Маљен

Маљен је планина у Србији која се налази јужно од Ваљева. Пружа се правцем исток-запад у дужини од око 25 km. Најпознатије туристичко место на планини Маљен су Дивчибаре које се налазе на висини од око 980 m надморске висине. На Дивчибарама налази се водопад Скакало који заузима шесто место највиших водопада у Србији. Налази се на реци Манастирици и висок је 30 метара.[1]

Маљен
View from the Crni Vrh
Поглед са Црног врха
Географске карактеристике
Највиша тачкаЦрни врх
Ндм. висина1.104 m
Координате44°07′01″ СГШ; 20°01′38″ ИГД / 44.116944° СГШ; 20.027222° ИГД Координате: 44°07′01″ СГШ; 20°01′38″ ИГД / 44.116944° СГШ; 20.027222° ИГД
Географија
Маљен на мапи Србије
Маљен
Маљен
Државе Србија

Географске карактеристике

Serpentiniti sa Maljena
Изданак серпентинита са Маљена
Zice magnezita u serpentinitima
Жице мегнезита у серпентинитима (Маљен)

Маљен и његов западни део Букови (756 m су праве Ваљевске планине, које се пружају у правцу запад-исток. Северни делови су изграђени од кречњака и зато су његове северне ивице прилично стрмо засечене и представљају одсеке. Стрмом засецању допринели су и раседи, али не само на северним него и на јужним странама ове планине, те стога она стрмо пада у пространу Косјерићку и црногорску котлину. Од Ластре, преко Дивчибара до највишег врха Маљена земљиште је од серпентина и еуфотита.[2] Маљен се састоји од стена различите старости. Ту се јављају јурски (лијаски) кречњаци, јурска дијабаз-рожначка формација, мафити и ултрамафити. Ултрамафити су највише распрострањени на Маљену и Сувобору. На обе ове планине распрострањене су кретацијске творевине.[3]

Највиши врхови

  • Краљев сто (1.104 m)
  • Црни врх (Маљен) (1.098 m)
  • Стражара (1.061 m)
  • Голубац (Маљен) (1.056 m)
  • Паљба (1.051 m)
  • Велика плећа (1.037 m)
  • Велико брдо (1.036 m)
  • Власови (1.033 m)
  • Забалац (1.011 m)

Привреда

Добра је путна мрежа са градским насељима Ваљево, Косјерић и Мионица, као и са Београдом и Шапцем. Преко Маљена води важна саобраћајница која пресеца Подрињско-ваљевске планине правцем север - југ, водећи од Ваљева ка Косјерићу, Пожеги и Ужицу. Маљен је деценијама излетиште, летовалиште, одмаралиште, школа у природи. Ту се налазе села, туристички објекти. Развијено је сточарство.[3]

Биљни свет

На Маљену је заступљен богат биљни свет, нарочито дрвеће. Цела планина, а посебно Дивчибаре су познате по ливадама. Четинарске шуме су од највећег значаја за планину Маљен. Ту су заступљени бели и црни бор, јела, смрча, клека и планински бор. Шуме црног и белог бора су најзаступљеније и на њих отпада око две трећине шумске површине. Постоје шуме црног бора, шуме белог бора, као и шуме црног и белог бора. На Маљену је јединствен случај у Србији да се јавља шума белог бора без учешћа црног бора. Постоји и мања скупина планинског бора иако ова врста четинара расте на надморској висини од преко 2000 m. Од листопадног дрвећа су заступљене највише буква и бреза. Образују шуме засебно или са четинарима. Ту расте још и црни и бели јасен, храст, цер, обична леска, мечја леска, јасика, планинска ива, горски јавор, дивља крушка, граб и друге. Цео Маљен је познат по шумским и ливадским биљним заједницама. Расте нарцис, јаглика, вресак, шафран, мајчина душица, златни шумски љиљан, линцура, босанска и јадранска перуника, мразовац и друге. Заступљени су и шумски плодови који се користе у људској исхрани. Распрострањена је шумска јагода, дивља малина, купина, боровнице. Најзначајнија је боровница која је богата витаминима, гвожђем и танином. Боровница расте као жбуње на целом простору Маљена, али је највише има у шумама букве и јеле.[4]

