Мерсин

Мерсин (тур. Mersin) је град у Турској у вилајету Мерсин. Према процени из 2009. у граду је живело 700.736 становника.

Мерсин
тур. Mersin
Mersin6666

Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаМерсин
Становништво
Становништво
 — 2009.700.736 (процена)
Географске карактеристике
Координате36°48′00″ СГШ; 34°38′00″ ИГД / 36.8° СГШ; 34.633333° ИГДКоординате: 36°48′00″ СГШ; 34°38′00″ ИГД / 36.8° СГШ; 34.633333° ИГД
Мерсин на мапи Турске
Мерсин
Мерсин
Мерсин на мапи Турске

Географија

Мерсин лежи дуж око 3 0km обале Средоземног мора на крајњем западном крају киликијске равнице, 65 км југозападно од Адане.[1]

Клима

Мерсин има средоземну климу по Кеппеновој класификацији климе, с врућим летима и благим кишним зимама. Просечна количина оборина за Мерсин износи 661,2 mm годишње.

Историја

Мерсин је новији град израстао у 19. веку, који лежи на месту непознатог античког насеља. Остаци римског лучког града Соли Помпеиополис леже западно од центра града. Искапања на локалитету званом Јумук Тепеси, 3 km северно од средишта, открила су насеље из неолита. То насеље било је утврђено већ око 3600. п. н. е. и поновно током Старог хетитског краљевства (око 1750.-1460. п. н. е.) и Новог хетитског краљевства (око 1460.-1200. п. н. е.), али је напуштено након оснивања Помпеиополиса.[1]

Мерсин је ештачка лука, изграђена за извоз пољопривредних производа и руда из Киликије и југоисточне Анадолије. Локација за луку је изабрана због чисте воде, без муља и добрих жељезничких и друмских веза с унутрашњошћу. Крак пруге који повезује Мерсин са Аданом изграђен је 1866, за потребе извоза памука.

Становништво

Према процени, у граду је 2009. живело 700.736 становника.

Демографија
1990.2000.
481.459633.691

Референце

  1. 1,0 1,1 Mersin (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 11. lipnja 2012. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
Адана (вилајет)

Вилајет Адана (тур. Adana ili) је вилајет у Турској смештен у централној јужној Анатолији. Са популацијом од 2.085.225 становника, то је пети вилајет по броју становника у Турској. Административни центар вилајета је град Адана, дом 78% становника вилајета. Вилајет је географски и економски део региона Чукурова заједно са вилајетима Мерсин, Османије и Хатај.

Анадолија

Анадолија или Анатолија (турски: Anadolu, на модерном грчком: Ανατολία [Anatolía], од Ἀνατολή, [Anatolḗ, модерно Anatolí] – „исток“ или „излазак Сунца“) је регија у западној Азији, односно на источном Средоземљу. Ову покрајину често поистовећују са Малом Азијом, иако је Анадолија унутрашњост полуоострва Мале Азије.

Због свог стратешког положаја на споју Азије и Европе, Анадолија је била колевка неколико раних цивилизација још из праисторијског доба. Примери истих су насеобине из млађег каменог доба као што су Катал Хојук, Кајону, Невали Кори, Хакилар, Гебекли Тепе и Мерсин. Град Троја је настао у млађем каменом добу и постојао до гвозденог доба.

Велимир Стјепановић

Велимир Стјепановић (Абу Даби, УАЕ, 7. август 1993) је српски пливач, члан пливачког клуба Хамилтон Акватикс из Дубаиа, европски шампион у великим и малим базенима.

Данијел Фуртула

Данијел Фуртула (Мојковац, 31. јул 1992) је црногорски атлетски репрезентативац и државни рекордер, специјалиста за бацање диска. Члан је АК Тара из Мојковца.

Емир Бекрић

Емир Бекрић (Београд, 14. март 1991) је српски атлетичар који је специјалиста за трке на 400 метара са препонама, национални рекордер, освајач медаља на светском и европском првенству.

Зорана Аруновић

Зорана Аруновић (Београд, 22. новембар 1986) је српска репрезентативка у стрељаштву. У 2010. години је постала светска првакиња у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 м и примила награду „спортисткиња године“ у Србији.

Иван Ленђер

Иван Ленђер (русински: Иван Лендєр; Зрењанин, 29. јул 1990) је српски пливач специјалиста за делфин стил. Отац му је Русин, а мајка Српкиња. Пливање тренира од седме године.

Пажњу је привукао када је на светском првенству за јуниоре 2006. освојио златну и сребрну медаљу. Те године је проглашен за најбољег спортисту Војводине, а од стране листа Спорт за најбољег младог спортисту у Србији. Пласирао се у полуфинале Светског првенства у пливању 2009. у Риму и био део Српског олимпјиског тима на Олимпијским играма 2008 у Пекингу, као и део српског тима 2009. на Медитеранским играма у Пескари и Универзијади у Београду.

На Европском првенству 2010 у Будимпешти се пласирао у финале на 50 делфин стилом. и у полуфинале на дупло дужој деоници

КК Мерсин ББ

КК Мерсин ББ (тур. Mersin Büyükşehir Belediyesi SK) је турски кошаркашки клуб из Мерсина. У сезони 2015/16. такмичи се у Другој лиги Турске.

Куп Турске у кошарци

Куп Турске у кошарци (тур. Basketbol Erkekler Türkiye Kupası) је годишње кошаркашко такмичење у Турској. Уведено је 1992. године, али је у периоду од 1973. до 1991. имало прекид у одржавању. Организацијом се бави Кошаркашки савез Турске.

Мартина Ратеј

Мартина Ратеј (словен. Martina Ratej; Лоче, 2. октобар 1981) словеначка атлетичарка специјалиста за бацање копља.

