Маслиново уље

Маслиново уље се добија цеђењем плодова маслине и има широку употребу почев од кулинарства, козметологије и медицине до хришћанске традиције у којој се користи у обредима богослужења. Веома је цењено као дијететски производ због високог садржаја незасићених масних киселина и полифенола.

Italian olive oil 2007
Италијанско маслиново уље

Лековита и остала дејства

Маслиново уље у медицини

Благотворно дејство маслиновог уља на људски организам познато је како у народној, тако и у стручној медицини. Користи се као лек против опекотина, за чишћење организма, против цревних и желудачних упала, као средство за уништавање различитих врста бактерија. Добро је за срце и крвне судове, а има и веома важну улогу у ублажавању болова од реуматоидног артритиса. Антиоксиданси и здраве масне киселине у његовом саставу снижавају лош (ЛДЛ) холестерол.

Маслиново уље у козметици

Маслиново уље је чест састојак козметичких препарата, посебно оних који се користе за суву, оштећену кожу, кожу која је подложна екцемима, као и препарата за сунчање. Саветује се његова употреба у кућној радиности за израду маски за лице, косу и тело. Основни је састојак медитеранске кухиње, посебно хладно цеђено као додатак разним салатама. Осим доказане лековите и хранљиве, признаје му се и веома моћна афродизијачка улога.

Статистика производње и потрошње

Упоредни статистички подаци о количини произведеног маслиновог уља и његовој потрошњи:

Држава Производња (2005[1]) Потрошња (2005[1]) Средња годишња потрошња по особи (kg)[2]
Шпанија 36% 20% 13.62
Италија 25% 30% 12.35
Грчка 18% 9% 23.7
Турска 5% 2% 1.2
Сирија 4% 3% 6
Тунис 8% 2% 9.1
Мароко 3% 2% 1.8
Португал 1% 2% 7.1
Француска 4% 1.34

Производња маслиновог уља

Маслиново уље се цеди индустријским машинама, а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.

Postrojenje za maslinovo ulje
Изложбена поставка фабрике-воденице за цеђење маслиновог уља на острву Тасос у месту Панагија каква је била 1915. године

Извори

  1. 1,0 1,1 Статистика Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 31, 2009) (на језику: енглески) на ООН
  2. ^ "California and World Olive Oil Statistics"" PDF Архивирано на сајту Wayback Machine (март 27, 2009) (на језику: енглески).

Спољашње везе

Аликанте

Аликанте (шп. Alicante) или Алакант (кат. Alacant) на каталонском, је лучки град у аутономној заједници Валенсија и главни град истоимене провинције Аликанте.

Античка Атина

Античка Атина (антгрч. Ἀθῆναι [Athênai, модерно Athínai]) је јонски полис, основан на полуострву Атици, у плодној равници подножја планине Химета. Њен успон је почео када је читава Атика, у којој је постојало неколико независних заједница, уједињена под њеном влашћу. Атина је у првим столећима своје богате историје била потресена сукобима аристократије и народа (демоса) који се борио за политичка права. Та борба је на крају изнедрила демократију - у којој су сви слободни Атињани учествовали у управљању.

Апулија

Апулија (итал. Puglia, транскрибовано: Пуља, лат. Apulia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у источном делу земље. Главни град је Бари, а познати градови су и Таранто, Фођа, Бриндизи, Лече.

Апулија је позната као „пета“ на "италијанској чизми".

Садашњи председник регије је Ники Вендола.

Арапи

Арапи (арап. العرب‎ [ʻArab]) семитски су народ који је већим делом настањен на Блиском истоку и у северној Африци. Арапа има око 250 милиона, и постоје три класификације припадности арапском народу: по политици, језику и пореклу. На основи ове три класификације број Арапа је растегљив, јер ако се иде по броју људи којима је арапски први језик - њихов број је тада 180 милиона. Арапи говоре арапским језиком и користе се арапским писмом.

