Мека

Мека (арап. ‏مكة Makka, пун назив مكة المكرّمة Makka al-Mukarrama) је град у Саудијској Арабији у области Хиџаз[2] и престоница истоимене провинције. Налази се у западном делу Саудијске Арабије. Град се налази око 70 km у унутрашњости од Џиде у уској долини на надморској висини од 277 m. У 2012. имала је око 2 милиона становника, мада се сваке године њено становништво утростручи током периода хаџа који се одржава у дванаестом месецу исламског календара, зу-л-хиџе.

Као место рођења посланика Мухамеда и место прве објаве Куранских ајета Мухамеду (тачније, у пећини Хира 3 km од Меке),[3][4] она се сматра најсветијим градом у исламу[5] и место ходочашћа познатог као хаџ, обавезног за све муслимане који су у могућности тамо доћи. У Меки се налази и Каба, по многима најсветије место за све муслимане у свету, јер се према њој окрећу сви муслимани (кибла) током молитве (намаза).

Меком су дуго времена владали потомци и наследници Мухамеда, шерифи, било да су владали као независни владари или као вазали већих властодржаца. Њу је освојио Ибн Сауд 1925. године. У модерна времена, Мека се нагло проширила величином и квалитетом инфраструктуре, а у њој су изграђене зграде попут Абраџ ал-Бејта, познате као краљевски хотел „сахат-кула“, трећа највиша зграда на свету и зграда са највећом површином простора у њој. Током овог периода изградње, Мека је изгубила и неке историјске грађевине и археолошка налазишта попут тврђаве Аџјад (арап. قلعة أجياد‎).[6] Данас, Меку годишње посети више од 15 милиона муслимана, укључујући неколико милиона током пар дана хаџа.[7] Као резултат тога, Мека је данас постала један од најразноликији, космополитских градова у исламском свету,[8] и поред чињенице да је немуслиманима забрањен улазак у град.[9][10]

Мека
арап. ‏مكة
Makkahi mukarramah
Месџид-ул-Харам, најзначајнија грађевина у Меки
Административни подаци
Држава Саудијска Арабија
РегијаМека
Становништво
Становништво
 — 2004.1.294.168
Географске карактеристике
Координате21°25′19″ СГШ; 39°49′34″ ИГД / 21.422° СГШ; 39.826° ИГДКоординате: 21°25′19″ СГШ; 39°49′34″ ИГД / 21.422° СГШ; 39.826° ИГД
Временска зонаUTC+3
Ндм. висина300 m
Површина1.200[1] km2
Мека на мапи Саудијске Арабије
Мека
Мека
Мека на мапи Саудијске Арабије
Поштански број(5 digits)
Веб-сајт
www.holymakkah.gov.sa
Makkah 550m
Мека

Етимологија

Мека је уобичајени облик транслитерације арапског имена града, мада званична транслитерација коју користи влада Саудијске Арабије гласи Makkah, што је донекле ближе арапском изговору.[11][12] Сама реч мека у нашем и многим другим језицима често се користи при описивању било којег места које „привлачи“ велики број људи, али многи муслимани такво кориштење имена града не одобравају те га сматрају омаловажавајућим и неприкладним.[11] Влада Саудијске Арабије усвојила је званичну транслитерацију Makkah 1980-тих, али такав начин транслитерације није међународно прихваћен, нити кориштен.[11] Пуно званично имена града гласи Makkah al-Mukarramah (арап. مكة المكرمة, Mekka el-Mukerrema), што значи „Часна Мека“, али се понекад у слободном преводу користи и израз „Свети град Мека“.[11]

Античко и древно име данашње Меке је Bakkah (које се често транслитерира и као Бака, Бека, Баках, Бекка, Бакка и сл.).[13][14][15] У арапском језику, ова реч односно њена етимологија, као и код Меке, је нејасна.[16] Широко прихваћено мишљење је да је она синоним за Меку, а наводи се да је то било конкретно првобитно име за долину која се ту налази, док исламски учењаци тај појам генерално користе при описивању светог подручја у граду у непосредној околини Кабе, као и саму Кабу.[17] Облик Bakkah за Меку споменут је и у Курану у 3. сури у 96. ајету, док се облик Мека користи у 48. сури у 24. ајету.[16][18]

У старом јужноарапском, језику који се користио на југу Арапског полуострва у доба Мухамеда, гласови б и м су се могли међусобно замењивати.[18] (Међутим, ту теорију још треба проучавати, јер су у јужноарапском б и м различити фонеми). На другим местима у Курану (6. сура 92. ајет и 42. сура 5. ајет), Мека се наводи под именом Umm-ul Kura, што на нашем језику значи „мајка свих градова“.[18] Једно од имена за Меку је и Tihamah.[19]

Историја

PLAN OF MEKKA (1814)
Карта Меке око 1814. године
Panel tile Mecca Louvre MAO3919-2-242
Слика Меке, направљено у 18. веку у Турској

