Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.[1]

Мате Бобан
Датум рођења12. фебруар 1940.
Место рођењаСовићи
 Југославија
Датум смрти7. јул 1997. (57 год.)
Место смртиСовићи
 Босна и Херцеговина

Види још

Извори

  1. ^ Dragan Čović, Slavica Karačić, Niko Lozančić, Borjana Krišto, Zdenko Ćosić, Davor Čordaš, Mario Grgić, Rade Bošnjak, Marinko Čavara, Dvadeset godina Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine: 1990. - 2010., Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine, Mostar. 2010. ISBN 978-9958-850-00-4.
Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Договор у Грацу

Договор у Грацу био је договор о подели Босне и Херцеговине између Републике Српске коју је представљао Радован Караџић, и Херцег Босне коју је представљао Мате Бобан, потписан 6. маја 1992. у аустријском граду Грацу. Представници Муслимана, нису били позвани на састанак. Вести о договору у Грацу објавили су медији у средишњим информативним емисијама.Фрањо Туђман, у писму америчком сенатору Роберту Долу, представља овај договор као део конференције о Босни и Херцеговину којег спонзорише Европска заједница.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Карингтон—Кутиљеров план

Карингтон—Кутиљеов план, познат и као Лисабонски споразум, мировни је план који су предложили Питер Карингтон (Peter Carington) и Хосе Кутиљеро (José Cutileiro), као резултат мировне конференције одржане у фебруару 1992. у покушају да се спријечи рат у БиХ. План је предлагао етничку консолидацију на свим административним нивоима и давање већих овлашћења локалним властима на штету централне власти. Међутим, сви окрузи би било класификовани као муслимански, српски и хрватски, чак и ако не би постојала одређена етничка већина.

Народна скупштина Српске Републике Босне и Херцеговине је 11. марта 1992. једногласно одбацила план, предлагајућу нови план по коме би Срби имали контролу на око двије трећине Босне и Херцеговине, стварајући тиме муслиманске и хрватске енклаве без територијалног јединства. Овај план је одбио Кутиљеро, али је изнио приједлог у коме је стајало да ће три националне јединице бити „засноване на национални принципима, узимајући у обзир економске, географске и друге критеријуме”.Дана 18. марта 1992. године, све три стране су потписале споразум, Алија Изетбеговић је за Муслимане, Радован Караџић за Србе и Мате Бобан за Хрвате.

Дана 28. марта 1992. године, након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис и исказао своје противљење било каквој подјели Босне и Херцеговине.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Мировни планови прије и током Рата у БиХ

Четири велика међународна мировна плана прије и током Рата у Босни и Херцеговини нуђена су од стране дипломата Европске економске заједнице и Организације уједињених нација, док је сам сукоб ријешен Дејтонским мировним споразумом 1995. године.

Било је такође муслиманских, српских и хрватским приједлога за реорганизацију Босне и Херцеговине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Муслиманско-хрватски сукоб

Муслиманско-хрватски сукоб је био оружани сукоб за време рата у Босни и Херцеговини између муслиманских снага предвођених Армијом Републике Босне и Херцеговине и хрватских снага предвођених ХВО-ом и потпомогнутих регуларном војском Републике Хрватске, који је трајао од 19. јуна 1992. године и трајао до 23. фебруара 1994. године, када је закључен прекид ватре који је био увод за стварање муслиманско-хрватске федерације у оквиру Босне и Херцеговине потписивањем Вашингтонског споразума .

Због умешаности војске Републике Хрватске овај сукоб је у пресудама Међународног трибунала за ратне злочине у Хагу окарактерисан као међународни конфликт.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Удружени злочиначки подухват

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

Хрватско вијеће одбране

Хрватско вијеће одбране (ХВО; хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) било је оружана формација босанскохерцеговачких Хрвата, која је постојала током рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Основали су је 8. априла 1992. чланови Хрватске демократске заједнице. Представљала је оружану силу Хрватске Републике Херцег-Босне за вријеме рата у БиХ, као и Хрватске одбрамбене снаге, и бранила је хрватске интересе на простору бивше Југославије. Велику подршку пружала јој је Хрватска војска, а сматра се једном од најбројнијих и најефикаснијих хрватских војних формација на простору бивше Југославије.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Муслимани. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини .

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велики део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихове територије су уједињене у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних операција, ХВО заједно са ХВ-ом, а у неким акцијама и са Армијом РБиХ је окупирало читаву западну Босну. Највећа операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 km од Бање Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио се рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. Контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.