Мезграјско сужење

Мезграјско сужење је мала клисура у склопу композитне долине Јужне Мораве, у југоисточној Србији. Повезује Нишку котлину на југу са Алексиначком котлином на северу. Усечена је у старијим палеозојским стенама, док јој је дно прекривено неогеним седиментима. Дугачка је само неколико километара и име је добила по сеоском насељу Мезграја, које се налази у оквиру града Ниша, тачније општине Црвени Крст.

Види још

Литература

  • Родић, Д, Павловић М, (1998): Географија Југославије, Географски факултет, Београд
Алексиначка котлина

Алексиначка котлина је котлина у Србији у композитној долини Јужне Мораве. Смештена је између планина Озрена на северу и истоку (Лесковик), док се на западном делу простире планина Мали Јастребац. На југу се котлина наставља у Мезграјско сужење, а на северу у Сталаћку клисуру. Њен обод је изграђен од старих палеозојских стена, док су дну приметне наслаге неогених седимената. Име је добила по граду Алексинцу, који се налази у њеном средишту.

Мезграја

Мезграја може да се односи на:

Мезграја (Угљевик), насеље у општини Угљевик, Република Српска, БиХ

Мезграја (Бабушница), насеље у општини Бабушница, Пиротски округ, Република Србија

Мезграја (Ниш), насеље у општини Црвени Крст, град Ниш, Република Србијаили

Мезграјско сужење, клисура у склопу композитне долине Јужне Мораве, Република Србија

Нишка котлина

Нишка котлина (арх. Нишко поље) је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине Јужне Мораве. Као део простране Јужноморавске долине истог морфолошког типа, Нишка котлина почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са моравском потолином, чинећи котлину која по површини (620 km2) и броју становника (260.237) спада међу веће географске просторе ове врсте у Јужној Србији.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Ниш једно бањско и 72 сеоска насеља са својом инфраструктуром, највећим ресурсима у плодном земљишту и велико богатство термо-минералних вода. Конурбациони процеси у Нишкој котлини су добар пример специфичних облика прилагођавања градској култури у условима новог живота и сељачке еманципације, који и до данашњих дан нису окончани, нарочито у ободним деловима котлине.

„Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Нишка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“..

Планине Српско-македонске масе

Планине Српско-македонске масе изграђене махом од старих палеозојских стена, највише шкриљаца, углавном убраних током бајкалског циклуса, део су копна Србије од границе Северне Македоније до Вршачких планинина (које чине најсевернији изданак ове планинске масе). Она је најстарији део копна у Србији и чини централну зону брдовитих планина и долина, који је раније називана Родопско копно или Родопи. Основу њиховог рељефа чине: планине, котлине, клисуре и речне долине.

Композитна долина Јужне Мораве са Биначком Моравом

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.