Материце

Материце се славе другу недељу пред Божић. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.

Празник Материца се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се дреше поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.

Ревија "Историја" у новембарском броју за 2014.г. нам доноси и податак како су Детинци и Материце прослављани почетком 20.века у Београду: "Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детинци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са "везивањем" препричавале по кафанама и на женским седељкама. На Детинце родитељи "везују" своју децу парчетом канапа, а потом се деца "дреше" поклонима. Вриска млађе деце у бежању пред родитељима је обавештавала кад се и код кога почињало. Наравно, обично би отац дао неку пару да се мајци купи поклон. Понеко дете би уштедело нешто од кусура из продавница, па би купило симболичан поклон. Важно је било показати пажњу. Деца без родитеља која су се сама старала о себи, а таквих није било мало на Дорћолу, увек су "случајно" пролазила поред кућа оних супружника који нису имали деце. Често су они баш те недеље излазили "послом" на улицу, правећи се да не хају за децу око њих. Изненада би им се у рукама нашли комади канапа и почела би трка по улици, уз невиђену цику и вриску. Најчешће би најмлађи који не могу још довољно брзо да побегну први били ухваћени и "везани". Пошто нису имали чиме да се "откупе", поклоне су добијали ако свечано изјаве да су добри били целе године. Материце су биле већ озбиљнији празник. Тад деца везују своју мајку, али знају да заређају и по родбини и комшилуку, и везују све на које наиђу. У кући Богдановића (позната рибарска породица) ни кућна помоћница, Словакиња Јулка, није била поштеђена. Изабарана деца из дома али и понеко друго сирото дете били би одведени у двор да "везују краљицу" и приме поклоне. Њено величанство краљица Марија Карађорђевић је била веома активна у прослави овог празника. Следећи њен пример и најугледније београдске даме су биле жустре чланице добротворних друштава, највише "Кола српских сестара", којима је главни празник био материце јер су тада делиле поклоне сиромашној деци. На Очеве су се "дрешили" очеви, али без јавног "везивања", то је било само у кругу породице. И опет су се делили поклони и помоћ сиротињи. Богати људи су тога дана давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву. Купили би нову и лепу одећу за неколико десетина малишана, поделили то деци и обавезно се фотографисали. Те су слике објављиване по новинама, "као пример за углед другима".

Види још

Литература

  • Српске славе и верски обичаји; Епископ Николај и Протођакон Љубомир Ранковић

Види још

Јајовод

Јајовод (лат. Tuba uterina) су парни органи женског репродуктивног система.

Вагина

Вагина (лат. vagina) или родница унутрашњи је полни орган жене. Она има облик цеви, која води до грлића материце (цервикса). Њени зидови су еластични, састављени од мишићног ткива и имају многобројне наборе који јој омогућавају да се шири и прилагођава проласку детета за време порођаја. У стању мировања зидови су наслоњени један на други и дугачки су 8—10cm. Вагина се у дну завршава вагиналним отвором а при врху се повезује са грлићем материце. Зидови вагине имају три слоја. Први слој — унутрашњи слој сличан је унутрашњем делу уста; средњи слој представља мишићно ткиво, а спољашњи формира прекривач.

Вагину прекрива слузница која је осетљивија од коже па самим тиме и подложнија инфекцијама, чији узрочници најчешће долазе из спољашње средине. У здравој вагини се налазе ацидофилне бактерије, које спречавају насељавање патогених бактерија или гљивица. Поремећајем бактеријске флоре долази до инфекција, па се за интимну хигијену не користе антисептични сапуни већ блага средства која садрже и неку слабу киселину (најчешће млечну) како би се очувао физиолошки pH.

Нерви се у вагини у највећем делу налазе у првој трећини од улаза. Остале две трећине су углавном несензитивне осим на осећај дубоког притиска. Постоји тачка на предњем зиду вагине која је осетљивија од остатка вагине а назива се Г тачка. Улаз у вагину је веома осетљив, како на задовољство тако и на бол.У вагиналном отвору код највећег броја жена налази се химен, који представља танку мембрану. Он је некада био доказ невиности жене, али данас се зна да се велики број жена рађа без њега.

