Мађари

Мађари (мађ. Magyarok; у историјском контексту називани и Угари или Угри) су угарски народ из групе угро-финских народа, који претежно живи у Мађарској, где чини преко 90% становништва. Стари Мађари су пореклом са Урала, а у Панонску низију су се доселили у 9. веку, где су се мешали са локалним, претежно словенским становништвом, чиме су изгубили своје оригиналне етничке особине. Мађари су претежно Хришћани 75% римокатоличке и протестантске вероисповести, а говоре мађарским језиком, који припада угро-финској групи уралске породице језика.

Мађари
Magyarok
Hng2 2
Портрети познатих Мађара
први ред: Стефан I УгарскиМатија КорвинГабор БетленБела Барток • Вилма Хугонаи
други ред: Тивадар Костка • Јанош Бољаи • Ема Орци • Јожеф Еотвош • Лоранд Еотвош
трећи ред: Золтан Кодаљ • Јанош Арањ • Иштван СечењиФеренц II Ракоци • Рожа Лаборфалви
Укупна популација
око 14,5 милиона
Региони са значајном популацијом
 Мађарска9.979.000 [1]
 Румунија1.227.623 (2011) [2]
 САД1.501.817 [3]
 Словачка458.467
 Србија253.899 (2011) [4]
 Канада315.510
 Украјина161.618 [5]
 Бразил~ 80.000 [6]
 Немачка~ 120.000
 Аустралија
 Нови Зеланд
~ 65.000
 Аустрија40.583 (2001)
Азија~ 30.000
 Израел~10.000
 Турска6.800 (2001)
 Словенија6.243 (2001)
 Република Српска166 [7]
Језици
мађарски
Религија
Хришћани 75% ,око 50% су римокатоличке, 25% протестантске, остатак су атеисти и остали.
Сродне етничке групе
Уралска
  Угрофински народи
     Угарски народи

Историја

Порекло Мађара

Hungarian migration
Сеоба Мађара

Сматра се да се прапостојбина Мађара налазила на источној страни Урала, у западној Азији, на подручју где и данас живе такозвани Обски Угри, познати и као Ханти и Манси. Језици којима говоре Обски Угри су најсличнији мађарском језику, а област коју исти насељавају је позната као Југра (име које упадљиво подсећа на назив Угарска). Из своје прапостојбине, Мађари су се прво преселили на западну страну Урала, на подручје познато као Магна Хунгарија. Ту се данас налази република Башкортостан, која је у саставу Руске федерације. Са овог подручја се Мађари селе у земљу познату као Леведија (данашња источна Украјина), а одатле у земљу познату као Етелкез (данашња западна Украјина). Коначно, из Етелкеза се у 9. веку пресељавају у Панонску низију.

Мађари у Панонској низији и средњовековна Угарска

Мађари се први пут појављају на Дунаву у борбама против Грка, као савезници Бугара. Крајем 9. века за њих су знали сви народи средње и источне Европе. 892. године долазе на подручје Дунавске низије као ратни помоћници Франака, а потом и Византије, када их византијски цар Лав VI Мудри позива у помоћ против бугарских напада под вођством Симеона I. У старим српским изворима Мађари су били познати под именом Угри.

Мађари у Средњој Европи најпре стварају кнежевину, а потом и краљевину (Видети чланак: Краљевина Угарска). Први мађарски (угарски) краљ је био Стефан I, познат и као Свети Стефан (1000—1038). Поред Мађара, који су представљали владајући слој друштва, у средњовековној Краљевини Угарској су живели и други народи - Словени, Власи, Секељи, Саксонци, Кумани, Печенези, Јаси, итд. Мешајући се са Мађарима, ови народи су допринели стварању данашњег мађарског етноса. 1102. године средњовековна Краљевина Хрватска губи самосталност и постаје угарска круновина круновина.