Рана историја Меке није у потпуности позната. Сигурно је само да се и у предисламско време овде налазило светилиште које је било циљ ходочашћа. По исламској традицији, насељавање Меке је почело када је праотац Ибрахим (по хришћанској традицији Аврам) и његова жена Хаџера (Хагар) овдје дошли заједно са својим сином Исмаилом (Исмаелом). По доласку тамо, Ибрахим је молио Бога да опскрби његову породицу, док је он одсутан. Како се наводи у 14. Куранској сури „Ибрахим“, када им је понестало воде, његова жена Хаџера је почела трчати између два брда (Саффа и Мерва) укупно седам пута да би пронашла воду. Након што се вратила у свој шатор, поред свог сина Исмаила угледала је извор воде, који постоји и данас, а познат је као Зем-Зем (староарапски: стани, стани). Отприлике у исто време у Меку су доселила два племена из Јемена, Џурхум и Катура. Касније је Исмаил оженио једну девојку из племена Џурхум. Када се Ибрахим вратио у Меку, заједно са Исмаилом је саградио Кабу. По исламском веровању, давно пре њега Адем је саградио Кабу као место за молитву, али је током времена пропала и пала у заборав све док је Ибрахим није поновно пронашао. Касније је племе Џурхум преузело контролу и одржавање Кабе.

Почетком 6. века, контролу над градом Меком преузима племе Курејш. Они су се успели учврстити помоћу успешне трговине, те су са другим арапским племенима успели да направе један систем савезништва. Међу најважнијим везама била је она са племеном Бену-Сулајм, који су углавном насељавали подручје између Меке и Медине.[20] Међутим, у унутрашњој организацији племена Курејш постојали су многи ривалитети између појединих породица. У том времену, Каба је већ значајно верско светилиште које су редовно посећивала арапска племена, у част паганског божанства Хубала. У предисламском периоду култ Кабе је поред слављења Алаха укључивало и поштовање бројних староарапских божанстава попут ал-Лата, Маната и Уза. Политичко и друштвено средиште града била је Дар ал-Надва, скупштина у којој је заседало веће племена Курејш и где су се прослављале најзначајније прославе или устоличења.

Око 610. посланик ислама Мухамед почео је у Меки отворено позивати људе у тада нову, монотеистичку религију. Међутим, због врло снажног противљења многих припадника племена Курејш против њега и његовог позивања, у лето 622. његови следбеници и он селе се у град Јесриб (данас познат као Медина), где су већ многи припадници племена Евс и Хазреџ прихватили ислам. Из Медине, Мухамед и муслимани започели су борбу против неисламских Мекелија. Војни сукоби између муслимана и вишебожачких Мекелија могу се поделити у четири фазе:[21]

  • у првој фази која је трајала до 624. муслиманска војска је пресретала трговачке караване из Меке. У тим акцијама није учествовало много муслиманских војника, а Мекански каравани били су добро заштићени, тако да су препади били релативно неуспешни.[21]
  • друга фаза је почела у марту 624. када су почели и отворени сукоби, а након заседе на трговачки караван који је предводио Ебу Суфјан ибн Харб. Меканска војска величине од 800 до 900 војника која је пожурила да заштити караван поражена је код места Бедр (око 130 km југозападно од Медине) од стране знатно мање муслиманске војске. Меканска војска навикнута на победе, са репутацијом једне од најснажнијих група у тадашњој Арабији, након битке на Бедру дошла је у подређен положај. Након тог пораза, власти у Меки тражиле су освету. У марту 625. на брду Ухуд северозападно од Медине дошло је до битке на Ухуду, у којој је Меканска војска поразила муслимане. Мека након тога одлучује да склопи савез са многим номадским племенима, као и разним јеврејима те са 10 хиљада војника у марту 627. почињу опсаду Медине. Међутим, муслимани тада примењују нову тактику направивши ров око града, па у бици на Хендеку Меканска војска не успева да уђе у Медину. Поред тога из Меканског савеза иступају нека племена, а остатак Меканске војске се враћа у Меку.[21]
  • трећа фаза која је трајала од марта 627. до краја 629. била је нешто мирнија. У марту 628. обе зараћене стране потписују споразум у ел-Худејбији о десетогодишњем примирју.[21]
  • четврта релативно кратка фаза на крају које је Мека капитулирала почела је нападом једног од племена у савезу са Меком на муслимане. Дошло је до ескалације сукоба а да би се ситуација смирила вођа Меканаца Ебу Суфјан ибн Харб, који је од удаје његове кћерке Уму Хабибе 627. године са Мухамедом (а.с.) био у крвном сродству, долази у Медину како би обновио мировни споразум са муслиманима. Међутим, преговори су били безуспешни. Када је муслиманска војска предвођена Мухамедом са 10.000 војника кренула према Меки, Ебу Суфјан је поновно покушао преговорима да их заустави. Заузврат што је прешао на ислам, муслимани су дали гаранције да нико од становника Меке неће бити угрожен ко не буде пружао отпор. Таквим приступом, муслиманска војска је без отпора ушла у Меку.[21]

