Мађарски језик

Мађарски језик (мађ. magyar nyelv) је језик који припада угарској подгрупи угро-финских језика који су део уралских језика.[3] Једини слични језици су хантијски и мансијски. Њиме говори 14,5 милиона људи.

Мађарски је службени језик Мађарске, један од шест службених језика Аутономне Покрајине Војводине (Србија), као и службени језик на локалном нивоу у деловима Румуније (Трансилванија) и Републике Словеније (околина места Лендава, у источној Словенији). Поред тога, мађарски се говори и у деловима Словачке, Украјине, Хрватске и Аустрије, али у њима не ужива статус службеног језика. Пошто је мађарски језик службени језик Мађарске, он је истовремено и један од службених језика Европске уније.

Мађарски језик специфичан је по томе да има велики број падежа (лингвисти се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 18, остале сматрају изузецима, којих има много), што га чини прилично компликованим за учење. Именица ház која значи кућа поприма облик házból у значењу из куће, házban у значењу у кући, házba у значењу у кућу, házról у значењу са куће или „о кући“, házon у значењу до куће, házra у значењу према кући, итд. Ово је типично за аглутинативне језике, као што је и мађарски. У мађарском школству се ни не користе падежи, него други системи анализе језика.

Комплексности мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује са nekem van, што у дословном преводу значи мени постоји.

Глаголи се конјугирају у зависности од тога, да ли имају комплиментаран објекат или не. Látok значи Ја видим (нешто), али Látom a könyvet значи Ја видим књигу.

Мађарски језик има пуно заједничких речи са српским, а много речи су и један и други језик преузели из турског и немачког језика. Тако се на мађарском папуча каже papucs, кључ је kulcs, сто (астал) је asztal, итд. Има примера да је мађарски језик позајмио словенске речи као kovács, али има и мађарских речи у српском језику, као што је то на пример ашов.

Мађарски језик
magyar
Изговор[ˈmɒɟɒr̪]
Говори се у Мађарска
 Словачка
 Србија
 Румунија
 Украјина
 Словенија
 Хрватска
 Аустрија
делом и у Израелу, САД
Број говорника
15 милиона (недостаје датум)
латиница (мађарска латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Мађарска
 Србија (Војводина)
 Европска унија
Признати мањински језик у
РегулишеМађарска академије наука
(мађарски: Magyar Tudományos Akadémia)
Језички кодови
ISO 639-1hu
ISO 639-2hun
ISO 639-3hun
{{{mapalt}}}
Распрострањеност мађарског језика[2]
  Већински језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Проценат говорника мађарског језика у Европи
Vojvodina hungarian map
Општине у Војводини у којима је мађарски језик у службеној употреби (подаци из 2003)
Hungarian language in Transylvania
Подручја у Трансилванији у којима је мађарски ко-службени језик (у овим подручјима више од 20% становништва су Мађари)

Особине

Писмо

Мађарски се пише прилагођеном латиницом, у коју су додати знакови:

  • за кратке самогласнике: ö и ü;
  • за дуге самогласнике: á, é, í, ó, ő, ú, о ű;
  • слова 'q, x и w се обично не користе, осим код писања страних имена.

Одређени двослови (cs, gy, ly, ny, sz, ty и zs) представљају један глас.

Гласови

Мађарски поседује вокалну хармонију, тј. самогласници у суфиксима се мењају зависно од самогласника у корену.

Граматика

Мађарски је аглутинативни језик, што значи да се користи великим бројем суфикса који се разликују од падежа до падежа. Велики број падежа (језикословци се не слажу око тачног броја, али сматра се да их има барем 24) чини мађарски језик врло сложеним за учење. Именица ház која значи кућа поприма облик házból у значењу из куће, házban у значењу у кући, házba у значењу у кућу, házról у значењу с куће или о кући, házon у значењу на кући, házra у значењу на кућу, итд.

Сложености мађарске граматике доприноси и чињеница да мађарски не познаје глагол имати. Ја имам се на мађарском језику исказује с nekem van, што у дословном преводу значи мени је.

Глаголи се конјугирају зависно од тога имају ли одређен објект или не. Látok значи Ја видим (уопштено)), али Látom a könyvet значи Ја видим књигу.

Још неке карактеристике мађарског:

Речник

Мађарски језик има доста заједничких речи с српскохрватским, а много је и заједничких турцизама. Тако се на мађарском папуча каже papucs, кључ је kulcs итд.

