Мајот

Мајот (франц. Mayotte, локални назив Mahori) је Француска прекоморска територија смештена северно од Мозамбичког канала у Индијском океану, између северног Мадагаскара и северног дела Мозамбика у источној Африци[2]. Острво је део Коморског архипелага.

Површина оства је 376 km², а по попису из 2012. на њему живи 217.091 становника. Главни град је Мамудзу.

Мајот
Mayotte
Mahori
Maoré
Крилатица: Liberté, Égalité, Fraternité
(Слобода, једнакост и братство)
Химна: La Marseillaise
Марсељеза
Положај Мајота
Главни градМамудзу
Службени језикФранцуски
Владавина
 — ПредседникЕмануел Макрон
 — Председник Генералног већаСобахадин Ибрахим Рамадани
Историја
Географија
Површина
 — укупно376 km2
 — вода (%)0.4
Становништво
 — 2012.[1]217.091
 — густина577,37 ст./km2
Економија
ВалутаЕвро
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен.yt
Позивни број+262

Историја

Mayotte-CIA WFB Map
Мапа острва

Са свим осталим Коморским острвима, Мајот је постао француски посед 1843. То је било једино острво архипелага које је на референдуму гласало за останак под француским суверенитетом (1974. и 1976, са резултатима 63,8% и 99,4%). Комори и данас сматрају да имају суверенитет над овим острвом. Године 1976. 11 од 15 чланица Савета безбедности је подржало резолуцију о суверенитету Комора над Мајотом, али је Француска уложила вето на ову одлуку. Од 2003. острво је имало статус прекоморског колективитета Француске.

Референдум о статусу острва одржан је 29. марта 2009. Питање је било да ли Мајот треба да постане француски прекоморски департман. Афричка унија и држава Комори осудили су референдум као нелегалан. Локални имами су се противили гласању, јер прикључење Француској и усклађивање са француским законима значи укидање традиционалне полигамије. За прикључење Француској гласало је 95,22% становника. Мајот је тако марта 2011. постао 101. француски департман.

Администрација

Локалне власти базирају свој законски систем на традиционалном исламском праву које се тешко усклађује са француским законима. Трошкови подизања стандарда становништва на ниво близак француском су велики и иду на терет француске владе. Од 2007. француски закони се директно примењују на острву.

Острво има статус Специјалне територије Европске уније.

Примена свих француских социјалних бенефиција је процес за који је предвиђено да траје наредних 20 година.

Демографија

Демографија
1966.1978.1985.1991.1997.2001.2007.2012.
32.60747.24667.20594.410131.320160.265186.452212.645

Референце

  1. ^ Insee - Population - Populations légales dans les collectivités d'outre-mer et Mayotte - Population des communes de Mayotte
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
.yt

.yt је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Мајот.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Јужна хемисфера

Јужна хемисфера представља ону половину Земљине кугле која се налази јужно од екватора — ријеч „хемисфера“ у грчком језику значи дословно „полулопта“.

На јужној хемисфери се налази пет континената (Антарктик, Аустралија, већи дио Јужне Америке, дио Африке и Азије), и четири океана (дио Атлантског океана, Индијски океан, већи дио Тихог океана, и Јужни океан).

Афрички француски језик

Француски језик у Африци као матерњи или страни језик говори око 115 милиона људи у 27 земаља, као и у француским територијама Реинион и Мајот. По томе је Африка континент на коме има више говорника француског језика него у Европи или Америци. Овај број ће се вероватно повећавати због раста становништва у Африци и због свеобухватнијег школовања.

Вето у Савету безбедности Организације уједињених нација

Право вета у Савету безбедности Организације уједињених нација има пет сталних чланица Савета безбедности, које им омогућава да спрече усвајање било које резолуције.

Сваки члан Савета безбедности има само један глас. Одлуке по процедуралним питањима се доносе потврдним гласом деветорице чланова, а одлуке по мериторним питањима потврдним гласом деветорице, али укључујући ту и гласове сталних чланица што значи да вето било којег члана може да спречи доношење одлуке.

Од оснивања Организације уједињених нација, СССР односно Русија, употребила је највише пута право вета (124), Сједињене Америчке Државе 82, Велика Британија 32, Француска 18 и Кина 6 пута. СССР је највише посезао правом вета за време Хладног рата, па су чак и његови најпознатији министри спољних послова Вјачеслав Молотов и Андреј Громико били добили надимке Господин вето и Господин њет. Током Корејског рата представник СССР није присуствовао седницама Савета безбедности што се сматрало улагањем вета, па да би се то избегло изгласана је Резолуција Уједињени за мир. СССР је такође захтевао и да све бивше совјетске републике имају засебне столице, чему се САД противио. САД су углавном улагале вето бранећи Израел и на одлуке којима се осуђивало понашање израелских војника и критиковала политика Израела. Француска је употребила вето у случају независности Коморских острва и отцепљења острва Мајот. Такође ветирала је резолуцију из 2003. године о интервенцији на Ирак.

