Мађари у Србији

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

Мађари у Србији
Szerbiai Magyarok
Flag of the Hungarians in Vojvodina (2005 proposal)
Застава Мађара у Војводини
Catherine.0.arpad-1-
Hunyady Júlia szerb fejedelemné
Имре Варади
Kosztolányi Dezső portréja (Székely Aladár, 1935) – crop
Nh nadj kosta
K007 ida sabo
IstvanSeli
Palfi-Bela
NadjFranjo
Zoltan Dani
Ištvan Pastor, jun 2012
Monica Seles 1991
Albert Nađ, 2007.jpg
Ervin Katona 2010
Arpad Šterbik, BM Ciudad Real - Handball Spain (01)
Magdi Rúzsa performing at the ESC 2007 in Helsinki.jpg
Укупна популација
253.899 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
Војводина
Језици
српски и мађарски
Религија
претежно католичка, простентанска мањина
Сродне етничке групе
Мађари
Voivodina Hungarians national costume and dance 2
Народна ношња Мађара у Западној Бачкој (околина Сомбора)

Пописи Србије

Мађари према националној припадности, по пописима 1948–2011.

  • 1948: 433.701
  • 1953: 441.907
  • 1961: 449.587
  • 1971: 430.314
  • 1981: 390.468
  • 1991: 343.800
  • 2002: 293.299
  • 2011: 253.899[2]

Историја

Северне делове данашње Србије, који су укључени у састав Угарске у 10. веку, почели су да насељавају Мађари. После отоманског освајања северних територија данашње Србије у 16. веку, највећи део мађарског становништа је напустио област. Мађари су поново почели да насељавају северне делове данашње Србије после успоставе Хабзбуршке власти крајем 17. и почетком 18. века. Према попису из 1880., Мађари су били трећа по величини етничка група у региону са 22,6% (највише је било Срба (35,5%), затим Немаца (24,4%)). По наредном попису из 1890, Мађари су били друга по величини етничка група (24,4%) (Срба је било 34,4%, а Немаца 24,2%). Проценат Мађара је порастао на 28,1% по попису из 1910, а од 1918. опада, да би их 2002. године било 14,28%., а сами врхунац опадања показао се на задњем попису 2011. године, где је Мађара било око 13%.

Распрострањеност

Vojvodina ethnic2011 hungarians
Проценат Мађара у градовима и општинама у Војводини 2011.

Готово 99% Мађара у Србији живи у њеној северној покрајини Војводини, где у осам општина чине апсолутну или релативну већину. Општине са апсолутном мађарском већином су: Кањижа (86,52%), Сента (80,51%), Ада (76,64%), Бачка Топола (58,94%), Мали Иђош (55,92%) и Чока (51,56%). Општине са релативном мађарском већином су Бечеј (48,83%) и Суботица (38,47%). Град Суботица је образовни, културни и политички центар војвођанских Мађара.

Насеља у Србији са мађарском већином

Vojvodina ethnic2002
Етнички састав АП Војводине према попису из 2002. (по општинама)
Vojvodina ethnic2011
Етнички састав АП Војводине према попису из 2011. (по општинама и градовима)
National costume and dance Csárdás
Народна ношња Мађара из Скореновца

Списак насеља у Србији са апсолутном или релативном мађарском већином (по попису из 2002).

Град Суботица (мађ. Szabadka város)):

Општина Бачка Топола (мађ. Topolya község):

Општина Мали Иђош (мађ. Kishegyes közság):

Општина Кањижа (мађ. Magyarkanizsa község):

Општина Сента (мађ. Zenta község):

Општина Ада (мађ. Ada község):

Општина Бечеј (мађ. Óbecse község):

Општина Чока (мађ. Csóka község):

Општина Нови Кнежевац (мађ. Törökkanizsa község):

Општина Кикинда (мађ. Nagykikinda község):

Општина Нова Црња (мађ. Magyarcsernye község):

Општина Житиште (мађ. Begaszetgyörgy község):

Град Зрењанин (мађ. Nagybecskerek község):