Глатки мишић

Глатко мишићно ткиво (лат. textus muscularis nonstriatus) улази у састав крвних и лимфних судова, органа система за варење, душника, мокраћне бешике, материце, коже, унутрашњих мишића ока итд. Оно је специјализовано за слабе и споре контракције, а инервисано је од стране аутономног нервног система што значи да не ради под утицајем свести и воље. За разлику од скелетног ткива, ови мишићу су способни за дуготрајне контракције и веома тешко се замарају.Глатке мишићне ћелије су вретенастог облика и имају једно овално једро постављено у средишњем делу саркоплазме. Дужина им се креће од 20 до 500 µm, а дијаметар 2-5 µm. Актински и миозински филаменти су овде другачије организовани, тако да нема попречне испруганости карактеристичне за скелетне мишиће.

Актински филаменти су причвршћени за тзв. густа тела (енгл. dense body), која су лаколаизована уз ћелијску мембрану или су разасута по цитоплазми. Између густих тела суседних ћелија понекад се успостављају интерцелуларни протеински мостови. Међу танким филаментима распоређени су и миозински (дебели), који имају дупло већи дијаметар али их има 15 пута мање од актинских.Глатки мишићи се могу поделити на: вишејединичне и једнојединичне. Вишејединични мишићи су изграђени од одвојених влакана, која су инервисана посебним нервним завршецима и раде независно једна од других. Једнојединични мишић функционише као целина, односно њега изграђују влакна која се заједно контрахују и која су организована у листове или снопове. Електронским микроскопом је утврђено да мембране ових ћелија приањају једне уз друге и да између њих постоје везе (нексуси), који омогућавају лако преношење потенцијала односно надражаја. Овај тип мишића се стога назива и синцицијални, а такође је у употреби синоним висцерални глатки мишићи јер они граде већину унутрашњих органа.

Детињци

Детињци се славе трећу недељу пред Божић. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање за Детињце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.

Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и дреше се онима који их вежу.

Ревија "Историја" у новембарском броју за 2014.г. нам доноси и податак како су Детинци и Материце прослављани почетком 20.века у Београду: "Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детинци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са "везивањем" препричавале по кафанама и на женским седељкама. На Детинце родитељи "везују" своју децу парчетом канапа, а потом се деца "дреше" поклонима.Вриска млађе деце у бежању пред родитељима је обавештавала кад се и код кога почињало. Наравно, обично би отац дао неку пару да се мајци купи поклон. Понеко дете би уштедело нешто од кусура из продавница, па би купило симболичан поклон. Важно је било показати пажњу. Деца без родитеља која су се сама старала о себи, а таквих није било мало на Дорћолу, увек су "случајно" пролазила поред кућа оних супружника који нису имали деце. Често су они баш те недеље излазили "послом" на улицу, правећи се да не хају за децу око њих. Изненада би им се у рукама нашли комади канапа и почела би трка по улици,уз невиђену цику и вриску. Најчешће би најмлађи који не могу још довољно брзо да побегну први били ухваћени и "везани". Пошто нису имали чиме да се "откупе", поклоне су добијали ако свечано изјаве да су добри били целе године. Материце су биле већ озбиљнији празник. Тад деца везују своју мајку, али знају да заређају и по родбини и комшилуку, и везују све на које наиђу. У кући Богдановића (позната рибарска породица) ни кућна помоћница, Словакиња Јулка, није била поштеђена. Изабарана деца из дома али и понеко друго сирото дете били би одведени у двор да "везују крањицу" и приме поклоне. Њено величанство краљица Марија Карађорђевић је била веома активна у прослави овог празника. Следећи њен пример и најугледније београдске даме су биле жустре чланице добротворних друштава, највише "Кола српских сестара", којима је главни празник био материце јер су тада делиле поклоне сиромашној деци. На Очеве су се "дрешили" очеви, али без јавног "везивања", то је било само у кругу породице. И опет су се делили поклони и помоћ сиротињи. Богати људи су тога дана давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву. Купили би нову и лепу одећу за неколико десетина малишана, поделили то деци и обавезно се фотографисали. Те су слике објављиване по новинама, "као пример за углед другима".

Женски полни органи

Женски полни органи су анатомске структуре жене, намењене одржању и продужењу врсте. По својој грађи и функцији они су много сложенији од мушких, јер нису намењени само за стварање јајне ћелије, већ и чување оплођеног јајашца, његов развој и рађање новог организма. У функционалном смислу као и мушки полни органи, састоје се од герминативног и ендокриног дела, а у анатомском од спољашњих и унутрашњих органа.

Материца

Материца или матерница (лат. uterus) је орган који спада у репродуктивне органе женског пола код животиња. Код сисара улога материце је прихватање и одржавање развоја плода у току трудноће.