У периоду раног исламског доба, Мека је постала, и до данас остала, место ходочашћа и годишњег окупљања милиона муслимана (хаџџа). Године 638. дошло је до обилних киша које су поплавиле град, па је тадашњи халифа Омер ибн ел-Хатаб у горњем делу града наредио градњу нове бране која је штитила џамију од поплава. Након тога Месџид-ул-Харам је неколико пута прошириван, нарочито у периоду абасидског халифе Мехдија (775-785) када је на власти у Меки био његов намесник Џафар ибн Сулејман.[22]

Од 1517. Мека постаје делом Османлијског царства, све до 1916. када власт преузима велики шериф Меке Хусеин ибн Али, касније он постаје краљ Хеџаза. Недуго након тога, у октобру 1924. султан Абдул-Азиз ибн Сауд преузима Меку, а краљ Хусеин бежи. Од јануара 1926. султан Абдул-Азиз се проглашава краљем данашње Саудијске Арабије, те сазива свемуслимански конгрес у Меки у лето 1926. на којем су одређени услови и начини доласка муслимана на хаџџ.

Света места

Masjid al-Haram panorama
Панорама Свете џамије.

Најсветије место у самој Меки је Месџид-ул-Харам, саграђен у садашњем облику године 1570. (978. године по исламском календару). Четвороугаоне је форме и окружен каменим зидовима. Најсветије место самог ислама, Каба, је у средишту дворишта Месџид-ул-Харама.

Хира је пећина у близини Меке, на брду званом Џебел ел-Нур у подручју Тихаме. Позната је по томе што је у њој Мухамед преко анђела (мелека) Џибрила (Габриела) од Алаха примио објаву првих Куранских ајета (првих пет ајета 96. суре „Ел-'Алек“).[23]

Географија

Makkah-Panorama-2011
Поглед на Меку са врха хотела Абраџ ал-Бејт

Мека се налази на 277 m изнад нивоа мора те око 80 km удаљена од обале Црвеног мора.[24] Средиште града налази се у уском коридору између планина, који се често назива и Меканска удолина (шупљина). Подручје града садржи и долине Ал-Таним, Бакках и Абкар.[25][26] Њен планински положај у многим аспектима дефинира и њено данашње ширење. Средиште града се сматра подручјем око Месџид-ул-Харама, а оно је смјештено на нешто нижој надморској висини од остатка града. Подручје око џамије припада старом граду. Главне градске авеније су El-Mudda'ah и Sūk al-Lejl северно од џамије, те As-Sūk Assagir јужно. Саудијци су знатно проширили Велику џамију у центру града, где су некада биле стотине кућа те их заменили са широким улицама и трговима. Традиционалне куће у Меки грађене су од локалног камена и претежно су двоспратне или троспратне. Данас целокупно подручје града простире се на преко 1200 km2.[27]

У античкој и средњевековној Меки, град се снабдевао са неколико главних извора воде. Прво су били локални бунари, као што је извор Зем-Зем, а који су већином давали сланкасту воду. Други извор воде је било врело Ајн Зубејда. Вода из овог врела потицала је из планина Џебел Са'д и Џебел Кабкаб, које се налазе неколико километара источно од брда Арефата, односно око 20 km југоисточно од Меке. Вода се транспортовала од врела користећи подземне канале. Трећи, али спорадични, начин водоопскрбе је кишница коју становници чувају у малим резервоарима или цистернама. Кишница, иако оскудна, такође представља ризик од поплава а од ње постоји опасност још од давних времена. Према Ал-Курдију, до 1965. било је укупно 89 већих поплава, укључујући и неколико у Саудијском периоду. У прошлом веку, најтежа поплава десила се 1942. године. Од тада, направљене су бране како би се у будућности тај проблем отклонио.[26]

Клима

У Меки влада екстремно сува и врела клима. За разлику од других саудијских градова, у Меки и зими владају екстремно високе температуре, које се крећу од 18 °C ноћу до 30 °C дању. Летне температуре су изузетно високе и готово свакодневно прелазе преко 40 °C док се ноћне летне температуре крећу до врућих 30 °C. Киша у Меки пада у врло малим количинама обично између новембра и јануара.

Становништво

Према попису, у граду је 2004. живело 1.294.168 становника.

