу Словенима у Великоморавској кнежевини кнеза Растислава (842—870), браћа су се нашла на удару германског свештенства које је на том простору ширило хришћанство на латинском језику, због чега су око 867. године били приморани да оду у Рим и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у Панонској кнежевини кнеза Коцеља (861—872), започевши своју мисију и на тим простору. Током боравка у Риму, папа Хадријан II (867—872) им је дао дозволу да наставе богослужење на црквенословенском језику и сам одржао службу на њему у базилици Светог Петра. Константин се у Риму разболео и замонашио у једном грчком манастиру, на гори Олимп, узевши том приликом монашко име Ћирило(грч. Κύριλλος) што значи Господњи. Педесет дана после тога је умро 14.02.869. Заједно са братом је 1980. године проглашен свецем заштитником Европе, а по њему је назван, око 1.505m нмв. висок планински врх на острву Ливингстон, које се налази у архипелагу Јужних Шетландских острва на Антарктику. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, али га празнују различитим датумима, православна 11. маја, а католичка 14. фебруара.

Ћирило и Методије

Ћирило и Методије (грч. Κύριλλος και Μεθόδιος, стсл. Кѷриллъ и Меѳодїи) су били браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“. Ћирило и Методије су направили глагољицу, прво писмо Словена. Након њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад. Православна црква их слави 24. маја.

Дамњан Петровић

Дамњан Петровић (Мириловац код Параћина, 15. новембар 1932 - Београд, 30. октобар 2016) је књижевни историчар, истраживач српске средњовековне књижевности и професор Универзитета у Приштини у пензији.

Методије

Методије се може односити на:

Методије, име

Методије Марковић

Методије I Цариградски

Методије II Цариградски

Методије III Цариградски

Методије Солунскиили:

Ћирило и Методије

Папа Јован VIII

Папа Јован VIII (лат. Ioannes VIII; умро 16. децембра 882) је био 107. папа од 13. децембра 872. године до своје смрти. Сматра се за једног од најспособнијих папа у 9. веку. Велики део свог понтификата Јован је провео у борби са муслиманским освајачима који су из својих упоришта у јужној Италији организовали походе ка северу угрожавајући тако економију папске баштине.

Православни литургијски календар

Црквени календар Српске православне Цркве и осталих помесних Цркава садржи листу светитеља за сваки дан на њихов помен код верујућег народа. Иако се сваког дана помиње и слави више светаца истог дана, најчешће се у календарима које издаје Црква налазе важнији светитељи или празници за тај дан, док се остали налазе у литургијским књигама. Неки светитељи су узети за крсне славе па су народу веома познати и доста слављени. Неки празници нису увек истог датума па их није имало смисла овде наводити. Ускрс је сваке године другог датума и варира између 22.3. а и 25.4., па се светац који се тог дана слави те године уступа важност већем празнику.

Посебно се издвајају ускршњи празници чији датуми фиксирани за централни празник а варирају јер зависе од датума Ускрса који је сваке године другачији.

Црквени календар није сваке године исти јер се празници доста померају, али је народ нашао начин да сам напамет израчуна када ће бити који празник. Поред црквених назива празника, додати су са стране и народни називи празника.

Овде су дати датуми по грегоријанском календару који не мењају датум прослављања.

Календар који се користи у Српској православној Цркви је јулијански, који је до 1919. године био и цивилни календар државе. Он се разликује од грегоријанског за 13 дана, који су грегоријанском додали ради изједначавања зимске краткодневнице, а која ни данас није више тачна.

Године се у црквеном календару броје од године Христовог рођења, или од времена Великог потопа, односно 5508. п.н.е. године, која се узима као година новог стварања света.

Православни литургијски календар диктира ритам живота православне цркве. Сваки дан у години има своје светитеље, празнике, правила поста...

Постоје две врсте празника у православном календару: стални и покретни (шетајући). Стални празници се сваке године славе истог дана по православном календару, док се покретни мењају сваке године (као нпр. Васкрс).

Овде се налазе само непокретни празници који су сваке године исти. Да би се неки датум из православног (јулијанског) календара пребацио у грегоријански потребно је додати 13 дана. У православљу литургијска година почиње 1. септембра.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.