Мађарска

Мађарска (мађ.  Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи.[2] Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.[3]

Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света.[4] Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке.[5][6][7] Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе.[8] Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње.[9] У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).[10]

Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.[11]

Мађарска
Magyarország  (мађарски)
Химна: Боже, благослови Мађаре!
(мађ. Isten, áldd meg a Magyart!)
Положај Мађарске
Главни градБудимпешта
Службени језикмађарски
Владавина
Облик државеПарламентарна република
 — ПредседникЈанош Адер
 — ПремијерВиктор Орбан
 — Председник Народне скупштинеЛасло Ковер
Историја
Независност
 — Оснивање Мађарске896.
 — Краљевина Мађарска1000.
 — Распад Аустроугарске1918.
 — Република Мађарска1989.
Приступ у ЕУ1. мај 2004.
Географија
Површина
 — укупно93.027,44 km2(109)
 — вода (%)0,74
Становништво
 — 2014.[1]9.879.000(87)
 — 2001.10.198.315
 — густина106,19 ст./km2(92)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2016.
 — укупно$265 милијарди(57)
 — по становнику$26.941(49)
Валутафоринта
 — код валутеHUF
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен.hu1
Позивни број+36

1 Такође и .eu као чланица Европске уније

Географија

Положај

Државе са којима се Мађарска граничи су: Словачка, Украјина, Румунија, Србија, Хрватска, Словенија и Аустрија. Површина државе износи 93.011,4 km². Мађарска се налази између 45° и 49° северне географске ширине, и 16° и 23° источне географске дужине.

Геологија и рељеф

Равнице Панонске низије покривају већи део Мађарске. Најважније регије у Панонској низији су Мала мађарска равница и Велика мађарска равница. Највиша тачка је 183 метра.

Прекодунавска Мађарска је брдовитији предео на западу од обронака Алпа у области Алпокаља (Алпска стопала) преко централне зоне Прекодунавских планина и Мечека до Вилањ планина на југу. Највиша тачка ове области је „Írott-kő“ висине 882 метра.

Највиши врхови налазе се на Карпатима на северу уз границу са Словачком као Северне мађарске планине (највиши врх: Кекеш, 1014 m).

Воде

Views of Balatonfüred and Lake Balaton from Tihany Peninsula, Hungary
Језеро Балатон

Мађарску дели по пола Дунав (Duna); друге велике реке су Тиса (Tisza) и Драва (Dráva), док на западу земље лежи велико језеро Балатон. Осим тога, Мађарска има највеће термално језеро на свету, језеро Хевиз.

Флора и фауна

Фитогеографски Мађарска припада средњоевропској провинцији циркумбореалне области у оквиру бореалног потцарства холарктичког флористичког царства.

Мађарска има 10 националнихпаркова, 145 резервата природе и 35 заштићених предела.

Клима

Клима је континентална, са хладним и влажним зимама и топлим летима, а релативна изолација карпатског басена понекад изазива суше. Просечна годишња температура је 9,7 °C. Највиша измерена температура је 41,9 °C у Кишкунхалашу 20. јула 2007. а најнижа −35 °C у Мишколцу 16. фебруара 1940. Просечна највиша температура лети је од 23 °C до 28 °C а просечна најниша зимска температура је од −3 °C до −7 °C. Просечне годишње падавине износе 600 mm. Област око Печуја се понекад сврстава у Средоземну климу али је ова област тек незнатно топлија од остатка земље и у њој такође зими пада снег.

Национални паркови

У Мађарској постоји 10 националних паркова. Национални паркови Агтелек и Хортобађ се налазе на списку Светске баштине

Историја

Пре досељавања Мађара

Данашња територија Мађарске је од 9. године. п. н. е. до краја 4. века била део римске провинције Паноније. У 4. веку су је населили Хуни под вођством Атиле, бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе Авари и Словени.

