Маурицијус

Маурицијус (енгл. Mauritius, франц. Maurice), или званично Република Маурицијус (енгл. Republic of Mauritius, франц. République de Maurice), понегде погрешно названа и као острво Морис, је острвска држава у југозападном делу Индијског океана, око 855 km источно од Мадагаскара, 2000 km од обале источне Африке којој и геополитички припада.[4] Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и острва Каргадос Карахос, Родригез, као и Агалега острва. Број становника се 2008. процењивао на 1.288.000.

Република Маурицијус
Republic of Mauritius  (енглески)
République de Maurice  (француски)
Крилатица: Звезда и кључ Индијског океана
(енгл. Star and Key of the Indian Ocean)
(франц. L’étoile et la clé de l’océan Indien)
(лат. Stella Clavisque Maris Indici)
Химна: Домовина
(енгл. Motherland)
(франц. Mère Patrie)
Положај Маурицијуса
Главни градПорт Луј
Службени језикенглески и француски[1][2]
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна република
 — Вршилац дужности председникаБарлен Вјапури
 — ПремијерПравинд Џугнаут
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
 — Датум12. март 1968.
 — Република12. март 1992.
Географија
Површина
 — укупно2.040 km2(179)
 — вода (%)0,05
Становништво
 — 2011.[3]1.257.900(156)
 — густина616,62 ст./km2(17.)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2005
 — укупно$17,08 милијарди(115.)
 — по становнику$13,703(51.)
Валутарупија
 — код валутеMUR
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.mu
Позивни број+230

Историја

Главни чланак: Историја Маурицијуса

Острво су открили Португалци 1505. године. Први колонизатори су били Холанђани који су населили острво 1638. године, дајући му име по принцу Морису од Насауа. Французи су владали острвом током осамнаестог века, а острву су дали име Ил д Франс (Ile de France). Британци су се искрцали у тајности 2. септембра 1810. године на најсевернијој тачки острва, такозваном Малерозном рту (Cap Malheureux) одакле су преузели цело острво и вратили му име Маурицијус. Године 1835. укинуто је ропство када је почела велика имиграција радника из осталих британских колонија, навише са индијског потконтинента.

Маурицијус је стекао независност 1968. Држава је постала република 1992. Маурицијус је демократска земља и једна је од најразвијенијих земаља Африке.

Политика

На челу државе се налази председник, кога бира парламент на период од пет година. Парламент има 62 посланика који се бирају на изборима, док се 4 до 8 посланика бирају из реда националних мањина. Савет министара је носилац извршне власти, а на челу њега налази се премијер.

Административна подела

Mauritius
Пејзаж Маурицијуса.

Острво Маурицијус је подељено у 9 покрајина:

Три удаљене острвске територије које припадају Маурицијусу су:

Маурицијус сматра да се под његовим суверенитетом налазе још Архипелаг Чагос (Британска територија Индијског океана) и острво Тромелин (француска Расејана острва у Индијском океану).

Географија

Mauritius-CIA WFB Map
Мапа Маурицијуса на којој се види заштитни гребен око острва

Положај

Маурицијус површине 1864 км² је заједно са Реунионом и Родригезом, део Маскаренских острва. Овај архипелаг формиран је низом вулканских ерупција. Маурицијус је настао пре око 8 до 10 милиона година. На том подручју више нема вулканских активности.

Родригез, као друго највеће острво са око 35.500 становника, налази се 560 км источно од Маурицијуса. Два острва Агалега, 1000 km северно од Маурицијуса имају укупно око 300 становника који се углавном баве експлоатацијим кокоса. Каргадос Карахос је архипелаг од око 16 малих острва и још скоро 25 неименованих пешчаних спрудова укупне површине 1,3 км², на око 300 км североисточно од Маурицијуса, који су углавном користили гусари као склониште.

Геологија и рељеф

Око самог Маурицијуса, скоро целим обимом, постоји корални гребен који штити острво од великих океанских таласа као и ајкула, па је пливање у лагуни потпуно безбедно за разлику од већине других океанских острва. Када је острво настајало, вулкан се слегао, а целим обимом вуклана издигао се део тла од којег је касније настао тај заштитни гребен. У самој лагуни (простору између гребена и острва) дубина воде не прелази 4 метра, а најчешће је између 2 и 3 метра. Само на југоисточном делу острва на којем су углавном рибарска села, као и местимично на источном делу постоје „рупе“ у гребену, односно сам гребен није потпуно затворен, али ту ионако скоро да и нема хотела и туристичких садржаја. У те крајеве углавном долазе заљубљеници у сурфовање.

