Меандар

Меандар је појам за ријеку која кривуда у облику латиничког слова S. Назив је добио по ријеци Меандру у Турској (тур. Büyük Menderes). Меандар може бити и назив за саме окуке кривудаве ријеке.

Meandro
Развој меандра.

Обично се јавља код равничарских токова а настаје ерозивним дјеловањем воде на земљиште око корита ријеке. Вода се не креће праволинијски већ вртложно и по инерцији. Због овога ерозија дјелује на поједине тачке корита различито. Најслабије је дејство дуж конвексних а најјаче дуж конкавних страна. Вода постепено руши конкавне обале, и временом се добија облик меандра.

Изузетак је укљештени меандар.

На меандру се разликује врат (најкраћи размак између конкавних обала једног меандра) и дужина - растојање на ријеци од почетка до завршетка врата. За вријеме поплаве вода прелива меандре, па вода потече краћим током.

Rio-cauto-cuba
Меандри на ријеци.

Одсечени меандри

Они постају пробијањем врата активних меандара тако да лук меандра остаје ван хидрографске функције. Лоцирани су у алувијалним равнима равничарских река. Одсечени лук меандра може бити сув или испуњен стајаћом водом и барама. Суви одсечени лук меандра назива се старача а онај испуњен водом мртваја. Они су веома чести облици око Саве, Дрине, Дунава, Тисе, Тамиша, Мораве итд. Изразит пример Стараче је Равниште у клисури Великог Тимока, северно од Зајечара. Неготин је смештен у старачи чији је лук дугачак 23 km, а ширина сувог корита 1-1,2 km. Ова старача представља одсечени меандар Дунава око Кобишничког платоа у Неготинској крајини. До пресецања врата меандра дошло је пре око 10000 година, тј. почетком холоцена. Изразит пример мртваје је Обедска бара, чија је дужина 13,5 km.

Меандри могу бити одсечени и при стварању виших речних тераса. То је случај са одсеченим укљештеним меандрима у долинама усеченим у отпорним стенама. У долинама Црног и Великог Тимока има бројних примера таквих одсечених укљештених меандара. Они су морфолошки потпуно очувани, а запажају се на 40, 60 и 70-75 m изнад данашњег речног корита. Најпознатији меандар овог типа је већ поменуто Равниште чије је просецање извршено у плеистоцену. [1]

Види још

Литература

Референце

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
Бисерно острво

Бисерно острво се налази код Новог Бечеја у Србији и простире се на око 980 ха земљишта.

Половином осамнаестог века предузети су обимни мелиорациони радови, утврђивање обала и решавање тока реке. Тако је највећа окука Тисе просецањем новог корита у дужини од осам километара код Новог Бечеја доведена тик до варошких кућа. Панонска лепотица приморана је да напусти старо корито дуго 23 километра. Настала је тако мртваја, касније плодна земља, коју ће народ баш због тога назвати Бисерно острво. Ово подручје је у почетку било и богато ловиште у које су долазили ловци из разних крајева, па и из Мађарске.На овом локалитету се налази дворац Гедеона Рохонција.

Дворац на Бисерном oстрву je градио барон Гедеон Рахонци крајем 19. века. Представља непокретно културно добро као споменик културе. Налази се код Новог Бечеја у природном окружењу рукавца, тзв. мртве Тисе, погодне за гајење винове лозе. Са овог места потиче најквалитетније вино, легендарни Крокан (Мускат Крокан). Оно што се зна са сигурношћу јесте да је гроф Рохонци ову чудесну лозу засадио на многим локацијама у Европи, али је она једино опстала на Бисерном острву код Новог Бечеја. Ова лоза је јединствена у свету тј. аутохтона је.