Arpadfeszty
Долазак Мађара у Панонску низију под вођством Арпада

Прапостојбина Мађара

Мађарска прапостојбина (Magyar Őshaza), је теоријска прапостојбина Мађара. Неки верују да је била смештена источно од Урала, док је неки стављају на западну страну. Најпоузданији извори је стављају на место данашњег аутономног округа Хантија-Мансија, Руске Федерације. Одатле су прото-Мађари се преселили јужно, на територије зване Магна Хунгарија.

Назив Магна Хунгарија [12] (лат. Magna Hungaria), први пут се спомиње у списима доминиканског Фратра Јулијана из 1235. године. То је локација где су се населили прото-Мађари и смештена је на западној страни планине Урал, у регији данас познатој по имену Башкортостан, што је аутономна област у Русији. Мађари су се одатле померали ка југозападу у населили Леведију и Етелкез, пре него што су дефинитивно се настанили на данашње просторе. Остатак прото-Мађара је остао и основао Паскатир у регији данашњег Башкоторстана.

Око 833. године, мађарска племена су живела у Магна Хунгарије која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.

Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењеза и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име Угари је потекло од турске речи On-Oghur што би значило десет племена[13], који се односио на седам мађарских и три кабарска племена.[14] Такође је и име Утигури Onoghur могући извор[15].

Мађарске хронике, традиција и историчари, мађарско порекло и идентитет везују за племена која су дошла у Карпатски басен у неколико таласа. Почетак је везан за Хуне, који су позвани од стране Римљана 361. Настављени су са Секељима, који тврде да су потомци Хуна. После 586. долазе Авари и на крају 895. Мађари са Арпадом на челу.

Као део мађарске нације рачунају се и припадници чланова народа староседелаца у Панонској низији и чланови неких других групе народа који су касније дошли и утопили се међу етничке Мађаре, као што су: Јаси, Кумани, Саси, Швабе, Словаци, Украјинци, Срби, Хрвати, Бугари и тако даље.

Средњовековна Угарска

Мађари су Панонију населили 896, под вођством Арпада. Мађари су 1001. примили хришћанство, а Свети Стефан Мађарски се крунисао за краља. Угарском су владали Арпадовићи од 1001. до 1301, након чега пада под страни утицај.

Краљевина Угарска је заузимала просторе данашње Мађарске, данашње Словачке, па све до Трансилваније (Ердеља) у данашњој Румунији, Карпатске Рутеније, Војводине (данашње северне Србије), и још неке мање територије. Поред овога у коегзистенцији са централним угарским краљевством у персоналној унији су биле и Хрватска и Славонија, које Аустроугарском нагодбом улазе у састав угарског дела царства. Све ове територије заједно са Краљевином Угарском су носиле заједнички назив Земље круне Светог Стефана и то од 1102. до 1918. године.

Први владари угарског краљевства су били из династије Арпадовића. У раном 14. веку, ова династија је била замењена са Анжујском династијом, а касније са Јагелонцима и такође у разним периодима са нединастичким, ненаследним, владарима Жигмундом Луксембуршким и Матијом Корвином.

Слабљење и пад Угарске

У Мохачкој бици 1526. Мађарска је претрпела пораз од стране Турака и престала да постоји као независна држава. После ове битке, један део Мађарске пада под власт Османског царства, други улази у састав Хабзбуршке монархије, док трећи (Трансилванија) постаје полунезависна држава под врховном влашћу Османског царства.

У оквиру Хабзбуршке монархије

Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија запоседа Трансилванију и отоманске територије у Панонској низији, тако да сви Мађари долазе под власт Хабзбурга. У периоду реформације, Мађари прилазе лутеранству и калвинизму.

Мађари су 1848. године подигли револуцију против Хабзбурга, захтевајући национална права. Оно што су Мађари тражили од Хабзбурга, нису хтели да дају немађарском становништву тадашње Угарске, што је један од разлога што су припадници осталих народности тадашње Угарске - Срби, Хрвати, Словаци и Румуни, стали на страну Хабзбурговаца. Мађари су изгубили рат, а самим тим нису ни остварили своја национална права.