Мапе

Vojvodina languages1921-sr

Мађарски језик у Војводини (попис из 1921)

Vojvodina languages1931-sr

Мађарски језик у Војводини (попис из 1931)

Vojvodina languages2002

Мађарски језик у Војводини (попис из 2002)

Види још

Референце

  1. ^ Government of Croatia (октобар 2013). „Peto izvješće Republike Hrvatske o primjeni Europske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima-Fifth report on implementation of the European Charter for Regional and Minority Languages” (PDF) (на језику: хрватски). Council of Europe. стр. 34—36. Приступљено 18. 3. 2019.
  2. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. Cia.gov. Приступљено 8. 10. 2017.
  3. ^ Lebedynsky, Iaroslav, Les Nomades: Les peuples nomades de la steppe des origines aux invasions mongoles [The Nomads: the steppe nomad people from origins to Mongol invasions] (на језику: French), стр. 191

Литература

Курсеви

  • MagyarOK – Text book and exercise book for beginners. Szita, Szilvia; Pelcz, Katalin Pécs; Pécsi Tudományegyetem. MagyarOK website. 2013. ISBN 978-963-7178-68-9..
  • Colloquial Hungarian – The complete course for beginners. Rounds, Carol H.; Sólyom, Erika London; New York. Routledge.2002. ISBN 978-0-415-24258-5..
  • Teach Yourself Hungarian – A complete course for beginners. Pontifex, Zsuzsa London: Hodder & Stoughton. Chicago: NTC/Contemporary Publishing.1993. ISBN 978-0-340-56286-4..
  • Hungarolingua 1 – Magyar nyelvkönyv. Hoffmann, István; et al. Debreceni Nyári Egyetem. 1996. ISBN 978-963-472-083-6.
  • Hungarolingua 2 – Magyar nyelvkönyv. Hlavacska, Edit; et al. Debreceni Nyári Egyetem. 2001. ISBN 978-963-03-6698-4.
  • Hungarolingua 3 – Magyar nyelvkönyv. Hlavacska, Edit; et al. Debreceni Nyári Egyetem. 1999. ISBN 978-963-472-083-6.
  • "NTC's Hungarian and English Dictionary" by Magay and Kiss. ISBN 978-0-8442-4968-1. (You may be able to find a newer edition also. This one is 1996.)

Граматике

  • Gyakorló magyar nyelvtan / A Practical Hungarian grammar (2009, 2010). Szita Szilvia, Görbe Tamás. Budapest: Akadémiai Kiadó. 978 963 05 8703 7.
  • A practical Hungarian grammar (3rd, rev. ed.). Keresztes, László Debrecen: Debreceni Nyári Egyetem. 1999. ISBN 978-963-472-300-4..
  • Simplified Grammar of the Hungarian Language (1882). Ignatius Singer. London: Trübner & Co.
  • Practical Hungarian grammar: [a compact guide to the basics of Hungarian grammar]. Törkenczy, Miklós Budapest: Corvina. 2002. ISBN 978-963-13-5131-6..
  • Hungarian verbs and essentials of grammar: a practical guide to the mastery of Hungarian (2nd ed.). Törkenczy, Miklós Budapest: Corvina; Lincolnwood, [Ill.]. Passport Books.1999. ISBN 978-963-13-4778-4..
  • Hungarian: an essential grammar (2nd ed.). Rounds, Carol London; New York. Routledge.2009. ISBN 978-0-415-77737-7..
  • Hungarian: Descriptive grammar. Kenesei, István, Robert M. Vago, and Anna Fenyvesi London; New York. Routledge.1998. ISBN 978-0-415-02139-5..
  • Hungarian Language Learning References (including the short reviews of three of the above books)
  • Noun Declension Tables – HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. ISBN 978-963-9641-04-4.
  • Verb Conjugation Tables – HUNGARIAN. Budapest: Pons. Klett. ISBN 978-963-9641-03-7.

Друго

  • Abondolo, Daniel Mario: Hungarian Inflectional Morphology. Akadémiai publishing. Budapest. 1988. ISBN 978-963-05-4630-0.
  • Balázs, Géza: The Story of Hungarian. A Guide to the Language. Translated by Thomas J. DeKornfeld. Corvina publishing. Budapest. 1997. ISBN 978-963-13-4362-5.
  • Stephanides, Éva H. (ed.): Contrasting English with Hungarian. Akadémiai publishing. Budapest. 1986. ISBN 978-963-05-3950-0.

Спољашње везе

Енциклопедија Humana Hungarica

Речници

Билед

Билед (рум. Biled) је село и једино насеље истоимене општине Билед, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Валкањ

Валкањ (рум. Valcani) је село и једино насеље унутар истоимене општине Валкањ, која припада округу Тимиш у Румунији.

Ешелница

Ешелница (рум. Eșelnița) или Јешелница (рум. Ieșelnița) је село која припада округу Мехединци у Републици Румунији. Ешелница је административни центар истоимене општине у којој је и једино насеље.

Од Букурешта је удаљено 297 километара западно, од Дробета-Турну Северина 24 километара, од Крајове 122 km западно, а од Темишвара 147 километара.