Општина Сечањ (мађ. Torontálszecsány község):

Општина Ковачица (мађ. Antalfalva község):

Општина Пландиште (мађ. Zichyfalva község):

Општина Вршац (мађ. Versec község):

Општина Бела Црква (мађ. Fehértemplom község):

Општина Ковин (мађ. Kevevára község):

Општина Панчево (мађ. Pancsova község):

Општина Ириг (мађ. Ürög község):

Општина Оџаци (мађ. Hódság község):

Општина Сомбор (мађ. Zombor község):

Општина Апатин (мађ. Apatin község):

Поред наведених општина, Мађари чине значајну мањину и у општинама Темерин (мађ. Temerin), Србобран (мађ. Szenttamás), Нови Бечеј (мађ. Törökbecse), Нови Сад (мађ. Újvidék) и Кула (мађ. Kúla).

Vojvodina - Udeo Madjara po naseljima 2002

Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године

Vojvodina-Hungarians-2011

Проценат Мађара у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима

Hungarians in vojvodina2002

Мађари у Војводини 2002. године

Vojvodina languages2002

Мађарски језик у Војводини 2002. године

Vojvodina-Ethnic-2011-op

Мађари у Војводини 2011. године

Vojvodina languages2011

Мађарски језик у Војводини 2011. године

Vojvodina hungarian map

Општине и градови Војводине у којима је мађарски језик у службеној употреби

Subotica ethnic mun

Мађари у општини Суботица, према попису из 2002. године

Култура и информисање

Новине, часописи и интернет портали

  • Мађар Со (Magyar Szó), су дневне новине на мађарском језику, које излазе у Суботици, Сенти и Новом Саду. До 2006. седиште листа је било искључиво у Новом Саду.
  • Хет Нап (Hét nap), недељник из Суботице
  • Чалади кер (Családi kör), недељник из Новог Сада
  • Хид (Híd), књижевни часопис из Новог Сада
  • Изенет (Üzenet), књижевни часопис из Суботице
  • Symposion, књижевни часопис из Новог Сада
  • EX-Symposion, књижевни часопис из Веспрема, основан од стране писаца који су почетком деведесетих година емигрирали из Војводине у Мађарску, објављује писце из Војводине
  • Орбис (Orbis), двојезични књижевни часопис из Кањиже
  • Шикољ (Sikoly), књижевни часопис из Мужље
  • Вајдашаг Ма (Vajdaság Ma), информативни интернет портал
  • Вајдашаг Портал (Vajdaság Portál), информативни интернет портал
  • зЕтна (zEtna), књижевни интернет портал
  • Арач (Aracs), часопис за питања из друштвеног јавног живота, излази у Суботици

Културни центри

  • Мађарски културни центар "Непкер" у Суботици[3]
  • Мађарски културни центар "Петефи Шандор" у Новом Саду[4]
  • Мађарски културни центар "Колегијум хунгарикум" у Београду[5]

Познате личности мађарског порекла

Monica Seles interview
Моника Селеш (1995)

Политичке организације

Највеће мађарске политичке партије у Србији су:

  • Савез војвођанских Мађара (председник је Иштван Пастор),
  • Демократска заједница војвођанских Мађара (председник је Арон Чонка) и
  • Демократска партија војвођанских Мађара, (председник је Андраш Агоштон).
  • Грађански савез Мађара, (председник је Ласло Рац Сабо)
Hungarian Regional Autonomy02 map
Мађарска регионална самоуправа коју је предложио Савез војвођанских Мађара

Све четири странке учествују у локалним властима у општинама Војводине у којима је мађарско становништво већинско (погледати чланак: Мађарска регионална самоуправа). Савез војвођанских Мађара (СВМ) учествује у власти Аутономне Покрајине Војводине. На парламентарним изборима 2007. СВМ је добио три мандата у Народној скупштини Републике Србије. Наком избора 2008, изборна листа „Мађарска коалиција“ коју чине Савез војвођанских Мађара, Демократска странка војвођанских Мађара и Демократска заједница војвођанских Мађара, добила је 4 мандата у Скупштини Србије.