Аустроугарска

После 1860. године, Хабзбуршка политика према Мађарима се мења, тако да је 1867. године Хабзбуршка монархија трансформисана у Аустроугарску, у којој је Угарска добила велики степен аутономије. Граница између Аустрије и Угарске је ишла реком Лајтом. 8. јуна 1867. Франц Јозеф је крунисан у Будиму круном Светог Стефана. Будим је постала његова резиденција као краља Угарске. Краљица Елизабета (Erzsébet királyné) је нарочито много времена проводила у Будиму са угарском аристократијом.

Мађарска у 20. веку

Овај уговор је остао пуноважан све до распада монархије 1918. године, када се после Првог светског рата и пораза Централних сила, Угарска краљевина распала, На централном подручју некадашње краљевине формирана је Мађарска Демократска Република, а остали делови бивше краљевине су припали националним државама немађарских народа, који су насељавали Угарску краљевину. Последњи монарх Аустроугарске, Карло I, крунисан је 1916. у Будимпешти као Карло IV, краљ Угарске. Напустио је престо 13. новембра 1918. и отишао у Швајцарску.

72% територије која је чинила Краљевину Угарску у Аустроугарској припало постојећим суседним земљама Аустрији и Румунији и новоформираним државама Чехословачкој и Краљевини Југославији. Новоформираној Пољској припао је Чарни Дунајец на Карпатима (део некадашље жупаније Арва), а град (жупанија) Фиуме (Ријека) припала је 1924. године Италији. Нове границе су озваничене и ратификоване 1920. године Тријанонским споразумом, остављајући око 3,5 милиона етничких Мађара ван матице. Ово је било уређено у складу са споразумом познатим као 14 тачака америчког председника Вудроа Вилсона. Након краткотрајних Мађарске Демократске Републике, Мађарске Совјетске Републике и Српско-мађарске републике Барања-Баја наступа период Краљевине Мађарске од 1920. до 1946.

У Другом светском рату (1939—1945), Мађарска је била на страни сила Осовине. Под командом регента Миклоша Хортија учествовала је у разбијању Југославије 1941. године због чега се тадашњи премијер Пал Телеки убио, после чега су мађарске трупе окупирале Бачку, Барању, Међумурје и Прекумурје. Одреди странке Стреласти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима на окупираним територијама посебно у току Новосадске рације.

Народна Република Мађарска је у периоду 1945—1989. била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. под вођством Имре Нађа али је она угушена а Мађарском је владао Јанош Кадар до слома комунизма. Држава је 1989. након револуције извршила транзицију у демократски вишепартијски систем и прешла на капиталистичко уређење слободног тржишта и променила име у Република Мађарска.

Мађарска је чланица Европске уније од 1. маја 2004. године.

Ступањем на снагу новог Устава 1. јануара 2012, име државе се променило из Република Мађарска (мађ. Magyar Köztársaság) у Мађарска (мађ. Magyarország).

Становништво

Према попису[16] из 2011. у Мађарској живи 9.937.628 становника. Од тога Мађари чине 83,7%, Роми (3,1 %), Немци (1,3 %), Словаци (0,3%), Румуни (0,2%), Хрвати (0,2%) Срби (0,1%) и други (0,6%). Чак 14,7% одбило је да се изјасни.

Око 99% становништва говори мађарски, угрофински језик који није у сродству ни са једним суседним језиком. Заштићени мањински језици су грчки, немачки, румунски, словачки, словеначки, српски и хрватски језик.

Интраетничке групе Мађара су: Секељи, Палоци, Кумани, Јаси, Јасу и Чанго Мађари.

Неке суседне земље имају знатне мађарске мањине, поготово Словачка, РумунијаТрансилванији) и СрбијаВојводини).

Број становника Мађарске је 9.937.628 (2011).

Вероисповест: римокатолици (39%), калвинисти (11,6%), лутерани (2,2%), гркокатолици (1,8%), друге религије (1,9%), неизјашњени (27,2%) и без религије (16,7%).