Највиши врх Маурицијуса је Питон де ла Ривиер Ноар висок 828 m.

Клима

Клима на острву је тропска, зиме су топле и суве (мај-новембар), а лета влажна и врела (новембар-мај). Циклони који лети настају око острва Дијего Гарсија испод обале Шри Ланке на свом путу ка афричком континенту углавном пролазе изнад Маурицијуса и заврше на источној обали Африке, где најчешће страда Мадагаскар. Циклони обично само „закаче“ Маурицијус, али дешава се на сваких неколико година да пређу и преко самог острва када страдају углавном мале и трошне куће као и високе палме. Хотели и зидане куће су потпуно безбедни.

Главни и највећи град је Порт Луј који се налази на западној страни острва. Други већи градови су: Кјурпајп, Роуз Хил, Катр Боне и Вакоа. Најпознатије туристичке дестинације се налазе на северозападној и северној страни острва од којих се истиче Гранд Беј са великим бројем хотела.

Флора и фауна

Привреда

Port Louis Skyline
Порт Луј, главни град Маурицијуса.

Од стицања независности 1968. Маурицијус је развио привреду засновану на пољопривреди, са индустријом и туризмом који бележе стални пораст. За разлику од већине афричких земаља који су по добијању независности углавном уништили све што име је остало од претходних колонијалних власти, на Маурицијусу није направљена таква грешла, па је зато мало острво Маурицијус данас једна од водећих привреда Африке. Годишњи пораст бруто националног дохотка је 5% до 6%.

Шећерна трска се узгаја на око 90% култивисаног земљишта и чини око 25% извоза. Незапосленост на Маурицијусу је око 7%.

У последњим деценијама привреда се значајно ослања и на туризам, нарочито на северном делу острва. Изграђен је велики број хотела високе класе у које редовно на одмор долазе председници држава (Франсоа Митеран) као и друге познате личности.

Становништво

Главни чланак: Становништво Маурицијуса

На острву живи око 1,2 милиона становника. Поред потомака Европљана, Африканаца, Индијаца, Пакистанаца и Тамила, на острву живи и око 5% Кинеза. Интересантно је да иако се труде да се не мешају превише, на острву се лако могу пронаћи мешавине свих раса. Креоли су углавном потомци робова који су у време фрацнуске власти довођени из Африке и са Мадагаскара, док је у време британске владавине по укидању ропства 1835. године почела имиграција радника са индијског подконтинента.

Два де факто званична језика на Маурицијусу су енглески и француски. Енглески је језик који користи влада, скупштина и судови. Већина медија користи француски језик.

Широко је распрострањен маурицијски креолски језик. То је језик којим су се афрички робови споразумевали са својим француским робовласницима онако како су они „чули“ да се изговара, као што у Африци такозвани енглески креолски језик, који погрдно зову пиџин инглиш (Pidgin english) вуче корене из енглеског. Ради илустрације разлике између француског и креолског, француска реч мадмоазел (госпођица, франц. madmoaselle) на креолском се изговара „мамзел“. Касније су у тај језик унете и речи из енглеског, па и других језика, а писани креолски је развијен тек шездесетих година прошлог века.

Скоро све светске религије су заступљене на Маурицијусу, а са преко 50% доминира хиндуизам, затим хришћанство (28%), и ислам (17%).

Док је северни део острва (уз обалу од северозапада, преко севера до североистока) углавном окренут туризму, па се тако и становништво у том делу острва углавном одлучује за услужне делатности, јужни, сиромашнији део острва је углавном окренут пољопривреди и риболову. На централном делу острва, у местима Роуз Хил, Катр Борн, Кјурпајп углавном живи урбано становништво које је у великом проценту запослено у Порт Лују или у многобројим хотелима на ободима острва.

На острву живи и ради доста високо квалификованих радника из Европе.

Језици

На Маурицијусу се говори 6 језика, од којих су два службена, енглески 3.000 и француски 37.000. Остала 4 језика су бхојпурски 336.000, маурицијуски креолски, најзаступљенији са 800.000 говорника. Тамилски са 31.000 и Урду са 64.000 говорника.

Култура

Главни чланак: Култура Маурицијуса

Sega.drumdancer
Сега. плес са Маурицијуса. Photographed by Andy Carvin in July 2004.

Измешана колонијална прошлост се одразила на културу Маурицијуса. Кухиња је мешавина индијске, француске и креолске кухиње, одликује се изузетно зачињеном храном снажног укуса. Становништво најчешће вечери проводи у неком од великог броја ресторана широм целог острва и може се наћи храна за свачије укусе, од индијских ресторана, преко кинеских, креолских, јужноафричких, па до ресторана са европском кухињом. Такође су присутни и велики светски ланци ресторана.