Hungarians slavs vlachs 10th 12th 02

Мађари у 10-12. веку, према историчару Јовану Пејину

Bijelo brdo culture02

Простирање Белобрдске археолошке културе (10-12. век), настале у периоду словенско-мађарске симбиозе

Hungary 13th cent

Краљевина Угарска у 13. веку

Османска и хабзбуршка власт

Османским освајањем у 16. веку, Краљевина Угарска губи самосталност и распада се у две државне целине: хабзбуршку Краљевину Угарску - територију Хабзбуршке монархије и Источну угарску краљевину из које ће настати Кнежевина Трансилванија, вазална држава Османског царства. Овом кнежевином је владала мађарска владајућа елита, а велики део њеног становништва су сачињавали Власи, Саксонци и Секељи. Јужни и централни делови средњовековне Краљевине Угарске су дошли под директну османску власт, која је на овом подручју организовала неколико пашалука.

Крајем 17. века, од једног дела Хабзбуршке Краљевине Угарске се издваја засебна држава под називом Кнежевина Горња Угарска, која признаје врховну власт Османског царства. Ова држава је била краткотрајна. Хабзбурзи убрзо истерују Османлије из већег дела Средње Европе и успостављају своју власт над великим делом територија којима је у средњем веку управљала Краљевина Угарска. Кнежевина Трансилванија тада губи своју државност и постаје једна од хабзбуршких територија. На југу Панонске низије Хабзбурзи формирају неколико посебних територија, које нису ушле у састав проширене хабзбуршке Краљевине Угарске.

Central europe 1572

Хабзбуршка Краљевина Угарска 1572. године

Central europe 1683

Хабзбуршка Краљевина Угарска, Кнежевина Горња Угарска и Кнежевина Трансилванија 1683. године

Hungary1850

Хабзбуршка Краљевина Угарска 1850. године

Аустроугарски компромис

Austria Hungary ethnic
Мађари у Аустроугарској 1911. године

Након Аустроугарског компромиса из 1867. године, Мађари постају владајући народ у угарском делу двојне монархије. Угарској су између 1860. и 1882. године прикључена и подручја до тада засебних хабзбуршких територија (Кнежевине Трансилваније, Војводства Србије и Тамишког Баната, Краљевине Хрватске, Краљевине Славоније, Војне границе), чиме је њен простор проширен, иако је новостворена Краљевина Хрватска-Славонија задржала аутономију у оквиру Угарске. Мађарски језик је тада заменио латински и немачки као језик администрације у Угарској. У ово доба се један део немађарских народа Угарске асимиловао у Мађаре, чиме се процентуални удео Мађара у Угарској повећао. По подацима из 1840. године, на подручју земаља круне Светог Стефана је било 37% Мађара, док је по подацима из 1910. године проценат говорника мађарског језика у Угарској износио 48%. Остатак становништва Угарске чинили су Румуни, Словаци, Немци, Хрвати, Срби, Малоруси, Словенци, итд. У говорнике мађарског језика је аустроугарска статистика укључила и један број немађара, посебно Јевреја.

Независна Мађарска и Тријанонски споразум

Hungary map 1941-sr
Независна Мађарска након Тријанонског споразума и територијална проширења Мађарске у Другом светском рату

Распадом Аустроугарске 1918. године, распада се и сама Краљевина Угарска, а њени периферни делови, претежно настањени немађарским народима, улазе у састав новостворених држава Чехословачке, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Аустрије, а такође и проширене Краљевине Румуније. У централним деловима подељене Краљевине Угарске, који су претежно били настањени Мађарима, ствара се независна мађарска држава под називом Мађарска Демократска Република. Њу наслеђује Мађарска Совјетска Република, а ову обновљена Мађарска Демократска Република, а потом држава под називом Краљевина Мађарска, која је била само титуларна краљевина без краља.

Тријанонским споразумом из 1920. године, регулисан је статус независне Мађарске државе и одређене су њене границе према суседима. У односу на бившу Краљевину Угарску, нова независна Мађарска је имала за две трећине мању територију. Иако су територије бивше Краљевине Угарске које нису припале независној Мађарској биле претежно настањене немађарским народима, на њима је остао да живи и знатан број Мађара, посебно у пограничним подручјима. Због овога су многи Мађари сматрали да им је тријанонским споразумом учињена неправда.