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Мађарске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[17]

Највећи градови

У Мађарској званично постоји 298 градова. Највећи и једини милионски град је престоница државе, Будимпешта, а затим следе: Дебрецин, Сегедин, Мишколц, Печуј, Ђер, Њиређхаза, Кечкемет, Секешфехервар.

 

Извор: ?
Град Жупанија Популација
Торонто
Будимпешта
Дебрецин
Дебрецин
Сегедин
Сегедин
1. Будимпешта Будимпешта 1.740.041 Мишколц
Мишколц
Печуј
Печуј
Ђер
Ђер
Њиређхаза
Њиређхаза
2. Дебрецин Хајду-Бихар 207,594
3. Сегедин Чонград 170,052
4. Мишколц Боршод-Абауј-Земплен 166,823
5. Печуј Барања 156,801
6. Ђер Ђер-Мошон-Шопрон 131,564
7. Њиређхаза Саболч-Сатмар-Берег 117,658
8. Кечкемет Бач-Кишкун 114,226
9. Столни Београд Фејер 101,722
10. Сомбатхељ Ваш 79,348
11. Солнок Јас-Нађкун-Солнок 74,341
12. Татабања Комаром-Естергом 70,003
13. Капошвар Шомођ 67,686
14. Ерд Пешта 65.277
15. Веспрем Веспрем 64.024
16. Бекешчаба Бекеш 63.752
17. Залаегерсег Зала 61.849
18. Шопрон Ђер-Мошон-Шопрон 61.390
19. Јегра Хевеш 56.166
20. Велика Канижа Зала 49.302

Привреда

Привреда Мађарске је средње величине, структурно, политички и институционално отворена тржишна високодоходовна економија, део јединственог тржишта Европске уније. Привреда Мађарске је прошла кроз период либерализације тржишта од почетка 90их као део транзиције из социјалистичке у тржишну економију, попут већине осталих држава бившег Источног блока. Мађарска је чланица Организације за економску сарадњу и развој од 1995, Светске трговинске организације од 1996, и чланица Европске уније (након референдума где је остварена подршка 83,8 % изашлих гласача) од 2004. Мађарска је прва држава у којој је отворено представништво кинеске агенције за промоцију инвестицја.

Приватни сектор чини 80% БДП Мађарске. Стране инвестиције и власништво фирми је распрострањено, а кумулативне стране инвестиције износе више од 70 милијарди долара. Главне привредне гране су рударство, металургија, производња грађевинских материјала, прехрамбена индустрија, текстилна индустрија, хемијска а посебно фармацеутска индустрија и производња аутомобила. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир, шећерна репа, као и месне прерађевине, од свињског, говеђег и живинског меса и млечни производи.

Валута Мађарске се зове форинта (знак: Ft; код: HUF) која је уведена 1946. Мађарска као чланица Европске уније је у обавези да ради на увођењу заједничке валуте евра што подразумева испуњавање мастрихтских критеријума.

У последње време структура страних директних инвестиција је померена из јефтине текстилне индустрије и прехрамбене индустрије у производњу аутомобила, обновљиве енергије, информационе технологије и туризам.

Политика

Országház (509. számú műemlék) 42
Зграда парламента у Будимпешти

Председника Мађарске (Elnök) бира парламент сваких 5 година. Председник има малу стварну власт, он предлаже председника владе парламенту који га бира, и има улогу главнокомандујућег.

Премијер (министар-председник, Miniszterelnök) има главну улогу у извршној власти у складу са Уставом Мађарске. Председник владе бира и смењује министре по сопственом нахођењу. Сваки кандидат за министра мора проћи отворено испитивање пред једним или више парламентарних одбора, те га председник мора формално прихватити.

Мађарски парламент (државни сабор, Országgyűlés) је једнодоман и има 199 заступника. То највише државно тело предлаже и одобрава законе које предлаже премијер. Странка мора освојити најмање 5% гласова грађана да би ушла у парламент. Државни избори за парламент одржавају се сваке 4 године.

Уставни суд Мађарске (Alkotmánybíróság) је највише судско тело, има 15 чланова и право да спречи законе које оцени неуставним (не односи се на законе усвојене двотрећинском већином).