Ловрин

Ловрин (рум. Lovrin) је село и једино насеље истоимене општине Ловрин, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Мађаризација

Мађаризација (мађ. Magyarosítás) је планирана и примењена етнички мотивисана асимилаторска политика, коју су извршиле власти у Мађарској у 19. и почетком 20. века. Та асимилаторска политика имала је за циљ да наметне језик и културу Мађара као доминантне у региону у односу на друге етничке заједнице. Према овој политици, друге етничке заједнице биле су присиљене да прихвате мађарски језик и мађарску националност.

Ницала су по Мађарској током 19. века "мађарска културна друштва" која су уз подршку државног апарата, мање-више насилно асимиловалa припаднике пре свега словенских народа. Године 1872. основано у Будимпешти Друштво за мађаризацију. Следеће 1873. године ниче у Пешти, Друштво за помађаривање Мађарски савез, који је предводио проф. Хечеи.

Може се рећи да је супремација мађарска ишла законодавним путем. Спроводила се различитим методама, на разним нивоима. Године 1840. мађарски језик је једини проглашен као званични у Угарској. По наредби Угарског сабора - православне црквене матице су вођене на мађарском језику, а са мађаризованим обликом личних имена. Православни свештеници су "само зато" морали знати мађарски. Десило се 1845-1848. године у Темишвару: водиле су се православне парохијске матице дупло, на српском и мађарском језику. Текла је 12. новембра 1868. године у Угарском сабору, расправа о Закону о равноправности народности. Превласт Мађара је озакоњена; даља судбина немађарских народности сада је зависила од њихове воље. Највише су се претопили Словаци протестанти, јер су са Мађарима исте вере у мешовитим срединама делили исте цркве. Био је потребан само пристрасни свештеник Мађар, па да све крене наопако.

Године 1879. уведен је као обавезан мађарски језик у све немађарске школе, од другог разреда. То је пратила обавеза уведена учитељима да владају мађарским језиком. А 1885. године пооштрена је наредба о оспособљавању учитеља основних школа да предају на мађарском језику. Стиже 1889. године вест: министарство просвете наређује да сви учитељи који су у том звању од пре 1880. године, морају да положе накнадни испит из мађарског језика, у државним учитељским школама, пред посебним комисијама. Апоњијев закон из 1907. године је сасвим подјармио школство у Угарској. Алберт Апоњи председник Угарске независне странке и министар просвете је огољено шовинистички настројен. То је реакција на државни попис из 1900. године: тада 82,3% немађарског народа није знало мађарски језик. У Апоњијевом законском предлогу једна од тачака била је уперена против учитеља "који не предају деци мађарски језик"; они су унапред оптужени да раде против државе. Ишло се свесно и упорно ка стварању јединствене мађарске етничке нације; то је водило ка потпуној асимилацији народности. Свака школа је сада обавезна да развија свест код ученика о припадности мађарској отаџбини и нацији. Апоњијевци су хтели милом или силом да све помађаре, за 40 година.

Паралелно са тим поремећај се шири и у "независно" судство. Од 30. августа 1886. године Перлески срески суд (у Банату) ће разматрати само оно што прими на мађарском језику, као што практикује и Краљевски окружни суд у Панчеву.

Када је реч о Србима православцима ту су први кораци били наметање мађарског језика у школама и државним органима, затим промене назива насеља и имена људи. Мађари су онда преко школа кренули мађаризацију, као најефикаснији пут. Школе су у највећој мери по закону из 1877. године биле подржављене. У њима је учитељ морао знати довољно добро пре свега мађарски државни језик. Увођење грађанске матичарске службе 1895. године која се служила мађарским језиком, помађарена су у великом броју имена и презимена. Добијали су државни "матричари" писана упуства (приручнике) како да немађарска лична имена преведу у мађарска, попут Коста у СИЛАРД, Александар у ШАНДОР, Димитрије у ДЕМЕ итд.

Уведен је 1880. године мађарски језик као званичан у све општине. Морало је доћи до запошљавања чиновника који су се служили тим језиком. Наређено је 1886. године: по мађарски се писма од сад адресирају!

