Мачва

Мачва је географски регион у Србији. Највећи део Мачве се налази у северозападном делу уже СрбијеМачванском округу), док се мањи северни део административно налази у ВојводиниСремском округу). Највећи град Мачве је Шабац. Мачва обухвата површину од 800 km² са 150.000 становника.

Мачва
Macva reg sr
Мапа Мачванског региона у географским границама.
Највећи градовиШабац
ДржаваСрбија
РегионШумадија и западна Србија
Војводина
Административна јединицаМачвански округ
Сремски округ
Становништво150.000
Vojvodina okruzi regioni sr
Окрузи и географски региони у Војводини

Историја

Регион је добио име по граду Мачва, који је постојао у средњем веку на обалама реке Саве. У прошлости, у региону је такође познат као Доњи Срем, док су суседне регије на северној обали реке Саве (данашњи Срем) биле познате као Горњи Срем.

Мачва је била насељена још од каменог доба. У 1. веку п. н. е., регион је освојен од стране Римљана, а Скордисци су гурнути на северну страну реке Саве. Током римске владавине, регион је био део провинција Мезије и Паноније.

Римска власт је трајала све до 5. века, а регион су освајали и Сармати, Хуни, Готи, Гепиди, Лангобарди и Авари. У 6. веку, словенска племена насељавају регион, који је тада био под Византијом, затим Франачким краљевством и Бугарском. У 9. и 10. веку, јужни делови региона постају део Србије. У 11. веку, Мачва и Срем су постали део византијске покрајине Тема Сирмијум, тако да је име Срем коришћено за оба региона.

Srem04-sr
Сремска краљевина Стефана Драгутина (1291-1316).
Macvanska banovina-sr
Мачванска бановина (1490).

У 13. веку, северни делови Мачве су били укључени у Краљевину Мађарску и од региона је 1247. године формирана Мачванска бановина. Бановина је добила име по граду Мачва, али локација овог насеља још увек није утврђена. Сумња се да је град Мачва постојао неколико километара низводно од модерног Шапца.

Током мађарске владавине, Мачвом је владало неколико моћних банова. Мађарски краљ Бела IV је власт над Мачвом дао избеглом руском кнезу Растиславу Мстиславићу. У 13. веку, Бела од Мачве (унук мађарског краља Беле IV) је владао Мачвом, као и Усором и Соли (подручја преко реке Дрине у североисточној Босни).

Краљевином Сремом владао је српски краљ Стефан Драгутин између 1282. и 1316. Краљевина се састојала од Мачве, Усора и Соли. Његови главни градови били су Дебрц (између Београда и Шапца) и Београд. У то време, именом Срем називане су две територије: Горњи Срем (данашњи Срем) и Доњи Срем (данашња Мачва). Краљевина Срем под влашћу Стефана Драгутина налазила се у Доњем Срему. Спомиње се још један локални властелин Угрин Чак, који је владао Горњим Сремом и Славонијом.

Стефан Драгутин је најпре владао Сремом као вазал мађарског краља, али пошто се урушила централна власт у Краљевини Мађарској Стефан Драгутин и Угрин Чак су де факто постали независни владари. Стефан Драгутин је умро 1316. године, а наследио га је његов син, краљ Стефан Владислав II (1316—1325). Владислава II је 1324. поразио нови краљ Србије Стефан Дечански. После тога, Мачва је постала предмет спора између Краљевине Србије и Краљевине Мађарске.

У 14. веку, банови из породице Горјански (Павао Горјански, Никола I Горјански и његов син Никола II Горјански), који су били под суверенитетом Мађарске, проширили су своју власт, не само у Босни него и у Срему, а Никола II је постао бан Славоније и Хрватске, који су такође били део мађарског краљевства. Мачва је била део Српског царства, а 1381., Мачва је постала део Моравске Србије.

