Матеја Свет

Матеја Свет (Љубљана, 16. августа 1968.) је најуспешнија југословенска представница у алпском скијању.

Матеја је 1984. постала јуниорска светска првакиња у велеслалому и дебитовала је на Олимпијским играма 1984 у Сарајеву. У такмичењу за Светски куп 1985/86. остварила је прву женску југословенску победу у Светском купу. Било је то у Чехословачкој Јасни у велеслалому. Исте сезоне, и у истој дисциплини остварила је још једну победу у канадском Бромонту. Године 1987. је на Светском првенству у Кран-Монтани освојила три медаље: сребро у велеслалому и бронзе у слалому и супервелеслалому. Крајем исте године проглашена је за спортисту године у Југославији.

На Олимпијским играма у Калгарију 1988. је освојила сребро у слалому, док је у велеслалому била четврта. У Светском купу 1987/88. освојила је мали кристални глобус у велеслалому. На Светском првенству 1989. у Вејлу постала је светска првакиња у слалому, а након дисквалификације Францускиње Кристел Гињар у велеслалому је освојила бронзу, иако је завршила као четврта.

На крају сезоне Светског купа 1989/90. је након несугласица са Словеначким скијашким савезом окончала каријеру иако је имала само 22 године. Остварила је укупно 7 победа у Светском купу.

Светски куп

  • Најбољи резултат у генералном пласману: 6. место на 1987/88 и 1988/89
    • Победник у велеслалому на 1987/88.
    • 7 победа 1 у спусту и 6 у велеслалому
    • 22 победничка постоља

Пласмани по сезонама

Матеја Свет
Личне информације
Датум рођења 16. август 1968.(51 год.)
Место рођења Љубљана (СФРЈ)
Држављанство словеначко
Спортски подаци
Скијашке дисциплине слалом, велеслалом, супервелеслалом
Олимпијске игре
Учешћа 1
Медаље 1 (1 сребрна)
Светска првенства
Учешћа 3
Медаље 5 (1 златна, 1 сребрна, 3 бронзане)
Светски куп
Број сезона 6 (од 1984. до 1990.)
Победе 7
Подијуми 22
Мали кристални глобус 1 (1 у велеслалому)
Освојене медаље
Скијање
Алпско скијање
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1988. Калгари слалом
Светска првенства
Сребрна медаља — друго место 1987. Кран-Монтана супервелеслалом
Бронзана медаља — треће место 1987. Кран-Монтана велеслалом
Бронзана медаља — треће место 1987. Кран-Монтана слалом
Бронзана медаља — треће место 1989. Вејл велеслалом
Златна медаља — прво место 1989. Вејл слалом

Спољашње везе

Јоланда Багатељ

Јоланда Багатељ (рођена Стебловник, од 2002—2007 Чеплак), 12. септембар 1976, Цеље) словеначка атлетичарка на средњим стазама. Специјалност јој је трка на 800 метара .

Живи у Велењу у северној Словеннији. Удата је за Алеша Чеплака. У атлетику је ушла у 14. години трчећи кросеве. Трчала је све дисциплине од 400 до 3000 м. Прва међународна такмичења је имала у јуниорској конкуренцији, кад је на Европском првенству за јуниоре 1995. у Мађарској освојила 3. место и бронзану медаљу. Прво значајније такмичење као сениорка је било Светско првенство у атлетици у Атини 1997. године кода је у трци на 800 м освојила 4 место. На Олипијским играма у Атини 2004. освојила је бронзану медаљу. Сребрену медаљу је изгубила у „мртвој трци“ са Хасном Бенхаси из Марока, где је „пресудио“ фото-финиш.

Менаџер јој је бивши атлетичар Аустријанац Роберт Вагнер.

Дана 26. јула 2007. објављена је вест да је Јоланда Челпак била позитивна на допинг тесту.

Након избијања скандала због допинга 2007, развела од свог супруга Алеша Чеплака. Две године касније удала се за атлетичара Андреја Багатеља. Пар живи у Цељу.

Југославија на Зимским олимпијским играма 1988.

Југославији (СФРЈ) је учествовала на петнаестим ЗОИ и где је имала 22 представника од којих 16 мушких и 6 женска. Ово је било тринаесто и задње учешће југословенских спортиста под заставом СФРЈ, уз учешће свих република, на Зимским олимпијским играма. Игре су одржане 1988. године у Калгарију, Канада.