Мајка

Мајка је типично биолошки или социјални женски родитељ детета (потомка), док се мушки родитељ назива оцем. Материнска љубав представља осећања која мајка гаји према свом детету.

У случају сисара као што су људи, мајка носи своје дете (које се прво назива ембрион а затим фетус) у постељици од зачећа, све док се фетус не развије довољно да би се родио. Мајка се онда порађа. Када се дете роди, мајчине дојке стварају млеко да би се дете хранило.

За бесполне организме, реч мајка се понекад користи у значењу родитељ - предак. У случају једноћелијских организама који се разможавају деобом, мајка је ћелија која се дели да би се створиле ћелије-потомци, „ћелије-кћери“.

Мајке обично имају врло важну улогу у подизању деце, па се мајком назива и жена старија од биолошке мајке која остварује ову улогу. Ово се најчешће дешава у случају усвојиоца или маћехе, жене дететовог оца. Реч се често користи и да би се назвала особа која се стереотипично понаша као мајка.

У многим земљама света мајке се славе на Мајчин дан, док је у Србији за њих везан световно-религиозни празник Материце који се слави две недеље пре Божића. У хришћанству се Девица Марија слави као Мајка Божја. Реч мајка се понекад користи и као име за монахињу - старешину женског манастира.

У савременом друштву, самохрана мајка, (неудата, разведена мајка, мајка удовица и дете) је постао значајан социјални чинилац.

Менструални циклус

Менструални циклус је размак између две менструације. Први дан крварења (менструације) се рачуна као почетак менструалног циклуса, а крај менструалног циклуса је дан пре почетка следећег менструалног крварења. Размак између менструалних циклуса је најчешће између 21 до 35 дана. Менструација је циклично крварење из материце у току фертилног доба које настаје као последица љушћења ендометрија уколико није дошло до оплодње. Наиме, уколико оплодња изостане де Графов фоликул јајне ћелије пуца, ниво хормона пада и настаје љушћење материце. Крв и ољушћено ткиво материце избацују се кроз вагину. Дешава се уобичајено на сваких 28 до 29 дана, с тим да тај размак може бити различит и кретати се од 21 до 35 дана.

Менструални циклус почиње у пубертету. Прва менструација обично наступа у доби од 12 до 13 година. Најновија испитивања показују да данас девојчице раније улазе у пубертет. Прекомерна тежина ризични је фактор за рани почетак пубертета.

Менструални циклус се завршава менопаузом. Предменопауза почиње кад интервали између крварења постају све дужи. Менопауза обично наступа у доби од око 51 године.

Менструација

Менструација или период је циклично крварење из материце које настаје као последица овулације. Резултат овулације је и производња хормона естрогена и прогестерона који се „припремају“ за оплодњу јајне ћелије и трудноћу. Уколико оплодња изостане Графов фоликул јајне ћелије пуца, ниво хормона пада и настаје љуштење материце. Крв и ољуштено ткиво материце избацују се кроз родницу, што се назива менструација или још и мензис или месечница. Крварење обично траје око 2 до 7 дана. Менструација престаје да се јавља након менопаузе, до које долази између 45 и 55 године живота. Периоди се исто тако прекидају током трудноће и типично се не настављају током првих месеци дојења

До 80% жене извештава о постојању неког вида симптомима пре менструације. Уобичајени знаци и симптоми обухватају акне, осетљиве груди, надимање, осећај умора, иритабилност, и промене расположења. Они могу да ометају нормалан живот, због чега се квалификују као предменструални синдром, код 20 до 30% жена. Код 3 до 8%, симптоми су озбиљни.Губитак периода, познат као аменореја, је кад се периоди не јаве до узраста од 15 година или када су одсутни 90 дана. Други проблеми са менструалним циклусом обухватају болне периоде и абнормално крварење, као што је крварење између периода или тешко крварење. Менструација код других животиња се јавља код примата (човеколиких мајмуна и мајмуна).

Мокраћна бешика

Мокраћна бешика (vesica urinaria) је непаран кесасти орган, односно проширени део мокраћних путева, који служи као привремени резервоар урина. Смештена је у субперитонеалном простору карличне дупље, иза препонске симфизе и испред чмарног црева код мушкарца, односно материце код жене. Ложу мокраћне бешике (paracystium) сачињава растресито везивно ткиво, које је окружује са готово свих страна.

Положај, облик и топографски односи органа зависе од степена испуњености његовог волумена. Мокраћна бешика има приближан облик крушке и на њој се разликују три дела: врх (apex vesicae), који је окренут напред и навише; тело (corpus vesicae), постављено у средини; и база или дно (fundus vesicae), које гледа навише и уназад.

