Медведник

Планина Медведник се налази недалеко од града Ваљева (30км) и са 1247 метара надморске висине (мнв) налази се у средишту планинског венца који од Дрине на западу преко Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине наставља венцем Ваљевских планина које на западу почињу са Медведником (1247 мнв), Јаблаником (1274 мнв), Повленом (највиши 1347 мнв), Маљеном (Краљев сто, 1104 мнв), а завршавају Сувобором и Рајцем на истоку.[1]

Медведник
Medvednik-No104-B
Медведник, панорама
Географске карактеристике
Највиша тачкаВрх Медведника
Ндм. висина1247 m
Координате44°12′37″ СГШ; 19°38′12″ ИГД / 44.210278° СГШ; 19.636667° ИГД Координате: 44°12′37″ СГШ; 19°38′12″ ИГД / 44.210278° СГШ; 19.636667° ИГД
Географија
Медведник на мапи Србије
Медведник
Медведник
Државе Србија
ОбластКолубарски округ

Назив планине

Медведник је добио име по томе што се ова планина са ваљевске стране види као прави големи медвед који је прилегао да се одмори. Други су пак тврдили да је име дошло по великом броју медведа који су изловљени раније, док по трећима су овде кајмак сир и јагњетина као мед па стога и планина доби ово име.

Положај

Укупна површина подручја планине Медведник од превоја Прослоп изнад варошице Пецка до села Јовања и прилаза граду Ваљеву је 367 км², а уже подручје његове препознатљиве греде је дуго 5 километара и скоро се неприметно, без већих напора изводи посетиоце на врх планине (Врх Медведника) са изванредним видиком. Други његов врх (Натин врх) је висине 1241 мнв и налази се на његовој источној страни.[2]

Карактеристике

У низу Ваљевских планина, Медведник је из даљине најмаркантнија планина са својом несиметричном силуетом која се са истока благо подиже до заравни на средини масива, да би се нагло обрушио стрмим кречњачким литицама на свом западном крају. Као последња планина, његови врхови у најиздигнутијем делу прелазе 1200 метара надморске висине.

Природно богатство

Падине су густо обрасле буковом шумом, са добрим приносима печурки и ливадама са шумским јагодама и лековитим биљем. Букова шума се проређује, док се појављује вештачки уведен бор, а у нижим деловима лако су уочљиве културне површине под засадима малине и купине, што има значајног дела у приходу локалног становништва. Северне падине су наслоњене са истока на врло блиску планину Јабланик и таласасте заравни горњег слива реке Јабланице прекривене шумом.

Medvednik - Pogled ka Toletini i vrhu Medvednika

Зимски пејзаж поглед ка брду Толетина и врху планине Медведник

Medvednik - Pogled ka Orlovici 1

Зимски пејзаж поглед ка брду Орловица

Medvednik - Zapadna Srbija - istočni obronci Medvednika - mesto Kozila - Pogled prema Orovačkim planinama

Западни обронци са Медведничким платном и поглед ка орловачким планинама

Medvednik - Zapadna Srbija - istočni obronci Medvednika - mesto Kozila - Pogled prema celoj planini Medvednik 2

Медведник у пролеће

Medvednik - Zapadna Srbija - istočni obronci Medvednika - mesto Kozila - Detalj 2

Mesto Kozila

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - mesto Vreoci - pogled na obronke i vrh planine Medvednik 3

Поглед на планину Медведник из засеока Вреоци, село Ребељ

Medvednik - zapadna Srbija - mesto Kozila - pogled na planinu Medvednik 2

Поглед на планину Медведник у јесењем периоду

Medvednik - zapadna Srbija - Pogled sevrne obronke planine Medvednik 6

Планина Медведник - поглед са североистока

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - Pogled prema dolini reke Kolubare 102

Поглед према ТЕ Никола Тесла са врха Кулина

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - Pogled prema dolini reke Kolubare 104