Медитеранске игре

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959., али су жене укључене тек 1967. године.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијскиг комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.

Медитеранске игре 2013.

Медитеранске игре 2013. или службено XVII Медитеранске игре одржане су у турском граду Мерсину од 20. до 30. јуна 2013. године. Мерсин је други град у Турској домаћин игара после Измира.

Учествовало је свих 24 чланица Мећународног комитета олимпијских игара (ИЦМГ), које ће се такмичити у 27 спортова. На медитераснким играма дебитује Македонија.

Мерсин (вилајет)

Мерсин (тур. Mersin ili) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Мерсин.

Окрузи Турске

81 вилајет Турске је подељен на 957 округа (тур. ilçeler — „окрузи“, ilçe — „округ“). Током ране [[Турска|Турске Републике}} и Отоманског царства, одговарајућа територијална јединица била је каза.

Округ носи исто име као и његова престоница (изузеци су Антакија (у Хатају), Измит (у Коџаелију) и Адапазар (у Сакарији)).

Округ може покривати и рурална и урбана подручја. Један од округа вилајета је „централни округ“ (merkez ilçe); централним округом управља „вицегувернер“ а осталим окрузима „подгувернер“ (kaymakam). Свака општина (belediye) у урбаној зони (belde) округа је ентитет на изборима зависно од вилајета.

Сваки округ (укључујући централни) одговара одређеном подручју у вилајету. Подручјем се управља из „окружног центра“ (ilçe merkezi; без забуне са „централни округ“ merkez ilçe), где председа постављени подгувернер, главни службеник за тај округ, који одговара валији. Централни окрузи немају подгувернера, њима управља вицегувернер.

Сви окружни центри имају општине (belediye), којима управља изабрани начелник, који управља општинским подручјем (обично се подудара са урбаном зоном) у оквиру дефинисаних општинских послова. Растући број насеља, која се налазе изван окружних центара, имају општине такође, обично јер је то због њихове популације потребно. Она се (такође) називају урбаним зонама. Нису (још) постале окружни центри јер је неки други близу или због неког другог разлога. Урбана зона има начелника (задуженог за своју општинску зону), али не и подгувернера и управно зависи од окружног центра округа унутар кога се налази.

На самом дну, налазе се села, која бирају мухтаре који управљају посебним управним пословима као што је пријава пребивалишта. Затим, свака четврт (mahalle) окружног центра и урбане зоне има свог мухтара, такође због посебних управних пиатња. Описи посла се помало разликују (köy muhtarı су сеоски мухтари; mahalle muhtarı су четвртски мухтари) а такође и задаци, који су поприлично слични али су прилагођени локалитету.

У неким случајевима, урбана зона је постала већа од окружног центра коме припада, а окружни центар већи од централног округа коме припада (и многих других окружних центара). Тада се формира велика општина (büyükşehir belediyesi), за метрополе као Истанбул или Измир, један додатни управни слој на чијем врху се налази врховни начелник, који надгледа бројне општине и начелнике.

Окрузи и њихово становништво (подаци од 31.12.2008. године) су набројани у наставку, по регији и вилајету (престонице су подебљане):

Ипак, треба запазити да у 16 вилајета са великим општинама укупна популација вилајета није једнака збиру популација свих округа. У неким великим општинама (као што су Истанбул и Коџаели) неки окрузи су унутар престонице. Ови окрузи су обележени као " (централни округ) ". Становништво у централним окрузима је наведено у подебљаној престоници. Стога у великим општинама, стварна популација вилајета је збир свих округа изузев престонице. (Ово важи само за 16 великих општина: Адана, Анкара, Анталија, Бурса, Дијарбакир, Ерзурум, Ескишехир, Газиантеп, Истанбул, Измир, Кајсери, Коџаели, Конија, Мерсин, Сакарија, Самсун. За осталих 65 вилајета сабира се популација сваког округа да би се добила укупна популација вилајета).

Покрајине Турске

Турска је подељена на 81 вилајет који се на турском називају иловима (iller — „вилајети“, il — „вилајет“). На челу сваког од њих се налази валија.

Вилајети су даље подељени на округе. Сваки вилајет има своје управно седиште. Главни град вилајета обично је истог имена као и сам вилајет. Изузеци су само Антакија у вилајету Хатај, Измит у вилајету Коџаели и Адапазар у вилајету Сакарија.

Предраг Самарџиски

Предраг Самарџиски (Скопље, 11. април 1986) је македонски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је без ангажмана.

Тарс

Тарс (тур. Tarsus) је град у Турској у вилајету Мерсин. Налази се на обалама Кидна и најважнији је град Киликије у Малој Азији. Тарс је родно место апостола Павла, ту је и живео неко време после свог обраћања.

Тарс је био седиште познатог Универзитета у то време. Према процени из 2009. у граду је живело 227.021 становника.

Турска

Турска, званично Турска Република (тур. Türkiye Cumhuriyeti), држава је у југозападној Азији. Ово је трансконтинентална земља и већи део њене територије лежи у Азији, а само један мањи део у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства. Главни град Турске је Анкара, а највећи је Истанбул.

Турска се налази на обалама Црног, Мраморног, Егејског и Средоземног мора, што је чини занимљивим туристичким одредиштем.

Граничи на западу са Грчком и Бугарском, на истоку са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном и Ираном, а на југу са Ираком и Сиријом.

Први председник Турске Републике и њен оснивач био је Мустафа Кемал Ататурк.

Званични језик у Турској је турски, којим говори око 80% становништва, док су у употреби још курдски (16—17%), арапски (2%), зазачки (1—2%), као и различити језици мањина.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.