Југословенски представници су се такмичили у седам различитих дисциплина: нордијском дисциплинама, алпском скијању, скијашким скоковима, биатлону, уметничком клизању, брзом клизању, бобу. Југославија је на овим играма освојила још 3 медаље, две сребрне и једну бронзану. Најбољи пласман остварила је Матеја Свет, освојивши 2. место у слалому, у конкуренцији од 57 такмичарки и мушка екипа у скијашким скоковима са 90 m, која је такође освојила сребрну медаљу, док је Матјаж Дебелак на 70 метарској скакаоници освојио бронзану медаљу.

Југословенској нади Бојану Крижају су ово биле последње олимпијске игре, одустао је од такмичења због повреде. На тренингу је налетео на једну скијашицу и повредио се.

Аленка Бикар

Аленка Бикар (Љубљана, 7. јануар 1974.), је бивша словеначка атлетичарка која се такмичила у спринтерским дисциплинама.

Највећи успех је постигла освајањем сребрне медаље у у дисциплини 200. метара на Европско превенство у атлетици у дворани 2000. одржаним у Генту резултатом 23,16.

Три пута је учествовала на Олимпијским играма 1996. у Атланти, 2000. у Сиднеју, 2004. у Атини и увек је дошла по полуфинала.

На медитеранским играма учествовала је два пута и на 1997. у Барију освојила бронзану а 2005. у Алмерији златну медаљу.

Године 2001. поставила је словенски државни рекорд на 200 метара с временом 22,76 с и исте године је изабрана за словенску спортисткињу године.

Бригита Буковец

Бригита Буковец (Љубљана, 21. мај 1970.) је бивша словеначка атлетичарка, специјалиста за трчање са препонама. Такмичила се у дисциплинама 100, 60 и 50 метара са препонама. Била је члан АК Олимпија из Љубљане, тренер јој је био Јуре Кастелиц.

Била је члан олимпијске репрезентације Словеније, која је први пут као самостална држава учествовала на Олимпијским играма 1992. у Барселони, али није постигла запаженији резултат. На следећим Олимпијским играма 1996. године у Атланта носила је заставу Словеније на свечаном отварању игара, а у такмичењу је постигла свој највећи успех, када је освојила сребрну медаљу на 100 метара са препонама, поставивши национални рекорд трчећи испод 13 секунди 12,59. Боља од ње била је Швеђанка Људмила Енквист. Ова медаља је била прва женска медаља за словеначки олимпијски спорт у његовој историји. Била је и првакиња медитерана на играма у Лангдок-Русијону 1993. године.

Бригита Буковец још увек држи словеначке националне рекорде на 100 метара са препонама (12,59), 60 метара са препонама (7,78) и 50 метара са препонама (6,70).

Због успешне каријере и освојених медаља пет пута је проглашавана за најбољу спортисткињу Словеније 1993, 1995, 1996, 1997, 1998. године. Године 1995. добила је и Блоудекову награду, највише државно признање Републике Словеније за успехе на подручју спорта.

По завршетку каријере Бригита Буковец је основала Атлетску школу Бригита Буковец и истоимени атлетски клуб.

Брита Билач

Брита Билач (рођена Vörös у Залфелду Источна Немачка 4. децембра 1968.) била је словеначка атлетичарка, специјалиста за скок увис.

Као такмичарка Источне Немачке учествовала је на Европском првенству у дворани 1990 у Глазгову и освојила друго место.

Брита се 1992. године удала са словеначког скакача удаљ Борута Билача и прешла да се такмичи за Словенију. На Европском првенству 1994. у Хлесинкију, осваја прво место, постаје првакиња Европе и резултатом 2,00 м поставља лични рекорд и рекорд Словеније у скоку увис, који још није оборен.

Године 1994. проглашена је најбољом спортисткињом Словеније и добила Блоудекову награду.

Лидија Бенедетич-Лапајне

Лидија Бенедетич-Лапајне (касније Кристанчич, Јесенице, 1. април 1959) била је југословенска атлетичарка, који се такмичила у скоку увис. Била је чланица АК Горица из Нове Горице. По завршетку каријере ради у школи.

У дугогодишњој такмичарској каријери Лидија је као прва југословенска атлетичарка која је два пута учествовала на Летњим олимпијским играма. На Играма 1980. у Москви била је 19. (1,80 м), а 1984. у Лос Анђелесу 16. (1,87 м).Лапајнеова је три пута била првакиња Југославије 1979. 1980. и 1982. године.На Медитеранстим играма учествовала је два пута 1979. у Сплиту и 1983. у Казабланци. У Сплиту је била трећа са 1,74 м, а у Казабланци друга са 1,86 м. Године 1983. учествовала је и на Светском првенству у Хелсинкију али није успела да се пласира у финале.