Поглед на долину реке Колубаре са врха Кулина

Medvednik - zapadna Srbija - mesto Rebelj - Jesenji detalj 1

Село Ребељ - јесења панорама

Medvednik - zapadna Srbija - mesto Rebelj - Jesenji detalj 3

Село Ребељ - Поглед према Толетини

Medvednik - zapadna Srbija - Dolina Velike i Male reke u jesen 1

Долна Велике и Мале реке

Medvednik - zapadna Srbija - Dolina Velike i Male reke u jesen 5

Долина Мале реке

Medvednik - zapadna Srbija - mesto Rebelj - Jesenji detalj 5

Село Ребељ у јесен

Medvednik - zapadna Srbija - Na putu ka vrhu planine Jablanik 5

На путу од Ребеља ка врху Јабланика 1

Medvednik - zapadna Srbija - Na putu ka vrhu planine Jablanik 7

На путу од Ребеља ка врху Јабланика 1

Medvednik - zapadna Srbija - Na putu ka vrhu planine Jablanik 10

На путу од Ребеља ка врху Јабланика 1

Medvednik - zapadna Srbija - Na putu ka Zelenom Viru - Novembarska magla na planini 1

Магла у буковој шуми - на путу ка Медведничком платну 1

Medvednik - zapadna Srbija - Na putu ka Zelenom Viru - Novembarska magla na planini 5

Магла у буковој шуми - на путу ка Медведничком платну 2

Водотокови

Као кречњачка планина са хидролошке стране је развође сливова река Колубаре и Дрине, са обиљем водотока који скоро у потпуности припадају сливу реке Дрине. На истоку извиру Обница и Јабланица, саставнице Колубаре, док на северним падинама је извор Јадра, који се улива у Дрину. Посебна атракција је речица Завојшница (680 мнв ) која са три стране завија око планине и врши такозвану „крађу“ воде из једног слива у други, пробијајући кречни гребен „Војинова стена“ или Платно, високо 300м. После 8,82 км тока са великим падом, пуних клисура, водопада, брзака, улива се код „Зеленог вира“ у Љубовиђу, притоку Дрине и даље тече ка северозападу, обилази масив Оровичке планине и одатле тече ка југозападу према Дрини.

Reka Zavojsnica (1)
Reka Zavojsnica (9)
Reka Zavojsnica (7)
Medvednik - Rebeljska reka - Detalj 3

Планина Медведник - Ребељска река - зимски детаљ

Medvednik - selo Rebelj - zapadna Srbija - Rebeljska reka detalj 1

Планина Медведник - Ребељска река - Зимски детаљ 2

Medvednik - zapadna Srbija - Reka Zavojšnica - Detalj 5

Река Завојшница у пролеће

Medvednik - zapadna Srbija - Reka Zavojšnica - Detalj 10

Река Завојшница у пролеће

Друге реке на Медведнику су Сувода, Рујевички поток, Вукобратски поток, Диклински поток. Ове речице сем Диклинског потока који се улива у реку Љубовиђу, уливају се у Завојшницу. Испод северних падина планине, тачније испод Пајића ливада извире реке Обница која припада сливу Колубаре у коју се улива код парка Пећине градећи са реком Јабланицом, реку Колубару.

Насеља

Северни обронци планине су насељени, где се у подножју налазе стара села Ребељ[3], Суводање[4], Бобова[5], Станина река, Мијачи, Дренајић 620 мнв), Драгодол[6], Ситарице [7] и Совач[8]. На пар километара од планине је и веће насељено административно место Ставе или Бобова како га још зову. Као најближе нешто веће место на северу, Ставе су преузеле активну улогу у организовању туристичких активности.

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - panorama sela 2

Село Ребељ панорама

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - pogled na dolinu Rebeljske reke 1

Поглед ка зесоку Вреоци села Ребељ

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - mesto Vreoci - Staro groblje u Vreocima 2

Старо гробље у засеоку Вроци, село Ребељ.