Врх бешике је постављен отприлике у висини препонске симфизе, када је она празна. Приликом пуњења врх постаје заобљен и уздиже се изнад симфизе, ступајући у однос са предњим трбушним зидом. Тело бешике је у односу са задњом страном симфизе и вијугама црева код мушкарца, односно материцом код жене. Са задње стране је покривена перитонеумом. Дно бешике код мушкарца лежи на простати, семеним кесицама и чмарном цреву, а код жена на предњем зиду вагине.

Унутрашња површина органа је обложена слузокожом, која гради велики број несталних набора. Приликом пуњења мокраћне бешике они се повлаче. У пределу дна бешике налази се троугласто поље покривено глатком слузокожом нешто тамније боје, које се назива троугао бешике (trigonum vesicae). Врх троугла је окренут напред и одговара унутрашњем отвору мокраћне цеви, а база је окренута назад и њене углове чине десни и леви отвор мокраћовода. Између ових отвора пружа се интерутерични набор (plica interureterica), дуг 1,5-2 cm, а иза њега се налази попречно удубљење у коме се накупља мокраћни камен и гној код запаљенских процеса.

Функционална запремина бешике износи око 350 cm3, али показује знатне индивидуалне варијације. Капацитет се може попети и на 700 cm3 код мушкарца, односно 650 cm3 код жене. У патолошким случајевима капацитет мокраћне бешике може да варира од неколико милилитара до чак 2 литра.

Окситоцин

Окситоцин је хормон који се ослобађа из задњег режња хипофизе (неурохипофиза), а ствара се у паравентрикуларном (у највећој мери) и супраоптичом једру хипоталамуса. Основна улога овог хормона је у порођају, када изазива контракције материце и лактацији, где доводи до контракције глатких мишићних ћелија око млечних жлезда дојке, што изазива истицање млека.

У нервном систему делује и као неуротрансмитер.

Оци

Оци или Очеви је српски празник који се слави прву недељу пред Божић. Тога дана, исто као и на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се дреше („одвезују“) поклонима, исто као и мајке.

Оци, Материце и Детињци су породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица.

Ревија "Историја" у новембарском броју за 2014.г. нам доноси и податак како су Детинци, Материце и Оци прослављани почетком 20.века у Београду: "Божићно славље је наговештавао низ празника који су му претходили. Детинци, Материце и Оци су били слављени у оквиру породице, али су се кућне догодовштине са "везивањем" препричавале по кафанама и на женским седељкама. На Детинце родитељи "везују" своју децу парчетом канапа, а потом се деца "дреше" поклонима.Вриска млађе деце у бежању пред родитељима је обавештавала кад се и код кога почињало. Наравно, обично би отац дао неку пару да се мајци купи поклон. Понеко дете би уштедело нешто од кусура из продавница, па би купило симболичан поклон. Важно је било показати пажњу. Деца без родитеља која су се сама старала о себи, а таквих није било мало на Дорћолу, увек су "случајно" пролазила поред кућа оних супружника који нису имали деце. Често су они баш те недеље излазили "послом" на улицу, правећи се да не хају за децу око њих. Изненада би им се у рукама нашли комади канапа и почела би трка по улици,уз невиђену цику и вриску. Најчешће би најмлађи који не могу још довољно брзо да побегну први били ухваћени и "везани". Пошто нису имали чиме да се "откупе", поклоне су добијали ако свечано изјаве да су добри били целе године. Материце су биле већ озбиљнији празник. Тад деца везују своју мајку, али знају да заређају и по родбини и комшилуку, и везују све на које наиђу. У кући Богдановића (позната рибарска породица) ни кућна помоћница, Словакиња Јулка, није била поштеђена. Изабарана деца из дома али и понеко друго сирото дете били би одведени у двор да "везују крањицу" и приме поклоне. Њено величанство краљица Марија Карађорђевић је била веома активна у прослави овог празника. Следећи њен пример и најугледније београдске даме су биле жустре чланице добротворних друштава, највише "Кола српских сестара", којима је главни празник био материце јер су тада делиле поклоне сиромашној деци. На Очеве су се "дрешили" очеви, али без јавног "везивања", то је било само у кругу породице. И опет су се делили поклони и помоћ сиротињи. Богати људи су тога дана давали издашне јавне поклоне, јер је и то био начин исказивања престижа у друштву. Купили би нову и лепу одећу за неколико десетина малишана, поделили то деци и обавезно се фотографисали. Те су слике објављиване по новинама, "као пример за углед другима".