Кретање броја становника
1974. 1992. 2004.
366.801 965.697 1.294.168

Привреда

Entry-Gate-of-Mecca-on-Jaddah-Makkah-Highway 2
Куранска капија на аутопуту Џида-Мека, означава улаз у град

Привреда Меке у највећој мери зависи од годишњег хаџџа па је заснована на пружању услуга. Један академик је изјавио: да Меканци немају извора зараде осим услуга које пружају хаџијама. Приходи добијени током хаџџа, не доприносе само економији града већ у историјски гледано имали много шири утицај на економију целокупног Арапског полуострва. Приход од хаџџа остварује се на неколико начина. Један од њих је опорезивање хаџија. Порези и таксе су нарочито повећани током велике кризе 1920-тих и 1930-тих, а многе од тих такси постојале су све до 1972. године. Други начини зараде укључују услуге хаџијама током њиховог боравка у Меки. На пример, саудијска национална авио-компанија Саудија остварује 12% свих прихода током времена хаџџа. Осим тога, превоз који плаћају хаџије да би допутовали у Меку такође једним делом доноси приходе, а осим тога много прихода доносе и хотели.[26]

За организацију прихвата и смештаја хаждија, град осигурава више од 100 милиона америчких долара, док саудијска влада троши око 50 милиона за услуге током хаџџа. У Меки такође постоје и неке индустријске фирме, али оне не играју велику улогу у економији града ни Саудијске Арабије, која највеће приходе има од извоза нафте.[30] Неке од мање заступљених производних фирми у Меки укључују фабрике текстила, намјештаја и слично.

Саобраћај

Градови партнери

Референце

  1. ^ Mecca Municipality Архивирано на сајту Wayback Machine (август 5, 2013) (на језику: енглески). Holymakkah.gov.sa. Приступљено 2013-02-03.
  2. ^ Merriam-Webster's Geographical Dictionary. 2001. стр. 724. ISBN 978-0-87779-546-9.
  3. ^ Khan 2003, стр. 26
  4. ^ Al-Laithy, Ahmed (2005). What Everyone Should Know About the Qur'an. Garant. стр. 61. ISBN 978-90-441-1774-5.
  5. ^ Nasr, Seyyed Hossein . Mecca, The Blessed, Medina, The Radiant: The Holiest Cities of Islam. Aperture. 2005. ISBN 978-0-89381-752-7.
  6. ^ Taylor, Jerome (24. 9. 2011). „Mecca for the rich: Islam's holiest site 'turning into Vegas'. The Independent. Članak na bosanskom
  7. ^ A Saudi tower: Mecca versus Las Vegas: Taller, holier and even more popular than (almost) anywhere else, The Economist (2010-06-24), Kairo.
  8. ^ Fattah, Hassan M.: Islamic Pilgrims Bring Cosmopolitan Air to Unlikely City, The New York Times (20.1.2005).
  9. ^ Peters 1994, стр. 206
  10. ^ Esposito 2011, стр. 25
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 Ham, Anthony; Brekhus Shams, Martha; Madden, Andrew (2004). Saudi Arabia (ilustrirano изд.). Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-667-1.
  12. ^ Long, David E. (2005). Culture and Customs of Saudi Arabia. ISBN 978-0313320217.
  13. ^ Kipfer 2000, стр. 342
  14. ^ Glassé, Cyril; Smith, Huston (2003). The new encyclopedia of Islam (revidirano, ilustrirano изд.). Rowman Altamira. стр. 302. ISBN 978-0-7591-0190-6.
  15. ^ Phipps 1999, стр. 85
  16. 16,0 16,1 Versteegh, Kees (2008). C. H. M. Versteegh; Versteegh, Kees, ур. Encyclopedia of Arabic language and linguistics, Volume 4. Brill. стр. 513. ISBN 978-90-04-14476-7.
  17. ^ Peterson, Daniel C. (2007). Muhammad, prophet of God. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 22—25. ISBN 978-0-8028-0754-0.
  18. 18,0 18,1 18,2 Hitti, Philip Khûri (1973). Capital cities of Arab Islam. University of Minnesota Press. стр. 6. ISBN 978-0-8166-0663-4.
  19. ^ Al-Sahib bn Abbad “الصاحب بن عباد” , Mu’jam Al-Muheet fi Al-Lughah “مُعْجَمُ الْمُحِيطِ فِي اللغَةِ, Al-Meshkat islamska biblioteka. p. 303.
  20. ^ Michael Lecker: The Banū Sulaym. A Contribution to the Study of Early Islam. Jerusalem (1989). p. 107–140.
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 21,4 Elias Shoufany: Al-Riddah and the Muslim Conquest of Arabia. Toronto: University of Toronto Press (1973). p. 15–27.
  22. ^ el-Balādhurī: Kitāb Futūḥ al-Buldān. ur. Michael Jan de Goeje. Brill, Leiden, (1866). p. 7.
  23. ^ „In the Shade of the Message and Prophethood”.
  24. ^ Islamic World. p. 13.
  25. ^ "Makka – The pre-Islamic and early Islamic periods", Encyclopaedia of Islam
  26. 26,0 26,1 26,2 "Makka – The Modern City", Encyclopaedia of Islam
  27. ^ „Mecca Municipality”. Holymakkah.gov.sa. Архивирано из оригинала на датум 28. 04. 2013. Приступљено 22. 02. 2010.
  28. ^ „Climate Data for Saudi Arabia”. Jeddah Regional Climate Center. Архивирано из оригинала на датум 12. 05. 2012. Приступљено 29. 10. 2015.
  29. ^ „Klimatafel von Mekka (al-Makkah) / Saudi-Arabien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 25. 1. 2016.
  30. ^ Mecca. World Book Encyclopedia. 2003 izdanje. Volume M. p. 353