Види још

Референце

  1. ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Непознати параметар |Приступљено= игнорисан (помоћ)
  2. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
  3. ^ http://www.mnt.org.rs/sr-latn/nepkor-magyar-muveledosi-kozpont-0
  4. ^ http://www.mnt.org.rs/sr-latn/petofi-sandor-magyar-muvelodesi-kozpont
  5. ^ ​Изненађена сам лепотама Србије („Политика”, 9. јануар 2019)

Спољашње везе

Čaba Silađi

Čaba Silađi (mađ. Szilágyi Csaba; Senta, 23. avgust 1990) srpski je plivač mađarskog porekla. Osnovni stil mu je prsni.

Ђула Мештер

Ђула Мештер (мађ. Mester Gyula; Суботица, 3. април 1972) бивши је српски одбојкаш.

Јожеф Каса

Јожеф Каса (мађ. Kasza Јózsef; Суботица, 6. фебруар 1945. — Суботица, 3. фебруар 2016) био је политичар, економиста и банкар мађарског порекла који је живео у Србији.

Био је заменик премијера Србије у влади Зорана Ђинђића и председник савеза војвођанских Мађара. До своје смрти Каса је био почасни члан у овој странци.

Ухапшен је 20. новембра 2012. године током истраге у афери „Агробанка”. У притвору је био до 12. фебруара 2013. године, а против њега није подигнута оптужница. У јулу 2013. године постао је главни и одговорни уредник Суботичких новина.Био је ожењен новинарком Илдиком, с којом има сина. Из првог брака има кћерку и сина.

Алберт Нађ

Алберт Нађ (мађ. Nagy Albert; Земун, 29. октобар 1974) је бивши српски фудбалер мађарске националности. Играо је на позицији везног играча. Одиграо је 45 утакмица за репрезентацију Србије и Црне Горе и постигао три гола.

Арпад Штербик

Арпад Штербик (мађ. Sterbik Árpád, шп. Arpad Sterbik; Сента, СФРЈ, 22. новембар 1979) је шпански (од 2008) рукометаш мађарског порекла, који тренутно наступа за Веспрем. Рукометну каријеру је почео у родној Ади, где му живе родитељи, у РК Потисје Ада. Његова рођена сестра Андреа је била успешна рукометашица у Републици Мађарској. У својој каријери бранио је и боје репрезентације СР Југославије. Игра на позицији голмана. Играо је и за РК Југовић из Каћа, мађарски РК Веспрем и шпанске тимове Сијудад Реал, Атлетико Мадрид и Барселону. Са репрезентацијом Југославије освојио је 2 бронзане медаље на светским првенствима 1999. и 2001. године. Поседује шпанско држављанство од 2008. године.Арпад Штербик је изабран за најбољег играча на свету 2005. године од стране Међународне рукометне федерације.

Бела Палфи

Бела Палфи (мађ. Pálfi Béla; Велики Бечкерек, 16. фебруар 1923 — Зрењанин, 9. септембар 1995) је бивши фудбалер Спартака, Партизана, Црвене звезде и југословенски фудбалски репрезентативац.

Жолт Дер

Жолт Дер (рођен 25. марта 1983. у Суботици) је професионални бициклиста и репрезентативац Србије. Тренутно вози у италијанском тиму „Ћентри дела калцатура“.

Золтан Дани

Золтан Дани (мађ. Dani Zoltán, Скореновац, 23. јул 1956) је пензионисани пуковник против-ваздушне одбране Војске Југославије који је командовао јединицом (3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде) која је током НАТО агресије на СР Југославију, у ноћи 27. марта 1999. године срушила авион Америчког ратног ваздухопловства Ф-117 Ноћни јастреб у атару сремског села Буђановци, што представља први и једини потврђени губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији. У почетку непознат јавности користио је псеудоним Гвозден Ђукић. Међутим, након пензионисања, открио је свој прави идентитет.

