Месна заједница

Закон о локалној самоуправи регулише могућност оснивања месних заједница у општини, и то:

  • за део насељеног места;
  • за једно насељено место;
  • за више насељених места, што је у пракси најчешћи случај.

Организовање месних заједница

У складу са Статутом општине начин образовања, послови, организација и начин финансирања месних заједница детаљније се уређују посебном одлуком.

Иницијативу за формирање нове МЗ односно промену постојећих могу покренути:

  • збор грађана МЗ;
  • најмање десет посто бирача са подручја за које се предлаже промена;
  • савет МЗ;
  • начелник општине.

Иницијатива за одвајање дела МЗ у посебну МЗ упућује се савету постојеће МЗ, а уколико се он о томе негативно одреди, дужан је у року од 30 дана организовати референдум о том питању.

Органи месне заједнице

Закон о локалној самоуправи као орган месне заједнице предвиђа Савет месне заједнице, који може да броји највише девет чланова. Начин избора и опозива чланова савета утврђује се статутом месне заједнице.

Права и обавезе месних заједница

Грађани у месним заједницама могу задовољити заједничке потребе и интересе путем:

  1. покретања иницијативе за доношење и измену прописа и општих аката из надлежности општине;
  2. покретања иницијативе за изградњу, одржавање и кориштење локалних путева и других комуналних објеката и начина обезбеђивања финансијских средстава за ту намену;
  3. покретање иницијативе за комунално уређење насеља, одржавање чистоће улица, уређење и одржавање зелених површина;
  4. заштите и унапређења животне средине;
  5. покретања иницијативе за издвајање, спајање и припајање насељених места из састава општине;
  6. одржавања и кориштења пословног простора датог на употребу месној заједници;
  7. задовољавања потреба и интереса у области цивилне заштите, односно заштите од елементарних и других непогода;
  8. организовања хуманитарних акција за кориснике социјалне помоћи и друге социјалне категорије грађана;
  9. реализовања заједничких потреба у области културе, физичке културе, организовања културних манифестација и спортских такмичења;
  10. расписивања и спровођења референдума.

Статутом и другим актима месне заједнице може се предвидети задовољавање и других потреба од непосредног интереса за грађане.

Бежанијски блокови

Бежанијски блокови су месна заједница и једно од београдских насеља, који се налазе у општини Нови Београд.До 2017. године ова месна заједница се звала Козара.

Белошевац (Пивара)

Белошевац је месна заједница у граду Крагујевцу која припада градској општини Пивара, док је до 1991. године било самостално насеље. Налази се јужно од центра Крагујевца и због непосредне близине града дошло је до великог популационог раста непосредно после Другог светског рата и физиономског срастања са Крагујевцем, па је и званично укинут 1991. године као самостално насељено место и припојен насељу Крагујевац. Територија катастарске опшптине Белошевац површине 846 ha на којој се налази атар Белошевца је ушла у састав новоформираних катастарских општина Крагујевац II и Крагујевац III. Насеље је у периоду од 1971. до 1981. године имало статус градског насеља. Територија данашње месне зеједнице Белошевац износи 1568 ha и треба водити рачуна при упоређивању површине и броја становника да месној заједници Белошевац припада и насеље Баљковац.

Велики Мокри Луг

Велики Мокри Луг је насеље и месна заједница у општини Звездара у граду Београду.

Вишњица (Београд)

Вишњица је урбано насеље и месна заједница у Београду, главном граду Србије. Налази се у општини Палилула.

Градска општина Аеродром

Општина Аеродром је бивша градска општина која је била у саставу града Крагујевца.

Настала је 31. маја 2002. године као градска општина Града Крагујевца, а укинута је 4. марта 2008. године. Територија општине Аеродром захватала 232 km². Део насеља Крагујевац који се налази у овој градској општини обухватала је месне заједнице: Петровац, Аеродром, Угљешница, Виногради, Денино Брдо и Шумарице као и рубне делове Поскурица и Опорнице. Општина се састојала од 17 самосталних насеља и дела насеља Крагујевац, организованих у 21 месну заједницу, на територији 20 катастарских општина. Суседне општине су: Страгари, Стари град, Пивара, Станово, Баточина, Рача и Топола.

Др Иван Рибар (Нови Београд)

Др Иван Рибар је насеље и месна заједница које се налази на Новом Београду

Душановац (Вождовац)

Душановац је насеље и месна заједница у Београду које се налази на градској општини Вождовац.

Граничи се са насељима Пашино брдо на северу, Аутокоманда на западу, Браће Јерковић на југу, Коњарник на истоку и Вождовац на југозападу.

Зелени венац

Зелени венац (жарг. „Зелењак“) је урбано насеље на територији општине Савски венац и мањим делом Стари град. Налази се у самом центру града Београда, а повезују га Призренска улица са Теразијама и Бранков мост са Новим Београдом. Име је добио по кафани која се налазила на месту данашњег ресторана Мекдоналдс. На Зеленом венцу се налази и велика отворена тржница — пијаца, окретница бројних градских линија аутобуса, као и Филолошка гимназија и Угоститељско-туристичка школа. Зелени венац је уједно и месна заједница на Савском венцу.