Divcibare 18

Ливадско биље

Divcibare 08

Дивља ружа

Divcibare 16

Ливадско биље

Divcibare 12

Мајчина душица

Divcibare 13

Ливадско биље

Животињски свет

Богат биљни свет је погодовао развоју богатог животињског света. Од длакаве дивљачи најзначајнија је срна, а нарочито у деловима око Црне реке, Крчмарске реке, као и на шумовитим висовима. Има зечева и веверица. Некада је вукова и лисица било у знатном броју, али су сад сведени на најмањи број. Уништавање ових грабљиваца је допринело да се повећа број племените дивљачи, посебно срна. Ту се спорадично појављује и дивља свиња. Заступљене су и куна белица и куна златица чије је крзно изузетно цењено. Погодни природни услови су омогућили заступљеност пернате дивљачи. Највише има јаребице камењарке. Некада је био распрострањен и белоглави суп, а сад се задржао само у клисури Црне реке и има гнезда на неприступачним окомитим странама у пределу Љутог крша, Голупца и Црвеног брега. Данас га има све мање, чак су истраживања показала да се више не гнезди на овом локалитету.[4] Овде су још заступљени велики шарени детлић, сеоски детлић, крстокљун, креја и планински славуј.[4]
Погодни су услови за развој и размножавање риба. У речицама које настају на Маљену живе кркуша, клен, златаћ и поточни рак. Некада су воде Маљена биле богате поточном пастрмком и липљеном, али због погоршања услова, недозвољеног изловљавања ове врсте су практично уништене.[4]

Галерија

Maljen - Divčibare - zapadna Srbija - vrh Paljevine

Маљен - Дивчибаре - врх Паљевине

Maljen - Divčibare - Crni vrh pogled ka jugo-istoku prema Tometinom polju 4

Маљен - Дивчибаре - Црни врх поглед ка Тометином пољу

Maljen - Divčibare - Crni vrh pogled ka jugo-istoku prema Tometinom polju 5

Маљен - Дивчибаре - Поглед према Тометином пољу

Maljen - Divčibare - zapadna Srbija - mesto Golubac - Panorama 2

Маљен - Дивчибаре - врх Голубац панорама

Maljen - Divčibare - zapadna Srbija - mesto Golubac - Panorama 3

Маљен - Дивчибаре - врх Голубац панорама

Maljen - Divčibare - zapadna Srbija - Stari katun na vrhu Golubac

Маљен - Дивчибаре - Стари планински катун на Голубцу

Maljen - zapadna Srbija - Divčibare - mesto Ljuti krš - Crna reka 4

Извориште Црне реке на Дивчибарама подно Љутог крша

Maljen - zapadna Srbija - Divčibare - mesto Ljuti krš - Detalj 1

Љути крш на Дивчибарама

Maljen - zapadna Srbija - Divčibare - mesto Golubac - Pogled prema centru Divčibara i Crnom vrhu

Поглед са места Голубац на Краљев сто

Maljen - zapadna Srbija - mesto Divčibare - Crni vrh - Poled sa vrha prema jugoistoku na mesto Tometino polje 1

Поглед са Црног врха према југоистоку и Тометином пољу

Maljen - zapadna Srbija - mesto Divčibare - Crni vrh - Poled sa vrha prema jugoistoku na mesto Tometino polje 14

Поглед са Црног врха према југоистоку и Тометином пољу

Maljen - zapadna Srbija - mesto Divčibare - Crni vrh - Poled sa vrha prema jugoistoku na mesto Tometino polje 2

Поглед са Црног врха према југоистоку и Тометином пољу

Maljen - selo Brežđe - zapadna Srbija - Severoistočni obronci planine Maljen 11

Североисточни обронци планине Маљен поглед из села Брежђе

Maljen - selo Brežđe - zapadna Srbija - Severoistočni obronci planine Maljen 13

Североисточни обронци планине Маљен поглед из села Брежђе

Maljen - selo Brežđe - zapadna Srbija - Severoistočni obronci planine Maljen 3

Североисточни обронци планине Маљен поглед из села Брежђе

Maljen - selo Brežđe - zapadna Srbija - Severoistočni obronci planine Maljen 9

Североисточни обронци планине Маљен поглед из села Брежђе

Maljen - zapadna Srbija - selo Gornji Lajkovac - Pogled na severoistocne obronke planine Maljen 10

Североисточни обронци планине Маљен поглед из села Горњи Лајковац

Maljen - zapadna Srbija - selo Gornji Lajkovac - Pogled na severoistocne obronke planine Maljen 18