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - zaseok Vreoci - Staro groblje iz XIX veka 1

Старо гробље у засеоку Вроци, село Ребељ споменик 1

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - zaseok Vreoci - Staro groblje iz XIX veka 4

Старо гробље у засеоку Вроци, село Ребељ споменик 2

Једна од занимљивости је да у селу Ребељ постоје остаци старог рудника бакра, где се могу видети зидине некадашње фабрике, топионице бакра. Ту је од античког времена па све до прошлог века вађен бакар, а помиње се и злато. Концесију за коришћење овог рудног богаства имали Французи, а док је рудник радио, постојао је читав град са продавницама, топионицом и електричним осветљењем. Тисовик (између Медведника и Бобије) богат је оловом, цинком, баритом.

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - okna starog rudnika bakra na Medvedniku 1

Окна старог рудника бакра у селу Ребељ

Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - okna starog rudnika bakra na Medvedniku 2

Окна старог рудника бакра у селу Ребељ

Путна мрежа

Последњих неколико година проширени су и уређени постојећи путеви од Суводања према Љубовији и са новог пута око будућег језера Стубо – Ровни, од Мијача до Планинарског дома. Првим путем се колима лако долази до подножја планине и река Завојшнице и Љубовиђе, а другим до планинског била и северних падина. Јужни обронци су теже приступачни колима и ту је најбоље прићи са пута Дебело брдоГорње Кошље.

Што се тиче пута којима се такође долазило преко Поћуте, манастира Пустиње и Бебића луке, постојао је пут који је водио до Планинарског дома. Међутим, после маја 2014. године и катастрофалних поплава које су задесиле Србију, огромно клизиште однело је читаво брдо и са собом уништило неколико заселака Ребеља: Алексиће, Пиргиће, Марковиће, Арсиће и прекинула ову саобраћајницу. По речима стручњака, ова траса више никада неће бити у функцији.[9]

Medvednik - Bebica Luka - Kompleks

Етно целина Бебића Лука зими

Medvednik - Bebica Luka - Stara skola

Стара школа у Бебића Луци

Medvednik - zapadna Srbija - selo Vujinovača - mesto Bebića Luka 1

Етно целина Бебића лука у лето

Medvednik - zapadna Srbija - selo Vujinovača - mesto Bebića Luka 3

Етно целина Бебића лука у лето - детаљ

Medvednik - zapadna Srbija - selo Vujinovača - manastir Pustinja

Манастир Пустиња

Шумске стазе до врха

Из села Дренајић

Шумска стаза из села Дренајић је најдужа. Том стазом се долази до платоа званог Пландиште који је раскрсница путева, где један води до Рајића капије а други води долином реке Завојшнице према Зеленом виру. Уколико се прати ова траса, преко Козиле (830 мнв) се спушта у долину Завојшнице (680 мнв) и после преласка, стаза се пење поред кречњачке стене зване „Војинова стена“. Пролазећи топоним Брезје (928 мнв) се долази до изворишта воде „Кедина вода“ (940 мнв), одакле се наставља стаза даље до платоа Равни Медведник на коме се налази видиковац са којег се пружа фантастичан поглед на север Србије – видиковац „Војинова стена“. Даље, шумским путем пратећи успутне маркације, пут изводи до врха Медведника а нешто даље пратећи гребен Медведника, долазимо и до највишег видиковца Медведника „Велико платно“, са којег се пружа поглед на запад Србије.[10]

Са платоа Рајића

Са платоа Рајића капије и Планинарског дома, прати се пут који води до централне греде Медведника, после раскрснице која води до „Кедине воде“, долази се до места Равне ливаде (1040 мнв). Равне ливаде су централни плато са којег креће успон и пешачка стаза која води до врха Медведника са источне стране, где путеви воде до суседне планине Јабланик и до удаљених подручја Медведника као што су Мало платно, Рујевик, Вукобраћа, Диклине, Ребељске њиве.

Од Дебелог брда

Уколико се долази из правца Дебелог брда и Планинарског дома на Новаковачи, преко Јабланика такође се долази до Равних ливада, а одатле према врху Медведника, као и из западног краја, од Зеленог вира или преко Љубовиђе и Вукобраће , такође до Равних ливада и потом до врха.