Грб Мајота

Грб Мајота је званични хералдички симбол француске француске прекоморске територије у Африци Мајота.

Департмани Француске

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. Сто француских департмана су груписани у 22 матична и 4 прекоморска региона. Департман Мајот (овај статус је добио 2011) не припада ниједном региону.

Застава Мајота

Застава Мајота, француске прекоморске територије, званично је застава Француске, али се такође користи и локална застава Мајота која се састоји од грба Мајота изнад којег се налази натпис „MAYOTTE“ велики црвеним словима.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Комори

Комори (арап. جزر القمر‎ — Juzur al-Qumur / Qamar), званично Савез Комора (ком. Udzima wa Komori, франц. Union des Comores, арап. الاتحاد القمري‎ — al-Ittiḥād al-Qumurī / Qamarī) су суверена архипелашка острвска држава у Индијском океану смештена на северном делу Мозамбичког канала на источној обали Африке између североисточног Мозамбика и северозападног Мадагаскара. Друге земље у близини Комора су Танзанија на северозападу и Сејшели на североистоку. Њихов главни град је Морони, на Великом Коморију. Савез Комора има три службена језика — коморски, арапски и француски. Религија већине становништва је сунизам.

Са површином од 1660 km², изузез спорног острва Мајот, Комори су трећи најмањи афрички народ по површини. Становништво, осим Мајота, процењено је бројком од 795.601 становника. Као нација формирана на раскрсници различитих цивилизација, архипелаг се запажа због своје разнолике културе и историје. Архипелаг су први пут населили говорници банту језика који су дошли из источне Африке, арапским и аустронежанским имиграцијама.

Држава се састоји од три велика острва и бројних мањих острва, сва на вулканским острвима Комори. Најважнија острва су позната по својим француским именима: Велики Комори, Мохели и Анжуан.

Мамудзу

Мамудзу (франц. Mamoudzou) је главни град француске прекоморске територије Мајот у Индијском океану. Са својих 57.281 становника то је највеће насеље овог острва.

До 1977. главни град је било место Џауџи (Dzaoudzi).

Метрополитанска Француска

Метрополитанска Француска (франц. France métropolitaine) представља део Француске који се налази у Европи и обухвата континентални део земље, као и оближња острва у Атлантском океану, Енглеском каналу и Средоземном мору, укључујући Корзику.

Са друге стране, Француске прекоморске територије (франц. Département d'outre-mer - Territoire d'outre-mer, скраћено DOM-TOM) представљају групу територија под француским суверенитетом изван територије Метрополитанске Француске и обухватају 4 категорије територија, различитих правних статуса и нивоа аутономије: прекоморски департмани (франц. départements d'outre-mer), прекоморске територије (франц. territoires d'outre-mer), прекоморске заједнице (франц. collectivités d'outre-mer) и Нова Каледонија, заједница суи генерис.

Метрополитанска Француска и Француске прекоморске територије заједно чине оно што се званично назива Француска република. Метрополитанска Француска представља 82,2 % копнене територије, 3.3% ексклузивне економске зоне и 95,9 % укупне популације Француске.

Пет прекоморских департмана - Мартиник, Гваделуп, Реинион, Француска Гвајана и Мајот - уживају исти политички статус као остали департмани метрополитанске Француске. До стицања независности 1962. године, Алжир је такође био део метрополитанске Француске.

Расејана острва у Индијском океану

Расејана острва у Индијском океану (фр. Îles éparses, Îles éparses de l'océan Indien) су француски посед у Индијском океану, без локалне управе. Ради се о малим острвима, која су углавном ненасељена.

Од 2005. над острвима власт има префект Француских јужних и антарктичких земаља. До тада је административни управник био префект Реиниона, док сама острва нису део Реиниона нити Европске уније. Дана 21. фебруара 2007. Расејана острва су постала пета територија у саставу Француских јужних и антарктичких земаља.

Списак градова на Мајоту

Ово је списак градова на острву Мајот по броју становника.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Француске прекоморске територије

Француске прекоморске територије (франц. Départements et régions d'outre-mer, скраћено DROM) је група територија под француским суверенитетом изван територије метрополе, тј. изван Европе. Оне имају различите правне статусе и нивое аутономије.

Француске прекоморске територије се групишу у 4 категорије.

Француски кантони

Кантон (франц. canton) ја административно подручје у Француској на које се деле окрузи Француске.

Химна Комора

Државна химна Комора носи назив „Савез Великих Острва” (Udzima wa ya Masiwa). Након проглашења независности 1975. године, усвојена је првобитна химна али је она 1978. године замењена садашњом. Текст је написао Саид Хашим Сиди Абдурахман, који је уз Кемалудина Абдулаха компоновао и музику.

Острво Мајот (на које Комори полажу право, али је под француском управом) такође се помиње у тексту.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.