Литература

  • Peters, Francis E. (1994). The Hajj: The Muslim Pilgrimage to Mecca and the Holy Places. Princeton University Press. стр. 206. ISBN 978-0-691-02619-0.
  • Peterson, Daniel C. (2007). Muhammad, prophet of God. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 22—25. ISBN 978-0-8028-0754-0.
  • Phipps, William E. (1999). Muhammad and Jesus: a comparison of the prophets and their teachings. Continuum International Publishing Group. стр. 85. ISBN 978-0-8264-1207-2.
  • Merriam-Webster's Geographical Dictionary. 2001. стр. 724. ISBN 978-0-87779-546-9.
  • Kipfer, Barbara Ann (2000). Encyclopedic dictionary of archaeology (ilustrirano изд.). Springer. стр. 342. ISBN 978-0-306-46158-3.
  • Ham, Anthony; Brekhus Shams, Martha; Madden, Andrew (2004). Saudi Arabia (ilustrirano изд.). Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-667-1.
  • Khan, A M. (2003). Historical Value Of The Qur An And The Hadith. Global Vision Publishing Ho. стр. 26. ISBN 978-81-87746-47-8.
  • Al-Laithy, Ahmed (2005). What Everyone Should Know About the Qur'an. Garant. стр. 61. ISBN 978-90-441-1774-5.
  • What life was like in the lands of the prophet: Islamic world, AD 570 – 1405. urednici Time-Life Books. Time-Life Books. 1999. ISBN 978-0-7835-5465-5.
  • Rosenthal, Franz; Khaldun, Ibn (1967). The Muqaddimah: An Introduction to History. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09797-8.
  • Bianca, Stefano (2000). „Case Study 1: The Holy Cities of Islam – The Impact of Mass Transportation and Rapid Urban Change”. Urban Form in the Arab World. Zurich: ETH Zurich. ISBN 978-3-7281-1972-8. 0500282056.
  • Bosworth, C. Edmund, ур. (2007). „Mecca”. Historic Cities of the Islamic World. Leiden: Koninklijke Brill.
  • „Quraysh”. Encyclopædia Britannica. Britannica Concise Encyclopedia (online). 2007. Приступљено 19. 2. 2007.
  • Michael R.T. Dumper; Stanley, Bruce E., ур. (2008), „Makkah”, Cities of the Middle East and North Africa, Santa Barbara, USA: ABC-CLIO
  • Watt, W. Montgomery. "Makka – The pre-Islamic and early Islamic periods." Encyclopaedia of Islam. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2008. Brill Online. June 6, 2008
  • Winder, R.B. "Makka – The Modern City." Encyclopaedia of Islam. Edited by: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill, 2008. Brill Online. June 6, 2008
  • What life was like in the lands of the prophet: Islamic world, AD 570 – 1405. the editors of Time-Life Books. Time-Life Books. 1999. ISBN 978-0-7835-5465-5.
  • Lapidus, Ira M. (1988). A History of Islamic Societies. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22552-6.
  • Burton, Richard Francis (2005). Persönlicher Bericht einer Pilgerreise nach Mekka und Medina (Erdmann изд.). Lenningen. ISBN 978-3-86503-029-0.
  • Frank, Gerd (1998). Nach Mekka! Verbotene Reisen in die Heilige Stadt (Sammlung von siebzehn Reiseberichten über Besuche von Europäern in Mekka (1504–1955)). Bad Honnef: Horlemann. ISBN 978-3-89502-075-9.
  • Al-Balādhurī (1866). „Kitāb Futūḥ al-Buldān. Hrsg. von Michael Jan de Goeje. Brill - Dt. Übers. von Oskar Rescher: El-Beladori's „Kitâb futûh el-buldân" (Buch der Eroberung der Länder). Leipzig (1917). p. 33-52.”. Leiden: S. 35—55.
  • Crone, Patricia (1987). Meccan Trade And The Rise Of Islam. Princeton NJ: Princeton University Press. ISBN 978-1-59333-102-3.
  • Dostal, Walter (1991). Mecca before the time of the prophet – attempt of an anthropological Interpretation“ in Der Islam 68/2. стр. 193—231.
  • Faroqhi, Suraiya (2000). Herrscher über Mekka. Die Geschichte der Pilgerfahrt. Düsseldorf u. a.: Artemis & Winkler. ISBN 978-3-7608-1227-4.
  • Finster, Barbara (2011). Mekka und Medina in frühislamischer Zeit. In: Roads of Arabia – Archäologische Schätze aus Saudi-Arabien. [Ausstellungskatalog]. Hrsg.: Museum für Islamische Kunst – Staatliche Museen zu Berlin. Berlin. стр. 225—235. ISBN 978-3-88609-721-0.
  • G.R. Hawting (1982). „Origins of the Muslim Sanctuary at Mecca in G.H.A. Juynboll (ed.): Studies on the First Century of Islamic Society”. Carbondale/Edwardsville: 23—40.
  • Jandora, John W. (2011). The Rise of Mecca. Geopolitical factors" in Muslim World 85 (1995) 333-344. - Wiederabdruck in Abdullah Saeed (ed.): Islamic Political Thought and Governance. Critical Concepts in Political Science. 4 Bde. Routledge. London and New York. стр. 41—51.
  • Barbara Keller-Heinkele (2011). Die Heiligen Stätten Mekka und Medina in osmanischer Zeit. In: Roads of Arabia – Archäologische Schätze aus Saudi-Arabien. [Ausstellungskatalog]. Hrsg.: Museum für Islamische Kunst – Staatliche Museen zu Berlin. Berlin. стр. 239—257. ISBN 978-3-88609-721-0.
  • Nomachi, Ali Kazuyoshi; Nasr, Seyyed Hossein (1997). Mekka. Frederking und Thaler. München. ISBN 978-3-89405-369-7.
  • Hurgronje, Christiaan Snouck (1888). Mekka; Band I; Die Stadt und ihre Herren. Band II: Aus dem heutigen Leben. Den Haag 1889. Den Haag.
  • Wüstenfeld, Ferdinand (1861). Geschichte der Stadt Mekka, nach den arabischen Chroniken bearbeitet. Leipzig.

