Матија Љубек

Матија Љубек (Белишће, ФНРЈ, 22. новембар 1953. — Валпово, Република Хрватска, 11. октобар 2000) је био познати хрватски кануист.

Матија Љубек је био најтрофејнији хрватски кануиста и један од најуспешнијих хрватских спортиста уопште. Блиставе тренутке каријере доживео је освајањем олимпијских медаља у кајаку и кануу на мирним водама у дисциплини Ц-1 (кану једноклек) и Ц-2 (кану двоклек). Освојио је две златне и по једну сребрну и бронзану медаљу на олимпијским играма, четири прва, два друга и четири трећа места на светским првенствима, као и три златне медаље на медитеранским играма. Све ове успехе постигао је од 1975. до 1987. године као репрезентативац СФРЈ. Био је изабран за спортисту Југославије у анкети спортског листа „Спорт1976. године. Носио је заставу СФРЈ на отварању Олимпијским играма 1988. у Сеулу. У Хрватској је проглашен најуспешнијим олимпијцем у појединачним спортовима свих времена. У дисциплинама Ц-2 (кану двоклек) веслао је у пару са Мирком Нишовићем из Земуна.

Завршетком спортске каријере остао је у спорту као спортски радник. Нажалост, прерана смрт (страдао је од метка из пиштоља због неразјашњених породичних прилика) одвојила га је заувек од спорта. Кајак и кану клуб у Загребу данас носи његово име.

Матија Љубек
Matija Ljubek 1007
Гроб Матије Љубека, југословенског и хрватског кануисте
Личне информације
Држављанство Хрватска
Датум рођења22. новембар 1953.
Место рођењаБелишће
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Датум смрти11. октобар 2000. (46 год.)
Место смртиВалпово
 Хрватска
Спортске информације
СпортКану

Спортски успеси

Олимпијске игре

Светска првенства

  • 1975 - Светско првенству у Београду
    • бронза Ц-1 10.000 м
    • 4 место Ц-1 1.000 м
  • 1978 - Светско првенство у Београду
    • злато Ц-1 1.000 м
    • бронза Ц-1 10.000 м
  • 1981 — Светско прванству у Нотигему
    • сребро Ц-1 10.000 м
  • 1982 — Светско првенство у Београду
    • злато Ц-2 500 м са Нишовићем
    • сребро Ц-2 1.000 м са Нишовићем
  • 1983 — Светско првенство у Тампереу
    • злато Ц-1 500 м
    • бронза Ц-2 1.000 м са Нишовићем
  • 1985 — Светско првенству у Мехелену
    • злато Ц-2 10.000 м са Нишовићем
    • бронза Ц-2 1.000 м са Нишовићем
  • 1986 — Светско првенство у Монтреалу
    • 4 место Ц-2 10.000 м са Нишовићем
  • 1987 — Светско првентво у Дуизбургу
    • 5 место

Медитеранске игре

  • 1979 — Медитеранске игре у Сплиту
    • злато Ц-1 500 м
    • злато Ц-1 1000 м
    • злато Ц-2 500 м са Нишовићем

Спољашње везе

11. октобар

11. октобар (11.10.) је 284. дан у години по грегоријанском календару (285. у преступној години). До краја године има још 81 дан.

2000

2000. је била преступна година.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1976.

Спортистима Југославије је ово били тринаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу била заступљена са 88 учесника који су учествовали у 14 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, рукомет, стреличарство, стрељаштво и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још осам медаља, две златне, три сребрне и три бронзане. Златне медаље су освојене у рвању (Момир Петковић) и кануу (Матија Љубек).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1984.