Иштван Пастор

Иштван Пастор (мађ. Pásztor István; Нови Кнежевац, 20. август 1956.), је политичар из Србије мађарског порекла. Тренутно је председник Скупштине АП Војводине.

Председник је странке Савез војвођанских Мађара, а по занимању дипломирани правник. Био је кандидат за председника Србије на изборима 2008 и 2012.

Коста Нађ

Коста Нађ (мађ. Nagy Kosztá; Петроварадин, 13. мај 1911 — Београд, 19. новембар 1986), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Лајош Чаки

Људевит Лајош Чаки (Нови Сад, 1869 — Лепоглава, јун 1936), ткачки радник, револуционар и политички затвореник.

Михаљ Серво

Михаљ Серво (мађ. Szervó Mihály; Велики Бечкерек, 6. децембар 1900 — Јајинци, код Београда, 19. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Моника Селеш

Моника Селеш (мађ. Szeles Mónika, енгл. Monica Seles; Нови Сад, 2. децембар 1973) је бивша југословенска, а касније америчка професионална тенисерка мађарског порекла – бивша најбоља тенисерка света. За време своје каријере освојила је 9 гренд слем турнира. Најмлађа је тенисерка која је освојила Ролан Гарос. Била је доминантна тенисерка 1991. и 1992, али се морала повући из тениса 1993. године, због повреде коју је добила на турниру у Хамбургу када ју је гледалац из публике убо ножем. Тенису се вратила 1995, али није успела доћи до успеха којег је имала почетком 1990их.

Нандор Мајор

Нандор Мајор (мађ. Major Nándor; Врбас, 13. јун 1931), књижевник, публициста и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине. Био је председник Председништва САП Војводине у два наврата.

Пал Шоти

Пал Шоти (мађ. Sóti Pál; Бечеј, 16. јануар 1916 — Београд, 21. април 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и народни херој Југославије.

Петер Рокаи

Петер Рокаи (мађ. Rokay Péter; Суботица, 1945) је српски историчар мађарског порекла. Основно и средње образовање стекао је у месту рођења, а историју је студирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ту је дипломирао 1968. године. Магистрирао је на Филозофском факултету у Београду где је одбранио магистарски рад Везе Дубровника и Анконитанске марке у средњем веку. На истом факултету докторирао је тезом Породица Мароти 1983. године. Редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду постао је 1995. године. Објавио је велики број радова о мађарској историји као и о српско-угарским односима у средњем веку. Учествовао је у колоктивном делу Историја Мађара, првом синтетичком прегледу мађарске историје на српском језику.

Изабрани радови:

Рокаи, Петер; Ђере, Золтан; Пал, Тибор; Касаш, Александар (2002). Историја Мађара. Београд: Clio.

Силвија Ердељи

Силвија Ердељи (Сента, СФРЈ, 28. мај 1979) је српска стонотенисерка и учесница Олимпијских игара у Атини 2004. године.

На Европском првенству 2003. године у Курмајору (Италија) је освојила бронзану медаљу у појединачној конкуренцији, као и бронзану медаљу у конкуренцији дублова заједно са сестром Анамаријом Ердељи.

На Медитеранским играма 2005. освојила је златну медаљу у женском дублу.

Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом за 2003. годину.

Од 2018. године је селектор женске стонотениске репрезентације Србије.

Фрањо Нађ

Фрањо Нађ (мађ. Nagy Ferenc; Сента, 1923 — 1986), друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине. Од октобра 1971. до 6. маја 1974. године обављао је функцију председника Извршног већа Народне скупштине САП Војводине.

Шандор Егереши

Шандор Егереши (мађ. Egeresi Sándor; Бачка Топола, 25. јун 1964.) је српски политичар мађарске националности, бивши посланик у Скупштини АП Војводине и бивши председник Скупштине АП Војводине.

На функцију председника Скупштине АП Војводине изабран је 16. јула 2008. године, као посланик Савеза војвођанских Мађара и вршио је до 22. јуна 2012 године.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција
Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.