Спољашње везе

Џеда

Џеда (арап. جدة‎) је град у Саудијског Арабији, у провинцији Мека, на обали Црвеног мора, сматран највећим урбаним центром западне Саудијске Арабије и другим највећим градом, послије главног града Ријада. Према процени из 2004. у граду је живело 2.801.481 становника. Сматра се трговачким центром Саудијске Арабије и најбогатијим градом на Блиском истоку и западној Азији. То је највећи град у провинцији Мека, највећој луци на Црвеном мору, и други по величини популације у Саудијској Арабији након престонице, Ријада. Џеда је комерцијална престоница Саудијске Арабије.Џеда је главни улаз у Меку и Медину, два најсветија града ислама и популарне туристичке атракције.

Економски, Џеда ставља фокус на даљи развој капиталних улагања у научно и инжењерско вођство у Саудијској Арабији и на Блиском истоку. Џеда је била независно рангирана на четврто место у региону Африке – Средњег истока у погледу иновације 2009. године на Индексу иновативних градова.

Авила и Урбина, Ла Мека (Хаумаве)

Авила и Урбина, Ла Мека (шп. Ávila y Urbina, La Meca) насеље је у Мексику у савезној држави Тамаулипас у општини Хаумаве. Насеље се налази на надморској висини од 1620 м.

Горња Мека Груда

Горња Мека Груда је насељено мјесто у општини Билећа, у Републици Српској, Босна и Херцеговина. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 80 становника. На попису становништва 2013. године, према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је 17 становника.

Доња Мека Груда

Доња Мека Груда је насељено мјесто у општини Билећа, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 142 становника. На попису становништва 2013. године, према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је 94 становника.Овде се налази Црква Св. Арханђела Михаила у Мекој Груди (Билећа).

Европеидна раса

Европеидна раса (или кавказоидна раса) је једна од великих људских раса. Аутохтоно је распрострањена у Европи, северној Африци, северној Индији и југозападној Азији, а алохтоно у Америци, Аустралији и јужној Африци.

Главне одлике ове расе су светла или мрка кожа, равна, мека или таласаста коса, разијена терцијарна косматост, танке усне и узак нос. Боја косе и очију варира од светлих до тамних нијанси.

Погрешан назив за ову расу је бела раса.

Живац

Живац, латински назив нерв (лат. nervus), део је периферног нервног система, кога сачињавају снопови продужетака (аксона) нервих ћелија различитог волумена и бројности. Осим тога у састав живца улазе и везивне ћелије, колагена влакна и крвни судови, који се једним именом називају ендонеуријум. Око живца се налази везивни омотач епинеуријум и од њега полазе везивни изданци који граде перифасцикуларне омотаче или перинеуријум.Живци повезују централни нервни систем са периферијом, тј. са свим ткивима и органима. Аферентни нерви доносе сигнале (нервне импулсе) у централни нервни систем, где се информације обрађују и одакле се шаљу повратни сигнали преко еферентних нерава у одговарајуће структуре (мишиће, жлезде, органе итд).У централном нервном систему, аналогне структуре су познате као трактови. Неурони се понекад називају нервним ћелијама, мада је тај термин потенцијално погрешан јер многи неурони не формирају живце, и нерви обухватају и ненеуронске Шванове ћелије које покривају аксоне миелином.