Постељица

Постељица или плацента је орган изграђен од ткива мајке (зид материце) и ембрионалног ткива (хорионске ресице) који функционише само у току интраутериног развића.

Рак (болест)

Рак, такође познат као злоћудни тумор или малигна неоплазма, представља групу болести која укључује абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела. Нису сви тумори канцерозни; бенигни тумори се не шире на остале делове тела. Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак тежине, као и промене у пражњењу црева између осталог. Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема. Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи оболевају.Употреба дувана је узрочник код око 22% смртних случајева од рака. Додатних 10% чини гојазност, лоша исхрана, недостатак физичке активности и конзумирање алкохола. Међу осталим факторима се налазе неке инфекције, изложеност јонизујућем зрачењу и загађивачи из животне средине. У земљама у развоју скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су хепатитис Б, хепатитис Ц и хумани папилома вирус. Ови фактори делимично делују тако што мењају гене ћелије. Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак. Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља. Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или скрининг тестова. Након тога се обично врше даља испитивања путем медицинског имиџинга и потврђује биопсијом.Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања алкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу. Рано откривање путем скрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака. Предности скрининга код рака дојке су спорне. За лечење рака се често користи нека комбинација радијационе терапије, хирургије, хемиотерапије и циљане терапије. Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге. Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу. Шансе за преживљавање зависе од типа рака и степена болести на почетку лечења. Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна петогодишња стопа преживљавања износи 80%. У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу. То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% свих смртних случајева код људи. Најуобичајенији типови рака код мушкараца су рак плућа, рак простате, колоректални рак и рак желуца, док се код жена најчешће јављају рак дојке, колоректални рак, рак плућа и рак грлића материце. Рак коже, изузев меланома, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева. Код деце се најчешће јављају акутна лимфобластна леукемија и тумори мозга, осим у Африци, где се чешће јавља нон-Хочкин лимфом .Највише смртног исхода је било код Апластичне Анемије од које умире око 91% оболелих и Дишенове мишићне дистрофије од које умире преко 70% оболелих. name=WCR2014Peads/> У 2012. години код око 165.000 деце млађе од 15 година дијагностикован је рак. Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у развијеним земљама. Стопе се повећавају са повећањем броја људи који живи до познијих година и са променама начина живота у земљама у развоју. Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 милијардиамеричких долара годишње од 2010. године.

Рак грлића материце

Рак грлића материце, карцином грлића материце, цервикални карцином је експанзивни (злоћудни) туморски процес ћелија грлића лоциран у доњем делу материце, који ако се правовремено не дијагностикује и лечи може бити смртоносан. Најчешћи облик овог тумора је карцином.

Са преко 1300 новооболелих и приближно 500 умрлих жена годишње, рак грлића материце је други водећи узрок оболевања и четврти јузрок умирања од рака међу женском популацијом Србије.

Болест је проузрокована одређеним типовима гениталног хуманог папиломавируса (ХПВ), који се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је доста распрострањен и лако се шири. Док већина заражених жена ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а најчешће није знала за инфекцију, код других жена (због имунодефицијенције њиховог имунског систем) повећан је ризик да ХПВ доведе до појаве рака грлића материце.