Балеарска Острва

Балеарска Острва или Балеари (шп. Islas Baleares/Baleares; кат. Illes Balears/Balears) је аутономна заједница Шпаније која се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се састоји од две групе острва:

Острва Химнесијас (шп. Islas Gimnesias): Мајорка (шп. Mallorca), Менорка, (шп. Menorca), Кабрера (шп. Cabrera) и још неколико омањих острва

Острва Питијусас (шп. Islas Pitiusas): Ибиза (шп. Ibiza) и Форментера (шп. Formentera) поред неколико омањих острва.Главни град је Палма де Мајорка (шп. Palma de Mallorca) који се налази на највећем острву, Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.

Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква, поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.

Острва су позната као одмаралишта. Први становници су били Ибери. Касније ће на острва долазити Феничани и Грци, а нешто касније освојиће их Картагињани и на крају, Римљани. У 8. веку претрпеће освајачке походе Мавара и постали су база пиратима. Ђауме I, краљ Арагона, истерао је Маваре 1229. године.

Биљно уље

Биљна уља се добијају из плодова или семења великог броја биљака. Постоји око 300 врста биљних култура из којих се могу екстраховати уља и масноће.

Грчка кухиња

Грчка кухиња (грч. Ελληνική κουζίνα) је Медитеранска кухиња. Савремена грчка кухиња увелико користи поврће, маслиново уље, житарице, рибу, вино (бело и црвено) и месо (укључујући јагњетину, живину, телетину, говедину, зечетину и свињетину). Међу остале важне састојке спадају маслине, тестенина (нарочито хилопитес, врста тестенине слична таглиателама), сир, лимунов сок, зачинско биље, хлеб и јогурт. Најкоришћенија житарица је пшеница; понекад се користи и јечам. Уобичајени састојци десерта су орашасти плодови, мед, воће и фило пециво. Под великим је утицајем османске кухиње, па тако, посебна кухиња анатолианских Грка прави јела као што су баклава, таратор, жиро, мусака, долмаде, јувалракија и кефтети. У још већој мери је под утицајем италијанске кухиње и кухиња других суседних јужноевропских земаља, међу којима се често могу наћи кухиње средоземних острва.

Густина

Густина је по дефиницији однос масе и запремине неког тела.

У овој формули (ро) означава густину, m означава масу тела, а V његову запремину. Димензије густине су М L-3 a SI јединица: килограм по кубном метру - kg/m3).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелектричне константе израчунавала молекулска рефракција а на основу ње, димензије молекула.

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

Маслина

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Мајонез

Мајонез је незаобилазна појава у свакој савременој кухињи. Мајонез је крем сос који је сачињен од уља, жуманцета јајета, лимуновог сока или сирћета, уз со или зачинe. Овај кремасти сос је стабилна емулзија, гушћа или ређа, али свакако задржава свој облик. Емулзију потпомаже лецитин и протеин из жуманцета, али може се додати и сенф који такође помаже. Мајонез је обично светложуте до беле боје и једе се хладан. Први су га направили Шпанци, али Французи су га прославили и дали му име. У другим земљама медитерана као основа се користи маслиново уље или мешано са другим биљним уљима. Постоји и мајонез без јаја, који има знатно мањи садржај уља, али садржи адитиве који му омогућжавају да задржи емулзију. Веома тешко га је направити у кућној варијанти, а и боја му је другачија (бела) и лакше се разводни. Мајонез се служи са осталом храном попут помфрита, пљескавица и уз јела од јаја и меса, као и салате. Саставни је део Руске салате, која је незаобилазни фактор у свим могућим славама и прославама. Тартар сос је мајонез у који су додати сецкани кисели краставчићи.

Мајонез је један од најбитнијих сосова у класичној француској кухињи, тако да је основа за многе остале сосове и преливе за салате. Комерцијални варијетети без јаја се праве за вегане и друге који желе да избегну кокошија јаја или дијетални холестерол.

Панагија (Тасос)

Панагија је туристичко насељено место удаљено 3 км од Егејског мора на истоку острва Тасос. Насеље је имало 820 становника по попису из 2011. године. Насеље је познато по туризму и располаже са више ресторана и мањих хотела. Насеље је изграђено у медитеранском стилу приморских места са каменим кућама (један до два спрата) и уским улицама. Недалеко од насеља на обали налази се већи број пешчаних и каменитих плажа.