У 15. веку, Мачва је део српске деспотовине, а од 1459. део Османског царства. Била је под турском влашћу све до 1718., када су је заузели Хабзбурговци. Између 1718. и 1739., Мачва је била део Краљевина Србије под хабзбуршком управом, а од 1739. опет је постала део Османског царства. Тада је била део Смедеревског санџака. Године 1788., „Мачванска кнежина“ је имала 25 села са 845 кућа. Име локалног гувернера („оберкнез“) је било Урош Дрмановић. Између 1804. и 1815., Мачва је постала део Србије, а од 1817. део аутономне Кнежевина Србија.

Током Првог светског рата, аустроугарска војска је починила ратне злочине над невиним српским цивилима у Мачви и Подрињу. Од 1918. је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Између 1918. и 1922. у региону је био познат као подрињски округ, а у периоду између 1922. и 1929., као Подрињска област, док је између 1929. и 1941. је била део Дринске бановине. Између 1941. и 1944., Мачва је била део Недићеве Србије, а од 1945. део Социјалистичке Републике Србије.

Значајнија насеља

Списак значајнијих насеља Мачве, које је део уже Србије, са бројем становника по попису из 2002. године:

Једино значајније насеље у делу Мачве који припада Војводини је Мачванска Митровица (4.116 становника по попису из 2011. године).

Литература

Спољашње везе

Куп Србије у фудбалу 2017/18.

Куп Србије у фудбалу 2017/18. је дванаесто такмичење организовано под овим називом од стране Фудбалског савеза Србије.

Куп Србије у фудбалу 2018/19.

Куп Србије у фудбалу 2018/19. је тринаесто такмичење организовано под овим називом од стране Фудбалског савеза Србије.

Мачвански управни округ

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе, а има укупно 297.778 становника (по попису из 2011. године). Седиште округа је у граду Шапцу.

Операција Мачва

Операција Мачва или Операција чишћења лука Сава - Дрина је била велика немачка операција против устаничког жаришта у области Мачве и Шапца, током устанка у Србији 1941. године.Операција је трајала од 26. септембар до 10. октобар 1941. године. Немци су за операцију одвојили знатне снаге и проводили је са беспримерном суровошћу и безобзирношћу. У свом наступању 342. пешадијска дивизија Вермахта прегазила је партизане и четнике који су им се нашли на путу, безобзирно уништавајући цивилно становништво.

Био је то увод у операције познате под називом прва непријатељска офанзива.

Посавина

Посавина је назив за подручје уз ријеку Саву у Словенији, Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској.

Поцерина

Поцерина је област у западном делу Србије, заузима нископланински и низијски терен на северној страни планине Цер.

Простире се до Мачве и Посавине. Поцерина је добила име по планини Цер, најсевернијој острвској планини јужног обода Панонског басена. Поцерина се налази северно од планине Цер. Површина Поцерине је 315 км².

Кроз Поцерину теку две реке: Думача и Добрава.

У кречњачким деловима Поцерине јављају се јаме и вртаче (Церова јаруга на граници села Слатине и Бојића).

Прва лига Србије у фудбалу 2014/15.

Прва лига Србије у сезони 2014/15. је девето такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

У сезони 2013/14. је из лиге испало 4 најлошије пласираних тимова, а то су: зајечарски Тимок, Долина из Падине, земунски Телеоптик и Смедерево, а у лигу су се пласирала четири нова клуба: Колубара као победник Српске лиге Београд, Бачка из Бачке Паланке као победник Српске лиге Војводина, шабачка Мачва као победник Српске лиге Запад и Моравац Орион из Мрштана као победник Српске лиге Исток. Из Суперлиге Србије су испали ивањички Јавор Матис и ужичка Слобода Поинт, а у виши ранг такмичења су прешли лучанска Младост и чачански Борац.

