Мате Парлов

Мате Парлов (Имотски, ФНРЈ, 16. новембар 1948Пула, 29. јул 2008) је био југословенски и хрватски боксер. Био је олимпијски победник на Олимпијским играма 1972. у Минхену, светски првак у Хавани 1974. и двоструки шампион Европе у полутешкој категорији. Такође је био професионални првак Европе и света у верзији Светског боксерског савета. Поред европских, светских и олимпијских титула, Парлов је осам пута (1967—1974) освајао титулу првака Југославије, два пута је освајао Златну рукавицу, а пет пута (1970—1974) титулу најбољег на Балкану.

Мате Парлов
Stevan Kragujevic, Mate Parlov, bokser, osvajač Olimpijskog zlatnog odličja
Мате Парлов, југословенски и хрватски боксер
Личне информације
Држављанство СФРЈ
Датум рођења16. новембар 1948.
Место рођењаРичице код Имотског
ФНРЈ
Датум смрти29. јул 2008. (59 год.)
Место смртиПула
Хрватска
Спортске информације
СпортБокс

Биографија

Парлов је рођен 16. новембра 1948. године у Имотском. Боксом је почео да се бави са 16 година у Боксерском клубу „Пула“ и после три године освојио је титулу првака Југославије у полутешкој категорији. Био је леворук, што му је знатно помогло у каријери.

Mate Parlov (crop)
Gilberto Carrillo, Mate Parlov, Isaac Ikhouria, Janusz Gortat 1972cr
Мате Парлов на Олимпијским играма 1972. Са лева на десно: Хилберто Кариљо, Мате Парлов, Исак Ихурија, Јануш Гортат

Први већи успех на међународној сцени остварио је 1969. када је у Букурешту постао вицешампион Европе. Две године касније у Мадриду је освојио златну медаљу. На Олимпијским играма у Минхену Парлов је освојио злато у финалу против Кубанца Гилберта Кариља, у којем су оба ривала била у нокдауну. Меч је прекинут 21 секунду пре краја друге рунде, када се Кубанац четврти пут нашао на поду. У Београду 1973. одбранио је титулу првака Европе у полутешкој категорији. Своју доминацију у полутешкој категорији потврдио је на светском првенству у Хавани када је освојио титулу аматерског првака света у полутешкој категорији.

По завршетку аматерске каријере отиснуо се међу професионалце. Дана 10. јула 1976. на Маракани савладао је Италијана Доменика Адинолфија и освојио титулу професионалног првака Европе у полутешкој категорији, у верзији Светског боксерског савета (WBC). Две године касније Парлов је постао и светски шампион савладавши у борби за титулу Аргентинца Мигела Анхела Куеља, нокаутом у 9. рунди. Титулу шампиона у полутешкој категорији изгубио је поразом од Марвина Џонсона 2. децембра 1978.

Као аматер, Парлов је имао 310 борби, од чега 13 пораза. У професионалној каријери, у 29 мечева, забележио је 24 победе, три пораза и два нерешена меча. На Олимпијским играма 1984. био је селектор боксерске репрезентације Југославије.

Два пута је био добитник златне значке Спорта, награде за најбољег спортисту Југославији, 1972. и 1974. године.

Преминуо је 29. јула 2008. од рака плућа.

Види још

Спољашње везе

16. новембар

16. новембар (16.11.) је 320. дан године по грегоријанском календару (321. у преступној години). До краја године има још 45 дана.

1948

1948. је била преступна година.

2008

2008 је била преступна година.

29. јул

29. јул (29.07.) је 210. дан године по грегоријанском календару (211. у преступној години). До краја године има још 155 дана.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1968.

Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили укупно осам медаља, три златне, три сребрну и две бронзане. Медаље су освојили: Ђурђа Бједов (златна и сребрна), Мирослав Церар (златна), ватерполисти (златна), кошаркаши (сребрна), Стеван Хорват (сребрна), Бранислав Симић (бронзана) и Звонимир Вујин (бронзана).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1972.

Спортистима Југославије је ово били дванаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1972. у Минхену била заступљена са 128 учесника који су учествовали у 15 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, рукомет, стрељаштво и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у боксу (Мате Парлов) и рукомету (Рукометна репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Брат (филм)

Брат (шп. Hermano) је италијански филм снимљен 2007. године у режији Ђована Робијана. Сценарио су писали поред самог режисера, Рикардо Априли и Марчело Оливиери.

Дом спортова Мате Парлов

Дом спортова Мате Парлов је назив за вишенаменску спортску дворану у Пули с пратећим садржајима, предвиђену за одржавање спортских, културних, пословних и забавних манифестација. Дом је изграђен 1978., а реконструисан и дограђен 2003. године. Налази се у власништву Града Пуле, а њиме управља Јавна установа Пула Спорт. Име Мате Парлов носи од августа 2008., у спомен на славног хрватског боксера и освајача златне медаље на Олимпијским играма 1972.

Површина објекта износи 13.274,90 m² који су подељени на Велику дворану површине 1090,20 m² са 2312 седећих места, боксерско-џудо дворану површине 411,00 m², стонотениску дворану површине 158,60 m² dvoranu od 274,85 m² са 100 седећих места, те четверостазну, поливалентну куглану површине 305,50 m².