Парк природе Стара Тиса захвата површину од 391 хектара од чега је 6% у режиму заштите II (другог) а остало припада III (трећем) степену заштите. Под заштитом је Републике Србије као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији за заштиту природе. Меандар Тисе је најдужи у Војводини и износи 24,5 км.Најзначајнија вредност Парка природе је бели локвањ који је на листи природних реткости Србије. Најзаступљенија је група водених биљака које су по неким ауторима реликтног обележја у овом делу Европе, као што је кроцањ, водено сочива, водени гриз и жабљак. За очување биодиверзитета подручја значајни су зука и жабљак који су према степену угрожености IUCN одређени као критички угрожене врсте и налазе се на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.

Грб општине Мали Зворник

Грб Малог Зворника усвојен је у три нивоа. Усвојена је и застава општине. Аутор грба је Тихомир Ачански, члан Српског хералдичког друштва. Главни мотив бившег амблема општине Мали Зворник био је хидроелектрана „Зворник“. Амблем није пратио хералдичка правила, па је замењен 2011. године.

Крчединска ада

Крчединска ада је речно острво на Дунаву, које се налази у општини Инђија.

Једно од највећих дунавских острва, настало је померањем тока Дунава на југ када је пресекао сопствени меандар и формирао острво. Са јужне стране аде је главни ток Дунава а са севера је стари ток који се назива Дунавац. Површина Крчединске аде је 8,8 km2.

Меандар (орнамент)

Меандар је понављајући (тракасти) орнамент, који је назван по цик-цак току истоимене реке, данашње Меандрес у Турској. Може да има изглед водених таласа, једноставне правоугаоне изломљене линије или сложеније комбинације.

Меандер

Меандер може да се односи на:

Меандар, део реке

Меандер (река), река у Турској

Меандар (орнамент), у архитектури

Мртваја

Мртваја је влажно станиште настало у бившем кориту долинске реке одвајањем некадашњег меандра од новог речног тока. Стога је најчешће облика меандра, тј. латиничног слова U.

Позната мртваја, уједно и највеће рамсарско подручје у Србији, је Обедска бара.

У географској литератури мртваја представља меандар који је пресекла река и створила језеро. Има карактеристичан кривудав и потковичаст облик, а најчешће се јавља у долинским пределима. Мртваја спада у групу речних језера. На нашим просторима оваква језера се јављају у Панонској области око Саве и Тисе. — Обедска бара, Окањ, Русанда, Острово, Копово, Живача и др.

Никољски

Никољски (рус. Никольский) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у североисточном делу Лењинградске области и административно припада Подпорошком рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.894 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1949. године. Све до 1914. насеље је носило име Немецкоје.

Орнамент

Орнамент, од латинског ornamentum је украс у архитектури.

Мотив који је цртан, бојен, или вајан или клесан и који украшава једну површину. Орнамент може бити геометријски (меандар, зупчасти, цик-цак), вегетацијски и зооморфни, односно настао стилизацијом биљних и животињских облика. Први орнаменти настали су још у палеолиту и од тада до сецесије у различитим историјским стиловима играју велику улогу. Улога орнамента је чисто естетска и не утиче стварно на структуру самог предмета. Управо због тога модерна уметност одбацује орнамент, сматрајући га са становишта синтезе форме, функције и структуре сувишним.

Перу

Перу (шп. Perú), или званично Република Перу (шп. República del Perú), држава је на западу Јужне Америке. Према северу се граничи са Еквадором и Колумбијом, према истоку са Бразилом, према југоистоку са Боливијом, према југу са Чилеом, док према западу излази на Тихи океан. Главни град је Лима.

Територија Перуа је дом древних култура од цивилизације Норте Чико, једне од најстаријих на свету, до Царства Инка, највеће државе претколумбовске Америке. Шпанска империја је покорила ову област у 16. веку и основала вицекраљевство са главним градом Лимом, које је обухватало највећи део јужноамеричких колонија. Након стицања независности 1821, Перу је пролазио кроз раздобља политичких немира и финансијских криза као и раздобља стабилности и привредног напретка. Привредни успон је био везиван углавном за експлоатацију сировина као што су гвано (1845—1866) и гума (почетак 20. века).