Североисточни обронци планине Маљен поглед из села Горњи Лајковац

Види још

Извори

  1. ^ Лепоте Србије - водопади за које нисте чуле
  2. ^ Цвијић, Јован (1991). Геоморфологија 1. Београд. стр. 354.
  3. 3,0 3,1 Васовић, Милорад (2003). Подрињско ваљевске планине. Ваљево. стр. 403-404.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Лома, Богољуб (1996). Дивчибаре. Ваљево: Колубара.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Богданица

Богданица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу, на падинама планине Маљен. Према попису из 2011. било је 249 становника.

Ваљевске планине

Подрињско-ваљевске планине је назив за скуп планина које испуњавају делове северозападне и средишње Србије, чинећи развођа између Колубаре и Јадра на северу, Дрине на југозападу и Западне Мораве на југу. Оне припадају групи североисточних динарских планина.Највиши врх је Мали Повлен (1347мнв) који је уједно и највиши врх Западне Србије.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Грб општине Мионица

Грб општине Мионица је симбол Општине Мионица. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики. Грб општине је уједно и грб места Мионице, њеног средишта.

Дивчибаре

Дивчибаре су градско насеље и познато планинско-туристичко место града Ваљева у Колубарском округу на планини Маљен. Према попису из 2011. било је 141 стално насељених становника.

Налази се 38 km јужно од Ваљева, а 107 km од Београда. То је планинско поље које се пружа од Црног врха, Паљбе, Голупца до Великог брда. Налази се на висини од 980 m надморске висине, највиши врх – 1.104 m.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Родопске планине,

Карпатско-балканске планине и

Динарске планине.

Подгорина

Подгорина се налази источно од Подриња. Пружа се до река Тамнаве, Колубаре и Љига. Обухвата Ваљевску котлину и околне планине (Сувобор, Маљен, Повлен, Јабланик, Медведник). Река Градац, десна притока Колубаре, одваја Лелићки крас на западу од Бачевачког краса на истоку. Центар Подгорине је Ваљево.

Подриње (регија)

Подриње, меридијански издужена регија око ријеке Дрине, са српским и босанским дијелом.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Строги природни резерват Црна река

Строги природни резерват Црна река обухвата кањон Црне реке, који се налази на планини Маљен, у близини одмаралишта Дивчибаре и на територији града Ваљева.

Сувобор

Сувобор је планина у Србији, налази се око 120 km јужно од Београда, са највишим врхом од 864 m између Рајца и Маљена. Представља вододелницу између притока Западне Мораве и Колубаре. Прекривен је младим храстовим шумама (у увалама) и шумским културама четинара које покривају његов највећи део. На локалитету Равна гора је букова шума која је опасана водотоком Граб. Унутар ње се налази Мокра пећина која је једно од изворишта Граба. На Сувобору има доста дивљачи (срна, зец, фазан) и терен је врло атрактиван за ловце.

Сувобор је богат изворима и водним токовима. Испод његових врхова су изворишта Дичине, Чемернице и њихових притока. Како планина Сувобор представља леп пејсажни простор, на читавом подручју Републике Србије располаже са највише елемената дивљине.

Сувобор - ловиште се налази на планини Сувобор (38 km од Горњег Милановца). Простире се на површини од 7.740 хектара, а лове се срнећа дивљач, зец и јаребица. Ловци се могу сместити на Рајцу или у хотелима у Горњем Милановцу и Љигу. Најближе место за одмор се налази на 10 km од Равне Горе у етно-селу Анђелија Мишић у Коштунићима. Тамо поред хотела који је у изградњи, тренутно постоји око 50 лежајева у вајатима и објектима који сачињавају етно-село.

Црна река

Црна река или Црна Река се може односити на:

Црна Река (Трговиште), насеље у Србији, у општини Трговиште

Манастир Црна река, монашка испосница усред планина јужног дела централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке

Црна река (област), област у источној Србијиреке:

Црна река (притока Вардара), река у Републици Македонији

Строги природни резерват Црна река, река и строги резерват природе Републике Србије на планини Маљен

Црна река (Лењинградска област), река у Русији

Црна река (Индијана), река у САД

Црна ријека (притока Ибра), река у Србији, притока Ибра

Црни Тимок, река у Србији, притока Тимока

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.