Трудноћа

Трудноћа (друго стање, гравидитет, гестација) настаје усађивањем оплођене јајне ћелије у ендометријум материце. Жена која је по први пут трудна назива се примипара, примигравида или првороткиња, а жена која је више пута рађала је мултипара, мултигравида или вишероткиња. Вишеструка трудноћа обухвата више од једног детета, као што су близанци. До трудноће може доћи услед сексуалног односа или примене репродуктивне технологије. До порођаја типично долази након 40 недеља од задњег менструалног периода. То је нешто мало више од девет месеци, узимајући да сваки месец има 31 дан. Кад се мери полазећи од оплодње, трудноћа траје око 38 недеља. Ембрион је потомак у развоју током првих осам недеља након оплодње, након чега се користи термин фетус до рођења. Симптоми ране трудноће могу да обухватају пропуштене периоде, осетљиве груди, мучнину и повраћање, глад, и честу уринацију. Трудноћа се може потврдити помоћу теста за трудноћу.Трудноћа се типично дели у три тромесечја. Прво тромесечје је од прве недеље до дванаесте и обухвата концепцију, што је када сперматозоид оплоди јаје. Оплођено јаје затим путује низ јајовод и причвршчује се на унутрашњост материце, где започиње формирање ембриона и постељице. Током првог тромесечја, могућност побачаја (природне смрти ембриона или фетуса) је највећа. Друго тромесечје је од 13-е недеље до 28. Око средине другог тромесечја, може се осетити кретање фетуса. Са 28 недеља, више од 90% беба могу да преживе изван материце ако им се пружи медицинска нега високог квалитета. Треће тромесечје је од 29 недеља до 40 недеља.Пренатална нега побољшава изходе трудноће. Пренаталном негом могу да буду обухваћени унос додатанте фолне киселине, избегавање дрога и лекова, редовно вежбање, крвни тестови, и редовни физички прегледи. Компликације трудноће могу да обухватају поремећаје високог крвног притиска, гестациони дијабетес, дефициентну анемију гвожђа, и тешку мучнину и повраћање између осталог. У идеалном случају порођај почиње самостално када жени дође време. Сматра се да је трудноћа трајала цео термин када је гестација обухватала 39 до 41 недеље. Након 41 недеље је касна трудноћа, а након 42 недеље пост-трудноћа. Бебе рођене пре 39 недеље се сматрају рано рођеним, док су рођене пре 37 недеља недоношчад. Недоношчад имају повишени ризик од здравствених проблема као што је церебрална парализа. Порођај пре 39 недеља путем индукције порођаја или царским резом се не препоручује осим ако је неопходно из другхи медицинских разлога.Године 2012 је било 213 милиона трудноћа, од чега се 190 милиона (89%) одвило у земљама у развоју и 23 милиона (11%) у развијеном свету. Број трудноћа код жена узраста 15 до 44 година је био 133 на 1.000 жена. Око 10% до 15% препознатих трудноћа је окончано побачајем. Године 2016, компликације услед трудноће су резултирале у 230.600 смртиних случајева, што је смањење у односу на 377.000 смртна случаја 1990. године. Најчешћи узроци су крварење, инфекције, хипертензивне болести трудноће, порођајна запречења, и компликације везане за спонтани побачај, ванматеричну трудноћу, или абортус. Глобално, 44% трудноћа су непланиране. Преко половине (56%) непланираних трудноћа бива абортирано. Међу нежељеним трудноћама у Сједињеним Државама, 60% жена је користило контролу рађања у некој мери током месеца настанка трудноће.

Урогенитални систем

Код кичмењака су екскреторни органи анатомски и функционално повезани са полним органима па је овај систем органа означен као урогенитални. Веза се састоји у томе што се полни елементи изводе екскреторним одводима.

Харалд цур Хаузен

Харалд цур Хаузен (нем. Harald zur Hausen; Гелзенкирхен, 11. март 1936.) је немачки лекар и микробиолог.

Харалдова специјалност је проучавање вирусних инфекција као узрока појаве рака. Већ 1976. објавио је хипотезу по којој хумани папилома вируси имају улогу у настанку рака грлића материце. Ова теорија је ускоро експериментално потврђена. Почетком 1980-их је са групом сарадника по први пут изоловао сојеве 16 и 18 хуманих папилома вируса са жена оболелих од рака грлића материце. Откриће узрочника трећег најчешћег рака код жена отворило је нове перспективе у борби против ове болести. Тако се 2006. на тржишту појавила вакцина против рака грлића материце, под именом Гардасил.

За ово откриће, Харалд цур Хаузен је награђен Нобеловом наградом за медицину и физиологију 2008. Другу половину награде деле Франсоаз Бар Синуси и Лик Монтањер, који су награђени за проналазак вируса ХИВ. Награда ће им бити додељена 10. децембра 2008.

Хистероскопија

Хистероскопија, утероскопија, метроскопија и интервентна хистероскопија су ендоскопске методе у гинекологији којима се врши испитивања унутрашњости цервикалног канала, грлића материце, матерничне шупљине и отвора туба. Поред могућности унутрашњег прегледа органа, ове методе пружа могућност узимања узорака ткива за биопсију, уклањања ендометријалних и цервикалних полипа, ресекције септума и прираслица, уклањања субмукозних и насцентних миома итд.Хистероскопија је минимално инвазивна метода и углавном безболна а изводи се у локалној анестезији, или у општој/локалној ако се ради о интервентна хистероскопија. Сви обављени прегледи и интервенције се у хистероскопу уграђеном специјалном камеом снимају и региструју у компјутерској јединици апарата, тако да је резултат хистероскопије доступан на компакт диску за накнадне консултативне прегледе од стране лекара (гинеколог, патолога, судког вештака итд)

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.