Године 1983. Лидија Бенедетич-Лапајне проглашена је за најбољу спортисткињу Словеније.

Маријана Лубеј

Маријана Лубеј (Цеље, 21. јун 1945.), бивша југословенска и словеначка атлетичарка, која се већином такмичила у спринтерским дисциплинама.

Маријана Лубеј је била чланица Атлетскога друштва Кладивар Цетис Цеље. Као репрезентативка Југославије је учествовала на Олимпијским играма 1968 у Мексику. Такмичила се у четири дисциплине: у петеробоју је освојила 12 место и тркама на 100 метара где је дошла до полуфинала, а на 200 метара и 80 метара са препонама четврфинала. На балканским играма је освојила шест златних и две бронзане медаље.

Била је југословенска и словеначка рекордерка на 60 м, 100 м, 200 м, 400 м и 100 м с препонама.

Године 1968. изабрана је за прву најбољу словеначку спортисткињу године.

Мима Јаушовец

Мима Јаушовец (словен. Mima Jaušovec) бивша је словеначка и југословенска тенисерка.

Наташа Урбанчич

Наташа Урбанчич (Цеље, 25. новембар 1945) је бивша југословенска и словеначка атлетичарка чија је специјалност било бацање копља. По занимању је била економски техничар.

Била је чланица Атлетског друштва Кладивар из Цеља. То је била најбоља словеначка бацачица копља у атлетској историји Словеније. Вишеструка је је југословенска рекордерка и првакиња. Од 1964. до 1973. је десет пута обарала југословенски рекорд од 50,68 до 62,73 м. Четири пута је била прва на Првенству Југославије у атлетици од 1971. до 1974..

Као репрезентативка Југославије учествовала је два пута на Олимпијским играма 1968. у Мексику где је била шеста резултатом од 55,42 метра, и 1972. у Минхену, гдје је била пета 59,06 метра.

На европским првенствима учествовала је четити пута 1966. у Будимпешти где је испала у квалификацијам резултатом 49,74 м, 1969. у Атини четврта са 55,68 м (1971. у Хелсинкију десета са 56,38 м и 1974. у Риму где је постигла свој највећи испех освајањем бронзане медаље са 61,66 метара.

Поред овог била је и трострука првакиља Балкана 1969. у Софији (54,86 м) 1971. у Загребу (58,34 м) и 1973. у Атини (60,26 м), а два пута је била друга 1972. у Измиру (57,94 м) и 1974. у Софији (57,40 м).

Између 1969. и 1974., шест пута узастопно бирана је за словеначку спортисткињу године, а 1974. године примила је највише словеначко признање у спорту Блоудекову награду.

Петра Мајдич

Петра Мајдич (словен. Petra Majdič, Дол при Љубљани, 22. децембар 1979) је словеначка нордијска скијашица специјалиста за спринт класичним стилом.

Петра Мајдич, најуспешнија словеначка нордијска скијашица у историји тог спорта. У светском купу освојила је 19 победа и по броју победа престигла је словеначког ски скакача Приможа Петерку.

На Светском првенству 2007. у Сапороу 2007. освојила је сребрну медаљу у спринту класичним стилом, што је прва словеначка медаља у скијашком трчању на великим такмичењима. Међу наградама има и два освојена мала кристална глобуса у укупном пласману у светском купу у сезонама 2007/08. и 2008/09. те бронзана олимпијска медаља са Зимских олимпијским играма 2010. у класичном спринту.

Петра Мајдич је три пута била изабрана за словеначку спортисткињу године.

Сара Исаковић

Сара Исаковић (Блед 9. јуна 1988) је словеначка пливачица слободним стилом, која је на Олимпијским играма 2008. освојила прву олимпијску медаљу у историји словеначког пливања.

Отац Ненад, има двојно држављанство српско и словеначко, са породицом живи у Дубаију, где као пилот ради за тамошњу авио компанију. Сара је највећи део детињства провела у Дубаију. Њена мајка некадашња југословенска рекордерка у пливању, која је својевремено у Крању тренирала и браћу Дарјана и Борута Петрича била је први учитељ Сари и њеном брату близанцу Галу у пливачким почецима.

Године 2001. Сара се враћа у Словенију и почиње тренирати у Радовљици у пливачком клубу Жито Горењска. Тренер јој је био, а и данас је Миха Поточник.

Плива све дисциплине слободног стила од 50 м, 100 м, 200 м, 400 м, и штафети 4х200 м. Окушала се и у пливању делфин стилом на 50 м, 100 м и 200 м.