Устав Мађарске (основно закон, Alaptörvény) је усвојен 18. априла 2011, а ступио је на снагу 1. јануара 2012. године. Наследио је Устав из 1949. (детаљно ревидиран 1989). У марту 2013. парламент је усвојио сет амандмана који су проширили круг лица овлашћених да покрећу поступак пред Уставним судом, ограничили делокруг Уставног суда, утврдили обавезну старосну границу за пензионисање за судије и тужиоце, утврдили обавезу студената да одређени период раде у Мађарској као надокнаду за школарину, ограничили предизборну пропаганду на државне медије, као и нагласили улогу породице и дозволили властима да у одређеним зонама забране боравак бескућника.

Административна подела

Madjarska mapa
Карта Мађарске

Мађарска је службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

Географски и политички Мађарска је подељена на:

Саобраћај

Hungary Motorways 01.2013
Мрежа ауто-путева у Мађарској

Мађарска се налази у средишњем делу Панонске низије, па је изразито равничарска земља, што погодује развоју свих видова саобраћаја. Друга важна особина земље значајна за саобраћај је да је Мађарска подунавска земља.

Мађарска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водени саобраћај. Будимпешта, као престоница државе, до те мере је значајан чвор у државној саобраћајној мрежи, да се каже да „сви путеви воде до Будимпеште“.

Railway map of Hungary
Карта железничке мреже у Мађарској

Укупна дужина железничке мреже у Мађарској је 7.606 km (1998. године), од чега је око 97% стандардне ширине колосека. Електрифицирано је 2.270 km железнице, а дужина пруга са двојним колосеком је 1.236 km. Ово говори о развијености железничке мреже и може се рећи да свако значајније место у земљи има железничку станицу и везу железницом. Главни железнички чвор је Будимпешта. Будимпешта је такође једини град у Мађарској са градском железницом и са метро системом, једним од најстаријих у свету (погледати: Будимпештански метро).

Укупна дужина друмских путева у Мађарској је 188.490 km, од чега је са чврстом подлогом 81.950 km. Дужина ауто-путева тренутно износи 1.013 km (2007. године), али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница.

Данашњи државни ауто-путеви и они који ће бити изграђени у блиској будућности повезују престоницу Будимпешту са ободом земље и престоницама суседних земаља. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двозначне називе „М+број“.

Мађарска је континентна земља и стога нема поморских лука. Од лука у околним земљама највећи значај за њену привреду има лука Ријека у Хрватској. Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја. Дужина речних водених путева у Мађарској је 1373 km (1997. године).

Најважнији водени пут у земљи је река Дунав, важан паневропски пловни пут (Коридор 7) који повезује средњу Европу са облашћу Црног мора и Балкана. Важне луке на Дунаву су: Будимпешта, Баја и Дунаујварош. Дунав је такође важна туристичка маршрута у Мађарској и данас је све више марина и других туристичких садржаја дуж његових обала. Поред Дунава пловна је и река Тиса, а постоје и пловни канали.

У Мађарској постоји 45 званично уписаних аеродрома, од којих је 16 са чврстом подлогом. 5 аеродрома у држави има а IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је будимпештански Међународни аеродром „Франц Лист“ (Ферихеђ), удаљен 16 km југоисточно од града. То је био и једини државни аеродром до 1994. године. Због свог изваредног положаја овај аеродром је и важан регионални саобраћајни чвор. Други по значају аеродром је Међународни аеродром „Шармелек“, који је највише окренут туризму на Балатону. Аеродроми у Ђеру, Дебрецину и Печују су пред отварањем.

Светска баштина

Hungarian folklore
Мађарски фолклор.

На списку Светске баштине Унеска налазе се следећа места[18]:

За будуће уписе, Мађарска је предложила дворац у Естергому, полуострво Тихањ на Балатону, будимске термалне пећине, дворац и паркове Вишеграда, систем утврђења и ушће реке Вах у Дунав у Коморану, мрежу сеоског архитектонског наслеђа, државну фарму у Мезехеђешу, дрвене цркве северног Карпатског басена, фосиле из Ипољтартноца, предмодернистичку архитектуру Едена Лехнера и границе Римског царства у Мађарској.