Маурицијус може да се похвали и квалитетним пивом, као и румом који се прави од шећерне трске, још од времена првих колониста. Сама производња рума је у 19. веку доста допринела економском процвату када су основане бројне дестилерије.

Маурицијус је пета земља на свету која је 1847. године увела поштанске марке, а један пар маркица је скоро легендаран у филателији, познате као "Mauritius Post Office stamps" представљају једне од најређих и најцењенијих маркица због самог датума и наводне штампарске грешке.

Туристичке информације

На Маурицијусу се вози левом страном, као у Енглеској. Са међународног аеродрома Плезанс (Plaisance) постоје редовне авио-линије ка свим већим светским градовима. Поред Air Mauritius, из Европе ка Маурицијусу лете и Ер Франс, Алиталија, Бритиш ервејз, као и Луфтханза.

Користи се струја од 220 волти. Пушење на јавним местима је забрањено, осим на посебно означеним местима. Веома дуго је за трговину дрогом законом била запрећена смртна казна која је укинута, али су казне остале изузетно жестоке. На острву не постоји ризик од маларије и сличних тропских болести, али треба бити опрезан са пијаћом водом. Препоручује се флаширана вода за пиће.

Додо

Dodo 1
Додо, изумрла врста птица која је живела само на Маурицијусу.

Додо птице (чије име када се преведе са португалског значи - глупа) су били потомци подврсте голубова које су се населиле на Маурицијусу пре 4 милиона година. Како нису имале природних непријатеља, изгубиле су потребу да беже од предатора и током еволуције изгубиле су моћ летења. Живеле су и гнездиле се на земљи хранећи се воћем које је падало са дрвећа. На острву није било сисара, а велики број птица живео је у густим шумама.

Португалци, као први људи који су крочили на тло острва, оснивају на острву колонију која је углавном служила трговачким бродовима као место за одмор на дугом путу ка Индији. Додо, која је тежила и до 25 килограма, била је одличан извор свежег меса па су их Португалци радо ловили и уживали у укусном месу. По одласку Португалаца, на острво долазе Холанђани који овај пут оснивају праву колонију и доносе са собом домаће животиње, укључујући свиње па и мајмуне, а уз бродове долазе и пацови који се касније насељавају на острво. Све ове животиње храниле су се јајима птице додо, чиме су врло брзо довеле до потпуног изумирања ове врсте. Последњи додо убијен је 1681. године, што значи да је после 4 милиона година било довољно нешто више од 150 година да се потпуно истреби додо.

Додо се данас налази на грбу Републике Маурицијус.

Референце

  1. ^ Article 49 in the Constitution of Mauritius. ilo.org
  2. ^ „Republic of Mauritius, Government Portal (Mauritius)”. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2011. Приступљено 17. 01. 2018.
  3. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 2, 2013) (на језику: енглески)
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

.mu

.mu је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Маурицијус.

29. децембар

29. децембар (29.12.) је 363. дан године по грегоријанском календару (364. у преступној години). До краја године има још 2 дана.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Британска територија Индијског океана

Британска територија у Индијском океану (енгл. The British Indian Ocean Territory (BIOT)) је прекоокеанска територија Уједињеног Краљевства у Индијском океану, на пола пута између Африке и Индонезије.

Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km², док је припадајућа површина океана 54.400 km².

Острва су под британском влашћу од 1814.

Највеће острво је Дијего Гарсија, на коме се налази заједничка војна база Уједињеног Краљевства и САД. САД је закупила ову базу до 2016. Становништво са острва је исељено 1966. (1500—2000 људи). Године 2000, високи суд у УК је оценио да је депортација становништва била нелегална, али је потврдио специјални војни статус острва.

Право на суверенитет над острвима су истакли Маурицијус и Сејшели. УК има уговор са Маурицијусом да му преда власт над острвима у случају да им више не буду потребна за одбрану.

Грб Маурицијуса

Грб Маурицијуса је званични хералдички симбол афричке острвске државе Републике Маурицијус. Грб је усвојен 25. августа 1906. године, а дизајнирао га је градоначелник Јоханезбурга, лорд Јохан Ван Дер Пуф.

Застава Маурицијуса

Застава Маурицијуса је усвојена 12. марта 1968. када је ова земља стекла независност. Састоји се од четири једнаке хоризонталне пруге црвене, плаве, жуте и зелене боје.