У српском селу Орловату у Банату у два маха, 1886. и 1888. године среска и жупанијска власт покушавају милом да изврше помађаривање села. Нуди се као могућност да нови (од два понуђена) назив места бирају сами општински скупштинари: "Беркењи" или "Шашкере". Када то не буде прошло, стиже нови налог 1887. године, у којем се сада тражи "прилог". Политичка оптштина Орловат мора да се изјасни: да ли је вољна у који културни завод да се учлани са 50 ф. уписнине; да то буде као помагајућа свота. Сеоски кнез Ђурађ Накарада им поручује: Одбија се због оскудице општине и грађана Орловата. Оптерећени су и прековише разним порезима и другим давањима. Коначно 1888. године одбија општина Орловат – "племениту жупанију" (Торонталску у Великом Бечкереку) у њеном захтеву да своту за ширење мађарског језика определи - само због немаштине! Ипак ти атаци власти на аутономне општинске скупштине су дали резултат у околним селима. Мађарске новине објављују 17. априла 1888. године да је (мађаризација успела) у више околних места, дошло до промене назива: Фаркаждин у ФАРКАЖД, Уздин у УЈ ОЗОРА, Чента у ЛЕОПОЛДОВА, Сакуле у ТОРОНТАЛСИГЕТ итд. Орловат је сачувао тада име, идентитет и достојанство и тако ће остати следеће три деценије. Онда 2. фебруара 1911. новине пишу. "Промена имена места у Торонталској жупанији". По тој вести Министарство унутрашњих послова Угарске је наложило (масовну) измену назива места. По Закону из 1898. члан 4., и Предлогу Националног одбора за регистре и споменике се тако поступило. То је урађено (за утеху) и за немачка имена места, поред српских - у којима готово да нема мештана Мађара. Дошло је тако "силом закона" до промена имена чисто српског села Орловата, у помађарени назив Орлод.Најбоље средство за помађаривање које се само по себи намеће била је домобранска војска.

Интензивно помађаривање у јужној Угарској довело је до бројних апсурда. Тако су у неким некад српским местима у Мађарској, близу тада југословенске границе рукополагани свештеници Мађари. Остала је православна црква у месту где су сви Срби помађарени, па су верници након Првог светског рата, који више нису знали српски језик, добијали православне свештенике који су на мађарском језику чинодејствовали.

Борба за мађарску идеју је кренула са врха и ишла до најмањег села. Последњи кораци су били пред Први светски рат, када је укинута стара српска привилегована црквено-школска аутономија 1912. године. Када су мађарски шовинисти дирнули у српске цркве - српске светиње рат је био неизбежан. Две непуне године до избијања Великог рата (1914) Срби су још успевали да се боре новинским написима и зборовима; све друго им је било ускраћено.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Општина Велики Комлуш

Општина Велики Комлуш (рум. Comloşu Mare) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији.

Општина Гилад

Општина Гилад (рум. Ghilad) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Републици Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али ипак присутна (3% становништва).

Општина Добровник

Општина Добровник (словен. Dobrovnik, мађ. Dobrónak) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Добровник.

Општина Добровник је једна од општина са мађарском националном мањином у Словенији, а у општинским установама мађарски језик је козваничан са словеначким.

Општина Карпиниш

Општина Карпиниш (рум. Cărpiniş) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији.

Општина Ленаухајм

Општина Ленаухајм (рум. Lenauheim) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији.

Општина Лендава

Општина Лендава (словен. Lendava, мађ. Lendva) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени град Лендава.

Лендава је средиште мађарске националне мањине у Словенији, а у општинским установама мађарски језик је козваничан са словеначким.

Општина Ливезиле

Општина Ливезиле (рум. Livezile) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али и даље присутна (3% становништва).

Општина Сакалаз

Општина Сакалаз (рум. Săcălaz) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али и даље присутна (2,5% становништва).

Општина Фењ

Општина Фењ (рум. Foeni) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али и даље присутна (8% становништва).

Општина Ходош

Општина Ходош (словен. Hodoš, мађ. Hodos) је једна од општина Помурске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимено насеље Ходош.

Општина Ходош је једна од општина са мађарском националном мањином у Словенији, а у општинским установама мађарски језик је козваничан са словеначким.

Општине Словеније

Према Уставу Репубике Словеније, општина (словен. občina) је самоуправна локална заједница (тј. јединица локалне самоуправе), која обухвата подручје једног или више насеља која су повезана заједничким потребама и интересима становника. По словеначком Закону о локалној самоуправи, општина мора имати најмање 5.000 становника, али има и оних које због географских, пограничних, националних, историјских или привредних разлога имају тај положај и звање иако имају мање од 5.000 становника.

Градске општине: У послове општине спадају послови локалног значаја које општина може обављати самостално и који се тичу само становника општине. Град може добити статус градске општине ако има више од 10.000 становника и представља географско, привредно и културно средиште подручја у коме се налази. Међутим тај статус може добити и општина због историјских разлога. На градску општину држава може пренети послове из своје надлежности, а који утичу на развој града.

Званични језик: У свим општинама Словеније званични језик је Словеначки језик. Мађарски језик је други званични језик у 3 општине Прекомурја (Лендава, Добровник, Ходош), а италијански у 3 општине Словеначког приморја (Копар, Пиран, Изола).

Угро-фински језици

Угро-фински језици или фино-угарски језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку.

Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из протоуралског језика којим су се људи служили пре око 6.000 година.

Уралски језици

Уралски језици су језичка породица која укључује тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у Средњој Европи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.