Медицинска школа Пожаревац

Медицинска школа Пожаревац основана је у овом граду 1947. године као средња стручна школа за школовање неопходних кадрова у здравству, неколико пута је мењала простор, да би се 1961. усталила у бившој згради Пожаревачког женског друштва. У свом досадашњем раду, а према потребама друштвене заједнице, школа је образовала: медицинске техничаре, лаборанте, зубние техничаре, акушерске профиле, васпитаче педијатријске и фармацеутске техничаре и профиле за делатност личних услуга (фризери).

Медицинска школа Пожаревац
Medicinska škola Požarevac
Медицинска школа Пожаревац
ТипДржавна
Основана11. септембар 1947.
ЛокацијаЛоле Рибара 6-8
Држава Србија
Веб-сајтhttp://www.medicinskapozarevac.edu.rs/

Називи школе

У моменту оснивања 1947. године школа је добила назив Школа за лекарске помоћнике. Потом је у част еминентног војног лекара и једног од началника ВМА, после његове смрти 1953. годила по њему, добила назив Медицинска школа Дулић др Војислав. Данашњи назив Медицинска школа Пожаревац ова средњошколска установа у Пожаревцу добила је 12. децембра 2002. године.

Положај и размештај

Налази се у централном делу Пожаревца, у улици Лоле Рибара 6-8. Школа ради у две зграде које се налазе на парцелама од 18,24 и 11,80 ари. Управна зграда је спратна, а друга приземна у чијем саставу је и дограђени део нове школе такође је спратна. Школски простор чини: 6 учионица укупне површине 403 m², 17 кабинета, површине 947 m² и остали школски простор површине 516,00 m². Школа не поседује салу за физичко васпитање тако да се настава овог предмета одвија у оближњој спортској хали.

Просторно школа у потпуности испуњава услове из Правилника о ближим условима у погледу простора, опреме и наставних средстава за остваривање плана и програма заједничких предмета у стручним школама за образовне профиле III и IV степена стручне спреме у Р. Србији.

Историја

Стара школа Пожаревац
Зграда у Пожаревцу у којој је 1947. године почела са радом Медицинска школа

Средња медицинска школа у Пожаревцу основана је Решењем Савета за народно здравље и социјалну политику НРС бр. 719 од 11. августа 1947. године, као школа за лекарске помоћнике - медицинске сестре, првобитно интернатског типа.

У првој години свог постојања, школске 1947/48. године, школа је започела рад са једноим одељењем, у школском објекту, садашњој згради „ЗЗ Јединств”, у Немањиној улици 7, под именом Школа за лекарске помоћнике.

Највећи проблем од оснивања школе био је проблем школског простора. Свој васпитно-образовни рад од школске 1948/49. до школеске 1961/62. године школа је обављала у новом школском објекту у ул. Јована Шербановића 6 (данас Економско-трговинска школа). Након састанка директора средњих медицинских школа 29. новембра 1952. године, по новим плановима дотадашње трогодишње стручне школе, па и Медицинска школа Пожаревац прерасла је у четворогодишњу средњу школу.[1]

Одлуком надлежних органа општине Пожаревац 1962. године школа је пресељена у нови објекат у улици Лоле Рибара бр. 6, у бившу зграду Пожаревачког женског друштва (познатију као Петрикина школа, по угледном трговцу и великом задужбинара Петру Николајевићу Петрики у Краљевини Југославији), где се налази и данас. Једно време добијени објекат школа је делила са основном школом „Доситеј Обрадовић”, да би се у наредним годинама просторију по просторију ширила на суседне приземне зграде, које су од 1972. године прешле у власништво школе.

Шездесетих година половини 20. века у школи се оснивају нови образовни профили:

  • 1. септембра 1961. - санитарни техничар, лабораторијски техничар
  • 1. септембра 1962. - зубни техничар

Осамдесетих и деведесетих година 20. века поред наведених образовних профила, почиње се са отварањем и нових:

  • 1. септембра 1980. - медицинска сестра - акушер
  • 1. септембра 1993. - педијатријска сестра - техничар
  • 1. септембра 1995. - фармацеутски техничар
  • 1. септембра 1998. - женско - мушки фризер

Октобра 1998. године отпочели су радови на доградњи око 1019 m2 школског простора, чиме је решен недостатак учионичког простора и створени услови да се настава у потпуности одвија у савременим условима функционалног простора. Наведени послови су завршени и школа је добила употребну дозволу 17. новембра 2008. године.