Сваки живац је структура у облику кабла, која садржи снопове аксона. У оквиру нерва, сваки аксон је окружен слојем везивног ткива названим ендонеуријум. Аксони се повезују у групе нервних свежања, а сваки свежањ је умотан у слој везивног ткива названог перинеуријум. Коначно, читав живац је умотан у слој везивног ткива названог епинеуријум.

Казе Мека (Потенца)

Казе Мека (итал. Case Mecca) је насеље у Италији у округу Потенца, региону Базиликата.

Према процени из 2011. у насељу је живело 32 становника. Насеље се налази на надморској висини од 871 м.

Кожа

Кожа представља омотач тела који је у непосредном додиру са спољашњом средином. Код бескичмењака и нижих хордата (плашташи, амфиоксус) кожа је једнослојна, док је код кичмањака изграђена од више слојева. Боја коже зависи од стања крвних жилица и количине пигмента. Површина коже одраслог човека просечне висине износи 1,7 м2, а маса око 18% укупне масе тела. Покожица је изграђена од тврдих ћелија које на спољашњем слоју отпадају, а замењују их ћелије које се врло брзо множе у темељном слоју и замене старе.

Друга животињска покровна ткива, попут егзоскелетона зглавкара, имају различито развојно порекло, структуру и хемијску композицију. Код сисара, кожа је орган покровног система који се састоји од вишеслојног ектодермалног ткива, и штити ткива која окружује: мишиће, кости, лигаменте и унутрашње органе. Кожа различите природе постоји код водоземца, гмизаваца, и птица. Сви сисари имају длаку на својој кожи, чак и морски сисари као што су китови, делфини, и плискавице, који изгледају као да су бездлаки.

Кожа је у контакту са окружењем и представља прву линију одбране од спољашњих фактора. Основне улоге коже су:

Озбиљно оштећена кожа се може залечити путем формирања ткива ожиљка. Такво ткиво је понекад депигменсино и другачије боје. Дебљина коже такође варира од локације до локације на организму. Код људи, на пример, кожа која се налази ипод очију и око очних капака је најтања кожа на телу са дебљином од свега 0,5 mm, и једна је од првих области које показу знаке старења, као што су боре. Кожа на длановима и стопалима је дебела 4 mm и представља најдебљу кожу на телу. Брзина и квалитет зарастања рана на кожи се побољшава пријемом естрогена.Крзно је густа длака. Примарна улога крзна је изолација коже. Оно исто тако служи као секундарна полна карактеристика и као камуфлажа. Код неких животиња кожа је веома тврда и дебела и може се обрађивати ради стварања кожних материја. Гмизавци и рибе имају заштитне крљушти на кожи, а птице имају перје, што су ткива направљена од β-кератина. Кожа водоземаца није јака баријера, посебно у погледу проласка хемикалија кроз кожу и често је подложна осмози и силама дифузије. На пример, жаба која седи у анестетичком раствору брзо би пала у стање седације, јер хемикалије дифузно пролазе кроз кожу. Кожа водоземаца игра кључну улогу у свакодневном опстанку и њиховој способности да искористе широк опсег станишта и еколошки услова.

Крвни суд

Крвни судови се групишу према томе да ли доводе или одводе крв од срца и према величини. То су артерије, вене и капилари. Артерије и мање артериоле одводе крв од срца до капилара, које су повезане са мањим венама, и кроз које протиче крв до већих вена које доводе крв натраг у срце. Унутрашњост крвних судова је обложена слојем епителних ћелија - ендотелијум. Најмањи крвни судови, капилари, се састоје само од слоја ендотелијума, док остали крвни судови имају и танке слојеве других протеина, нпр. колаген и еластин.

Ла Мека (Атојак де Алварез)

Ла Мека (шп. La Meca) насеље је у Мексику у савезној држави Гереро у општини Атојак де Алварез. Насеље се налази на надморској висини од 349 м.

Ла Мека (Пинал де Амолес)

Ла Мека (шп. La Meca) насеље је у Мексику у савезној држави Керетаро у општини Пинал де Амолес. Насеље се налази на надморској висини од 1731 м.

Ла Мека (Сан Карлос)

Ла Мека (шп. La Meca) насеље је у Мексику у савезној држави Тамаулипас у општини Сан Карлос. Насеље се налази на надморској висини од 360 м.

Ла Мека (Тонала)

Ла Мека (шп. La Meca) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Тонала. Насеље се налази на надморској висини од 257 м.

Ла Мека Марселења (Мигел Алеман)

Ла Мека Марселења (шп. La Meca Marceleña) насеље је у Мексику у савезној држави Тамаулипас у општини Мигел Алеман. Насеље се налази на надморској висини од 85 м.

Мека (Калифорнија)

Мека (енгл. Mecca) насељено је место без административног статуса у америчкој савезној држави Калифорнија.

