Мауританија

Мауританија (арап. موريتانيا), или званично Исламска Република Мауританија (арап. الجمهورية الإسلامية الموريتان), је држава у западној Африци.[2] Излази на Атлантски океан на западу, граничи се са Сенегалом на југозападу, Малијем на истоку и југоистоку, Алжиром на североистоку, и на северозападу са Западном Сахаром, територијом коју је анектирао Мароко. Име долази од античког берберског краљевства Мауретаније. Главни и највећи град је Нуакшот, који се налази на атлантској обали.

Исламска Република Мауританија
الجمهورية الإسلامية الموريتان (арапски)
Крилатица: Част, братство, правда
(арап. شرف إخاء عدل)
Химна: Национална химна Мауританије
(арап. نشيد وطني موريتاني)
Положај Мауританије
Главни градНуакшот
Службени језикарапски
Владавина
Облик државеПолупредседничка теократска исламистичка република
 — ПредседникМухамед улд Газуани
 — Председник ВладеМухамед Салем улд Бекир
 — Председник Народне скупштинеШеик Ахмед Баје
Историја
НезависностОд Француске
28. новембар 1960.
Географија
Површина
 — укупно1.030.700 km2(29)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[1]3.461.041(133)
 — густина3,36 ст./km2
Економија
ВалутаМауританска огија
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен‍.mr‍
Позивни број+222

Историја

Од петог до седмог века миграција берберских племена из северне Африке је отерала Бафуре, прве становнике Мауританије и претке народа Сонинке. Године 1076. Алморавиди су напали и освојили Гана царство. Мауританијски тридесетогодишњи рат (1644−76) је неуспешни покушај Бербера да зауставе инвазију арапских племена које је предводило племе Бени Хасан. Потомци овог племена чине горње слојеве мауританијског друштва.

Француска колонизација на почетку 20. века је донела укидање ропства и крај међуплеменских ратова. Током колонијалног доба становништво је остало номадско, али велики број црнаца чији су преци вековима раније били протерани из земље је почео да се враћа на југ земље.

Мауританија је постала независна 28. новембра 1960. Председник Моктар улд Дада је реформисао Мауританију у ауторитарну једнопартијску државу 1964. својим новим уставом. Његова Партија мауританијског народа је постала владајућа организација. Дада је поново изабран за председника [1966, 1971 и 1976. 1975. делимично због националистичких разлога и делимично због страха од мароканског експанионизма, Мауританија је напала и анексирала јужну трећину бивше Шпанске Сахаре (данашња Западна Сахара) 1975. променивши јој име у Тирис ал Гарбија. Године 1978. пуковник Мустафа улд Салек је извршио државни удар и уклонио председника, власт је прешла на Војни комитет за национални опоравак (ЦМРН). 1979. њега је отерала друга група официра која је променила име хунте у Војни комитет за национални спас (ЦМСН), чији шеф је постао пуковник Мухамед Куна улд Хаидала. Децембра 1984. Мауја улд Сид`Ахмед Таја је уклонио Хаидала и прогласио се шефом ЦМСН-а. Августа 2005. део мауританијске војске, укључујући и чланове председничке гарде, је заузео главне тачке главног града Нуакшота, док је председник Улд Таја био ван земље. Улд Таја више није могао да се врати и остао је у егзилу. Нова Хунта се назвала Војни савет за правду и демократију, чији вођа је пуковник Ели улд Мухамед Вал.

На референдуму 26. јуна 2006. грађани Мауританије су већином од 97% одобрили нови устав који је ограничио дужину мандата председника. Вођа хунте, пуковник Вал је обећао да ће се придржавати устава и да ће мирно препустити власт. На дан 10. априла 2007. Мауританија је поновно примљена у чланство Афричке уније, пошто је суспендонована након удара из 2005. године. Дана 19. априла 2007. на дужност председника ступио је Сиди улд Шеик Абдалахи.

Војска Мауританије је извела државни удар против председника Сиди Мухамеда Абдулахија 6. августа 2008. Након хапшења председника и премијера сву власт је преузео Мухамед улд Абдел Азиз.

Географија

Положај

Државе са којима се Мауританија граничи су: Западна Сахара (под контролом Марока), Алжир, Мали и Сенегал. Површина државе износи 1.030.700 km², чиме је Мауританија је 29. држава на свету.[3]

Геологија и рељеф

Mr-map
Мапа Мауританије

Северни и већи део средишњег дела земље заузима пустиња Сахара у којој је живот ограничен на оазе. На југу земље простире се степски Сахел где нешто већа количина падавина омогућава развој номадског сточарства и ограниченог ратарства. Пољопривреда могућа је само на крајњем југозападу уз обале граничне реке Сенегал. Рељеф Мауританије састоји се од низина и ниских узвисина, а највиши врх је Кедијет Ијил (915 m) на северу уз западносахарску границу.