Перу је по државном уређењу република подељена на 25 региона. Географија Перуа је разноврсна, од равница на пацифичкој обали до врхова Анда и тропских шума у Амазонском басену. Перу спада у земље у развоју са веома великим индексом хуманог развоја и стопом сиромаштва од 25,8 %. Главни привредне активности су рударство, индустрија, пољопривреда и рибарство.

Становништво Перуа је мултиетничко а чине га припадници домородачких народа, Европљани, Африканци, и Азијци. Језик споразумевања је шпански, који је и службени, иако значајан број Перуанаца говори кечуа или неки други домородачки језик. Мешавина различитих култура допринела је разноврсности која се огледа у уметности, храни, књижевности и музици.

Петар Добрњац

Петар Тодоровић Добрњац је био војвода у Првом српском устанку. Син трговца Теодора Влаховића. Имао је и два брата, кнеза Стевана Теодоровића Добрњца и трговца Николу Теодоровића Добрњца. Влаховићи су пореклом из Црне Горе. Дошли су на територију Србије са простора града Колашин за време Велике сеобе Срба у XVII веку.

Просопоморфни поклопци

Просопоморфни поклопци (од грч. προσωρον - лице) су култни објекти јединственог облика, значења и функције, керамички цилиндрични или конични поклопци у облику људског и/или животињског лица, који нису имали практичну намену.

На сваком поклопцу препознаје се лице, нос и уши и посебно изразито и рељефно моделоване очи.

Током неолита се јављају у Винчанској култури. У овој култури просопоморфни поклопци су украшени урезаним геометријским орнаментом, најгушће на лицу, а теме и потиљак су понекад без украса. Мотиви су шрафирани троуглови, цик-цак линије, меандар испуњен убодом и сл.

Димензије су између 7 и 15 cm, а пошто се повезују са амфорама, претпоставља се да одговарају онима димензија од 20 до 40 cm.

Самија

Самија је у грчкој митологији била нимфа о којој је писао Пасуанија.

Сурис (река)

Сурис (енгл. Souris River) или Маус (на територији САД; енгл. Mouse River) је америчко-канадска река. Извире северно од града Вејберна у јужном делу канадске провинције Саскачеван, тече даље ка југу кроз савезну државу Северна Дакота где код града Мајнота прави велики меандар и поново скреће ка северу, где се улива у реку Асинибојн у провинцији Манитоба. Ушће се налази на око 40 km југоисточно од града Брандона (МБ).

Укупна дужина тока је око 700 km, а површина сливног подручја је 61.124 km².

Река има плувијално-нивални режим храњења са максимумом водостаја у пролеће када се топи снег и када су падавине најинтензивније. Укупан годишњи проток варира и креће се између 2,59 km³ колико је забележено 1976. и 4,2 km³ колико је регистровано 1937. године.

Да би се спречиле честе поплаве дуж њеног тока изграђене се бројне уставе чије воде се током сушног дела године углавном користе за наводњавање. У горњем делу тока највеће су бране Раферти и Аламеда. У близини Мелите су 1937. саграђена два вештачка водосабрина језера Снајдерово и Росово, следеће године саграђено је језеро Напинка, а 1941. и језеро Хартни (сва четири укупне запремине око 3.000.000 m³).

У јуну 2011. у горњем и средњем делу тока је дошло до изливања реке из корита што је узроковало највеће поплаве у историји ове реке. Улице града Мајнота су биле под водом, евакуисано је преко 11.000 становника, а бројне фарме уз обалу претрпеле су страшна разарања.

Тетија

Тетија, (грч. Τηθύς) (лат. Tethys) је кћерка бога неба Урана и мајке земље Геје. Тетија је била жена Океана.

Тетијино име (грч. τηθη) на грчком значи tethe = „бака“. Врло често се Тетија меша са Тетидом, која је једна од Нереида.