Мека (Торино)

Мека је насеље у Италији у округу Торино, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 25 становника. Насеље се налази на надморској висини од 922 м.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Сан Дијего Мека (Уамантла)

Сан Дијего Мека (шп. San Diego Meca) насеље је у Мексику у савезној држави Тласкала у општини Уамантла. Насеље се налази на надморској висини од 2446 м.

Саудијска Арабија

Саудијска Арабија (арап. السعودية‎), званично Краљевина Саудијска Арабија (арап. المملكة العربية السعودية‎, изговор), највећа је држава Арабијског полуострва у западној Азији. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу. Заузима површину од око 2.150.000 km², и има преко 30 милиона становника, од чега су две трећине Саудијци и једна трећина су страни држављани.Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: Хиџаз, Наџд и делове источне Арабије (Ел Хаса) и јужне Арабија (Асир). Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине своје породице, династије Сауд. Од тада држава је апсолутна монархија којом се влада по исламским принципа, нарочито под утицајем вахабизма. Вахаби Ислам је називан „предоминантним својством Саудијске културе”. Саудијска Арабија се понекад назива „земљом две свете џамије” у смислу Месџид ел Харам (у Меки) и Месџид ен Набави (у Медини) — два најсветија места ислама. Тренутно државно уређење је на снази од 1932. године када је Абдул-Азиз ибн Сауд прогласио независност Краљевства, док се његови коријени могу наћи још дубље у историји, са успоставом прве саудијске државе 1744. године.

Саудијска Арабија је водећи светски извозник нафте, која је уједно и главни економски покретач развоја државе. Извоз нафте чини око 90% укупног извоза и доноси око 75% прихода државног буџета, што доприноси релативном економском благостању њених становника. Лоша страна велике зависности економије од нафте је нестабилна цена наведеног енергента на светском тржишту. Такође понекад ову земљу и Русију називају енергетским суперсилама. Групе за заштиту људских права учестало оптужују владу Саудијске Арабије за њихова кршења, међутим саудијске власти те оптужбе одбацују.

Клима Меке
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 37,4
(99,3)
38,3
(100,9)
42,4
(108,3)
44,7
(112,5)
49,4
(120,9)
49,6
(121,3)
49,8
(121,6)
49,7
(121,5)
49,4
(120,9)
47,0
(116,6)
41,2
(106,2)
38,4
(101,1)
49,8
(121,6)
Максимум, °C (°F) 30,5
(86,9)
31,7
(89,1)
34,9
(94,8)
38,7
(101,7)
42,0
(107,6)
43,8
(110,8)
43,0
(109,4)
42,8
(109)
42,8
(109)
40,1
(104,2)
35,2
(95,4)
32,0
(89,6)
38,1
(100,6)
Просек, °C (°F) 24,0
(75,2)
24,7
(76,5)
27,3
(81,1)
31,0
(87,8)
34,3
(93,7)
35,8
(96,4)
35,9
(96,6)
35,7
(96,3)
35,0
(95)
32,2
(90)
28,4
(83,1)
25,6
(78,1)
30,8
(87,4)
Минимум, °C (°F) 18,8
(65,8)
19,1
(66,4)
21,1
(70)
24,5
(76,1)
27,6
(81,7)
28,6
(83,5)
29,1
(84,4)
29,5
(85,1)
28,9
(84)
25,9
(78,6)
23,0
(73,4)
20,3
(68,5)
24,7
(76,5)
Апсолутни минимум, °C (°F) 11,0
(51,8)
10,0
(50)
13,0
(55,4)
15,6
(60,1)
20,3
(68,5)
22,0
(71,6)
23,4
(74,1)
23,4
(74,1)
22,0
(71,6)
18,0
(64,4)
16,4
(61,5)
12,4
(54,3)
10,0
(50)
Количина падавина, mm (in) 20,8
(0,819)
3,0
(0,118)
5,5
(0,217)
10,3
(0,406)
1,2
(0,047)
0,0
(0)
1,4
(0,055)
5,0
(0,197)
5,4
(0,213)
14,5
(0,571)
22,6
(0,89)
22,1
(0,87)
111,8
(4,402)
Дани са падавинама 4,0 0,9 1,8 1,8 0,7 0,0 0,3 1,5 2,0 1,9 3,9 3,6 22,4
Релативна влажност, % 58 54 48 43 36 33 34 39 45 50 58 59 59
Сунчани сати — месечни просек 260,4 245,8 282,1 282,0 303,8 321,0 313,1 297,6 282,0 300,7 264,0 248,0 3.400,5
Сунчани сати — дневни просек 8,4 8,7 9,1 9,4 9,8 10,7 10,1 9,6 9,4 9,7 8,8 8,0 9,3
Извор #1: Једах регионал метереолошки центеr[28]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (сун, 1986–2000)[29]
Саудијска Арабија Мека
Историја
Обележја
и места
Едукација
Спорт
Транспорт

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.