Маја Гојковић

Маја Гојковић (Нови Сад, 22. маја 1963) је српска политичарка, председница Народне скупштине Републике Србије и бивша градоначелница града Новог Сада.

Маја Гојковић
Maja Gojković 2019
Маја Гојковић (2019)
Биографија
Пуно имеМаја Гојковић
Датум рођења22. мај 1963.(56 год.)
Место рођењаНови Сад,
 СФР Југославија
Пребивалиште Београд,
 Нови Сад
Држављанство Србија
РелигијаПравославље
Професијаадвокат
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Политичка
партија
Српска напредна странка Раније:
Уједињени региони Србије
(2010–2012)
Народна партија
(2008–2012)
Српска радикална странка
(1991–2008)
Народна радикална странка
(1990–1991)

Биографија

Маја Гојковић је рођена 22. маја 1963. у Новом Саду. Похађала је Основну школу „Бранко Радичевић“ и гимназију „Јован Јовановић Змај“. Дипломирала је на правном факултету Универзитета у Новом Саду 1987, а правосудни испит положила 1989. године. Годину дана после је почела да ради у породичној адвокатској канцеларији, коју је основао њен отац Мита Гојковић.

Српска радикална странка

У политику је ушла почетком 90-их, прво у Народну радикалну странку, која се потом сјединила са Српским четничким покретом утопила и тако се формирала Српска радикална странка, у којој је обављала истакнуте партијске дужности - од секретарке странке до потпредседнице.

Маја Гојковић је била посланица Српске радикалне странке у Савезној скупштини СР Југославије од 1992. Од 1996. па до 2000. била је и посланица у скупштини Аутономне покрајине Војводине.

Градоначелник Новог Сада

На локалним изборима у септембру 2004. године, на којима су грађани по први пут директно на изборима бирали градоначелника, Гојковићева је у другом кругу избора победила дотадашњег градоначелника Борислава Новаковића (ДС) и тако постала прва жена градоначелница у историји Новог Сада.

Због унутрашњих сукоба у СРС, 2006. године је дала оставку на место потпредседнице, а 2007. је напустила странку. Из странке је коначно искључена почетком марта 2008.

Народна партија

На локалним изборима у мају 2008. учествовала је са својим удружењем „Група грађана - Маја Гојковић“, која је добила седам одборничких места у Скупштини Новог Сада. Октобра исте године регистровала је своју нову странку - Народну партију.

У октобру 2008. године је договорена коалиција Народне партије са Демократске странке Србије и Нове Србије.[1][2]

Уједињени региони Србије

Председништво НП је маја 2010. године донело одлуку да се прикључи Уједињеним регионима Србије, као унији националних, регионалних и локалних странака, група грађана и појединаца. На локалним изборима 2012. године Гојковићева је била кандидат УРС-а за градоначелника Новог Сада, док је након парламентарних избора 6. маја 2012. године где је била на листи УРС постала народна посланица у Народној скупштини Републике Србије где представља Народну партију.[3] Председништво УРС је 26. маја саопштило да је Маја Гојковић искључена из те политичке организације уз саопштење да је групо прекршила коалициони споразум и нудила мандате Нродне партије Демократској странци мимо сазнања и сагласности УРС-а.[4]

Српска напредна странка

Крајем 2012. своју странку припаја Српској напредној странци, где постаје чланица председништва.

Дана 23. априла 2014. постаје председница Народне скупштине Републике Србије. За њен одабир је гласало 194 посланика.[5]

Контроверзе

У својству потпредседнице Српске радикалне странке, Маја Гојковић је 14. јула 1995. године, три дана након почетка масакра у Сребреници дала изјаву: „Поздрављамо брзу акцију ВРС, којим је коначно ослобођена српска Сребреница и којим је угашено једно од најзначајнијих жаришта муслиманског терора”.[6][7]

Током посете Ирану 2015. године је носила једну од најстрожијих форми хиџаба (ал-амиру), иако је протокол посете налагао да је довољно покривање главе ешрапом. Невладине организације и поједине јавне личности су критиковале Мају Гојковић због оваквог геста, наводећи је тиме шаље лошу поруку женама, поготово оним које се боре против радикализма.[8][9]