Други светски рат

У међуратном периоду је мађарска политика углавном била фокусирана на ревизију Тријанонског споразума, што је делимично и остварила савезом са Хитлеровом Немачком у Другом светском рату. Уз помоћ Немачке, Мађарској су прикључени делови Чехословачке, Румуније и Југославије. На овим подручјима је било како мађарског становништва, тако и немађара. Немачка није подржала максималистичке мађарске захтеве за територијама, тако да је Словачкој била призната независност, део Трансилваније је остао у саставу Румуније, а Банат у саставу Недићеве Србије.

Социјализам

Hungarian autonomous province02
Мађарска аутономна покрајина у Румунији, 1952-1968.

Након што су Силе Осовине изгубиле рат, Мађарска постаје социјалистичка земља у совјетској сфери утицаја и од номиналне краљевине се званично трансформише у републику. Совјети нису признали мађарска територијална проширења из доба Другог светског рата, тако да је Мађарска враћена у своје предратне границе. У оквиру социјалистичког друштвеног поретка у суседним земљама, Југославији и Румунији, регулисан је аутономни положај тамошњих Мађара. У Југославији је у оквиру аутономне покрајине Војводине Мађарима признат равноправан статус, заједно са другим народима (Србима, Словацима, Румунима, итд), док је у Румунији формирана Мађарска аутономна покрајина, која је убрзо укинута.

Етничке групе

У оквиру мађарског народа постоји неколико етничких група: Кумани, Јаси, Хајдуци, Палоци, Матјо, Рабакез, Хетеш, Гечеј, Секељи, Чанго, Калотасези. Неке од ових етничких група (Кумани, Јаси, Секељи, итд) су у прошлости били посебни народи који су се асимиловали у Мађаре.

Бројност Мађара

Мађара данас укупно има око 14.500.000, од тога у Мађарској 9.400.000. Знатан број Мађара живи у суседним земљама: Румунији 1.200.000, Словачкој 458.000, Србији 253.000 и Украјини 156.000. Велик број их живи и у САД 785.000.

Мађари изван Мађарске

MagyarsOutsideHungary
Мађари у средњој Европи данас

Мађари у Румунији углавном настањују делове Трансилваније, а у окрузима Харгита и Ковасна чине већинско становништво. У периоду између 1952. и 1968. године Мађари су у Румунији имали своју аутономну покрајину, где су чинили око 77% становништва.

Madari na Slovensku 2011 2
Проценат Мађара у Словачкој 2011.

У Словачкој Мађари претежно живе у јужном делу земље, близу границе са Мађарском и чине већину становништва у једном броју општина и градова.

Vojvodina ethnic2011 hungarians
Проценат Мађара у општинама и градовима у Војводини 2011.

У Србији Мађари претежно живе на северу аутономне покрајине Војводине, где чине апсолутну етничку већину у пет општина (Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола, Мали Иђош), а релативну већину у две општине (Бечеј, Чока) и једном граду (Суботица).

У Украјини Мађари углавном живе у Закарпатју, близу границе са Мађарском, где чине већину у једном броју насеља.

Види још

Извори

  1. ^ STADAT – 1.1. Népesség, népmozgalom, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ http://www.recensamantromania.ro/wp-content/uploads/2012/02/Comunicat_DATE_PROVIZORII_RPL_2011.pdf
  3. ^ American FactFinder - Results, Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Aktuelnosti/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
  5. ^ [1], Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Revista Época Edição 214 24/06/2002 Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 3, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 12. 4. 2013.
  7. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 23. 3. 2017.

Литература

Ђерђ Конрад

Ђерђ Конрад (мађ. György Konrád; 2. април 1933 — 13. септембар 2019) био је мађарски књижевник, познат као заговорник индивидуалне слободе. Члан и суоснивач Мађарске дигиталне књижевне академије (1988), а од 2006. инострани члан САНУ.

Београдска тврђава

За парк око Београдске тврђаве, погледајте КалемегданБеоградска тврђава представља градско утврђење око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. века као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњовековну утврђену престоницу Српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијско артиљеријско утврђење (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегданским пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.

Бјеловарско-билогорска жупанија

Бјеловарско-билогорска жупанија се налази је на северозападу Републике Хрватске. У економском погледу ова жупанија је најјача пољопривредна жупанија у Хрватској.