Спортистима Југославије је ово били петнаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу била заступљена са 140 учесника који су учествовали у 16 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стрељаштво, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили рекордан број медаља, укупно осамнаест. Број осамнаест је био подељен са рекордним бројем од седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у боксу (Антон Јосиповић), ватерполу (мушка репрезентација Југославије), рукомету (мушка репрезентација Југославије), (женска репрезентација Југославије), рвању (Шабан Трстена и Владо Лисјак) и кајаку и кануу (Матија Љубек и Мирко Нишовић).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Влатко Марковић

Влатко Марковић (Бугојно, 1. јануар 1937 — Загреб, 23. септембар 2013) бивши је хрватски и југословенски фудбалер и тренер, председник и почасни председник Хрватског ногометног савеза.

Катица Илеш

Катица Илеш (Осијек, ФНР Југославија, 30. март 1946) је бивша југословенска и хрватска рукометашица, мађарског порекла, која је играла за Осијек из Осијека и југословенску репрезентатицију. Са рукометном репрезентацијом Југославије је учествовала на олимпијским играма 1980. у Москви где је освојила сребрну олимпијску медаљу.

Освајачи олимпијских медаља у кануу двоклеку, 500 m

Кану двоклек 1.000 м или Ц-2 1.000 м је једна од дисциплина олимпијског спорта, Кајак и кану на мирним водама који се налази у програму од Олимпијских игара у Берлину 1936. године. Дисциплина Ц-2 1.000 м је уврштена у програм Олимпијских игара у Монтреалу 1976. Ова дисциплина као уосталом и све дисциплине у кануу одржавају се само у мушкој конкуренцији.

У табели која следи приказани су освајачи олимпијских медаља у овој дисциплини.

Освајачи олимпијских медаља у кануу једноклеку, 1000 m

Кану једноклек 1.000 м или Ц-1 1.000 м je једна од дисциплина олимпијског спорта, Кајак и кану на мирним водама који се налази у програму од Олимпијских игара у Берлину 1936. године. Дисциплина Ц-1 1.000 м је уврштена у програм Олимпијских игара од 1936. Ова дисциплина као уосталом и све дисциплине у кануу одржавају се само у мушкој конкуренцији.

У табели која следи приказани су освајачи олимпијских медаља у овој дисциплини.

¹ Олимпијци Западне и Источне Немачке наступали као једна екипа.

Освајачи олимпијских медаља у кануу једноклеку, 500 m

Кану једноклек 500 m или Ц-1 500 m је једна од дисциплина олимпијског спорта, Кајак и кану на мирним водама који се налази у програму од Олимпијских игара у Берлину 1936. године. Дисциплина Ц-1.500 m је уврштена у програм у Монтреалу 1976. Ова дисциплина као уосталом и све дисциплине у кануу одржавају се само у мушкој конкуренцији.

У табели која следи приказани су освајачи оломпијских медаља у овој дисциплини.

Освајачи опимпијских медаља у кануу двоклеку, 500 m

Кану двоклек 500 m или Ц-2 500 m је једна од дисциплина олимпијског спорта, Кајак и кану на мирним водама који се налази у програму од Олимпијских игара у Берлину 1936. године. Дисциплина Ц-2 500 m је уврштена у програм у Монтреалу 1976. Ова дисциплина као уосталом и све дисциплине у кануу одржавају се само у мушкој конкуренцији.

У табели која следи приказани су освајачи олимпијских медаља у овој дисциплини.

Политикин избор спортисте године

“Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, бира најуспешнијег спортисту године од 1953. године. Државе у којима је биран спортиста године у протеклом периоду су: Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Савезна Република Југославија (СРЈ), Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) и Република Србија (РС). Спортисту године бирао је и лист “Спортске новости” од 1950. до 1990. године , док је “Спорт” додељивао награду “Златна значка” најбољем спортисти од 1957. до 2015. године.

Списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма

Ово је списак носилаца заставе Југославије на олимпијским играма.

Носиоци заставе носе националну заставу своје земље на церемонији отварања олимпијских игара.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак познатих Хрвата

Следи списак познатих личности који се изјашњавају као Хрвати или су хрватског порекла.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Добитници „Златне значке” Спорта
Летње
Зимске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.