Клима

Клима је тропска пустињска, са дуготрајним сушама.

Административна подела

Nouakchott air 01
Поглед на Нуакшот из ваздуха

Мауританија је подељена у 13 региона који су подељени у 44 департмана. Региони и њихови главни градови су:

Регион Административни центар
Адрар Аејар
Асаба Кифа
Бракна Алег
Дакле Нуадибу Нуадибу
Горгол Каједи
Гидимака Селибаби
Од еш Шарги Нема
Од еш Гарби Ејун ел Атрус
Еншири Акжужт
Нуакшот Нуакшот
Тагант Тиџикжа
Тирис Земур Фдерик
Трарза Росо

Привреда

Nouakchott-marche
Пијаца у Нуакшоту

Мауританија је тринаести произвођач гвожђа на свету које представља 50% извоза земље. Мауританија годишње произведе 10,4 милиона тона и њене залихе су процењене на 200 милиона тона. Мауританија је постала произвођач нафте 2006. Нафтно поље је откривено у Атлантском океану и аустралијско предузеће Вудсајд је добило право на експлоатацију. Резерве овог поља су процењене на 120 милиона барела. Власти су процениле да ће у 2006. зарадити 180 милиона долара, што представља четвртину државног буџета. Мауританија је један од региона света најбогатијих рибом. Око половина становништва је још увек запослена у пољопривреди која је у паду због честих суша током 70-их и 80-их година двадесетог века.

Референце

  1. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 09. 2015. Приступљено 29. 05. 2014.
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „CIA - The World Factbook - Rank Order - Area”. Приступљено 6. 8. 2008.
.mr

.mr је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Мауританију.

Грб Мауританије

Грб Мауританије је званични хералдички симбол афричке државе Исламске Републике Мауританија. Грб је усвојен 1. априла 1959. године. Његов изглед базиран је на мотивима са националне заставе.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Мауританије

Застава Мауританије усвојена је 1. априла 1959. године, након ослобођења од француске колонијалне власти.

Зелена боја заставе и полумесец са звездом симболизују ислам. Жута боја полумесеца и звезде симболизује пустињу Сахару.

На референдуму одржаном 5. августа 2017. одлучено је да се изврши промена на застави додавањем два црвена поља на горњем и доњем делу заставе која симболизују „проливену крв за ослобођење од француске колонијалне власти”. За промену је гласало 85,6% гласача, док је 9,9% било против. Укупна излазност је била 53,73%.

Мауританија на Летњим олимпијским играма 1996.

Мауританија је на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти учествовала са четворицом спортиста, који су се такмичили у атлетици. Ово је било четврто учешће Мауританије на ЛОИ од пријема у МОК.

Заставу Мауританије на свечаном отварању Игара 19. јула носио је атлетичар Noureddine Ould Ménira.

Мауританија је остала у групи земаља које до сада нису освајале олимпијске медаље.

Мауританија на Летњим олимпијским играма 2000.

Мауританија је на Летњим олимпијским играма 2000. у Сиднеју учествовала са двоје спортиста, који су се такмичили у атлетици. Ово је било пето учешће Мауританије на ЛОИ од пријема у МОК и прво у којем се такмичила и једна жена. То је била атлетичарка Fatou Dieng, која је била најмлађи учесник Мауританије на олимпијским играма до сада са 17 година и 10 дана.

Заставу Мауританије на свечаном отварању Игара 15. септембра носио је атлетичар Sidi Mohamed Ould Bidjel.

Мауританија је остала у групи земаља које до сада нису освајале олимпијске медаље.

Мауританија на Летњим олимпијским играма 2004.

Мауританија је на Летњим олимпијским играма 2004. у Атини учествовала са двоје спортиста, који су се такмичили у атлетици. Ово је било шесто учешће Мауританије на ЛОИ од пријема у МОК.

Заставу Мауританије на свечаном отварању Игара 13. августа носио је атлетичар Youba Ould H'Meïde.

Мауританија је остала у групи земаља које до сада нису освајале олимпијске медаље.

Мауританија на Летњим олимпијским играма 2008.