Насеље је повезано асфалтним путем са обалом, насељем Потамија и градом Лименас унутар острва а са осталим насељима путем који води око острва.

Пица

Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу. Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.

Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.

Сир из уља

Сир из уља је кулинираски специјалитет који је био богат оброк, који се у прошлости сервирао за специјалне госте или у посебним приликама и није био свакодневна ђаконија на херцеговачким и далматинским и црногорским софрама иако се у овим крајевима највише производио. Идеалан је за сервирање као прилог уз далматинску или херцеговачку пршуту и друге врсте сувог меса у комбинацији са аутохтоним сортама црног вина нпр. вранац.

Стара маслина

Стара маслина је стабло европске маслине (Olea europaea) за које се верује да је најстарије стабло своје врсте у Европи и једно од најстаријих у свету. Налази се у граду Бару у Црној Гори и 1957. године заштићено је законом и проглашено за споменик природе. Једно је од најзначајнијих природних добара у Црној Гори.Старост овог стабла процењује се на више од 2000 година. У прошлости је два пута страдала у пожару, али се оба пута опоравила и још увек рађа. Плод са ње се сакупља и од њега се прави маслиново уље које се продаје посетиоцима комплекса. Интересовање за Стару маслину је све веће и сваке године посећује је велики број туриста из целог света.

Сувлаки

Сувлаки (грч. σουβλάκι) традиционално је грчко јело.

То су комадићи свињског, јагњећег или пилећег меса, који су нанизани на танке дрвене штапиће и испечени на роштиљу. Комадићи меса могу бити комбиновани са поврћем које се ниже између меса. Јело, спремљено на овај начин, карактеристично је за многе земље на Балкану, као и на Кавказу, само се за јело користе различити називи. На српском језику се ова врста јела зове ражњићи, на турском је то шиш-кебаб, на руском шашљики. На грчком језику, назив ове хране потиче од латинске речи лат. subula, што значи ражањ.Приликом археолошких ископавања у Санторинију, у Грчкој, пронађени су камени кухињски носачи који су коришћени у 17. веку пре нове ере. Претпоставља се да су их Користили Грци из Микене приликом припреме хране, а зарези на носачима су служили за придржавање штапића на којим су били натакнути комади меса. Рупе које се налазе на дну носача, служиле су за циркулацију ваздуха, да би угаљ лакше сагоревао. Грци из Микене су користили и керамичке плоче као тацне на којима је стајао тај преносиви роштиљ.Сувлаки се убраја у „брзу храну”, а служи се уз пржени кромпир и хлеб-питу. Додаци уз сувлаки су лимун и маслиново уље, а као прилог додаје се цацики салата, црни лук, зелена салата са руколом или парадајз.

Сфакс

Сфакс (арап. صفاقس‎, франц. Sfax) је други по величини град у Тунису, лучки и економски центар земље. Налази се на обали Средоземног мора, око 270 km јужно од престонице Туниса. Године 2004. имао је 265.131 становника, и

око 500.000 у ширем подручју, по чему је Сфакс друга агломерација у земљи.

Римљани су подигли антички град Тапарура на око 3 km од данашњег града. Аглабиди су изградили муслимански град у 9. веку. Град је просперирао од трговине маслиновим уљем и сушеном рибом. Тешко су га оштетили Французи 1881. када су заузели град. Оштећен је и 1942—1943. у бици за Тунис у Другом светском рату.

Сфакс је индустријски град у коме нема много туриста. Из градске луке се извози маслиново уље и свежа и смрзнута риба.

Умбрија

Умбрија (итал. Umbria) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу земље. Главни град је Перуђа, а значајнији градови су Терни и Фолињо.

Покрајина Умбрија је позната као пољопривредна област са низом малих и сликовитих места у бреговитом пејзажу.

Чичково уље

Чичково уље добија се из листова биљке, као и из корена, премда је корен више коришћен у те сврхе. Добија се хладном екстракцијом и има сладак и оштар укус.

Шпанска кухиња

Шпанска кухиња се може подвести као једна од медитеранских кухиња јер су јој две основне особености елементи кухиња средоземља-маслиново уље и бели лук.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.