Тимок

Тимок (лат. Timacus) је река у источној Србији. У ствари Тимок је скуп река са истим именом и придевом испред (Црни Тимок, Бели Тимок, Сврљишки Тимок, Трговишки Тимок, Велики Тимок). Од извора Сврљишког Тимока до ушћа Великог Тимока у Дунав има 203 km. Река тече кроз Србију, а последњих 15 km представља границу Србије и Бугарске. Ушће се налази на надморској висини од 28 m, што представља и најнижу тачку у Србији. Тимок је део Црноморског слива са протоком од 24 m³/s, а може да досегне и 40 m³/s. Тимок је десна и последња притока Дунава У Србији.

Уклештени меандар

Уклештени меандар је меандар чија речна долина у попречном профилу има карактер клисуре или кањона.

Уклештени меандри представљају изузетан пример наглог појачања вертикалне флувијалне ерозије. Наиме, река је некада била развијена на знатно вишем нивоу, где је имала нормалну долину, са широким дном, по којем је мигрирала и слободно формирала меандре. Услед наглог појачања вертикалне ерозије, река није имала времена да исправи своје корито. Усецање је настављено по меандру, па је тај део долине добио карактер клисуре.

Шалиначки луг

Шалиначки луг је шумско подручје у Србији. Налази се 10 km источно од Смедерева, у пространој равници Годоминског поља, насталој наплавинама Велике Мораве, у подручју њеног ушћа у Дунав. Непосредно га окружују насеља Шалинац и Кулич, а у широком луку и некадашња окука (меандар) Велике Мораве, која је данас мртваја.

Представља високу, скоро једно-добну, чисту састојину, коју чини више од 200 столетних храстова лужњака (лат. Quercus robur), некада у заједници са пољским јасеном (лат. Fraxinus angustifolius). Заштићено подручје обухвата површину од 19 ha.

Старост ове састојине се процењује у распону од 200 до 300 година. Просечне димензије храстова су: висина стабла 17,58 m; пречник крошње 15,43 m; обим дебла 4,14 m и пречник дебла 1,32 m.

Шалиначки луг је једина преостала састојина некадашњих шума храста лужњака и пољског јасена, које су до пре неколико стотина година покривале поплавна подручја у долини Мораве и Дунава. Права је реткост не само на подручју Србије, већ и на ширим, балканским просторима.

Шангај (Нови Сад)

Шангај је градска четврт Новог Сада.

Шаренградска ада

Шаренградска ада је острво на Дунаву, које је тренутно спорна територија између Србије и Хрватске. Шаренградска ада је подељена на два дела. Један који је прокопан, и који сада представља корито реке и други, који је стари ток Дунава. Острво је у време СФРЈ припадало СР Хрватској, али је након распада Југославије, Србија одбила да призна ту границу. Острво је прокопано 1892. године, у време када је та територија, са обе стране Дунава, припадала Аустроугарској, па од тада Дунав у том делу има два тока. Река је у 19. веку правила велики меандар којим више није могло да се плови, па је Аустроугарска прокопала канал којим је исправила Дунав. Шаренградска ада се простире на мање од 1.000 хектара између старог и новог Дунава.Хрватска страна се позива на земљишне карте из времена Аустроугарске, тврдећи да је острво тада припадало десној обали Дунава. Међутим српска страна сматра да је та мапа ирелевантна јер у то време Хрватска није постојала и наглашава да је природна граница између две државе река и да је то случај и са другим међудржавним границама на Дунаву (између Немачке и Аустрије, Аустрије и Словачке, Словачке и Мађарске, Румуније и Србије, Румуније и Бугарске). Међудржавна комисија од 2002. године није успела да реши спорни део границе на Дунаву између Србије и Хрватске. Комисија за 13 година није ни приближила ставове, а од 2011. године се није ни састајала. У последње време помиње се и могућност међународне арбитраже.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.