Њено председавање Народном скупштином је било мета критика због праксе да помоћу звона посланицима из владајуће већине сугерише да гласају за предлоге.[10][11][12][13][14] Невладина организација Freedom House је 2018. године у извештају о политичким и медијским слободама у Србији навела да Маја Гојковић председава парламентом изразито партијски, са великим бројем прекида и казни упућеним опозиционим посланицима.[15] Европска комисија, извршни орган Европске уније, је у извештају о Србији у мају 2019. године скренула пажњу да је владајућа партија довела до погоршања могућности за ефикасну расправу у парламенту и онемогућила адекватан надзор извршне власти, као и да су опозиционе странке отпочеле бојкот седница.[16]

Референце

  1. ^ Маја Гојковић уз Коштуницу и Илића
  2. ^ DSS potvrdio koaliciju sa Majom i Veljom
  3. ^ Maja Gojković nosilac liste URS-a u Novom Sadu
  4. ^ [ Maja Gojković nosilac liste URS-a u Novom Sadu]
  5. ^ Маја Гојковић на челу парламента: Једнакост посланика власти и опозиције (Блиц)
  6. ^ Медијски механизам геноцида (Контрапрес)
  7. ^ Хегел у логору „Србија” (Данас)
  8. ^ Serbian Official Criticised for Wearing Islamic Dress (balkaninsight.com)
  9. ^ Хиџаб Маје Гојковић – претеривање с добром намером (Политика)
  10. ^ Посланици СНС-а "погрешно" гласали за предлог опозиције (Н1)
  11. ^ Скупштина: "Звонце" збунило власт, гласали за предлог ДЈБ (Б92)
  12. ^ ВИДЕО: Посланици СНС гласају само кад чују звонце? (vesti-online.com)
  13. ^ Стадо демократија (Данас)
  14. ^ За ким звонце звони – О неподношљивој ситуацији у Скупштини Србије, непоновљивој председници, новим изборима у старим мешинама (Време)
  15. ^ „Nations in Transit 2018, Serbia Country Profile”. Freedom House. 14. 5. 2018. Приступљено 17. 12. 2018.
  16. ^ „Serbia 2019 Report” (PDF). Европска комисија. 29. 5. 2019.

Спољашње везе

Претходник:
Борислав Новаковић
Градоначелници Новог Сада
Наследник:
Игор Павличић
Претходник:
Небојша Стефановић
Председник Народне скупштине Републике Србије
2014 -
Наследник:
22. мај

22. мај (22.5.) је 142. дан године по грегоријанском календару (143. у преступној години). До краја године има још 223 дана.

Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије

Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије је конституисан 3. јуна 2016. Седницом је председавао најстарији посланик Драгољуб Мићуновић. За председника Народне скупштине Републике Србије 06. јуна 2016. је реизабрана Маја Гојковић.

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2016.

Избори за посланике у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине 2016. су одржани 24. априла заједно са републичким и локалним изборима.

За изборе у Војводини је одређено 1.785 бирачких места. Укупан број бирача у Војводини који су имали право да гласају на изборима је 1.729.201, што је за 6.415 бирача мање него 2012. године.

Народна партија (Србија)

Народна партија је бивша политичка странка у Србији. Основана је 14. новембра 2009. године у Новом Саду где је оснивачка скупштина одржана у СПЕНС. Настала је издвајањем из Српске радикалне странке где се прво звала „Група грађана — Маја Гојковић“, пре него што је регистрована под данашњим именом. Оснивач и председник странке је Маја Гојковић, бивша градоначелница Новог Сада и народни посланик у скупштини Србије. Странка има 63 општинска одбора на територији Србије. Народна партија је у Скупштини Републике Србије освојила два посланичка мандата у оквиру посланичке групе Уједињени региони Србије, а неко време је наступа самостално у Народној скупштини Републике Србије са своја два посланика. Након што је Председништво партије донело одлуку да странка колективно приступи Српској напредној странци, Маја Гојковић се укључила у посланички клуб СНС, а народна посланица Драгана Ђуковић у посланички клуб Уједињених региона Србије поставши члан те странке. На Скупштини Народне партије која је одржана 14. новембра 2009. године у Новом Саду, за Председника Народне партије изабрана је Маја Гојковић.

Крсна слава Народне партије је Ђурђиц.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Односи Србије и Јерменије

Односи Србије и Јерменије су инострани односи Републике Србије и Републике Јерменије.