Одмах уз Дом спортова Мате Парлова налази се паркинг површине 5.977,30 m² са 234 паркирна места.

Корисници објекта су разни спортски клубови: ЖРК Арена; МРК Арена, ОК Пула, БК Пула, РК Истарски борац, СТК Пула, КК Уљаник и други.

У Дому спортова Мате Парлов своје просторије имају Савез спортске рекреације, Савез спортова Истарске жупаније, Рукометни савез Истарске жупаније, Одбојкашки савез Истарске жупаније.

Неки од важнијих спортских догађаја одржаних у Дому спортова Мате Парлова јесу:

Европско сениорско првенство у боксу 2004. године,

Европско првенство у одбојци за жене 2005. године,

Кроација куп у рукомету

Звонимир Вујин

Звонимир Вујин рођен 28. јуна 1943. године у Зрењанину, Србија, Југославија, један је од најбољих боксера лаке категорије Југославије, Европе и света шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Сада живи у Зрењанину.

Маријан Бенеш

Маријан Бенеш (Београд, 11. јун 1951 — Бања Лука, 4. септембар 2018) био је југословенски боксер из Бање Луке. Сматра се за једног од најбољих југословенских боксера свих времена. После бриљантне аматерске каријере и освојене златне медаље на првенству Европе у боксу 1973. године одржаном у Београду, прешао је у професионалце и освојио титулу европског првака у верзији Европске боксерске уније (ЕБУ) у лакој велтер категорији 1979. године. Бенеш се повукао из бокса 1983. године после тешке повреде ока.

Образ уз образ

„Образ уз образ” је југословенска телевизијска серија снимана од 1972. до 1974. године у продукцији Телевизије Београд.

Политикин избор спортисте године

“Политика”, најстарији дневни лист на Балкану, бира најуспешнијег спортисту године од 1953. године. Државе у којима је биран спортиста године у протеклом периоду су: Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ), Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), Савезна Република Југославија (СРЈ), Државна заједница Србија и Црна Гора (СЦГ) и Република Србија (РС). Спортисту године бирао је и лист “Спортске новости” од 1950. до 1990. године , док је “Спорт” додељивао награду “Златна значка” најбољем спортисти од 1957. до 2015. године.

Пула

Пула (лат. Pietas Iulia, итал. Pola, словен. Pulj, нем. Polei, истр. Pola) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 57.765 становника, а у самом насељу је живело 57.765 становника. Налази се на југозападном делу истарског полуострва у добро заштићеном заливу.

Иако су постојала и ранија насеља, права историја града започиње с Римљанима, па се може рећи да је подручје града у континуитету насељено преко 2.000 година. Кроз историју град је мењао бројне владаре и доживљавао многобројне успоне и падове. Модерни развој града започиње у 19. веку када Пула, ради природних погодности смештаја у добро заштићеном и лако брањивом заливу постаје главна ратна лука Аустроугарске Монархије. У периоду од 1850. до 1910. становништво Пуле се са око нешто више од 1.000 повећало на нешто више од 57.000 становника. Уз демографски, град доживљава урбани и индустријски развој. Пропашћу Монархије започиње и демографски пад Пуле, који кулминира у првим годинама након Другог светског рата када највећи број етничких Италијана, услед присједињења Истре с матицом напушта град. У другој половини 20. века град захваљујући двије најважније привредне гране — бродоградњи и туризму, доживљава нови напредак. Тек 1981. године број становника бива изједначен са бројем становника града из 1910.

Данас је Пула позната је по својој благој клими, мирноме мору и нетакнутој природи. Град је уз бродоградњу и туризам познат и по дугој традицији винарства и рибарства.

Ричице (Проложац)

Ричице су насељено место у саставу општине Проложац, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Списак познатих Хрвата

Следи списак познатих личности који се изјашњавају као Хрвати или су хрватског порекла.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Стипе Дрвиш

Стипе Дрвиш (8. јун 1973.) је хрватски боксер, бивши светски боксерски првак у полутешкој категорији.

Хрватска

Хрватска (хрв. Hrvatska), званично Република Хрватска (хрв. Republika Hrvatska), унитарна је парламентарна република у средњој и југоисточној Европи, са излазом на Јадранско море. Главни град је Загреб, који чини једну од примарних подјела земље, заједно са још двадесет жупанија. Хрватска заузима површину од 56.594 km² и има 4,28 милиона становника.

Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. Краљевина Хрватска је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти Петра Крешимира IV и Дмитра Звонимира. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, Цетински сабор је поставио Фердинанда I на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка Независна Држава Хрватска, која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је Рат у Хрватској, који је трајао четири године.

Хрватска је развијена земља са високим животним стандардом. Она је у међународним односима средња сила, чланица је Европске уније, Организације уједињених нација, Савјета Европе, Организације Сјеверноатлантског споразума, Свјетске трговинске организације и оснивач је Уније за Медитеран. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а у Авганистану и била је нестална чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.

Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.