Успешне кадрове у овој школи припрема високо стручни кадар: 29 професора за опште образовне предмете и 10 наставника са завршеном Вишом медицинском школом, потпомогнути најбољим кадровима постојећих здравствених установа у Пожаревцу: 23 сарадника, лекара-специјалиста и дипломираних фармацеута.[2]

Практични део наставе ученици обављају у Градској болници Пожаревац и другим здравственим установама у Пожаревцу

Образовни профили

Образовна подручја

Медицинска школа има два образовна подручја:

  • здравство и социјална заштита,
  • личне услуге.

Образовни профили

Образовни профили здравство и социјална заштита

У оквиру образовног подручја здравство и социјална заштита образују се следећи образовни профили:

  • медицинска сестра – техничар
  • медицинска сестра – техничар ОГЛЕД
  • медицинска сестра - васпитач
  • фармацеутски техничар и
  • зубни техничар.
Образовни профили личне услуге

У оквиру делатности личних услуга школа образује профил:

  • женски фризер.

Извори

  1. ^ „Историја школе На сајту: Средња медицинска школа у Пожаревцу”. Средња медицинска школа у Пожаревцу. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2018. Приступљено 25. 7. 2018.
  2. ^ „Средња школа”. alas.matf.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2018. Приступљено 25. 7. 2018.

Спољашње везе

Образовне институције у Пожаревцу

Образовне институције у Пожаревцу укључују следеће.

Папрати

Папрати или папратњаче (раздео Polypodiophyta) припадају једној од најстаријих група виших биљака са јасно израженом сменом бесполне (спорофит) и полне (гаметофит) фазе као и јако крупним листовима (макрофилија) и одсуством секундарне грађе и семена. Спорофитна фаза је изразито доминантна и сложеније грађе у односу на гаметофитну генерацију. Папрати се разликују од маховина по томе што су васкуларне, i.e. оне имају специјализована ткива која проводе воду и нутријенте. Оне имају комплексне листове зване мегафили, који су комплекснији од микрофила присутних код маховина. Већина папрати су лептоспорангијатне, и понекад се називају правим папратима. Оне формирају намотане спиралне завршетке листова. Ова група обухвата око 10,560 познатих постојећих врста.Већина папрати расте на тлу, на влажним, сеновитим местима, мада постоји мали број врста које се развијају на лишћу и стабљикама других биљака. Углавном су копнене биљке, али има и папратњача које живе у води. Има их у скоро свим влажним крајевима наше земље. Данас су папратњаче зељасте биљке којих има око 12.000 врста, изузев неколико врста које су дрвенасте као што су тзв. папрати дрвеће заступљене само у тропским крајевима. Папратњаче (спорофит генерација) су биљке које могу бити високе и до 25 m, а њихово дрвенасто стабло може имати пречник и до 50 cm. Прави корен, који се развија из коренка клице, брзо престаје са растом, па његову улогу преузимају адвентивни коренови који се развијају на подземном стаблу. Стабло код папратњача може имати различит облик и анатомску грађу и најчешће је код зељастих папрати увучено у земљу. Ти ризоми могу бити кратки, дугачки или задебљали као кртоле. Маса листова димензије папрати, знатно су веће од масе и димензије стабла. Листови могу бити перасто урезани, перасто дељени или цели, а основно је да су јако крупни. На њиховом наличју налазе се спорангије, обично близу главног нерва. Спорангије су у групама-сорусима. Кад сазри, спорангија пуца и из ње испадају споре. Споре папратњача су хаплоидне, као и гаметофит који се развија из њих.

Папрати се први пут појављују у фосилном запису пре око 360 милиона година у касном девонском периоду, мада се многе садашње породице и врсте нису појавиле до пре око 145 милиона година у раној креди, након што су цветајуће биљке постале доминирале у многим окружења. Папрат Osmunda claytoniana је најважнији пример еволуционог застоја; палеонтолошки докази указују да је та врста остала непромењена, чак и на нивоу фосилизованих језгара и хромозома, најмање 180 милиона година. У карбону (периоду, пре око 300 милиона година) оне су заједно са дрвенастим раставићима и другим биљкама са спорама градиле велике влажне шуме, чији фосилни остаци сада представљају наслаге каменог угља. Фосилни остаци папратњача се налазе и у стенама које су старе неколико стотина милиона година.

Папрати нису од великог економског значаја, али се неке користе за храну, лекове, као биођубриво, као украсне биљке и за санирање контаминираног земљишта. Оне су биле предмет истраживања због њихове способности уклањања неких хемијских загађивача из атмосфере. Неке врсте папрати, попут бујади (Pteridium aquilinum) и водене папрати (Azolla filiculoides), су значајан коров широм света. Неки родови папрати, као што је Azolla, могу да фиксирају азот и дају значајан допринос у азотној прехрани пиринчаних поља. Оне такође играју одређене улоге у фолклору.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.