Мауританија је на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу учествовала са двоје спортиста, који су се такмичили у атлетици. Ово је било седмо учешће Мауританије на ЛОИ од пријема у МОК.

Заставу Мауританије на свечаном отварању Игара 8. августа носио је атлетичар Сулејман Улд Чебал.

Мауританија је остала у групи земаља које до сада нису освајале олимпијске медаље.

Мауританија на Летњим олимпијским играма 2012.

Мауританија је на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону учествовала са двоје спортиста, који су се такмичили у атлетици. Ово је било осмо учешће Мауританије на ЛОИ од пријема у МОК.

Заставу Мауританије на свечаном отварању Игара 27. јула носио је атлетичар Jidou El-Moctar.

Мауританија је остала у групи земаља које до сада нису освајале олимпијске медаље.

Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Мауританија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа дванаести пут. Репрезентацију Мауританије представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 400 м.

На овом првенству представник Мауританије није освојио ниједну медаљу, али је оборио лични рекорд.

Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Мауританија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа тринаести пут. Репрезентацију Мауританије представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 100 м.,

На овом првенству представник Мауританије није освојио ниједну медаљу, али је оборио лични рекорд.

Мауританија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Мауританија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа четрнаести пут. Репрезентацију Мауританије представљао је један атлетичар који се такмичио у трци на 5.000 м.,

На овом првенству представник Мауританије није освојио ниједну медаљу, али је оборио лични рекорд.

Мауританија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Мауританија је четврти пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Мауританије представљао је један такмичар, који је се такмичио у трци на 1.500 метара.

Мауританија није освојила ниједну медаљу али је њен такмичар постигао национални рекорд.

Мауританија на олимпијским играма

Мауританија се први пут појавила на Олимпијским играма 1984. године и од тада Мауританија је учествовала на свим наредним Летњим олимпијским играма.

На Зимске олимпијске игре Мауританија никада није слала своје представнике. Представници Мауританије закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ниједну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Мауританије (Comité National Mauritanien) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1979. године.

Мауританска огија

Мауританска огија је званична валута у Мауританији. Скраћеница тј. симбол за огију је UM а међународни код MRO. Огију издаје Централна банка Мауританије. У 2007. години инфлација је износила 7,3%. Једна огија се састоји од 5 хумса. Уз малгашки аријари једина недецимална валута на свету.

Постоје новчанице у износима 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 огија и кованице у износима од 1 хумса као и 1, 5, 10, 20 и 50 огија.

Мозамбик на олимпијским играма

Мозамбик се први пут појавио на Олимпијским играма 1980. године и од тада Мозамбик није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Мозамбик никада није слао своје представнике. Представници Мозамбика закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 2 олимпијске медаље обе у атлетици, једну златну 2000. и једну бронзану на играма одржаним 1996. године.

Национални олимпијски комитет Мозамбика (Comité Olímpico Nacional de Moçambique) је основан 1979. а признат од стране МОКа 1979. године.

Пасош Мауританије

Пасош Мауританије је јавна путна исправа која се држављанину Мауританије издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Мауританије.

Северна Африка

Северна Африка је најсевернија регија афричког континента. У геополитици Уједињених нација подрегија северне Африке (која се подудара са уобичајеним препознавањем регије) укључује седам следећих земаља.

Алжир

Египат

Либија

Мароко

Судан

Тунис

Западна СахараШпанске plazas de soberanía (ексклаве) налазе се на јужној обали Средоземног мора окружене са копна Мароком.

Шпанска Канарска острва и португалски острва Мадеира, који се налазе у Северном атлантском океану, чине северозапад афричког континента и често се укључују у ову регију.

Магреб - такође назван Тамазгха - део је северозападне Африке који обухвата Алжир, Мароко, Тунис, Западну Сахару (чији је политички статус неодређен) и (понекад) Либију. У уобичајеној употреби, посебно у француском, термин се често ограничава на прве три земље, пошто су све три биле бивше територије под француском управом (Алжир као насељеничка колонија, а остале две као протекторати). У арапском језику термин може такође означавати само на Мароко.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Азори, Мауританија, Мали, Нигер, Чад, Јужни Судан, Етиопија, Еритреја и Џибути.

Неке земље се у Северној Африци, посебно Египат и Либија, често убрајају у уобичајене дефиниције Средњег истока, будући да оне у неким погледима имају ближе споне са југозападном Азијом него са Магребом. Штавише, Синајско полуострво у Египту део је Азије, па је стога Египат трансконтинентална земља.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.