Цивилна застава је црвена а председничка плава са амблемом државне заставе и грбом Маурицијуса. Морнарска застава се састоји од неједнаких вертикалних пруга црвене, беле и плаве боје, а на њеном центру је амблем.

Боје на застави носе симболичко значење:

црвена представља борбу за независност и слободу-

плава означава Индијски океан у сред којег се и налази ова земља.

жута је симбол новог светла независности које обасјава острво.

зелена - пољопривреду Маурициуса и његову боју током целе године.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Маурицијска рупија

Маурицијска рупија је званична валута на Маурицијусу. Скраћеница тј. симбол за рупију је ₨ а међународни код MUR. Рупију издаје Банка Маурицијуса. У 2007. години инфлација је износила 9,1%. Једна рупија се састоји од 100 цента.

Постоје новчанице у износима 25, 50, 100, 200, 500, 1000 и 2000 рупија и кованице у износима од 1, 5, 10 и 20 рупија.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Маурицијус је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Маурицијуса представљао је један атлетичар који се такмичио у троскоку.На овом првенству представник Маурицијуса није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних и других рекорда.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Маурицијус је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Маурицијуса представљао је један атлетичар који се такмичио у троскоку., На овом првенству представник Маурицијуса није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних и других рекорда.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Маурицијус је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Маурицијуса представљао је један атлетичар који се такмичио у маратону., На овом првенству представник Маурицијуса није освојио ниједну медаљу нити је остварио неки резултат.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Маурицијус је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта десети пут. Репрезентацију Маурицијуса представљала су два такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 60 метара.

Маурицијус није освојио ниједну медаљу али је Mary Jane Vincent оборила национални а Jean Thierie Ferdinand лични рекорд.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Маурицијус је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта. Репрезентацију Маурицијуса на њеном једанаестом учествовању на светским првенствима у дворани представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 60 метара., На овом првенству Маурицијус није освојио ниједну медаљу али је остварен лични рекорд.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Маурицијус је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. Репрезентацију Маурицијуса на њеном дванаестом учествовању на светским првенствима у дворани представљао је један атлетичар који се такмичио троскоку., На овом првенству Маурицијус није освојио ниједну медаљу али је остварен лични рекорд.

Маурицијус на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Маурицијус је учествовао на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта. Репрезентацију Маурицијуса на њеном тринаестом учествовању на светским првенствима у дворани представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 60 метара., На овом првенству такмичар Маурицијуса није освојио ниједну медаљу нити је остварио неки резултат.

Маурицијус на олимпијским играма

Маурицијус се први пут појавио на Олимпијским играма 1984. године и од тада Маурицијус је учествовао на свим наредним Летњим олимпијским играма.

На Зимске олимпијске игре Маурицијус никада није слао своје представнике. Представници Маурицијуса закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили једну олимпијску медаљу, и то бронзану у боксу 2008. године.

Национални олимпијски комитет Маурицијуса (Comité National Mauritanien) је основан 1971. а признат од стране МОКа 1972. године.

Односи Србије и Маурицијуса

Односи Србије и Маурицијуса су инострани односи Републике Србије и Републике Маурицијуса.

Порт Луј

Порт Луј је највећи и главни град Маурицијуса. По подацима из 2012. године у граду живи 148.001 становник. То је лука на Индијском океану, и највећи град на острву.

Порт Луј је основан 1735. године од стране Француза.

Цитадела доминира градом. Маурицијуски Институт, који се бави изучавањем острвске флоре и фауне се налази у Порт Лују.

Фудбалска репрезентација Маурицијуса

Фудбалска репрезентација Маурицијуса (франц. Équipe de Maurice de football; енгл. Mauritius national football team) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Маурицијус. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Маурицијуса који је основан 1952, а у пуноправном чланству ФИФА и КАФ је од 1964, односно од 1965. године.

Репрезентација је позната под надимцима Club M (Клуб ем) и Les Dodos (Додои), национална боја је црвена, а своје домаће утакмице тим игра на националном стадиону Анжале у месту Бел Ву Морел капацитета око 16.000 места. ФИФА кôд земље је MRI. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Маурицијуса остварила је у децембру 1992. када је заузимала 112. место, док су најлошији пласман имали у новембру 2012. када су заузимали 203. место.

Репрезентација Маурицијуса се у досадашњој историји никада није пласирала на неко од светских првенстава, док је на континенталном Афричком купу нација екипа учествовала само једном, и то на АКН 1974. где су такмичење окончали већ у групној фази забележивши сва три пораза.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.