Види још

Референце

  1. ^ Hungarian Central Statistical Office Census Data 2011. Приступљено 28 March 2013.
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Rosenhouse & Kowner 2008, стр. 82.
  4. ^ Fenyo 2007, стр. 1.
  5. ^ Hungary - Overview | Open-Site.org
  6. ^ Bernstein, Richard (9. 8. 2003). „East on the Danube: Hungary's Tragic Century”. The New York Times. Приступљено 11. 11. 2008.
  7. ^ „Hungary”. Encarta. Архивирано из оригинала на датум 1. 11. 2009. Приступљено 12. 11. 2008.
  8. ^ World Bank Country Classification, 2007
  9. ^ „UNWTO World Tourism Barometer” (PDF). World Tourism Organization. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 7. 2012. Приступљено 30. 7. 2012.
  10. ^ „Search – Global Edition – The New York Times”. International Herald Tribune. 29. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2009. Приступљено 20. 9. 2009.
  11. ^ „Мађарска: Контроверзни устав ступио на снагу”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 1. 2012. Приступљено 3. 1. 2012.
  12. ^ The long and wonderful voyage of Frier Iohn de Plano Carpini, Приступљено 11. 4. 2013.
  13. ^ Marcantonio 2002, стр. 33.
  14. ^ Rady 2000, стр. 12.
  15. ^ Sinor 1990, стр. 143.
  16. ^ 2011 Hungary Census Report
  17. ^ Hungary - Atlas of Genetic Genealogy
  18. ^ Hungary

Литература

Спољашње везе

Аустроугарска

Аустроугарска (нем. Österreich-Ungarn; мађ. Ausztria-Magyarország) или Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie; мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König; срп. цар и краљ)), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Будимпешта

Будимпешта (мађ. Budapest /ˈbudɒpɛʃt/ Hu-Budapest.ogg — Будапешт), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је жупанија Пешта.

Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Врсте предузећа по државама

С обзиром да је предузеће основни субјект привређивања на коме почива привредни и целокупни друштвени развој, од изузетног значаја су његов организациони и циљни аспект.

Жупаније Мађарске

Мађарска је од 1950. године службено подељена на 40 покрајина: 19 жупанија (мађ. megye), 20 градских жупанија (мађ. megyei város) и главни град (мађ. föváros), Будимпешту.

Мађарска је такође подељена на Еврорегије. Има их укупно седам.

Краљевина Мађарска

Краљевина Мађарска (мађ. Magyar Királyság) је службени назив који се користио за мађарску државу од 1920. до 1946. године, када је формирана Народна Република Мађарска.

Краљевина Угарска (1000—1918)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae, мађ. Magyar Királyság, нем. Königreich Ungarn) била је монархија у средњој Европи, која је постојала од средњег вијека до 20. вијека (1000—1918). Кнежевина Угарска се успоставила као хришћанска краљевина крунисањем првог краља Стефана I у Острогону око 1000. године; његова породица (династија Арпад) била је челу монархије 300 година. Од 12. вијека, краљевина постоје европска средња сила у Западном свијету.

Током османске окупације средишег и јужног подручја Угарске у 16. вијеку, земља је подијељена на три дијела: хабзбуршку Краљевину Угарску, османску Угарску и полунезависну Кнежевину Трансилванију. Хабзбрузи су били на угарском пријестолу све од Мохачке битке до 1918. године и играли су кључну улогу у ратовима против Османског царства.

Од 1867. године територије повезане са угарском круном постале су дио Аустроугарске под назовим Земље круне Светог Стефана. Монархија је окончана збацивање с пријестола Карла IV 1918, када је Угарска постала република. Краљевство је номинално обновљено током „Намјесништва” од 1920. до 1946, када је отпочела совјетска окупација.