Илићево

Илићево (до 1954. године званичан назив је био Мечковац) је месна заједница у граду Крагујевцу. Припадао је градској општини Пивара до 2002. до 2008. године, да би након тога општине биле укинуте. Налази се источно од центра Крагујевца.

Кумодраж

Кумодраж је месна заједница београдске општине Вождовац. Први писани документи у којим се спомиње Кумодраж сежу у XVII и XVIII век, када се у појединим турским списима помиње Кумодраж као село са свега десетак кућа. У Кумодражу је рођен српски војвода Степа Степановић, учесник ослободилачких ратова од 1876. па све до 1918. године.

У Кумодражу се налази ОШ „Војвода Степа“, као и црква свете Тројице, ФК „Торлак“ и КК „Торлак“. Такође се у Кумодражу налази и Фармацеутски факултет Универзитета у Београду, Институт за имунологију и вирусологију „Торлак“ и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Кумодраж је подељен на Кумодраж старо село, Кумодраж 1 и Кумодраж 2.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Кумодражу.

Мишин Хан

Мишин Хан је месна заједница у саставу града Бањалуке, Република Српска, БиХ. Обухвата део насељеног места Поткозарје.

Савски кеј

Савски кеј је месна заједница и популарно београдско шеталиште, које се налази на Новом Београду.

Студентски град (Нови Београд)

Студентски град је насеље и месна заједница, као и назив највећег студентског дома на Новом Београду.

Под насеље Студентски град спадају блокови 3, 4, 35, део блока 6, и Блок 34.

Сушица

Сушица може бити:

Сушица (болест), други (народни) назив за болест туберкулозу.мада много чешће представља топоним.

Постоје села у Србији са овим називом:

Сушица (Ваљево), насеље града Ваљева у Колубарском округу,

Сушица (Исток), насеље општине Исток у Пећком округу.

Сушица (Крушевац), насеље града Крушевца у Расинском округу.

Сушица (Приштина), насеље града Приштине у Косовском округу,

Сушица (Сјеница), насеље у општини Сјеница у Златиборском округу илиа такође и у Северној Македонији:

Сушица (Гостивар), насеље у општини Гостивар;

Сушица (Македонски Брод), насеље у општини Македонски Брод;

Сушица (Маврово и Ростуша), насеље у општини Маврово и Ростуша;

Сушица (Петровец), насеље у Скопској котлини у близини Катланова у општини Петровец;

Сушица (Ново Село), насеље у близини Струмице у општини Ново Село;

Маркова Сушица, насеље у општини Студеничани 18 km од Скопља;као и у Бугарској:

Сушица (Симитли), насеље у општини Симитли у Благоевградској области;

Сушица (Стражица), насеље у општини Стражица у Великотрновској области;

Сушица (Трекљано), насеље у општини Трекљано у Ћустендилској области;мада може бити и

Сушица (Златибор), река на Златибору;

Сушица (насеље), месна заједница општине Стари град у оквиру града Крагујевца;

Сушица (Крагујевац), поток у Крагујевцу;

Сушица (притока ?), речица у Хрватској.

Телеп

Телеп је градска четврт лоцирана у западном делу Новог Сада, која заузима површину од 3,45 km².

Ушевце

Ушевце је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Налази се на око 2 км од Власа, где је Месна заједница, и око 22 км од Врања. Према попису из 2002. било је 184 становника (према попису из 1991. било је 229 становника).

Хаџипоповац

Хаџипоповац је месна заједница настала крајем 19. века, једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Цеста (Ајдовшчина)

Цеста (словен. Cesta, итал. Strada) насеље у Випавској долини у општини Ајдовшчина, покрајини Приморска која припада Горишкој регији Републике Словеније. Село се налази у средишњем делу Випавске долине, северно од Випавског Крижа, 3 километра западно од Ајдовшчине. Насеље се налази на надморској висини од 120,4 метра, на површини од 2,75 км², на којој живе 464 становника. Насеље је добило име по путу, који је у праисторији повезивао северне обале Јадранског мора са унутрашњости континента.

Цеста лежи на обе стране регионалног пута Ајдовшчина — Нова Горица. Подељена у три дела, Долења, Средња и Нова вас, који су подељена на мале засеоке, Оливше, Лозице, Отковше, Рибник, Гебен, Јовховно, Боне, Намшкарцо, Петргаловше, Брајдо, Дулано ваас и Миклавше.

Цеста нема више правих сељака, иако многи људи држе домаће животиње: кокоши, козе и свиње. У месту постоје, многе занатлије и предузетници који се баве разним активностима, као што су аутомехамичари, ауто-превознници, фризери, каменоресци, столари, обрађивачи метала, зидари. Насеље има продавнице, ресторане, бар, спортско и дечје игралиште и куглану. Мештани су основали спортско—културно друштво Врнивец.

Сваке године око 2. јуна одржава се прославе у знак сећања на жртве спаљивања села у Другом светском рату. Месна заједница организује летње забаве уз поток Врнивец.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.