Односи Србије и Азербејџана

Односи Србије и Азербејџана су инострани односи Републике Србије и Републике Азербејџан.

Односи Србије и Албаније

Односи Србије и Албаније су инострани односи Републике Србије и Републике Албаније.

Односи Србије и Аустрије

Односи Србије и Аустрије су инострани односи Републике Србије и Републике Аустрије.

Односи Србије и Италије

Односи Србије и Италије су инострани односи Републике Србије и Републике Италије.

Односи Србије и Немачке

Односи Србије и Немачке су инострани односи Републике Србије и Савезне Републике Немачке.

Односи Србије и Републике Српске

Односи Србије и Републике Српске су спољни односи Републике Србије и Републике Српске (једног од два ентитета Босне и Херцеговине).

Република Српска има представништво у Београду, а Србија има генералног конзула у Бањој Луци.

Србија и Република Српска имају Споразум о специјалним паралелним везама.

Односи Србије и Словеније

Односи Србије и Словеније су инострани односи Републике Србије и Републике Словеније.

Потпредседник Владе Републике Србије

Потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије. Влада Републике Србије, према Уставу Србије и Закону о Влади, може имати једног или више потпредседника.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе. Потпредседник Владе може бити и министар. На предлог мандатара за састав Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе.

Садашња Влада Републике Србије има 4 потпредседника: Ивицу Дачића (први потпредседник Владе), Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић и Расима Љајића. Сви садашњи потпредседници Владе имају и функцију министра у ресорним министарствима.

Први потпредседник Владе Републике Србије

Први потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије.

Садашњи први потпредседник Владе је Ивица Дачић од 27. априла 2014, који је у исто време и министар спољних послова.

Председник Владе Републике Србије

Председник Владе Републике Србије стоји на челу Владе Републике Србије. Колоквијално се назива премијер Србије.

Садашњи председник Владе Републике Србије је Ана Брнабић.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице. Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе. Пре избора на то место, Народној скупштини излаже експозе у коме наводи програм и циљеве Владе. Мандатара за састав Владе Србије, по Уставу Србије, предлаже председник Републике Србије, после консултација са свим посланичким групама у Народној скупштини.

Председник Народне скупштине Републике Србије

Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије. Тренутна председница Скупштине Србије је Маја Гојковић, народни посланик Српске напредне странке, изабрана 23. априла 2014. године.

Цицернакаберд

Спомен комплекс геноцида над Јерменима (јерм. Հայոց ցեղասպանության զոհերի հուշահամալիր) је званични спомен комплекс посвећен жртвама геноцида над Јерменима, изграђен 1967. године на брду Цицернакаберд (јерм. Ծիծեռնակաբերդ) у Јеревану. Сваке године 24. априла — на Дан сјећања геноцида над Јерменима — хиљаде Јермена окупља се у спомен комплексу како би одали почаст жртвама геноцида. Људи који се окупљају на Цицернакаберду полажу свјеже цвијеће из поштовања према људима који су погинули током спровођења геноцида. Током година, велики број политичара, умјетника, музичара, спортиста, као и вјерских личности посјетио је спомен комплекс. У централном дијелу комплекса гори „вјечна ватра”.

Музеј-институт геноцида над Јерменима (јерм. Հայոց ցեղասպանության թանգարան-ինստիտուտ) отворен је 1995. године.

Међу бројним страним државницима који су посијетили меморијални комплекс били су својевремено предсједници Србије Борис Тадић и Томислав Николић, те предсједница парламента Србије Маја Гојковић.

Тренутна функција
Функцију обавља од 23. априла 2014.
Реизбор(и)6. јун 2016.
ПредседникТомислав Николић
Александар Вучић
Председник владеАлександар Вучић
Ана Брнабић
ПретходникНебојша Стефановић
70. градоначелник Новог Сада
5. октобар 2004 — 16. јун 2008.
ПретходникБорислав Новаковић
НаследникИгор Павличић
12. август 1999 — 4. новембар 2000.
ПредседникСлободан Милошевић
Председник владеМомир Булатовић
ПретходникВук Драшковић
НаследникМирољуб Лабус
24. март 1998 — 11. новембар 1999.
ПредседникМилан Милутиновић
Председник владеМирко Марјановић

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.