Краљевина Угарска је била мултиетничка држава од свог оснивања до Тријанонског споразума и обухватала је подручје данашње Мађарске, Пољске, Словачке, Румуније, Србије и осталих држава са којим данас Мађарска дијели државну границу. Од 1102. године укључивала је и Хрватску, која је била у персоналној унији са њом, уједињену под угарским краљем.

Мађари

Мађари (мађ. Magyarok; у историјском контексту називани и Угари или Угри) су угарски народ из групе угро-финских народа, који претежно живи у Мађарској, где чини преко 90% становништва. Стари Мађари су пореклом са Урала, а у Панонску низију су се доселили у 9. веку, где су се мешали са локалним, претежно словенским становништвом, чиме су изгубили своје оригиналне етничке особине. Мађари су претежно Хришћани 75% римокатоличке и протестантске вероисповести, а говоре мађарским језиком, који припада угро-финској групи уралске породице језика.

Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Мађарска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Мађарске представљало је једанаест учесника (6 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 10 дисциплина (5 мушких и 5 женских)., На овом првенству Мађарска је по броју освојених медаља делила 26. место са једном освојеном медаљом (сребрна). Оборен је један лични рекорд и остварена су два најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мађарска је са 2 учесника у финалу делила 30. место са 8 бодова.

Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Мађарска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа учествовала петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Мађарске представљало је 12 учесника (5 мушкараца и 7 жена) који су се такмичили у 8 дисциплина (3 мушке и 5 женских)., На овом првенству Мађарска није освојила ниједну медаљу. Оборен је 1 национални и 6 лична рекорда и остварена су 9 најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мађарска је са 3 учесника у финалу делила 24. место са 13 бодова.

Мађарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Мађарска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Мађарске представљало је 16 учесника (6 мушкараца и 10 жена) који су се такмичили у 12 дисциплина (5 мушких и 7 женских)., На овом првенству Мађарска је по броју освојених медаља делио 29. место са 2 освојене медаље (1 сребрна и 1 бронзана).. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мађарска је са 3 учесника у финалу делила 26. место са 16 бодова.

Мађарска на избору за Песму Евровизије

Мађарска је до сада учествовала 17 пута, још од њиховог првог учешћа 1994. године. Мађарска је покушала учествовати 1993, али није успела проћи квалификациону рунду.

Прво учешће Мађарске сматра се најуспешнијим до данас, јер је представница Фридерика заузела 4. место. Наредних 13 година, Мађарска није успела да се пласира у првих 10, док је Мадги Ружа заузела 9. место 2007. године. Затим је 2013. године БајАлекс заузео 10. место, а 2014. године су остварили други најбољи резултат, када је Андраш Калај Саундерс заузео 5. место.

Мађарска на олимпијским играма

Мађарска је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1896. године, када су отворене прве Олимпијске игре модерног доба. На тим првим Олимпијским играма Мађарска је имала укупно седам представника у шест различитих спортова. Ових седам такмичара је учествовало у 15 различитих дисциплина и освојили су 2 златне медаље, једно сребро и три бронзе.

Од тада Мађарска је имала своје представнике на свим Летњим олимпијадама, осим 1920. и 1984. године, и на свим Зимским олимпијским играма.

До 1918. године није била независна држава, већ део Аустроугарске, али су Аустрија и Угарска (Мађарска) наступале одвојено на Олимпијским играма.

Мађарски представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу освојили укупно 465 медаља, са тим да се у дисциплини Мачевање налазе на трећем месту. По броју освојених медаља Мађарска предводи нације које никада нису имале прилику да буду домаћини Олимпијских игара.

Национални олимпијски комитет за Мађарску је Мађарски олимпијски комитет, који је основан и уједно признат 1895. године.

Мађарска револуција 1956.

Мађарска револуција из 1956. године је био спонтани револт против комунистичке владе Мађарске и њених наметнутих Совјетских патрона, која је трајала у периоду од 23. октобра до 10. новембра. Дотадашњи премијер Имре Нађ са још неколико сарадника склонио се у југословенску амбасаду у Будимпешти, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар. Упркос гаранција нових власти да неће прогонити политичке затворенике, Нађ је после напуштања амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтираног процеса погубљен у јуну 1958.