Од ове сезоне играо се и бараж у коме се трећепласирани тим Прве лиге Србије, Металац из Горњег Милановца, за виши ранг надметао у два меча са четрнаестопласираном екипом Суперлиге Радом из Београда. У првом мечу одиграном 1. јуна у Горњем Милановцу ова два тима су играла без голова. Првобитни реванш меч баража играо се 4. јуна, али је прекинут у 49. минуту након баченог сузавца са трибина при резултату 1:0 за Рад. Утакмица је поништена и заказано је одигравање новог сусрета за 12. јун. Међутим, екипа из Горњег Милановца одбила је да се појави на њему. Меч је регистрован службеним резултатом (3:0) у корист Рада који је тако задржао суперлигашки статус, док се Металац и ове сезоне такмичити у Првој лиги Србије уз три одузета бода. Металац је уложио жалбе на ову одлуку и средином сезоне враћени су му одузети бодови.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласираће се прва два тима, а поред тога ће се играти и бараж меч за опстанак/улазак у Суперлигу који ће одиграти четрнаестопласирани тим Суперлиге са трећепласираним тимом Прве лиге Србије. Из лиге ће испасти 4 најлошије пласирана тима. На њихово место, у лигу ће се пласирати два најгорепласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Прва лига Србије у фудбалу 2016/17.

Прва лига Србије у сезони 2016/17. је било једанаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је други степен такмичења у Србији.

На крају сезоне, у виши ранг такмичења (Суперлигу) пласирали су се Мачва и Земун. Из лиге су испали Колубара, БСК Борча, ОФК Оџаци и ОФК Београд На њихово место, у лигу ће се пласирати два најниже пласирана тима Суперлиге и победници Српских лига Београд, Војводина, Запад и Исток.

Првенство Југославије у фудбалу 1931.

Почевши непосредно после претходне сезоне, Народна лига се играла током јесени и завршавала на пролеће. БСК Београд је прекинуо низ титула загребачких клубова са рекордном сезоном без пораза.

Југославију из Београда је заменила Мачва (највероватније јер су најбољи играчи Југославије прешли у БСК, што објашњева зашто се БСК прошетао кроз првенство после просечних игара неколико месеци раније)

Првенство Југославије у фудбалу 1952.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1952. године. И двадесетпета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу.

У сезони 1952. прва југословенска лига је скраћена и убрзана. Играла се током периода од нешто више од три и по месеца, од 2. марта 1952. до 2. јуна 1952. Разлог за ово била је жеља да се наредна сезона отпочне с јесени 1952. године, и да се тако уведе формат такмичења јесен-пролеће који је постао норматив широм Европе.

Клубови су иницијално били подељени у две прелиминарне групе по шест тимова, у којима је свако са сваким играо два пута (кући и и у гостима).

Затим, у складу са пласманом на табели формиране су три групе:

Прва два тима из сваке прелиминарне групе су сачињавала групу од четири тима, и одлучивала о коначном пласману од 1.-4. места, а победник ове групе ће постати шампион.

Тимови на трећем и четвртом месту у прелиминарним групама чинили су средњу групу од четири тима и одлучивали о пласману од 5.-8. места.

Два последња тима у свакој прелиминарној групи су сачињавала групу од четири тима, и одлучивала о пласману од 9.-12. места као и о томе која два тима ће се преселити у нижи ранг такмичења.Шампион је постао Хајдук из Сплита који иако је прелиминарној групи био другопласирани иза Црвене звезде, у финалној групи за шампиона ипак успео да заврши испред свог београдског ривала. Из лиге су испали Работнички и Мачва Шабац, оба тима из прве прелиминарне групе.

Специјални резерват природе Засавица

Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.

Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва. На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.

Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.

Сремски управни округ

Сремски управни округ се налази у северном делу Републике Србије у оквиру Аутономне покрајине Војводине. Име је добио по географској области Срем, чији се највећи део налази у границама округа. Округ захвата и мали део области Мачве. Због тога се округ пружа и у средњој Европи (Срем) и на Балкану (Мачва). Има укупно 312.278 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Сремска Митровица.

Српска лига Запад

Српска лига Запад је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Српска лига Запад 2019/20.

Српска лига Запад у сезони 2019/20. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 18 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Западно-моравска, Колубарско-мачванска, Подунавско-шумадијска и Шумадијско-рашка.

На крају сезоне, најбољепласирани тим лиге ће се пласирати у Прву лигу Србије. На место четири последњепласирана клуба пласираће се освајачи из зона. У случају да на крају сезоне из Прве лиге Србије испадну од 1 до 4 тима из регије коју покрива Српска лига Запад, онда ће из лиге испасти исти број тимова који су се пласирали од 14. до 11. места у Српској лиги Запад.