Vidikovac Veliko platno (6)

Панорама, видиковац Велико платно

Vidikovac Vojinova stena (13)

Панорама, видиковац Војинова стена

Vrh Medvednik 1247mnm (2)

Врх Медведника (1247)

Планинарски дом

На платоу званом Рајића капија (810мнв) се налази Планинарски дом ХК Крушик, изграђен 1981. године. У двокреветним, четворокреветним, шестокреветним и осмокреветним собама може се сместити педесетак гостију. Располаже са великим двориштем са којег се пружа прелепи погледи по околини као и самом планином. Од дома се релативно брзо стиже до врха планине.[11]

Planinarski dom HK Krusik Medvednik (2)
Planinarski dom HK Krusik Medvednik (1)
Planinarski dom HK Krusik Medvednik (3)
Medvednik - zapadna Srbija - selo Rebelj - Planinarski dom na Medvedniku

Планинарски дом

Манифестације и активности

  • Дани купине,(Ставе),
  • Дани гљива, први викенд октобра (Медведник-Крушиков дом),
  • Параглајдинг полетишта: Кулина–989 мнв, Јабланик–1250 мнв, Толетина–846 мнв, Ђурђев брег–850 мнв,
  • Стене за пењање: Грдоба, Војинова стена, Рошка стена, Суводо, Платно Медведника,
  • Обилазак пећина: Буцурска пећина, Јањина пећина, Пећина у црвеним стенама – Црвена пећина (Дренајић)
  • Сеоски туризам у селима: Ставе, Суводање, Ситарице, Ребељ
Stena za penjanje - Veliko platno (5)

Стена за пењање-Велико платно

Stena za penjanje - Vojinova stena

Стена за пењање-Војинова стена

Stena za penjanje Malo platno 913mnm (1)

Стена за пењање-Мало платно

Medvednik - Zapadna Srbija - istočni obronci Medvednika - mesto Kozila - Medvedničko platno 3

Medvedničko platno

Споменици културе

Види још

Референце

  1. ^ Туристичка организација Ваљева/Медведник
  2. ^ Башта Балкана/Планина Медведник
  3. ^ Порекло/Село Ребељ
  4. ^ Порекло/Село Суводање
  5. ^ Порекло/Село Бобова
  6. ^ Порекло/Село Драгодол
  7. ^ Порекло/Село Ситарица
  8. ^ Порекло/Село Совач
  9. ^ На длану/Нестало пола села Ребељ
  10. ^ Планине.нет/Медведник
  11. ^ Викенд на планини/Сеоски туризам и Планинарски дом

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Јабланик

Јабланик је планина у западној Србији, у групи Ваљевских планина. Највиши врх је Јабланик са 1.275 м. Изграђена је претежно од дијабаз-рожанаца, делом од серпентина а највиши делови грађени су од тријаских кречњака. Годишње прима просечно 1.800 мм падавина. Под травнатим пашњацима на високим заравнима саграђене су појате. Поред Јабланика пролази пут Ваљево - Рогачица.

Јелица (планина)

Планина Јелица представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина и пружа се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 30 km. Највиши врх је Црна стена (929 м), Вериње (874 м), Градина са познатим археолошким налазиштем (849 м), Рајачки вис (818 м) и Стјеник (789 м).

Букуља

Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара. Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Ловачки дом, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

Ваљевске планине

Подрињско-ваљевске планине је назив за скуп планина које испуњавају делове северозападне и средишње Србије, чинећи развођа између Колубаре и Јадра на северу, Дрине на југозападу и Западне Мораве на југу. Оне припадају групи североисточних динарских планина.Највиши врх је Мали Повлен (1347мнв) који је уједно и највиши врх Западне Србије.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Подгорина

Подгорина се налази источно од Подриња. Пружа се до река Тамнаве, Колубаре и Љига. Обухвата Ваљевску котлину и околне планине (Сувобор, Маљен, Повлен, Јабланик, Медведник). Река Градац, десна притока Колубаре, одваја Лелићки крас на западу од Бачевачког краса на истоку. Центар Подгорине је Ваљево.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.