Почела је као студентска демонстрација пред зградом парламента у Будимпешти, да би у свом врхунцу укључила и десетке хиљада људи из целе Мађарске од којих су многи изгубили животе. Преко 200.000 мађарских становника су постали избеглице, 13.000 је било затворено.

Мађарска у Другом светском рату

У Другом светском рату Краљевина Мађарска била је савезник Сила Осовине.

Мађарска форинта

Форинта (мађ. forint,, ИСО кôд: HUF) је званична валута Мађарске. Званично се дели на 100 филера иако нису у оптицају од 1999. Међународна ознака је HUF 348 а ознака у мађарском језику Ft. Валуту издаје Мађарска Народна Банка. Инфлација у 2013. износи 1,7 %.

Постоје новчанице од 200, 500, 1000, 2000, 5000, 10 000 и 20 000 форинти и ковани новац у износима од 5, 10, 20, 50, 100 и 200 форинти.

Форинте су замениле претходну валуту пенгов. Пре тога је била у оптицају од 1867. до 1892. у оквиру Аустроугарског царства када је заменила круна.

Име је добила по Фиренци где су се ковали златници у средњем веку.

Региони Мађарске

Поред жупанија, у Мађарској постоји и званична подела на регионе. Мађарска је подељена на седам региона и то по географској основи. Свака од ових регија је на неки начин различита по културној и демографској историји.

Ових седам региона су створени 1999. године, по законском акту 1999/XCII, који је заменио претходни из 1996. године 1996/XXI. Ове регионалне дивизије, очекује се, ће заменити садашњих двадесет административних јединица у деветнест и главни град. Садашњи региони ће бити груписани у ове нове административне јединице.

Списак региона:

Северна Мађарска којој припадају жупаније Боршод-Абауј-Земплен, Хевеш и Ноград.

Северна велика равница којој припадају жупаније Хајду-Бихар, Јас-Нађкун-Солнок и Саболч-Сатмар-Берег.

Јужна велика равница којој припадају жупаније Бач-Кишкун, Бекеш и Чонград.

Централна Мађарска којој припадају жупаније Пешта и главни град Будимпешта.

Централна прекодунавска којој припадају жупаније Комаром-Естергом, Фејер and Веспрем.

Западна прекодунавска којој припадају жупаније Ђер-Мошон-Шопрон, Ваш и Зала.

Јужна прекодунавска којој припадају жупаније Барања, Шомођ и Толна.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

Фудбалска репрезентација Мађарске

Фудбалска репрезентација Мађарске је под контролом Фудбалског савеза Мађарске. Своје сјајне тренутке Мађарска фудбалска репрезентација је имала пред Други светски рат 1938. а своје звездане током педесетих година 20. века, када су били иноватори и носиоци новог таласа у концепцији игре и тактици, увођење у игру повученог центарфора, Нандор Хидегкути и мењање стандардних позиција бекова, крила и централних везних играча. У последњих тридесет година мађарски фудбал је пао на ниске гране и репрезентација се од 1986. године квалификовала тек на једно значајно такмичење (ЕП 2016).

Национални паркови Мађарске
Име Основан Слика
Национални парк Хортобађ 1972. Hortobagy-ziehbrunnen
Национални парк Кишкуншаг 1975. Tiszaalpár 045
Национални парк Бук 1976. Bukk
Национални парк Агтелек 1985. Jászó52
Национални парк Ферте-Ханшаг 1991. Fertőd-Hanság nemzeti park Sarród
Национални парк Дунав Драва 1996. Gemenci erdő - Lassi - 1409
Национални парк Кереш-Марош 1997. Kettos-Koros-Bekes
Национални парк Прибалатонска висија 1997. Badacsonytomaj látkép
Национални парк Дунав-Ипољ 1997. Esztergom-Kerek-to
Национални парк Ершег 2002. Őriszentpéter2v
Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.