Вировитичко-подравска жупанија

Вировитичко-подравска жупанија се налази у сјеверној Хрватској. Смјештена је на подручју Подравине у сјеверној Славонији, са сједиштем у Вировитици. Граничи се са Пожешко-славонском жупанијом на југу, са Копривничко-крижевачком жупанијом и Бјеловарско-билогорском жупанијом на западу, и са Осјечко-барањском жупанијом на истоку.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997—2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Краљевина Угарска (1000—1526)

Краљевина Угарска (лат. Regnum Hungariae) је у раздобљу од 1000. до 1526. године била једна од најзначајнијих средњовековних држава у Средњој Европи. Настала је прерастањем првобитне мађарске кнежевине у краљевину око 1000. године, а у свом средњовековном облику је постојала све до Мохачке битке (1526). Обухватала је Панонску низију а повремено се ширила и на суседне области.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Међимурска жупанија

Међимурска жупанија је жупанија на крајњем северу Хрватске. Западни део дотиче обронке Алпа, док централни и источни део равница (Панонска низија). Жупаније граничи са Мађарском и Словенијом, док је веома близу и граница Аустрије.

Жупаније се налази између две реке, Драве на југу и Муре на северу и истоку, до ушћа у Драву (према граници са Мађарском).

Општина Варјаш

Општина Варјаш (рум. Comuna Variaş) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројнија него пре.

Општина Варјаш се налази у источном, румунском Банату, на око 30 км удаљености северно од Темишвара, ка Араду. Општина је равничарског карактера.

Општина Винга

Општина Винга (рум. Comuna Vinga) је општина у округу Арад у западној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је био 6.150 становник. Седиште општине је насеље Винга. Значајна је по присутној малобројној српској националној мањини у Румунији.

Општина Винга се налази у источном, румунском Банату, на 25 км јужно од града Арада, ка Темишвару. Општина се налази у Поморишју, а општински атар је равничарског карактера.

Општина Печка

Печка (рум. Pecica) је градска општина у округу Арад у западној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 12.762 становника. Седиште општине је градско насеље Печка. Значајна је по присутној малобројној српској националној мањини у Румунији.

Општина Печка се налази на северној, кришанској страни Поморишја. Град се налази 20 км западно од града Арада ка румунско-мађарској граници. Општински атар је равничарског карактера.

Општина Ченеј

Општина Ченеј (рум. Comuna Cenei) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројнија него пре.

Општина Ченеј се налази у источном, румунском Банату и близу је границе са Србијом. Равничарског је карактера и кроз њу протиче Бегеј.

Осјечко-барањска жупанија

Осјечко-барањска жупанија се налази у источној Хрватској, а обухвата подручје средње и источне Славоније, те Барању.

Пожешко-славонска жупанија

Пожешко-славонска жупанија је жупанија у сјеверној Хрватској. Налази се у средњој Славонији, са сједиштем у Пожеги. Граничи се са Бјеловарско-билогорском жупанијом и Вировитичко-подравском жупанијом на сјеверу, са Осјечко-барањском жупанијом на истоку, и са Бродско-посавском жупанијом и Сисачко-мославачком жупанијом на југу.

Славонија

Славонија је историјска и географска област у данашњој Хрватској. Назив области потиче од општег латинског назива за земљу Словена (лат. Sclavonia). Просторни опсег Славоније се током историје мењао у складу са геополиичким променама на ширем подручју између речних токова Саве и Драве. Првобитни просторни опсег Славоније обликован је у време постојања средњовековне Бановине Славоније, из које се развила нововековна Краљевина Славонија. Током 18. века, појам Славоније је постепено сужен на данашњу географску област, која лежи између доњих токова Драве и Саве. Ова област је пољопривредно најразвијенији део данашње Хрватске.

Словачка

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika), континентална је држава у централној Европи, која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе. Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.

Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.

Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста. Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.

Социјалистичка Република Словенија

Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.

Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Maрибop, Цeљe, Koпeр.

Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Трансилванија

Трансилванија или Ердељ (рум. Transilvania или Ardeal; мађ. Erdély; нем. Siebenbürgen) је географско историјски крај који се простире у карпатском басену данашње Румуније.

Америка
Европа
Океанија
Азија
Африка
Угро-фински народи
Самоједски народи
Етничке групе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.