Почетак ове сезоне је обележило одустајање 2 клуба од учешћа, укључујући и некадашњег суперлигаша Слободе из Ужица. На место Прова у лигу је примљен новоформирани Борац 1926 из Чачка. Oд учешћа у Првој лиги Србије je одустао Борац из Чачка који се угасио, а да у том случају на његово место се вратио тим Новог Пазара, па ће лигу попунити тим који је био први иза црте у Српској лиги Запад а то је Пролетер из Михајловца.

Суперлига Србије у фудбалу 2017/18.

Суперлига Србије у сезони 2017/18. је дванаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

Систем такмичења остао је исти као и претходне сезоне. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Број освојених бодова у првом делу лиге тада се полови (у случају дељења непарног броја, количник се заокружује на први наредни цео број), а даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије.

Суперлига Србије у фудбалу 2018/19.

Суперлига Србије у сезони 2018/19. је тринаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије.

Систем такмичења остао је исти као и претходне сезоне. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Број освојених бодова у првом делу лиге тада се полови (у случају дељења непарног броја, количник се заокружује на први наредни цео број), а даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије. Играће се бараж у којем ће учествовати четрнаестопласирана екипа из Суперлиге Србије у финалној утакмици баража против победничке екипе баража из Прве лиге Србије.

Суперлига Србије у фудбалу 2019/20.

Суперлига Србије (Линглонг тајер Суперлига Србије) у сезони 2019/2020. ће бити четрнаесто такмичење организовано под овим именом од стране Фудбалског савеза Србије од оснивања лиге 2006. и то је први степен такмичења у Србији. Нижи ранг је Прва лига Србије. Потписивањем трогодишњег уговора, дана 28. марта 2019. кинеска компанија Линглонг тајер (Shandong Linglong Tire) је постала нови насловни и генерални спонзор фудбалске Суперлиге Србије, која се од сезоне 2019/20 зове Linglong Tire Суперлига Србије.

Доћи ће до промене у систему такмичења, јер се више бодови неће делити након регуларног дела такмичења. Након 30 одиграних кола по двоструком бод систему лига од 16 клубова се на основу тада утврђеног пласмана дели на две групе од по осам - горњу (Плеј-оф, позиције од прве до осме) и доњу (Плеј-аут, позиције од девете до шеснаесте). Даље се такмичење унутар група одвија по једноструком бод систему у укупно 7 кола. По завршетку такмичења у Плеј-офу и Плеј-ауту утврђује се коначни пласман Суперлиге за ту сезону.

Плеј-оф:Најбоље пласирани тим осваја титулу и стиче право учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона. Тимови који су такмичење завршили на другој и трећој позицији добијају место у квалификацијама за Лигу Европе. У случају да је неки од три првопласирана клуба уједно и освајач Купа Србије у истој сезони, четвртопласирани тим лиге такође иде у квалификације за Лигу Европе.

Плеј-аут:Два најлошије пласирана тима (позиције 15. и 16. у коначном пласману) испадају из Суперлиге, а од наредне сезоне ће се уместо њих у елитном рангу такмичити два клуба која су заузела најбоље позиције у Првој лиги Србије. Играће се бараж у којем ће учествовати тринаестопласирана и четрнаестопласирана екипа из Суперлиге Србије против тећепласиране и четвртопласиране екипе из Прве лиге Србије.

ФК Мачва Шабац

ФК Мачва је фудбалски клуб из Шапца, Србија. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Клуб је основан 1919. године, а боје клуба су црвена, црна и бела. Утакмице игра на градском стадиону у Шапцу, који има капацитет за око 10.000 гледалаца.

Фудбалски стадион Мачва

Фудбалски стадион Мачва је фудбалски стадион који се налази у Шапцу, Србија. На њему своје домаће утакмице игра ФК Мачва, а капацитет стадиона је 10.000 седећих места.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.