Светски куп у алпском скијању 1985/86.

Двадесета сезона Светског купа у алпском скијању је почела 16. августа 1985. у Лас Лењасу у Аргентини а завршена је 22. марта 1986. у Бромону у Канади. Победници у укупном поретку су били Марк Ђирардели из Луксембурга и Марија Вализер из Швајцарске.

Светски куп у алпском скијању 1986/87.

Двадесетпрва сезона Светског купа у алпском скијању је почела 15. августа 1986. у Лас Лењасу у Аргентини а завршена је 22. марта 1987. у Сарајеву у Југославији. Победници у укупном поретку су били Пирмин Цурбриген и Марија Вализер обоје из Швајцарске.

Светски куп у алпском скијању 1987/88.

Двадесетдруга сезона Светског купа у алпском скијању је почела 26. новембра 1987. у Сестријереу у Италији а завршена је 26. марта 1988. у Залбах-Хинтерглему у Аустрији. Победници у укупном поретку су били Пирмин Цурбриген и Микела Фиђини обоје из Швајцарске.

Светски куп у алпском скијању 1988/89.

Двадесеттрећа сезона Светског купа у алпском скијању је почела 26. новембра 1988. у Шладмингу у Аустрији а завршена је 10. марта 1989. у Шигакогену у Јапану. Победници у укупном поретку су били Марк Ђирардели из Луксембурга и Френи Шнајдер из Швајцарске.

Светски куп у алпском скијању 1989/90.

Двадесетчетврта сезона Светског купа у алпском скијању је почела 8. августа 1989. у Лас Лењасу у Аргентини а завршена је 18. марта 1990. у Ореу у Шведској. Победници у укупном поретку су били Пирмин Цурбриген из Швајцарске и Петра Кронбергер из Аустрије.

Тина Мазе

Тина Мазе (словен. Tina Maze) словеначка је алпска скијашица.

Током каријере остварила је двадесет шест победа у Светском купу. На Зимским олимпијским играма 2014. у Сочију, освојила је златну медаљу у спусту, што је прва златна медаља за Словенију на зимским олимпијским играма.

На Светским првенствима, има сребрну медаљу у велеслалому са Светског првенства 2009. и златне у велеслалому на Светском првенству 2011 и у супервелеслалому на Светском првенству 2013. Тина Мазе је 2012. године (у скијашкој сезони 2012/13) ушла у историју женског скијања као прва скијашица која је до краја календарске године окончала са преко 1.000 поена. Тина Мазе је освојила 1.059 поена.

Тина Трстењак

Тина Трстењак (словен. Tina Trstenjak, Цеље 24. август 1990) словеначка је џудисткиња.

На Светском првенству 2015. године у Астани освојила је златну медаљу у категорији до 63 кг. Ово је била прва златна медаља за словеначки џудо на Светским првенствима. Годину дана раније у Чељабинску освојила је бронзу, а 2013. у Рио де Жанеиру била је пета. На Европским играма у Бакуу 2015. окитила се сребрном медаљом. На Европском првенству 2013. у Будимпешти освојила је бронзану медаљу, 2014. Монпељеу 2014. сребро, а у Казану 2016. окитила се златом. Олимпијска победница постала је 2016. у Рио де Жанеиру и тако је постала друга олимпијска победница у џудоу из Словније након Уршке Жолнир којој је то пошло за руком четири године раније у Лондону.

Уршка Жолнир

Уршка Жолнир (словен. Urška Žolnir, Жалец 9. октобар 1981) је словеначка џудисткиња. Чланица је Џудо клуба Санкаку из Цеља. Тренер јој је Марјан Фабјан. Такмичи се у полусредњој тежинској категорији. Прва је словеначка спортисткиња и једина поред Тине Мазе које је освојила олимпијско злато.Уршка Жолнир је на Олимпијским играма 2004. у Атини освојила бронзану, а 2012. у Лондону златну медаљу. Ти успеси је чине најуспешнијом словеначком џудисткињом свих времена.

Жолнирова је била носилац националне заставе на свечаном отварању Олимпијских игара у Пекингу 2008, где је на такмичењу заузела 7 место.

На Светским првенствима је учествовала 4 пута и била два пута трећа (2005, 2011) и два пута пета (2008. и 2009).

На Европским првенствима је учествовала 5 пута и била је једном прва (2009), једном друга (2007), 2 пута трећа (2008. и 2011) и једном пета (2001).

За своје успехе 2004. године добила је највеће словеначко спортско признање Блоудекову награду.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.